Nebrojeno puta do sada smo u javnom diskursu svedočili paušalnim, neutemeljenim i zlonamernim istupima funkcionera Stranke slobode i pravde. Ovog puta, pokrajinska poslanica, Tanja Raca, prevazišla je sva očekivanja – „obrnula igricu“.
Što bi naš narod rekao – „neće jezik nego pravo“, tako pomenuta poslanica izađe i izjavi kako je budžet Kikinde „oštećen za 400 miliona dinara“, kako „nema investicija podržanih iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine“. To što gospođa poslanica priča napamet je odraz njene ličnosti i neznanja, a to što obmanjuje javnost odraz bezobrazluka.
Oni koje ona zdušno predstavlja su, do pre samo jedne decenije, ovu državu ekonomski i nacionalno sistematski uništavali, razorili je! Za sve partijske i burazerske kombinacije koristili su Razvojnu banku Vojvodine i budžet Republike i Pokrajine, pa i grada Kikinda, a najvažniji, kapitalni projekti su im bili “Banatske šore” i “Seks za početnike” namenjen učenicima osnovnih škola.
Istine radi, a na žalost poslanice, ulaganja iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine ka našem gradu, samo u prethodne četiri godine iznosila su 2,4 milijardi dinara, a samo u tekućoj godini finansirani su projekti u ukupnom iznosu od 311.500.000
dinara i to:
– Projekat izgradnje atmosferske kanalizacije sliv Moravska – 180.000.000 dinara
– Ulaganja u obrazovanje – 74.000.000 dinara
– Realizacija projekata kulture u gradu i mesnim zajednicama – 4.500.000 dinara
– Uklanjanje otpada na smetlištima u Bašaidu, Banatskoj Topoli i Kikindi – 12.000.000 dinara
– Rekonstrukcija distributivne vodovodne mreže – 22.240.000 dinara
– Izvođenje sekundarne atmosferske kanalizacije – 18.730.000 dinara
Vama, poslanice Raca, ovo deluje kao 0 dinara ulaganja, jer je, u vreme vlasti vaših sadašnjih šefova i koordinatora, sav novac koji je pristizao u gradski budžet, završavao u džepovima istih, i niko drugi nije imao priliku da ga vidi i oseti. Autoprojekcija, ponovo. Celokupan iznos od 400.000.000 dinara, namenjen za rekonstrukciju OŠ „Feješ Klara“, biće utrošen namenski, kako bi ova obrazovna ustanova dobila ono što zaslužuje.
Ono što, na posletku, treba da znate je to da, svaki naš uspeh i rezultat našeg rada, je direktno proporcionalan vašem neuspehu. Za taj rezultat ćemo se boriti i u budućnosti. A vi nastavite da izmišljate i brukate se, stoji u saopštenju predsednice Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi i poslanice u Skupštini APV Stanislave Hrnjak.
Aleksandra Djuran
U domovima zdravlja na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga od danas, 7. oktobra, počela je vakcinacija protiv sezonskog gripa. Ambulante imaju na raspolaganju dve vakcine „influvak“ i domaću koju je proizveo Institut „Torlak“.
-Iz Zavoda za javno zdravlje pozivamo sugrađane da se vakcinišu, a posebno hronični bolesnici sa poremećajima plućnog i kardiovaskularnog sistema, dijabetičari, osobe sa oslabljenim imunitetom, deca koja su imuno kompromitovana, stariji od 65 godina. Imunizacijom je potrebno obuhvatiti osobe smeštene i zaposlene u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite, kao i zaposlene i smeštene u ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost, kao i osobe zaposlene u javnim službama koje su u riziku – istakla je istakla epidemiolog dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ.
Vakcine sadrže virus tip H3 H1N1 i tip B virusa gripa. U okrugu je podeljeno 5.700 doza od čega je 3.500 pripalo Kikindi.
Vakcinacija protiv gripa ima za cilj smanjenje širenja gripa među stanovništvom i zaštitu građana, posebno rizičnih grupa, od potencijalno ozbiljnih komplikacija koje grip može da izazove. Za sticanje imuniteta potrebno je dve do tri nedelje nakon vakcinacije a postvakcinalni imunitet varira i traje od šest do 12 meseci .
Na 11. „Danima tikve“ održanim u Istočnom Sarajevu zapažen štand imala je i Turistička organizacija grada, a proizvode su predstavili udruženje žene Iđoš i poljoprivredna gazdinstva Krnić i Gavrančić. Ova manifestacija organizuje se po uzoru na „Dane ludaje“, a inicijativu za održavanje „Dana tikve“ pokrenula je predsednica udruženja Roksanda Mičić, predsednica udruženja „Probudi se“. Na manifestaciji se nagrađuju najteža, najduža i najlepša tikva, za koju je nagradu ove godine dobio naš sugrađanin Nikola Krnić.
Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije napomenula je da je Kikinda mentor Istočnom Sarajevu kako bi njihova manifestacija svake godine bila sve bolja i sadržajnija.
-Od prošle godine osim turističkih organizacija na „Danima tikve“ predstavljaju se i proizvođači proizvoda od bundeve. Ove godine učestvovali su i karving majstori koji su pokazali rezbarenje na ludaji. U Istočnoj Bosni tikva se u znatno manjoj meri koristi u ljudskoj ishrani tako da je ova manifestaciju tu i da to podstakne – rekla je Jasmina Milankov.
Najteža ludaja na „Danima tikve“ ove godine imala 63,5 kilograma.
A.Đ.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, od danas, 7. do 13. oktobra sprovodiće međunarodnu akciju pod nazivom „Fokus na putu“, koja će biti usmerena na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja nepropisnog korišćenja mobilnog telefona od strane vozača, kao i nepropisnog korišćenja mobilnog telefona i slušalica od strane pešaka prilikom prelaska kolovoza.
Akcija će istovremeno biti sprovedena u 31. evropskoj zemlji članici organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), saopštio je MUP Srbije. Korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje povećava rizik od saobraćajne nezgode za četiri do čak 20 puta, što čini ovaj prekršaj jednim od trenutno najvećih problema bezbednosti saobraćaja na putevima.
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, oko pet odsto pešaka nepropisno koristi mobilni telefon ili slušalice prilikom prelaska kolovoza, dok se procenat vozača koji nepropisno koriste mobilni telefon za vreme vožnje kreće od četiri do 10 odsto, u zavisnosti od vrste vozila.
Ulična rasveta u ulici Kralja Petra Prvog, od kružnog toka do Oslobođenja, biće sanirana. U pojedinim delovima pomenute ulice problem je što čitava jedna strana rasvete ne radi ili deo bandera nije u funkciji. Kada se zna da je u ovoj ulici drvored stabala američkog koprivića koji pravi prirodni tunel, osvetljenost je loša.
-U proteklih nekoliko godina, zahvaljujući jakim vetrovima i olujama, više puta su u ulici Kralja Petra Prvog pala stabala i grane koje su pokidale vodove i kablove, ali i oštetile bandere. Oštećene bandere su sanirane tačnije kablove smo prevezivali na one koje rade jer je velika investicija zameniti kompletnu uličnu rasvetu. Sada su izdvojena sredstva za ovu namenu i u čitavoj ulici biće rekonstruisana postojeće ulično osvetljenje – istakao je Petar Žigić, sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove.
Naručeno je pet potpuno novih bandera koje će zameniti one koje ne rade, ali i potencijalna su opasnost za saobraćaj i ljude jer mogu da padnu.
-Do kraja godine u planu je da se postave novi kablovi čitavom dužinom ulice od kružnog toka do ulice Oslobođenje. Postojeće bandere visoke su 11 metara i sve će biti skraćene na visinu od devet metara kako bi bile ispod krošnji, imaće nosač, a ne luk kao sada, kako bi što bolje osvetljavale ulicu. U delu ulice od Jovana Popovića do Oslobođenja na banderama će, osim nosača svetla ka kolovozu, postojati još jedan u kontra smeru koji će osvetljavati trotoar – precizirao je naš sagovornik.
Ukoliko se ovo pokaže dobro, tada će se po dve svetiljke na banderama postaviti do OŠ „Jovan Popović“.
A.Đ.
Polaganjem venaca na spomenik Žrtvama fašizma u centru grada obeleženo je 80 godina od oslobođenja Kikinde u Drugom svetskom ratu. Počast poginulim borcima odali su predstavnici lokalne samouprave na čelu sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom, ambasade Ruske Federacije , SUBNOR-a, Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, boračkih udruženja, političkih partija. Obraćajući se okupljenima gradonačelnik Bogdan istakao je da se 6. oktobra u Kikindi obeležava jedan od najvažnijih datuma u istoriji 20. veka.
-Veliki je dan za naš grad jer proslavljamo 80 godina slobode i ne smemo to nikada zaboraviti. Naši preci položili su svoje živote kako bi pobedili fašizam i od tada je Kikinda slobodarski, rodoljubivi i patriotski grad i oduvek je bila na pravoj strani istoriji. Naši sugrađani bili su heroji, borili su se za slobodu, svoju zemlju i svoj grad. Podsetiću na poruku našeg predsednika Aleksandra Vučića da nam je najvažnija slobodna, nezavisna Srbija, Srbija koja će uvek čuvati svoju slobodu, a da su nam za to potrebni mir i stabilnost. Treba da čuvamo Kikindu i Srbiju za našu decu, ali i da ih učimo da nikada ne zaborave ko su, šta su i odakle su – istakao je gradonačelnik Bogdan.
Kikinda je oslobođena 6. oktobra 1944. godine kada su trupe Sovjetske crvene armije zajedno sa Velikokikindskim partizanskim odredom nakon trosatne borbe sa nemačkom artiljerijom na ulazu u grad izvojevale pobedu. Skupu je prisustvovao i Jovo Baroševčić , predsednik SUBNOR-a Vojvodine i potpredsednik SUBNOR-a Srbije.
-Danas je u Kikindu došla sloboda i prestalo je stradanje. Srpski i drugi narodi na početku rata doneli su teške odluke, rekli su ne fašizmu i uzeli su puške i ruke i borili se za slobodu. Posle četiri godine stradanja, pobedili smo i jer smo bili na pravoj strani istorije. Bili smo treća država, sa 1,7 miliona žrtava po stradanju, u Drugom svetskom – naveo je Baroševčić.
Savetnik u Vladi Srbije general u penziji Milorad Stupar poručio je da je Srbija večna dok su joj deca verna.
-Moramo da imamo ponos, brigu i veru u sebe. Sa ovog mesta poručujem da je važno da sprečimo podele i da nemamo pravo da se delimo. Za svoju slobodu davali smo najvrednije, živote. Nikada nismo ugrožavali tuđu slobodu jer potšujemo svoju. Naše državno i vojno rukovodstvo vodi nas ka vojnoj neutralnosti jer treba da se bavimo našim napretkom i prosperitetom. Za to nam treba koncept totalne odbrane koji podrazumeva i obavezno služenje vojnog roka zato je potrebno da se on potvrdi opštim konsenzusom – naveo je Stupar.
Crvena armija je, 6. oktobra 1944. godine, u snažnom udaru razbila ostatke nemačkih jedinica koji su bili prisutni u Kikindi. Sa 35 tenkova ušli su u naš grad, a u oslobođenju su učestvovali partizani Severnobanatskog odreda. U Drugom svetskom ratu život je izgubilo 648 Kikinđana.
A.Đ.
Hor Kulturnog centra Kikinda „Atendite” predvođen profesoricom dr Biljanom Jeremić nastupio je na Međunarodnom horskom festivalu u Herceg Novom i postigao zapažen uspeh osvojivši dve nagrade u kategorijama duhovne muzike i mešovitih horova.
Radionicama za decu i odrasle, posetom stalnoj postavci i muzičkim programom Muzej „Tera“ zatvorio je letnju sezonu u ovom prostoru. Organizovana su druženja pod nazivom „Psihoart Lab“, crtanje pantografom, a deca i njihovi odrasli pratioci su imali priliku da uživaju u vajanju skulptura od gline uz pomoć vajarke Sonje Beloš.
-I ovoga puta imali smo zainteresovane da nauče kako da oblikuju glinu, a sigurna sam da je stalna postavka, ali i sam prostor Muzeja bio inspirativan. Glina je laka za obradu, a pomaže i razvoju sitne motorike tako da je deci uvek interesantno da stvaraju kroz igru – istakla je Sonja Beloš.
Aleksandar Lipovan, direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ podsetio je da je letnja sezona u Muzeju otvorena u martu i da je sada završena. I tokom narednih meseci Muzej „Tera“ biće otvoren za posetioce, ali neće se u njemu organizovati prateći sadržaji.
-Zadovoljni smo posetom u proteklim mesecima.Trudili smo se da svakih pet, šest nedelja imamo nove postavke u izložbenom prostoru uz radionice koje će ih pratiti. Cilj je da negujemo postojeću i gradimo novu publiku u čemu smo uspeli jer su ovaj prostor posećivala nova lica. Muzej „Tera“ je tokom leta živnuo i uspeli smo u nameri da promovišemo kompletan prostor oko njega. Najveću posetu zabeležili smo tokom Evropske noći muzeja kada je samo u igri otčitavanja QR kodova učestvovalo 450 osoba – istakao je Lipovan.
Do kraja godine u Galeriji „Tera“ biće otvorene još dve izložbe u okviru kojih će biti održano nekoliko zanimljivih predavanja, najavio je Aleksandar Lipovan. Tokom zime radionice i prateći programi biće organizovani u Galeriji „Tera“ i u novom prostoru, zimskom ateljeu, u ateljeu „Tera“.
A.Đ.
Najbolje škembiće na 5. „Škembe festu“ pripremila je ekipa kikindskog udruženja Multipla skleroza. Ovu odluku doneo je tročlani žiri nakon što je ocenio rekordnih 32 uzorka od istog broja ekipa koje su se nadmetale na ovogodišnjem gastronomskom takmičenju.
-Prvi put sam videla i pripremala škembiće. To sam učinila za moju majku koja više nije sa nama, a prošle godine bila je deo ove manifestacije. Moji prijatelji, vrsni kuvari, otkrili su mi njihove recepte i kombinacija je donela pobedu. Pored pehara osvojili smo prase koje ćemo ovih dana ispeći i počastiti sve članove udruženja – istakla je predsednica udruženja Multipla skleroza Brankica Miškov.
Ove godine dodeljeno je pet nagrada tako da je peto mesto pripalo ekipi iz Mađarske, četvrti su bili članovi ekipe „Panonija“, treće mesto zauzeo je sugrađanin Srđan Jerinkić, dok su drugi članovi ekipe „Pesak“.
Škembići tradicionalno banatsko jelo, a Kikinda jedini grad u Vojvodini u kom se održava takmičenje u njihovom kuvanju. Osim ekipa iz Srbije učestvovali su i takmičari iz Hrvatske, Mađarske i Rumunije. Dejan Blagojevski sa članovima oldtajmer kluba „Kurbla“ iz Garešnice iz Hrvatske prvi put je u Kikindi.
-Lepo se provodimo i imali smo izuzetan doček. Škembiće često pripremam jer ih svi volimo. Nema velike tajne u pripremi ovog jela i najvažnije je da su škembići najpre dobro očišćeni, a potom i skuvani. Sve ostalo je stvar ukusa – saznali smo Dejana Blagojevskog.
Iz Temišvara je sa majkom i bratom u takmičenju učestvovao i Kristijan Vojku.
-Treći put sam u Kikindi. Nedavno smo bili i na „Danima ludaje“ i oduševljeni smo. Volimo Kikindu, a škembići su jelo koje volimo na našoj trpezi. Uživali smo u današnjem danu – otkrio nam je Kristijan Vojku.
Podršku ovom događaju pružili su lokalna samouprava i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
A.Đ.
Predstavnici grada, Severnobanatskog upravnog okruga, Saveta Mesne zajednice i SUBNOR-a polaganjem venaca na spomenik žrtvama fašizma u centru Ruskog Sela obeležili su Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov napomenuo je da je važno sećati se svih koji su dali život za slobodu.
-Ove godine obeležava se 80 godina od oslobođenja. Naša dužnost je da negujemo kako kulturu sećanja, tako i da je prenosimo na mlađe generacije kako nam se ne bi ponovili ratovi – rekao je Popeskov.
Rusko Selo poštuje svoju istoriju i seća se svih predaka, dodao je predsednik Saveta Mesne zajednice Dušan Marjanović.
-Naš cilj je da meštanima obezbedimo najbolje uslove za život. Želim da poručim mojim Ruskoselcima da na svoju mesnu zajednicu, ali i gradsku upravu uvek mogu da računaju. Najvažniji projekat u ovom momentu je sanacija Doma kulture u centru sela. Cilj nam je da se iz sadašnjeg objekta preselimo prostorije mesne zajednice u Dom kulture, kako bi dobili neophodan prostor za proširenje kapaciteta vrtića. U proteklih pet godina u našem selu kuće je kupilo dosta bračnih parova sa decom, tako da imamo potrebe za većim kapacitetom celodnevnog boravka i jaslica. Nastavićemo sa ulaganjima u putnu infrastrukturu i parka u centru sela koji je stigao do treće faze. Ove godine postavljeno je jedno dečije igralište, a u narednoj se nadamo još jednom, kao i fitnes na otvorenom – otkrio je Marjanović.
Ovo je bila prilika da se Rusko Selo oduži najzaslužnijim pojedincima i kolektivima. Na svečanoj sednici petooktobarska plaketa dodeljena Andriji Savi, zaposlenom u Kancelariji za projekte gradske uprave koji je pružio značajnu pomoć da mladi parovi u Ruskom Selu kupe kuće po osnovu konkursa Ministarstva za brigu o selu.
-Hvala Savetu Mesne zajednice na ovom priznanju. I naš cilj je da što više mladih konkuriše i na ovaj način dobije krov nad glavom. Za četiri godine, koliko smo u ovoj priči, u devet sela mladi su dobili više od 100 kuća. U Ruskom Selu svoj dom pronašlo je desetak porodica. Naš posao je da pomognemo i drago mi je što je timski rad prepoznat – kazao je Sava.
Zahvalnice su pripale Crkvenom odboru rimokatoličke crkve Svetog Petra i Pavle u Ruskom Selu, Vladimiru Divljakovu, svešteniku Srpske pravoslavne crkve, horu Sveti Nikolaj Srpski i zaposlenima u Mesnoj zajednici Dunji Nenadić, Dragoslavu Petroviću ,Eniki Lener, Radovanu Bajkoviću, Gabi Fazekaš, Vesni Pabdi, Gordani Marčetić i Miroslavu Vrbljancu.
A.Đ.