Aleksandra Djuran

торонтал-камп

Како би одржали традицију, али и деци улепшали лето, представници удружења „Торонтал“ организовали су 23. етно камп старих заната. Да је интересовање сваке године све веће говори и чињеница да је је камп у Руском Селу окупио 95 учесника. Дошли су из Нове Црње, Житишта, Кикинде, Новог Бечеја.

-Дошли су нам учесници из читаве Војводине чије баке и деке с у околним насељима, а ту су и они чији родитељи живе у иностранству и свој долазак планирају  према датуму одржавања етно кампа. Деца уче старе занате попут веза, пустовања, грнчарију, да резбаре у дрвету, праве накит од перлица, ткање и израђују фигуре од љуске од кукурузовине. Више од две деценије трајања кампа је изузетно. Признање које нам стиже од родитеља и деце нам је водиља – каже Шандор Талпаи, председник удружења „Торонтал“.

Деца су имала прилику да се упознају са грнчарским занатом, да науче старе игре, као и да пеку медењаке.

-Радује ме што ове године имамо доста нове деце, ученика првог и другог разреда основних школа. Пракса је показала да сви они до осмог разреда сваког лета долазе на камп и са нама су сигурно седам, осам година. Нудимо деци да се друже и упознају, али и да стекну нова знања – напомиње наш саговорник.

Камп је почео 29. јула и траје до сутра, 2. августа. Последње вечери у 17 часова биће приређен занимљив програм и деца ће показати шта знају. Певаће, рецитоваће, свираће, глумиће.

-У недељу, 4. августа организоваћемо изложбу радова насталих на кампу. Позивам све да дођу и виде шта су то дечије руке направиле за ово кратко време – прецизирао је Шандор Талпаи.

Камп су подржали локална самоуправа, Мађарски национални савет, Покрајински секретаријати за културу и информисање и образовање, управу, прописе и националне мањине, МЗ Руско Село.

А.Ђ.

 

водице-огњена-марија-(6)

Светом литургијом, резањем колача, освештањем босиљка и воде, код црквице на Водицама , Српска православна црква и њени верници обележили су страдање Свете Марине или Огњене Марије, како је још наш народ зове. На Водицама је 1865.године подигнута црквица посвећена светитељки Марини, а сваке године на овом месту окупи се велики број посетилаца из Кикинде и околних места. Кумови славе били су Клаудија Шулц и Слободан Вујовић.

-Кумство смо прихватили јер верујемо да је ово место свето. Од срца смо се прихватили овог задатка и драго нам је што се оволико људи сваке године окупља да прослави Огњену Марију – рекла је Клаудија Шулц.

За Огњену Марију сваке године на Водице долазе и суграђанке које славе имендан. Многе од њих умесе колач који се освешта, а након литургије поделе га посетиоцима

-Верујем да је вода која извире на овом месту лековита. Сваки пут кад дођем осећам благодет, а сигурна сам да је то случај са свима који посећују Водице. Име ми је Марија и док год могу долазићу овде на свој имендан – открила нам је суграђанка.

Како је, по предању вода која постоји на овом месту лековита, стрпљиво се чекало у реду како би се однела кући и свакодневно по мало пила. Према легенди, извор лековите воде открио је случајно пастир који се ту умио, а имао је ране по телу и ногама. Након што је и преноћио на овом месту, ране су нестале, а народ је почео овде да проналази лек за кожу и очи. Монахиња Мандолина испричала нам је још једно предање које се везује за црквицу.

-Према причи коју ја знам, недалеко одавде девојчица је чувала овце и приказала јој се Мајка Божија. Она јој је рекла да каже народу да дође и окупи се око извора воде. Девојчица се мало нећкала пошто није желела да остави овце јер се бојала да их неће затећи, али Мајка Божија уверила ју је да ће их затећи тамо где их је и оставила. Тако је и било. Када се девојчица вратила са мештанима, овце су биле на истом месту где их је и оставила. Свака црква је света, али ова је посебна и треба сви да је чувамо – рекла је сестра Мандолина.

Протојереј Бобан Петровић, старешина храма Светих Козме и Дамјана окупљенима је честитао празник и напоменуо важност овог светог места. Вода коју имамо овде је здрава и лековита што нам је подарио Бог, навео је он.

-Посебно сам срећан јер смо ове године имали посебну службу. Иако је радни дан, народ је дошао на Свету литургију и да узме воду. Са друге стране имали смо свештеника, више него што је уобичајено. Одазвали су нам се свештеници и свештеномонаси, Кикинђани, који су на служби у другим парохијама, отац Михајло и његов брат отац Стефан из манастира Тумане и ђакон Предраг из нишке епархије. Ту су били и свештеници новобечејског и новокнежевачког намесништва тако да је служба била посебно свечана – истакао је протојереј Бобан Петровић.

Место на ком се налази црквица на Водицама треба да добије изглед какав заслужује.

–Преносимо традицију овог места млађима, али се морамо потрудити да им оставимо објекат у што бољем стању. У плану нам је изградимо летњиковац с обзиром на то да је ово место популарно излетиште. Неопходно је и санирати саму цркву. Пре неколико година урадили смо пилот пројекат како би видели колики је ниво подземних вода пошто је црква изграђена на извору. Влага се пренела на зидове и најпре морамо да исушимо зидове и решимо се влаге, а након тога  и да се уради фрескописање. Црква је мала, не захтева велике трошкове и  на нама је да је уредимо -рекао је отац Бобан Петровић.

У црквеном календару Света мученица Марина један је од најпоштованијих женских празника.Верује се да је грмљавина на Огњену Марију лош знак. То може да значи да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да грмљавина указује на болест и сиромаштво. Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови, како у кући, тако и у пољу. Такође се верује да се на Огњену Марију не ваља купати у „великим водама“, јер су бројни случајеви утапања баш на овај дан.

А.Ђ.

кисна-канализација

Због етажирања водоводне цеви у улици Војина Зиројевића, у оквиру изградње атмосферске канализације, без воде ће од 8 до 12 часова сутра, 31. јула, бити потрошачи у поменутој улици од угла Стерије Поповића до угла Ивана Јакшића.

Моле се потрошачи да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. Из ЈП “Кикинда” захваљују на стрпљењу и разумевању.

струја радови

Због радова на електричној мрежи сутра (31. јул) без струје ће од 10.30 до 11.30 сати бити домаћинства у улицама Ивана Милутиновића од Цара Душана до Пере Сегединца и Милана Петровића.

Такође сутра од 12.30 до 13.30 часова електричне енергије неће бити у улици Славка Родића у Банатском Великом Селу.

полиција-светло

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди ухапсили су Д. Ј. (1986) са подручја општине Ада због  сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина.
Сумња се да је он, без овлашћења за трговину, набављао путничка возила, а потом их оглашавао на продају путем интернета, под именом фирме која није регистрована у Агенцији за привредне регистре.
Претресом дворишта осумњиченог полиција је пронашла и, уз потврду, привремено одузела 22 аутомобила чија се вредност процењује на око 41 милион динара.
Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Сенти.

Саобрацајна полиција

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којој је једна особа задобиила лаке телесне повреде, у другој је причињена материјална штета. У незгодама је настала материјална штета у износу од 120.000 динара. Саобраћајне незгоде догодиле су се због радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 35 учесника у саобраћају и издато је 240 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 37 возача, од којих је шест задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 28 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 106 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 109 осталих прекршаја.

пензионери6-300x200

Према календару исплата који је објавио Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), јулске пензије ће први добити корисници из категорије самосталних делатности, којима ће исплата почети 2. августа.
Четири дана касније, 6. августа пензије ће бити исплаћене и војним и пољопривредним пензионерима, без обзира за који начин исплате су се определили.
Последњи ће примања добити пензионери из категорије запослених, па ће онима који пензије примају преко текућих рачуна, исплата почети 10. августа а онима који су се определили да примања добијају на кућним адресама или поштанским шалтерима 12. августа.

Износи на чековима биће исти као и приликом претходне исплате за јун а просечна јунска пензија, према податку који је данас објавио Фонд ПИО, износи 45.719 динара.

Црквица

Векови пролазе, а један овдашњи извор изузетно питке воде – не пресушује. Напротив, млаз не утањује, утисак је да је све јачи. По вољи свевишњег, коментарише ово наше гласно размишљање  корпулентни млађи мушкарац, након што је, са два напуњена шестолитарска пластична балона у рукама, изашао из црквице.

Мит о чудесној  моћи воде из малене богомоље Водице, посвећене светој Великомученици Марини, у народу знаној као Огњена Марија, смештене дубоко у истоименом делу атара, не престаје да заокупља  пажњу наших суграђана. Овде влада уверење да у причи о исцелитељским својствима млаза из њеног бунара има више истине него пучке маштарије.

У архиви Српске православне цркве само су штури подаци о овој богомољи и бунару крај икона које је осликала Сандра Станковић, из којег тече – здравље. Тек, четири извора, да се вода не би расипала, давно су  људском руком повезани и усмерени ка издашној металној ручној пумпи. Из онога што је забележено у црквеним и државним документима не може се закључити  да ли је извор условио подизање религијског објекта. Да ли је, захваљујући црквици, у народу искована легенда  о лековитом млазу?

Први  црквени  запис у којем се помиње овај православни храм потиче из 1837. године. У попису црквеног инвентара, наиме, наводи се, између осталог: «На простору  званом Валов, где из брега вода сузи, налазе се дрвени крст и две иконе и колиба трском покривена». Довољно јасна назнака да се ради о некаквом светилишту, али је непознаница од када Кикинђани  верују у благотворно дејство воде која ту извире.

Усмено предање, старо неколико векова, каже да је лековити извор случајно открио болешљиви пастир, који је, уморан од гањања оваца, по несносној жеги, застао крај извора под брежуљком да утоли жеђ, па потом, да се расхлади, загазио у  воду. Изашао на ледину, спустио поглед, па се пренеразио. Оток на ногама спласнуо, а бол у њима на трен минуо.  Обуо се и чвршћим кораком кренуо даље. Осетио је олакшање, па наредних дана заређао са новооткривеном терапијом. Здравље му се нагло поправљало. Недуго потом – скроз је ојачао, па, растерећен болесничких мука, неуморно, од јутра до мрака, јурио за овцама. У народу се  убрзо прочуло за чудотворну моћ воде на Водицама.

Садашње црквено здање, према списима СПЦ, подигнуто је 1865. године. На његовом  јужном зиду  одмах је уграђена плоча од црвеног камена, на којој  је уклесана кратка порука: «Српска црквена општина Велика Кикинда – болесницима, 1865. г.» Деценију и по касније на бунар је монтирана је класична ручна пумпа, каква је и данас. Крајем 19. века на корак од  цркве подигнуто је архитектонски занимљиво склониште  са улазом без врата и незастакљеним прозорима. Да болесни и немоћни, уочи  црквене славе, хватајући ред пред чесмом, ту, под кровом, преноће. Одавно се, иначе, за Огњену Марију на том месту, не коначи.

Црквица свакодневно има госте. Походе је побожни, не само Срби православци, већ и римокатолици, понајвише Мађари, али и припадници осталих вера. Свраћају, због извора, и атеисти. Сви се, кад кроче у малени храм, обавезно умију и поквасе болна места. Пре одласка напуне флаше, канистре, неки и бурад. Долазе људи и из других градова.Чак и из иностранства. Мештанин Бранислав Завишин је међу најревноснијим  посетиоцима.

– Идилична црквица је на свега три-четири километра од центра града. Недалеко од ње ми је њива, па је походим често. Помолим се Богу, запалим свећу и умијем се. Њена хладна вода је, заиста, изузетна. Питка је, без боје, мириса и укуса. Мелем за грло и желудац.. Годину дана је држим у флаши у свом дому. За дивно чудо, не мења се ни мало. Као да сам је јуче насуо – каже Бранислав, уз напомену да вода са Водица није само да би се утолила жеђ и да се њоме зацељују одређене телесне бољке, него има и друге употребне вредности. Овом водом, наиме, многи Кикинђани допуњују кацу када киселе купус. А има и оних који њоме, уместо дестиловане воде, преградирану ракију доводе у стање питкости.

Цео црквени комплекс на Водицама 1980. године стављен је под државну заштиту. Ово истинско светилиште, уједно и својеврсно лечилиште, деценију касније озваничено је као историјско културно добро од посебног значаја. Стиче се утисак да  је овај верски драгуљ, о којем домаћински брине Српска православна црква, недовољно искоришћен. То је потенцијална туристичка дестинација, а може да буде универзална позорница различитих садржаја из области културе и осталих друштвених активности, затим атрактивно место окупљања. На ову тему, сазнајемо од оца Бобана Петровића, у оквиру Српске православне цркве увелико се размишља. Следи конкретан разговор с челницима града, да се већ замишљени идејни пројекат додатно осмисли и онда – преточи у збиљу. Све, наравно, у интерецу Кикинде и њених житеља.

 

М. Иветић

 

крила-андјела-колонизација-(1)

У галеријском простору удружења грађана „Крила анђела“  отворена је изложба „Културно наслеђе“ чија је тема колонизација.  Јелена Вушуровић, сликарка са Цетиња срећна је што је постала део Кикинде.

-Већ неколико дана стварам у Новим Козарцима и дела која сам насликала остављам удружењу. Сарадња ће у наредном периоду бити боља и садржајнија и на овај начин повезујемо Цетиње и Кикинду. Духовност која је владала у породици Рељић инспирисала ме је да урадим конфигурацију Исуса и Марије. На мојим сликама има пуно жуте и наранџасте боје што је заправо апстракција наше мисли јер волим светлост и позитивна сам, а то су највеселије боје – истакла је Јелена Вушуровић.

Данијел Першић, председник и оснивач уметничког студија „Сомбор“ подсетио је на одличну сарадњу са удружењем „Крила анђела“.

-Неколико година уназад окупљамо децу и младе који су део  саборовања у Новим Козарцима. Омогућено им је да сликају и развијају се, а ове године тема је била колонизација и настале су изузетне слике. Деци је важно да се и њихов рад међу делима изузетних сликара, али и да уче и раде са њима. То им даје подстрека да буду још бољи – навео је Першић.

Удружење „Крила анђела“ важан је чинилац културне слике наше средине, рекао је председник Скупштине града Младен Богдан приликом отварања изложбе којој су присуствовали и градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Александар Аћимов.

-Удружење се труди да подстиче и афирмише младе и талентоване људе. Наша жеља је да помогнемо свима који се труде да развијају културне садржаје и успостављају нове сарадње. Тема изложбе и саборовања је колонизација која је темељ битисања суграђана који су населили део територије нашег града. Важно је очувати сећање на претке и корене и у средини коју су населили – додао је Богдан.

Изложба је део десетогодишњег пројекта „Чување српског националног идентитета“ у оквиру ког се чува културно наслеђе овог дела Баната, појаснио је Милан Рељић, председник удружења „Крила анђела“.

-Пројекат „Колонизација 1946 -1947 у Нове Козарце и Банат“ има за циљ да на сликарским платнима сачува аутентичне догађаје из свакодневног живота наших предака и да их оставимо нашим потомцима. Овековечен је и долазак наших предака из Босне возом. Њих су дочекали домаћини, али и они који су стигли пре њих. Циљ ми је да будућим генерацијама оставимо живу историју

Отварањем изложбе уједно је обележена и деценија постојања „Крила анђела“.

А.Ђ.

крајиски-висебој-2024-(3)

Банатско Велико Село било је домаћин  14. „Крајишког вишебоја“. Учествовало је девет екипа из Свилајнца, Уба, Новог Жедника, Кикинде и домаћини из Банатског Великог Села рекао је Стојан Дабранин, председник удружења „Крајишки вишебој”.

-За читаво село од великог је значаја да се ова манифестација одржава јер чува традицију. Циљ јој је да пренесе вредности које су неговали наши преци попут чојства, јунаштва, витештва и хришћанске љубави према ближњем. На нама је да ове вредности пренесемо на млађе генерације – напоменуо је Дабранин.

Јован Ступар из Банатског Великог Села неприкосновен је у пењању уз стожину. Како кажу он је звезда ове дисциплине и где год да се појави на такмичењу осваја прво место.

-Већ 12 година ја сам део екипе из свог села. За мене је вишебој важан јер нас окупља на једном месту и промовише праве вредности. Дисциплина у којој се такмичим није лака и важно је тренирати. Бандера у Банатско Великом Селу висока је 6,5 метара и ја се попнем уз њу за пет секунди. У зависности од висине стожине зависи и брзина којом се попнем уз њу у просеку то је између пет и осам секунди – навео је Јован Ступар.

Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је догађају присуствовао са сарадницима. Рекао је да је „Крајишки вишебој” чува традицију, културу и обичаје српског народа пореклом из Крајине.

-Великоселцима честитам Дане села, а вишебој је ту да промовише витештво и вештине којима су се наши преци дичили у кршним крајевима из којих су дошли. Те обичаје донели смо и у равни Банат. Важно је што и деца уче о прошлости и крајевима из којих су потекли и што се са генерације на генерацију преноси култ Крајине – рекао је градоначелник Лукач.

По „Крајишком вишебоју“ препознаје се Банатско Велико Село.

-Ова манифестација је бренд нашег села. Враћа нас у време наших предака и подсећа нас одакле смо дошли и одакле су нам корени – рекла је Мира Пећанац, председница Савета МЗ Банатско Велико Село.

 

Такмичари су се надметали у десет дисциплина, укључујући и трку у џаку за децу и одрасле. Вештину и спретност екипе су показале и у скоку у даљ, скоку у вис, пењање уз стожину, ходању по брвну, надвлачењу конопа, обарање руку, бацању камена с рамена, превлачењу кличка.

А.Ђ.