Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Шест возача задржано у полицији због вожње у алкохолисаном, а један због вожње у дрогираном стању

Aleksandra Djuran July 8, 2024

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима је једна особа добила тешке, а једна лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 20.000 динара, а догодиле су се због радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 24 учесника у саобраћају и издато је 187 прекршајних налога. Из саобраћаја су због возње под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључена 24 возача, од којих је шест задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму, док је једна особа задржана јер је возила под дејством психоактивних супстанци.

Такође, откривено је 45 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 42 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 92 остала прекршаја.

У четвртак, 11. јула део Кикинде без струје

Aleksandra Djuran July 8, 2024

Због радова на електричној мрежи у четвртак, 11. јула од 8 до 10 сати струје неће бити у улцама Иве Лоле Рибара од Тозе Марковића до Милоша Остојина, Његошевој од Вука Караџића до Косовске, Косовској од Тозе Марковића до Његошеве и Блок 35.

Истог дана, од 11 до 14 часова, струје неће имат домаћинства у улица Угљеше Терзина од Михајла Пупина до Косовске, Угљеше Терзина од Иве Лоле Рибара до Вука Караџића, Косовској од Угљеше Терзина до Милоша Остојина, Јове Јовановића Змаја од Михајла Пупина до Милоша Великог, Милоша Остојина од Косовске до Милоша Великог, Вука Караџића од Негошеве до Змај Јовине и Вука Караџића парна страна од Угљеше Терзина до Змај Јовине.

Промоција аутомобилизма: Четвороточкаши свих модела и годишта испунили трг

Aleksandra Djuran July 7, 2024

Трећи „Тјунинг шоу“, у организацији аутомобилског спортског клуба „Кар Брадерс“, на Градском тргу окупио је љубитеље четвороточкаша и суграђане. У такмичењу у стајлингу односно изгледу аутомобила и ДБ драгу, јачини музике у аутомобилу која се мери у децибелима учествовало је више око 190 власника брзих кола и олдтајмера. Међу учесницима из Србије, Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније, Хрватске, Русије и Словачке. Највеће интересовање изазвао је фијат 1.100 из 1960 године Жарка Цвијетићанина из Апатина који га је уређивао 20 година.

-Аутомобил је верна реплика возила народне милиције. Такав какав је сада користио се шездесетих година прошлог века. Овај модел склапан је у некадашњој фабрици „Застава“ од 1960. до 1962. године. Направио сам га према фотографијама, а како сам и био запослен у полицији није било пуно дилеме како ће изгледати. Аутомобил је недавно регистрован, а на оваквим скуповима носим и реплику униформе која се користила у време када и аутомобил. Немам намеру да га продам јер нема цену – сазнали смо од Цвијетићанина.

Велику пажњу изазвали су и остали стари аутомобили. Олдтајмер клуб Бечеј- Нови Бечеј представио се са колекцијом од десетак возила.

Подржавамо оно што раде наши пријатељи из Кикинде и пуно им помажемо јер су у клубу махом млади од 18 до 24 године. Мој циљ је да оформимо удружење на нивоу Војводине. Дошао сам са кадетом Б из 1970. године који мој је дечачки сан. Сваког дана гледао сам га како пролази улицом у којој сам живео и зарекао сам се да ће једног дана бити мој. Истог власника имао је 45 година, који на жалост није доживео кадетов 50 рођендан – рекао је Атила Силађи, председник клуба.

Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач.

-Драго ми је што је Кикинда трећи пут центар спортског аутомобилизма. Све похвале аутомобилском спортском клубу „Кар Брадерс“ на организацији оваквог скупа. Потрудићемо се да саке године ово окупљање буде лепше и боље. Суграђани су имали прилику да виде велики број аутомобила, а гости да се упознају са нашим градом – истакао је Лукач.

Циљ је окупљање, дружење, али и промоција аутомобилизма. „Кар Брадерс“ има 40 чланова из Кикинде, Зрењанина и Новог Бечеја.

-Потрудили смо се да суграђанима представимо квалитетна, али различита возила у разним категоријама. Наш циљ је да покажемо да је аутомобилизам спорт и да смо против насилничке и неопрезне вожње. Важно је уживати у аутомобилизму без да се ризикује сопствени или туђи живот. Наш циљ је да окупимо што више младих, нарочито почетника у вожњи, да им скренемо пажњу да аутомобил треба волети и возити га са мером – рекао је Саша Јакша, потпредседник клуба „Кар Брадерс“.

Додељено је 66 пехара у различитим категоријама. Сви посетиоци могли су да се опробају тркачкој симулацији, држању фелни, док је за децу организована наградна игра у најбржој вожњи аутића на даљинско управљање.

ПРВИ ВЛАСНИЦИ КАДЕТА Ц

Тибор Гириц из Темерина на „Тјунинг шоу“ дошао је аутомобилом свога оца кадетом Ц из 1975. године.

-Отац је први власник аутомобила има 94 године и пресрећан је када види да је аутомобил који је дуго година чувао са пажњом и љубави и даље у возном стању . Сваку медаљу коју добијемо однесемо му јер је он тај који ме је увео у овај свет. До пре две године он је учествовао на свим манифестацијама и возио аутомобил – додао је Гириц.

А. Ђ.

Правослaвни верници обележавају Ивандан

Aleksandra Djuran July 7, 2024

Православна црква и њени верници данас, 7. јула, обележавају Ивандан или Ивањдан, празник рођења Светог Јована Крститеља. Овај празник обележава се поводом крштења када је Свети Јован у реци Јордан крстио и дао благослов Исусу Христу.
Данашњи празник зове се још и Игритељ, јер се верује да сунце овога јутра игра на небу. Назива се и Биљобер, јер су, верује се, биље и траве данас посебно лековите.

Плету се венци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле односно ватре, па обилазе торове и овце где чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју игре око ватри. Плетењем венаца се поручује да је природа у развоју дошла до своје највише тачке средина лета, и да се тим венцима природа овенчава. Ти венци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним венцима.

Обичај је да се каче се венци ивањске траве на улазним вратима, а у неким деловома Србије увече се пале ватре око којих се игра и пева.

У току пријављивање за „Библиокамп“ Народне библиотеке: Подстицање читања

Aleksandra Djuran July 7, 2024

Пријављивање за „Библиокамп“ Народне библиотеке „Јован Поповић“ траје до 10. јула на мејл адресу kultura@biblioteka.org.rs. Намењен је деци до 11 година и биће реализован од 15. до 19. јула.

-Циљ нам је да на забаван начин децу подстакнемо да читају, да стварају читалачке навике и вештине. Трајаће од 9 до 11 часова у самој Библиотеци и током дружења озбиљно ћемо се играти и организовати различите активности – истакла је Дуња Бркин Трифуновић, уреднице програма Народне библиотеке.

Један дан на кампу биће посвећен Николи Тесли.

-Њему је рођендан у јулу и сматрам да деца треба да сазнају више о Тесли. Током радионица биће читања. Они који знају читаће самостално, а другима ћемо ми читати. Имаћемо и низ пропратних активности попут позоришта сенки, ликовног изражавања, а бавићемо се и позориштем сенки. Сваки дан ће имати своју тему – појаснила је наш саговорница.

Камп је бесплатан и са децом ће поред Дуње Бркин Трифуновић радити и Оливера Шушница, библиотекар на дечијем одељењу.

А.Ђ.

У уорак, 9. јула део Кикинде без струје

Aleksandra Djuran July 7, 2024

У уторак, 9. јула због радова на мрежи од 9 до 11 сати струје неће бити Микронасељу у блоковима Б, Ф и Е и у Змај Јовиној улици од Михајла Пупина до Петефи Шандора.

Истог дана од 12 до 14 часова без електричне енергије остаће домаћинства у улицама Михајла Пупина од Змај Јовине Његошеве, Милоша Остојина од Михајла Пупина до Косовске, Косовска од Милоша Остојина до Његошеве, Његошева од Партизанске до Михајла Пупина, Његошева од Михајла Пупина до Косовске, улица Браће Суботички од Партизанске до Михајла Пупина и Михајла Пупина од Његошеве до Синђелићеве.

Летња уметничка школа у нашем граду окупила 40 студената из Србије и иностранства

Aleksandra Djuran July 6, 2024

Студенти уметничких факултета из Србије и иностранства oд данас до 13. јула ствараће у нашем граду у оквиру Летње уметничке школе. Њих 40 из наше земље, Кине, Италије, Пољске, Белгије и Словеније имаће прилику да се упознају са Кикиндом и да уче кроз радионице керамике, ликовних уметности, музике, компоновања, драмске и музичке продукције. Први дан провели су у јединственој кући „Сова“.

Виктор Танасковски из Скопља похађаће радионици музике.

-На докторским студијама сам и очекујем да продубим своја знања. Учесник сам био и прошле године и пуно тога сам научио. Одабрао сам професора који је држао радионице да ми буде ментор за докторат – рекао је Танасковски.

Радионицу керамике, за коју је владало највеће интересовање. похађаће Лаура Благојевић из Београда, студенткиња Академије уметности.

-Студирам сликарство и за мене ће ово бити изазов и ново искуство. Пробаћу нешто ново, а сигурна сам да ћу стећи нове пријатеље. Изузетно је што ћемо сви моћи међусобно да сарађујемо – казала је Лаура.

Поздрављајући окупљене студенте градоначелник Никола Лукач позвао их је да искористе прилику и упознају, како је рекао, најлепши град на свету.

-Ово је прави начин да се млади упознају са Кикиндом и међусобно и помогну нам да културна дешавања подигнемо на још виши ниво. Сигуран сам да ће вам боравак овде бити значајно искуство и да ћете нам помоћи да још више промовишемо наш средину – навео је градоначелник Лукач.

Летњој школи претходило је потписиивање Меморандума о сарадњи између Универзитета уметности у Београду, Града Кикинде, Културног центра и Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

-Универзитет уметности већ 22 године организује Летњу уметничку школу. Задовољство је што свакој локалној заједници оставимо артефакт односно сведочанство о нашој школи и ове године оставићемо диван артефакт који ће бити на понос и нашег универзитета и Кикинде – истакла је је ректорка Универзитета уметности проф. др Мирјана Николић.

Радионице ће проширити знања, али и видике учесника.

-Иако је Летња школа релаксирана у односу на наставу на факултетима, пуно ће се радити. Биће интересантно за све да истраже нове ствари, упознају нови град и нову културу – додао је проф.др Владимир Татревић, проректор Универзитета уметности и директор Летње школе.

Директор Културног центра Марко Марковљев позвао је све учеснике кампа да понесу најлепше успомене из Кикинде и да се поново врате.

Радионице ће се организовати на Градском тргу, у Културном центру и на „Тери“.

-Овакве ствари су важне јер доприносе сектору културе и образовања као инструментима уз помоћ којих град може да гради своју културну политику – напоменуо је Александар Липован.

Универзитет, традиционално, Летњу школу организује у различитим градовима, што је добра прилика за интернационализацију и децентрализацију. Летња уметничка школа има урбану оријентацију, студенти ће стварати на више места у Кикинди, у присуству грађана којима ће, на завршној манифестацији, 12. јула, бити приказани постигнути уметнички резултати.

А.Ђ.

Ручна косидба жита као пре једног века: Сајан чува традицију

Aleksandra Djuran July 6, 2024

Oштре косе и српови, вредне руке и жеља да се очува традиција у ручном кошењу жита, слика је која је из Сајан послата у оквиру 27. Севернобанатских жетелачких свечаности. Традиционална манифестација окупила је седам екипа из Црне Баре, Мађарске и Сенте и Сајана.

Најстарији косац био је 87-годишњи Ференц Хереши из Сенте.

-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. Постојала је само машина која од класја одваја семе. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Као мали имао сам кратке панталоне и још увек се сећам како је стрњиште било оштро – истакао је Хереши са којим је био и Кристоф Сабадош који ће наследити ову традицију породице Фекете. Открио нам је да је научио да коси од баке Маргите Шарвари чији је задатак овога пута био да спреми укусан фруштук екипи косаца.

-Ја сам четврта генерација косаца и поносан сам на ту чињеницу. У нашој породици ово је традиција која се наслеђују са колена на колено – сазнали смо од Кристофа.

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и већ 11 година они су део свечаности.

-Први пут смо у Сајану косили жито, свидела нам се манифестација и долазимо сваке године. Волимо ово окупљање које нас враћа у прошлост, у детињство. Драго нам је што смо део традиције која се чува и свима у Мађарској причамо о њој – открио је Ђерђ Винца из Апартхалма.

Екипа из Црне Баре била је највеселија. За јело су припремили праве посластице.

-Некада је било тешко доћи до жита, знатно теже него данас. Читаву сезону радили су за џак жита, а ми га данас зарадимо за један да. Треба да ценимо оно што имамо – каже Лајко Маћаш из Црне Баре.

Некада се за време жетве устајало у четири ујутро и кретало на њиву. Радило се док се види. Косцима су велика помоћ бил жене које су везивале жито у снопове, али и припремале обилан доручак. Фруштук је чинио хлеб, барена јаја и кромпир, лук, сланина, ракије, кајсија, шљива и вишања, али и слатких колача, ко је могао да их приушти.

Највећу подршку манифестацији пружа град Кикинда,а овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и су чланица Градског већа Мелита Гомбар. Отварајући жетелачке свечаности градоначелник Лукач истакао је важност чувања обичаја, али и добросуседских односа међу народима.

-Заједничка сарадња је кључ успеха и боље будућности а када смо удружени можемо много тога. Сајанске жетелачке свечаност су ту и да нас подсете како је то некада било, а на нама је да млади буду ти који ће је даље чувати – прецизирао је Лукач.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице.

-Значај оваквих манифестација је, осим што негују традицију, је што промовишемо прве породичне вредности, где је породица стуб друштва и заједно долазе до хлеба на столу. Важно нам је да млади то увиде и да знају да за све треба да се потруде и да сопственим радом стигну до резултата – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Млади се прикључују манифестацији, тако да ће она да се организује још дуго година додала Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“, који је и организатор жетелачких свечаности.

-Пуно ми је срце када видим колико и младима у Сајану значи ова манифестација. Још увек имају прилику да о ручном кошењу жита уче од наших најстаријих косаца, који су и сами некада ручно косили жито са својим родитељима. Они на правни начин могу да дочарају како је то некада било, али и да им покажу како се ручно коси хлебно зрно. Кроз ову манифестацију желимо да им покажемо како је некада пуно рада требало да се дође до парчета хлеба. Свима нам је исти циљ, да сачувамо традицију и да је пренесемо на младе – рекла је Шара Бењоцки.

Месна заједница чува ову манифестацију и жели да је учини још бољом.

-Жетва је била дан радости и заједништва. Посао је захтевао ангажовање читаве породице, али и комшија и пријатеља. Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменуо је Золтан Тот, председник Савета МЗ Сајан и заменик покрајинског секретара за пољопривреду.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајински секретаријат за образовање ,прописе, управу и националне мањине, као и фондација Бетлен Габор из Мађарске.

А.Ђ.

Јелена Степанов из Иђоша у друштву „100 успешних пословних жена“ Србије

Aleksandra Djuran July 6, 2024

Јелена Степанов, власница винарије „Кепул“ из Иђоша нашла се међу „100 успешних пословних жена“. Конкурс је трећи пут расписало Јавно предузеће „Пошта Србије“, уз подршку Привредне коморе Србије, а циљ му је оснаживање жена, развој и промоција женског предузетништва.

-На конкурс сам се пријавила на предлог пријатељице и изабрана сам међу 100 успешних пословних жена. Част је бити у друштву изузетних жена које имају сопствени бизнис и развијају га – истакла је Јелена Степанов.

Циљ конкурса за избор и награђивање предузетница, оснивачица или законских заступница малих предузећа широм земље је да се охрабре талентоване жене у свом предузетничком пословању. Први пут победницама је омогућено усавршавање знања и вештина те су организована предавања најактуелнијих тема из вођења и креирања бизниса у сарадњи са Привредном комором Србије.

-Ово је била сјајна прилика да се упознам и разменим искуства са женама које су у приватном бизнисима. Изазови са којима се боре нису лаки, путем радионица сазнале смо више о различитим вештинама које можемо да користимо у свом пословању из области маркетинга, дигиталне комуникације, друштвених мрежа, финансијског описмењавања – додала је наша саговорница.

За 100 најбољих обезбеђен је бесплатан огласни простор и презентација пословања у виду представљања у брошури која ће бити доступна корисницима поштанских услуга, као и за њихову презентацију на мониторима у више од 1.550 пословница Пошта Србије широм земље, како би се повећала видљивост њихових бизниса. Конкурс је био намењен за све предузетнице, законске заступнице или жене осниваче малих предузећа из целе Србије, укључујући земљорадничке задруге, занатске радње, установе, удружења, као и за жене носиоце породичног пољопривредног газдинства. Критеријуми за оцењивање су били успешност презентоване пословне активности и бизнис идеје, награде у области пословања или стваралаштва, као и друштвено-одговорне активности.

Прошле године међу 100 успешних жена биле су и предузетнице из Кикинде Сандра Станковић, Данијела Јеринкић и Јована Банић.

А.Ђ.

Отворен Интернационални симпозијум у теракоти: Уметници инспирацију за скулптуре пронашли у Кикинди

Aleksandra Djuran July 5, 2024

Интернационални симпозијум скулптура у теракоти „Тера 2024“, 43. по реду, отворен је вечерас. Испред Галерије „Тера“ изложени су радови настали на прошлогодишњем сазиву чији су аутори Ледија Костандини из Албаније, Никола Ненадић из Хрватске, Хорхе Беда Мурсиљо Хулијани из Шпаније и Чедомир Васић, Саша Панчић и Мирољуб Стаменковић из Србије.

-Читав јул је у знаку „Тере“ и уметности. Јединствени смо по систему и начину изградње велике скулптуре, тако да искуство у раду са глином није најнеопходније да би неко био учесник . Отварањем симпозијума јавности први пут представљамо дела настала прошле године, а и ове ће у Кикинди стварати познати и признати светски уметници. Очекивања која имамо од наших учесника увек су испуњена јер за собом оставе монументална дела. Свака изложба скулптура насталих на симпозијуму изазива пажњу домаће јавности и суграђани се увек распитују о томе ко их је насликао и шта представљају. Стога се трудимо да имамо што више интерактивних догађаја који укључују грађанство – истакао је Александар Липован, директор ЦЛПУ „Тера“.

Годишњој изложби скулптура присуствовали су учесници овогодишњег, 43. Симпозијума: српско-канадске уметнице Весна Перуновић и Божица Рађеновић, Анамарија Шербан из Румуније, Стивен Мас из Велике Британије, док су представници наше земље Милорад Стајчић и Срђан Арсић.

-Британац сам који живи у Паризу. Први пут сам у Кикинди, овде сам пет дана и све је фантастично. Ово је сан који је постао јавност. Само ћу да стварам не мислећи на храну или била шта друго. Шетајући градом добио сам разне идеје коју ћу покушати да реализујем. Никада нисам радио монументалне скулптуре од глине. Ваша глина је специфична и не понаша се као и друге тако да ћу пуно научити – казао је Стивен Мас.

Божица Рађеновић, Београђанка, протеклих тридесет година живи у Канади у Отави.

-За сваког уметника велика је част да учествује на симпозијуму „Тера“. Услови за рад су на светском нивоу и веома ми је драго што сам његов део. Имам пуно идеја и нећу стићи све да их реализујем. У глини сам радила још као студенткиња, када сам и чула за „Теру“. Повратак материјалу је као повратак матерњем језику и радујем се због тога. Одувек сам желела да дођем и сада се то и остварује – сазнали смо од Божице Рађеновић.

Помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама мр Драган Трапарић обраћајући се присутнима истакао је да Кикинда треба да понесе титулу престонице културе 2027. године.

-Симпозијум је већ четири деценије интернационални што је за велику похвалу, не само за град , него и за читаву земљу. Култура нема границе и то се потврђује у Кикинди. Ваш град има огромно богатство, 1.200 скулптура савремене уметности које не постоје нигде на свету. Од 2017. године Покрајина је сазив подржала са шест милиона динара, а средства издвајају и локална самоуправа и Република – навео је мр Трапарић.

На отварању је говорио и градоначелник Никола Лукач који је догађају присуствовао са својим сарадницима.

-Захваљујући Интернационалном симпозијуму Кикинда је поново на светској мапи културе и уметности. Убеђен сам да ће уметници црпети инспирацију из нашег града и да ће уживати стварајући. Убеђен сам да ће нам сазив који траје дуже од четири деценије, умногоме помоћи да уз остале културне садржаје будемо најбољи у кандидатури за националну престоницу културу 2027. – истакао је градоначелник Лукач.

Током протеклих више од 40 година на Интернационалном симпозијуму настало је преко 1.200 ауторских дела, од којих је највећи део, изложен у Музеју „Тера“.

А.Ђ.