Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Najavljen tretman komaraca iz vazduha: Pčelari da zatvore košnice

Aleksandra Djuran July 25, 2024

U subotu, 27. jula u od 17.30 do 20.30 sati planiran je tretman odraslih formi komaraca hemijskim putem iz vazduha na teritoriji grada Kikinde i naseljenih mesta.

Preparat koji će se koristiti za tretman komaraca je ima aktivnu materiju lambda-cihalotrin. Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, da košnice zatvore ili udalje najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje tri dana.

Usluge sistematskog suzbijanja komaraca obavljaće firma „Ciklonizacija Logistika doo“ iz Novog Sada.

Ukoliko meteorološki uslovi ne dozvole izvođenje tretmana, tretman suzbijanja odraslih formi komaraca hemijskim putem iz vazduha biće pomeren za naredni povoljan dan.

U kikindskom ataru: Suša prepolovila rod kukuruza, suncokret se drži

Aleksandra Djuran July 25, 2024

Kukuruz i suncokret su u fazi nalivanja zrna, ali ono što je najneophodnije za ovu fazu sazrevanja, kiša, nikako da padne. Suša izazvana neuobičajeno visokim temperaturama koje su danima bile i 40 stepeni desetkovala je useve na severu Banata.

-U zavisnosti od delova atara, kvaliteta zemljišta i koliko je padavina bilo u kom delu, 50 odsto od ukupno zasnovanih površina kukuruza se drži sa upola smanjenim prinosom. Na 25 procenata njiva neće biti roda, a na preostalih 25 odsto rod će biti jako mali. Kiše su nas zaobišle maltene čitavo leto i suša je uzela danak – istakao je Zoran Simić, savetodavac PSS.

Suncokret je otporniji na sušu, ali i on trpi zbog vremenskih uslova.

-Biće manje suncokreta do 15 odsto, a ne kao kod kukuruza. Očekuje se prosečan rod uljarice koje ove godine ima više u odnosu na ranije. Osetniji pad prinosa biće na lošijim zemljištima pesku i slatinama koje su pod korovima – naveo je naš sagovornik.

Šećerna repa takođe trpi zbog vremenskih (ne) prilika.

-Repa ima sposobnost da nastavi vegetaciju. Problema može da bude ukoliko zbog suše odnosno trajnih oštećenja izgubi kontakt sa zemljištem. Ako do toga ne dođe sa prvom ozbiljnijom kišom nastaviće vegetaciju. Posledica će biti, ali ne katastrofalnih kakve već sada imamo na kukuruzu – dodaje Simić.

U zemljištu postoji ozbiljan nedostatak vlage s obzirom na to da čitavo leto nije bilo ozbiljnijih padavina. Gde je palo između 10 i 15 litara po kvadratu tu su i najveći problemi sa usevima. Na parcelama koje su dobile 30 i 40 litara kiše po kvadratnom metru poljoprivrednici mogu da se nadaju nekom rodu.

-I ove godine imamo situaciju da najveći deo atara nije dobio kišu. U Mokrinu je zabeleženo najmanje padavina i on će, pretpostavljam, najgore proći jer je i zemljište lošijeg kvaliteta. Proizvođače očekuju veliki problemi. Da padne i 20 do 30 litara kiše značiće jer će biti bolje nalivanje zrna i usporiće se zrenje – zaključio je Zoran Simić.

Na žalost, prognoze za naredne dane nisu obećavajuće jer se očekuje još vrelih dana. Nekada je ilindanska kiša donosila siguran rod, a ove godine i da padne početkom avgusta, zakasnila je i neće popraviti tešku sliku u ataru.

A.Đ.

Pred odbornicima završni račun za prošlu i izvršenje budžeta u prvih šest meseci za ovu godinu

Aleksandra Djuran July 24, 2024

Na trećoj sednici Skupštine grada zakazanoj za petak, 26. jul u 10 sati odbornici će razmatrati završni račun budžeta za 2023. godinu. Ukupno ostvareni tekući prihodi, primanja i preneta sredstva bila su 3 milijarde 929 miliona 345 hiljade dinara, dok su tekući rashodi i izdaci iznosili 3 milijarde 878 miliona 340 hiljada dinara. Izvršenje budžeta u prvih šest meseci, takođe je na dnevnom redu. Od januara do juna je 37,44 odsto odnosno milijardu 710 miliona 509 hiljada dinara. Ukupna planirana sredstva u 2024. godini za sve razdele iznose 4 milijarde 568 miliona 83 hiljade dinara.

Odbornici gradskog parlamenta razmatraće izveštaje o poslovanju za prošlu godinu javnih preduzeća „Kikinda“, „Toplana“ i „Autoprevoz“, a razmatraće se i donošenje odluka o usvajanju izveštaja o radu i poslovanju za 2023. godinu mesnih zajednica Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Bašaid, Iđoš, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci, Rusko Selo i Sajan.

Donošenje odluka o usvajanju izveštaja o radu i poslovanju Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Istorijskog arhiva, Narodne biblioteke „Jovan Popović“ , Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, CLPU „Tera“, Kulturnog centra, Turističke organizacije grada, Sportskog centra „Jezero“, Centra za stručno usavršavanje, Gerontološkog centra, Centra za socijalni rad, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite i Crvenog krsta, takođe će se naći na predstojećoj sednici. Glasaće se i o izmenama i dopunama odluka kojima su propisane novčane kazne za prekršaje, o izmeni odluke o opštem uređenju naseljenih mesta i komunalnom redu, o održavanju javnih zelenih površina, o usvajanju programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, o donošenju Plana detaljne regulacije aerodroma, za solarnu elektranu „Brankov solar“ u Mokrinu, za solarni park „Solar pover plant delta“ u Banatskoj Topoli o donošenju godišnjeg Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za tekuću godinu.

A.Đ.

U toku radovi u Tehničkoj školi: Ulaganje u bolje uslove rada učenika i zaposlenih

Aleksandra Djuran July 24, 2024

U Tehničkoj školi počela je prva faza kompletne sanacije sanitarnih čvorova na tri sprata škole. Sredstva, šest miliona dinara, odobrio je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, uprave, nacionalne manjine i nacionalne zajednice. Kako napreduju radovi uverili su se gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća Tihomir Farkaš.

-Posao će obuhvatiti zamenu vodovodnih i kanalizacionih cevi i obijanje podova, pločica i zamenu sanitarija u tri sanitarna čvora. Zgrada je izgrađena pre 65 godina i nijednom nije urađena ovako obimna sanacija sanitarnih čvorova i cevi koje su dotrajale i u lošem su stanju. Očekujem da će se radovi završiti do 1. septembra – rekla je direktorica Milanka Halilović.

Vrata i prozori na toaletima su stari koliko i škola, oštećeni su i propali su od vlage.

– Za srednje škole u Vojvodini opredeljeno je ukupno 45 miliona dinara i samo sedam škola dobilo finansijsku podršku na ovom konkursu. Ogromnu pomoć da kikindskoj školi budu odobrena sredstva imali smo od pokrajinske poslanice Stanislave Hrnjak kojoj želim da se zahvalim na zalaganju. Kompletna investicija je 10 miliona dinara i potrudićemo se da obezbedimo nedostajuća sredstva da se projekat završi. I u narednom periodu ulagaćemo u uređenje i opremanje škola – naveo je Lukač.

Tehnička škola je najveća je obrazovna ustanova u severnom Banatu.

-Ulaganjem u objekte školstva lokalna samouprava pokazuje jasno opredeljenje za stvaranje što boljih uslova za rad učenika i zaposlenih u školama. Svedoci smo da je grad opredelio značajna sredstva za sve obrazovne ustanove – dodao je Farkaš.

Druga faza radova obuhvatiće kompletnu sanaciju još tri sanitarna čvora i za nju je potrebno 4,3 miliona dinara. Tehnička škola ima 707 učenika u 27 odeljenja.

A.Đ.

Stradao muškarac kada je na njega naleteo bager

Aleksandra Djuran July 23, 2024

Muškarac (78) smrtno je stradao u Suvačarskoj ulici 42 oko 10 sati i 35 minuta. Stariji sugrađanin vozio je bicikl kada ga je zakačio bager koji je vozio Kikinđanin (28). Bager je firme „Eko gradnja“, gde je mladić i zaposlen, a nemio događaj dogodio se nedaleko od gradilišta na kom je angažovana pomenuta firma.

Uviđaj su obavili Osnovno javno tužilaštvo i Saobraćajna policija. Kako saznajemo u Policijskoj upravi shodno utvrđenim okolnostima preduzeće se odgovarajuće mere i radnje protiv vozača.

Domaći bostan uranio: Visoke temperature požurile dinje i lubenice

Aleksandra Djuran July 23, 2024

Lubenice i dinje, usled tropskih temperatura koje su zahvatile našu zemlju, stigle su skoro mesec dana ranije. Tako je berba domaćeg bostana uranila i umesto da je u jeku privodi se kraju. Na teritoriji grada malo je proizvođača koji uzgajaju lubenice i dinje, a jedan od njih je Robert Molnar.

-Naše poljoprivredno gazdinstvo ima dugu tradiciju. Ranije smo uzgajali lubenice za naše potrebe. Imali smo staru sortu, svi smo ih zvali crne lubenice i svako ko je imao parče zemlje uzgajao je te lubenice. Stare sorte nema, pa smo i mi kao i mnogi prešli na hibride koji mogu da se kupe – kaže Molnar.

Lubenice i dinje uzgaja na pola jutra. Uzgoj je zahtevan i potreban je svakodnevni rad i nega, a rod najviše zavisi od ćudljivih vremenskih uslova.

-Vreme nije pogodovalo uzgoju. Suša je učinila svoje. Kod lubenice je specifično da čim loza padne i ona se vidi nazire se kraj zrenja i proizvodnje. Da bi rod bio dobar treba joj navodnjavanje, prihrana, nega. Težak je to posao i nimalo jednostavan. Lubenice su sada 40 i 50 dinara za kilogram i predviđam da će do kraja meseca poskupeti jer ih neće biti. Sve će izgoreti. Kada dobije na površini žutu fleku, ožegotinu, to je kraj – pojašnjava naš sagovornik.

Gazdinstvo Molnar uspelo je da sačuva pojedine stare sorte dinje.

-Kakav rod ćemo imati od dinja ostaje da se vidi kada se podvuče crta. Imali smo probleme sa glodarima, miševi su poharali njivu, a prošle godine uništili su polovinu roda – otkrio nam je Robert Molnar.

Kako naš sugrađanin ističe i pored dobrog zasada, pune agrotehnike i zalivnih sistema, potrebna je i malo sreće prilikom uzgoja i tada uspeh ne može da izostane.

A.Đ.

Analize pokazale: Voda na Plavoj banji, Peskari i Koću nije za kupanje

Aleksandra Djuran July 22, 2024

Kikinda ima tri divlja kupališta Plavu banju, Peskaru i Koć. Najpopularnija je Plava banja na periferiji grada i zbog slatinastog zemljišta na dnu, podseća na morsku, pa je otud i dobila naziv Plava banja. Nekada je bila glinokop, a ovo kupalište bilo je poznato po dobro uređenoj infrastrukturi gde su se organizovali brojni koncerti i moto susreti. Posetiocima su u ponudi bili tobogani i pedaline, mokri čvorovi i tuševi. Danas ovo kupalište nije ni nalik onom starom, sve je devastirano i uništeno. U Zavodu za javno zdravlje tokom leta analiziraju vodu na pomenutim divljim kupalištima.

Plava banja nekada, kada je bilo uređeno kupalište

-Uzorak koji smo analizirali u junu pokazuje da je voda na Plavoj banji mikrobiološki ispravan. Kada je reč o hemijskim svojstvima moram da istaknem da je voda na ovom divljem kupalištu jako specifična. Odlikuje je visoka mineralizacija, elektroprovodljivost, visoke koncentracije sulfata što je neuobičajeno. Tako da po hemijskim svojstvima ne odgovara kao voda za kupanje prema Uredbi o ovim vodama. Kada bi se podrobnije ispitala ova voda mogla bi da posluži u banjske svrhe, ali za to treba značajnije ispitivanje – saznajemo od dr Sanje Brusin Beloš, načelnice Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje.

I analize uzoraka vode sa Peskare i Koća pokazuju da nisu preporučljive za kupanje.

-Voda na Peskari je površinska i bila je mikrobiološki ispravna, ali je hemijska analiza pokazala da ima dosta organskih materija koje su prilično visoke i pitanje je od čega potiču. Najlošija je voda na Koću. Prema velikom broju parametara ona se nalazi u petoj klasi voda i mikrobiološke i hemijske analize ne preporučuju je za kupanje. Sugrađanima ne savetujem da se kupaju na ovim vodama – napominje dr Brusin Beloš.

Ukoliko se ipak ode na divlja kupališta obavezno treba da se tušira nakon kupanja.

-Koliko sam upoznata u večernjim satima na Plavoj banji pojedini sugrađani dovode i životinje što je još jedna okolnost koja ne preporučuje ovo kupalište – istakla je dr Sanja Brusin Beloš.

Naša sagovornica napominje da bi situacija bila povoljnija kada bi pomenuta kupališta bila uređena i kada bi postajala mogućnost tuširanje pre i nakon ulaska u vodu, tada bi situacija bila bolja.

A.Đ.

U tri saobraćajne nezgode troje povređenih

Aleksandra Djuran July 22, 2024

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojoj je jedna zadobila teške, a dve lakše telesne povrede, a u dve saobraćajke pričinjena je materijalna šteta . U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 255.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog prekomerne količine alkohola u krvi i radnje vozilom.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 25 učesnika u saobraćaju i izdato je 169 prekršajnih naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 17 vozača, od kojih je šest osoba zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkrivena su 23 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 78 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 76 ostalih prekršaja.

Odbornici većinom glasova odlučili: V.d. direktor SC „Jezero” Marko Rakin, a v.d. direktorica CSR Aleksandra Đorđević

Aleksandra Djuran July 19, 2024

Na drugoj sednici Skupštine grada doneta su rešenja o prestanku mandata direktoru SC „Jezero” Dejanu Pudaru koji je na prošlom zasedanju imenovan za zamenika gradonačelnika. Budući da je Pudar podneo ostavku zbog prelaska na drugu funkciju za v.d. direktora „Jezera” imenovan je Marko Rakin, master menadžer. Obrazlažući predlog gradonačelnik Nikola Lukač zahvalio se dosadašnjem direktoru za sve što i je uradio do sada.

-Marko Rakin od 2022. godine zaposlen je u SC „Jezero“ kao upravnik sportskog objekta i rukovodilac službe zaštite od požara. Savestan je odgovoran i vredan i smatram da će kvalitetno obavljati ovu funkciju – rekao je gradonačelnik Lukač.

Odbornici opozicije imali su zamerke na izbor Rakina, a odgovorio im je Dušan Popeskov, šef odborničke grupe „Aleksandar Vučić – Kikinda sutra“.

-Retkost je, u današnje vreme, naći mlade ljude koji hoće da rade i da se prihvate odgovornosti. Pritisci nisu mali i drago nam je što u našim redovima imamo savesne, vredne i odgovorne članove koji žele da se bore za ustanove u kojima su na odgovornim funkcijama, ali i za naš grad – precizirao je Popeskov.

Za v.d. direktoricu Centra za socijalni rad, većinom glasova, postavljena je Aleksandra Đorđević, diplomirani sociolog i socijalni radnik zaposlena u ovoj ustanovi s obzirom na to da je dosadašnji direktor Radislav Ivetić otišao u penziju.

-Aleksandra Đorđević sedam godina deo je kolektiva Centra za socijalni rad i ima dosta iskustva u koordinaciji ljudskih resursa. Dugo sam sarađivao sa njom i mogu da istaknem da je posvećena svom poslu i poznaje problematiku ove važne socijalne ustanove tako da smatram da je kompetentna i odgovorna. Treba joj, kao mladoj osobi, dati priliku i podršku – kazao je Nikola Lukač.

Donete su odluke o prestanku mandata odbornika koji su podneli ostavke i potvrđivanju mandata njihovim stranačkim kolegama. Tako su novi odbornici u lokalnom parlamentu dr Marko Đukić, Arsen Arsenov, Albert Nađ sa liste „Aleksandar Vučić – Kikinda sutra“, Judit Erdeg iz Saveza vojvođanskih Mađara i Ivana Bogosav sa liste koalicije „Izaberi promenu – Ujedinjena opozicija Kikinde“.

Pošto je dnevni red iscrpljen pristupilo se postavljanju odborničkih pitanja. Miroslav Panić odbornik koalicije „Izaberi promenu – Ujedinjena opozicija Kikinde“ imao je pitanje vezano za kompaniju FCC, a Ivana Bogosav, iz iste koalicije, o besplatnim školskim užinama u školama za socijalno ugroženu decu, o tome zašto je zaključano igralište preko puta „Gusala“ i o brzi o napuštenim životinjama. Odgovore je dao gradonačelnik Lukač i to prvo Miroslavu Paniću:

-S obzirom na to da niste pratili politički život grada u prethodnom periodu da vas obavestim da se intenzivno radi na poboljšanju svih segmenata koji se odnose na FCC. Sarađujemo i sa višim nivoima vlasti jer je deponija trebala da bude regionalna, a dobro je da se setimo perioda kada ste sve činili da ona dobije svoju pravu funkciju. Barem jednom godišnje razmatra se poslovanje kompanije FCC i kada to bude tačka dnevnog reda imaćete priliku da čujete šta je ono što je u prethodnom periodu urađeno – pojasnio je gradonačelnik Lukač i dodao da je dobro da se odbornici opozicije što češće javljaju za reč kako bi građani videli na koji način zamišljaju da vode grad.

Nezadovoljan odgovorom Panić je ponovo zatražio reč i kako se u svom obraćanju nije držao Poslovnika i nije reagovao na izrečene opomene, predsednik Skupštine grada Bogdan oduzeo mu je reč zbog povrede više članova Poslovnika Skupštine grada i vređanja dostojanstva Skupštine. Nakon toga odbornici su se većinom glasova izjasnili da je povređen Poslovnik te je Paniću izrečena opomena od strane predsednika Skupštine grada.

Prvi čovek grada izvestio je odbornicu Bogosav da je igralište preko puta „Gusala“ zaključano jer je parcela restitucijom vraćena vlasnicima, tako da je sada ona privatan posed.

-Da ste samo malo bili savesniji u postavljanju pitanja znali biste odgovor i nema mesta ni potrebe za demagogijom. Lokalna samouprava sa 30 odsto sufinansira školske užine, a svako socijalno ugroženo dete ima besplatnu užinu. Osim toga već dve godine radimo na tome da u školama imamo zdravu užinu. Nisam ni sumnjao da ćete aktivnosti koje sprovodite tobože za zaštitu pasa iskoristiti u političke svrhe. Nemojte manipulisati činjenicama pošto se već neko vreme realizuje projekat „Gradski pas“ kojim je znatno poboljšan njihov tretman, a proširuje se i kapacitet azila za pse lutalice. Puno toga je urađeno kako bi se unapredili uslovi u kojima borave napuštene životinje poput čipovanja, edukacija i saradnje sa građanima – zaključio je Nikola Lukač.

Zamenik gradonačelnika Dejan Pudar zamolio je odbornike da se upoznaju sa Poslovnikom o radu Skupštine grada Kikinde.

-Upoznajte barem sa elementarnim stvarima, šta je odborničko pitanje, kako se formuliše, kako se postavlja. Nema potrebe da se zloupotrebljava govornica za priču koje nisu tema sednice. Važno je poštovanje institucije i to treba svima da je na umu, a ne da se Skupština grada pretvori u cirkus – poručio je Pudar.

A.Đ.

Etno kamp „Gusala“: Nematerijalno nasleđe Banata čuvaju od zaborava

Aleksandra Djuran July 19, 2024

Nematerijalno nasleđe srpskog, rumunskog i mađarskog dela Banata zahvaljujući etno kampu ADZNM „Gusle“ ostaće sačuvano od zaborava. U naučno- istraživačkoj stanica muzičko-tradicionalnog folklora, koja traje 23 godine, ove godine je tridesetak studenata i učenika srednjih muzičkih škola. Do nedelje će se družiti, istraživati, učiti o radu na terenu, ali i steći iskustva koja će primenjivati u radu. Mila Topić iz Banja Luke studentkinja je etnomuzikologije na Akademiji umetnosti i drugi put je na kampu.

-U Kikindi sam upoznala studente sa drugih univerziteta sa kojima delim slična interesovanja s obzirom na to da studiramo srodne nauke. Pored vršnjaka, tu su i profesori sa drugih fakulteta od kojih sam puno naučila. Učimo nove igre, pesme, upoznajemo se sa tradicijom i kulturom ovog kraja. Kamp pruža velike mogućnosti, a u kasnijem školovanju i radu dosta toga mogu da primenim – istakla je Mila.

Vanja Vujičić iz Novog Sada, studentkinja je veterinarske medicine. Kao članica folklornog ansambla „Vila“ interesuje je ova oblast tako da se rado pridružila etno kampu.

-Pevam i igram i kamp je važan za sve nas koji se amaterski i iz ljubavi bavimo tradicionalnom igrom, pesmom i sviranjem. Imamo priliku da od eminentnih predavača saznamo puno toga. Treći put sam u Kikindi i svaki put kamp je drugačiji i bolji i iz vašeg grada odem sa novim prijateljstvima i znanjima – dodala je Vanja.

Mentorka je dr Dragica Panić, šef katedre za etnomuzikologiju iz Banja Luke, dok je novina da su, pored Igora Popova, umetničkog rukovodioca „Gusala“, komentori kampa ove godine i master Katarina Nikolić sa muzikološkog instituta akademije umetnosti i Davor Sedlarević iz Centra za kulturu iz Kolašina.

-Temelji koje smo postavili pokazali su se odlični i kamp je nadrastao sam sebe. Pored očuvanja tradicije, naš cilj bio je povezivanje studenata i akademija u čemu smo uspeli i sada se uključuju i druge zemlje. Pohvalila bih sve zaposlene u „Guslama“ koji već 23 godine predano rade i niko od nas, kada smo počinjali, nije očekivao da će se kamp ovoliko razviti i da će biti uzor sličnim kampovima u regionu. Studentima je značajan jer nauče metodološke osnove terenskog istraživanja. Ovaj predmet ne postoji na fakultetima, iako se o terenu puno priča. Zato od ove godine na Akademiji u Banja Luci uveli smo u redovnu nastavu. Etno kamp okuplja veliki broj mladih ljudi. Pored igračkih i pevačkih radionica i upoznavanja sa tim kako se prikuplja materijal na terenu, oni stiču nova prijateljstva i razmenjuju iskustva – dodaje dr Panić.

Učesnici su sa Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda, Akademije umetnosti iz Banja Luke, Muzičke akademije iz Novog Sada, Štipa iz Makedonije, Zapadnog univerziteta iz Temišvara, muzikološkog instituta srpske akademije iz Beograda, Centra za kulturu „Mijat Mašković“ iz Kolašina, učenici srednje muzičke škole iz Subotice, Sombora i Kraljeva. Prvi put učestvuju i polaznici Akademije iz Prištine i učenici Baletske škole iz Pančeva.

ISTRAŽIVANJE BANATA

Međunarodna studijska istraživačka stanica, etno kamp, ove godine obuhvatiće istraživanja u Rumuniji u Aradu Gaju i Deti. Studenti će posetiti Sečanj, biće prisutni u Padini gde će se upoznati sa tradicijom i običajima Slovaka. U „Guslama“ će se obaviti terensko istraživanje tradicije Roma u našem gradu, a gost će biti i Milan Prunić Duma koji će govoriti o običajima kojih više nema.

A.Đ.