Aleksandra Djuran

Komarci 2

У суботу, 27. јула у од 17.30 до 20.30 сати планиран је третман одраслих форми комараца хемијским путем из ваздуха на територији града Кикинде и насељених места.

Препарат који ће се користити за третман комараца је има активну материју ламбда-цихалотрин. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, да кошнице затворе или удаље најмање пет километара од места третирања. Дејство препарата траје три дана.

Услуге систематског сузбијања комараца обављаће фирма „Циклонизација Логистика доо“ из Новог Сада.

Уколико метеоролошки услови не дозволе извођење третмана, третман сузбијања одраслих форми комараца хемијским путем из ваздуха биће померен за наредни повољан дан.

kukuruz-jul-2024

Кукуруз и сунцокрет су у фази наливања зрна, али оно што је најнеопходније за ову фазу сазревања, киша, никако да падне. Суша изазвана неуобичајено високим температурама које су данима биле и 40 степени десетковала је усеве на северу Баната.

-У зависности од делова атара, квалитета земљишта и колико је падавина било у ком делу, 50 одсто од укупно заснованих површина кукуруза се држи са упола смањеним приносом. На 25 процената њива неће бити рода, а на преосталих 25 одсто род ће бити јако мали. Кише су нас заобишле малтене читаво лето и суша је узела данак – истакао је Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Сунцокрет је отпорнији на сушу, али и он трпи због временских услова.

-Биће мање сунцокрета до 15 одсто, а не као код кукуруза. Очекује се просечан род уљарице које ове године има више у односу на раније. Осетнији пад приноса биће на лошијим земљиштима песку и слатинама које су под коровима – навео је наш саговорник.

Шећерна репа такође трпи због временских (не) прилика.

-Репа има способност да настави вегетацију. Проблема може да буде уколико због суше односно трајних оштећења изгуби контакт са земљиштем. Ако до тога не дође са првом озбиљнијом кишом наставиће вегетацију. Последица ће бити, али не катастрофалних какве већ сада имамо на кукурузу – додаје Симић.

У земљишту постоји озбиљан недостатак влаге с обзиром на то да читаво лето није било озбиљнијих падавина. Где је пало између 10 и 15 литара по квадрату ту су и највећи проблеми са усевима. На парцелама које су добиле 30 и 40 литара кише по квадратном метру пољопривредници могу да се надају неком роду.

-И ове године имамо ситуацију да највећи део атара није добио кишу. У Мокрину је забележено најмање падавина и он ће, претпостављам, најгоре проћи јер је и земљиште лошијег квалитета. Произвођаче очекују велики проблеми. Да падне и 20 до 30 литара кише значиће јер ће бити боље наливање зрна и успориће се зрење – закључио је Зоран Симић.

На жалост, прогнозе за наредне дане нису обећавајуће јер се очекује још врелих дана. Некада је илинданска киша доносила сигуран род, а ове године и да падне почетком августа, закаснила је и неће поправити тешку слику у атару.

А.Ђ.

skupstina-direktori-(1)

На трећој седници Скупштине града заказаној за петак, 26. јул у 10 сати одборници ће разматрати завршни рачун буџета за 2023. годину. Укупно остварени текући приходи, примања и пренета средства била су 3 милијарде 929 милиона 345 хиљаде динара, док су текући расходи и издаци износили 3 милијарде 878 милиона 340 хиљада динара. Извршење буџета у првих шест месеци, такође је на дневном реду. Од јануара до јуна је 37,44 одсто односно милијарду 710 милиона 509 хиљада динара. Укупна планирана средства у 2024. години за све разделе износе 4 милијарде 568 милиона 83 хиљаде динара.

Одборници градског парламента разматраће извештаје о пословању за прошлу годину јавних предузећа „Кикинда“, „Топлана“ и „Аутопревоз“, а разматраће се и доношење одлука о усвајању извештаја о раду и пословању за 2023. годину месних заједница Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан.

Доношење одлука о усвајању извештаја о раду и пословању Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Историјског архива, Народне библиотеке „Јован Поповић“ , Народног музеја, Народног позоришта, ЦЛПУ „Тера“, Културног центра, Туристичке организације града, Спортског центра „Језеро“, Центра за стручно усавршавање, Геронтолошког центра, Центра за социјални рад, Центра за пружање услуга социјалне заштите и Црвеног крста, такође ће се наћи на предстојећој седници. Гласаће се и о изменама и допунама одлука којима су прописане новчане казне за прекршаје, о измени одлуке о општем уређењу насељених места и комуналном реду, о одржавању јавних зелених површина, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, о доношењу Плана детаљне регулације аеродрома, за соларну електрану „Бранков солар“ у Мокрину, за соларни парк „Солар повер плант делта“ у Банатској Тополи о доношењу годишњег Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за текућу годину.

А.Ђ.

tehnicka-radovi-(5)

У Техничкој школи почела је прва фаза комплетне санације санитарних чворова на три спрата школе. Средства, шест милиона динара, одобрио је Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управе, националне мањине и националне заједнице. Како напредују радови уверили су се градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Тихомир Фаркаш.

-Посао ће обухватити замену водоводних и канализационих цеви и обијање подова, плочица и замену санитарија у три санитарна чвора. Зграда је изграђена пре 65 година и ниједном није урађена овако обимна санација санитарних чворова и цеви које су дотрајале и у лошем су стању. Очекујем да ће се радови завршити до 1. септембра – рекла је директорица Миланка Халиловић.

Врата и прозори на тоалетима су стари колико и школа, оштећени су и пропали су од влаге.

– За средње школе у Војводини опредељено је  укупно 45 милиона динара и само седам школа добило финансијску подршку на овом конкурсу.  Огромну помоћ да кикиндској школи буду одобрена средства имали смо од покрајинске посланице Станиславе Хрњак којој желим да се захвалим на залагању. Комплетна инвестиција је 10 милиона динара и потрудићемо се да обезбедимо недостајућа средства да се пројекат заврши. И у наредном периоду улагаћемо у уређење и опремање школа – навео је Лукач.

Техничка школа је највећа је образовна установа у северном Банату.

-Улагањем у објекте школства локална самоуправа показује јасно опредељење  за стварање што бољих услова за рад ученика и запослених у школама. Сведоци смо да је град определио значајна средства за све образовне установе – додао је Фаркаш.

Друга фаза радова обухватиће комплетну санацију још три санитарна чвора и за њу је потребно 4,3 милиона динара. Техничка школа има 707 ученика у 27 одељења.

А.Ђ.

saobracajka-suvacarska

Мушкарац (78) смртно је страдао у Сувачарској улици 42 око 10 сати и 35 минута. Старији суграђанин возио је бицикл када га је закачио багер који је возио Кикинђанин (28). Багер је фирме „Еко градња“, где је младић и запослен, а немио догађај догодио се недалеко од градилишта на ком је ангажована поменута фирма.

Увиђај су обавили Основно јавно тужилаштво и Саобраћајна полиција. Како сазнајемо у Полицијској управи сходно утврђеним околностима предузеће се одговарајуће мере и радње против возача.

lubenice-molnar-hram-(4)

Лубенице и диње, услед тропских температура које су захватиле нашу земљу, стигле су скоро месец дана раније. Тако је берба домаћег бостана уранила и уместо да је у јеку приводи се крају. На територији града мало је произвођача који узгајају лубенице и диње, а један од њих је Роберт Молнар.

-Наше пољопривредно газдинство има дугу традицију. Раније смо узгајали лубенице за наше потребе. Имали смо стару сорту, сви смо их звали црне лубенице и свако ко је имао парче земље узгајао је те лубенице.  Старе сорте нема, па смо и ми као и многи прешли на хибриде који могу да се купе – каже Молнар.

Лубенице и диње узгаја на пола јутра. Узгој је захтеван и потребан је свакодневни рад и нега, а род највише зависи од ћудљивих временских услова.

-Време није погодовало узгоју. Суша је учинила своје. Код лубенице је специфично да чим лоза падне и она се види назире се крај зрења и производње. Да би род био добар треба јој наводњавање, прихрана, нега. Тежак је то посао и нимало једноставан. Лубенице су сада 40 и 50 динара за килограм и предвиђам да ће до краја месеца поскупети јер их неће бити. Све ће изгорети. Када добије на површини жуту флеку, ожеготину, то је крај – појашњава наш саговорник.

Газдинство Молнар успело је да сачува поједине старе сорте диње.

-Какав род ћемо имати од диња остаје да се види када се подвуче црта. Имали смо проблеме са глодарима, мишеви су похарали њиву, а прошле године уништили су половину рода –  открио нам је Роберт Молнар.

Како наш суграђанин истиче и поред доброг засада, пуне агротехнике и заливних система, потребна је и мало среће приликом узгоја и тада успех не може да изостане.

А.Ђ.

plava-banja-(3)

Кикинда има три дивља купалишта Плаву бању, Пескару и Коћ. Најпопуларнија је Плава бања на периферији града и због слатинастог земљишта на дну, подсећа на морску, па је отуд и добила назив Плава бања. Некада је била глинокоп, а ово купалиште било је познато по добро уређеној инфраструктури где су се организовали бројни концерти и мото сусрети. Посетиоцима су у понуди били тобогани и педалине, мокри чворови и тушеви. Данас ово купалиште није ни налик оном старом, све је девастирано и уништено. У Заводу за јавно здравље током лета анализирају воду на поменутим дивљим купалиштима.

Плава бања некада, када је било уређено купалиште

 

-Узорак који смо анализирали у јуну показује да је вода на Плавој бањи микробиолошки исправан. Када је реч о хемијским својствима морам да истакнем да је вода на овом дивљем купалишту јако специфична. Одликује је висока минерализација, електропроводљивост, високе концентрације сулфата што је неуобичајено. Тако да по хемијским својствима не одговара као вода за купање према Уредби о овим водама. Када би се подробније испитала ова вода могла би да послужи у бањске сврхе, али за то треба значајније испитивање – сазнајемо од др Сање Брусин Белош, начелнице Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље.

И анализе узорака воде са Пескаре и Коћа показују да нису препоручљиве за купање.

-Вода на Пескари је површинска и била је микробиолошки исправна, али је хемијска анализа показала да има доста органских материја које су прилично високе и питање је од чега потичу. Најлошија је вода на Коћу. Према великом броју параметара она се налази у петој класи вода и микробиолошке и хемијске анализе не препоручују је за купање. Суграђанима не саветујем да се купају на овим водама – напомиње др Брусин Белош.

Уколико се ипак оде на дивља купалишта обавезно треба да се тушира након купања.

-Колико сам упозната у вечерњим сатима на Плавој бањи поједини суграђани доводе и животиње што је још једна околност која не препоручује ово купалиште – истакла је др Сања Брусин Белош.

Наша саговорница напомиње да би ситуација била повољнија када би поменута купалишта била уређена и када би постајала могућност туширање пре и након уласка у воду, тада би ситуација била боља.

А.Ђ.

saobracajna-policija-mup-4

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде  у којој је једна задобила тешке, а две лакше телесне повреде, а у две саобраћајке причињена је материјална штета . У незгодама је настала материјална штета у износу од 255.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због прекомерне количине алкохола у крви и  радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 169 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 17 возача, од којих је шест особа задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно  имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривена су 23 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 78 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 76 осталих прекршаја.

skupstina-direktori-(11)

На другој седници Скупштине града донета су решења о престанку мандата директору СЦ „Језеро” Дејану Пудару који је на прошлом заседању именован за заменика градоначелника. Будући да је Пудар поднео оставку због преласка на другу функцију за в.д. директора „Језера” именован је Марко Ракин, мастер менаџер. Образлажући предлог градоначелник Никола Лукач захвалио се досадашњем директору за све што и је урадио до сада.

-Марко Ракин од 2022. године запослен је у СЦ „Језеро“ као управник спортског објекта и руководилац службе заштите од пожара. Савестан је одговоран и вредан и сматрам да ће квалитетно обављати ову функцију – рекао је градоначелник Лукач.

Одборници опозиције имали су замерке на избор Ракина, а одговорио им је Душан Попесков, шеф одборничке групе „Александар Вучић – Кикинда сутра“.

-Реткост је, у данашње време, наћи младе људе који хоће да раде и да се прихвате одговорности. Притисци нису мали и драго нам је што у нашим редовима имамо савесне, вредне и одговорне чланове који желе да се боре за установе у којима су на одговорним функцијама, али и за наш град – прецизирао је Попесков.

За в.д. директорицу Центра за социјални рад, већином гласова, постављена је Александра Ђорђевић, дипломирани социолог и социјални радник запослена у овој установи  с обзиром на то да је досадашњи директор Радислав Иветић отишао у пензију.

-Александра Ђорђевић седам година део је колектива Центра за социјални рад и има доста искуства у координацији људских ресурса. Дуго сам сарађивао са њом и могу да истакнем да је посвећена свом послу и познаје проблематику ове важне социјалне установе тако да сматрам да је компетентна и одговорна. Треба јој, као младој особи, дати прилику и подршку – казао је Никола Лукач.

Донете су одлуке о престанку мандата одборника који су поднели оставке и потврђивању мандата њиховим страначким колегама. Тако су нови одборници у локалном парламенту др Марко Ђукић, Арсен Арсенов, Алберт Нађ са листе „Александар Вучић – Кикинда сутра“, Јудит Ердег из Савеза војвођанских Мађара и Ивана Богосав са листе коалиције „Изабери промену – Уједињена опозиција Кикинде“.

Пошто је дневни ред исцрпљен приступило се постављању одборничких питања. Мирослав Панић одборник коалиције „Изабери промену – Уједињена опозиција Кикинде“ имао је питање везано за компанију ФЦЦ, а Ивана Богосав, из исте коалиције, о бесплатним школским ужинама у школама за социјално угрожену децу, о томе зашто је закључано игралиште преко пута „Гусала“ и о брзи о напуштеним животињама. Одговоре је дао градоначелник Лукач и то прво Мирославу Панићу:

-С обзиром на то да нисте пратили политички живот града у претходном периоду да вас обавестим да се интензивно ради на побољшању свих сегмената који се односе на ФЦЦ. Сарађујемо и са вишим нивоима власти јер је депонија требала да буде регионална, а добро је да се сетимо периода када сте све чинили да она добије своју праву функцију. Барем једном годишње разматра се пословање компаније ФЦЦ и када то буде тачка дневног реда имаћете прилику да чујете шта је оно што је у претходном периоду урађено – појаснио је градоначелник Лукач и додао да је добро да се одборници опозиције што чешће јављају за реч како би грађани видели на који начин замишљају да воде град.

Незадовољан одговором Панић је поново затражио реч и како се у свом обраћању није држао Пословника и није реаговао на изречене опомене, председник Скупштине града Богдан одузео му је реч због повреде више чланова Пословника Скупштине града и вређања достојанства Скупштине. Након тога одборници су се већином гласова изјаснили да је повређен Пословник те је Панићу изречена опомена од стране председника Скупштине града.

Први човек града известио је одборницу Богосав да је игралиште преко пута „Гусала“ закључано јер је парцела реституцијом враћена власницима, тако да је сада она приватан посед.

-Да сте само мало били савеснији у постављању питања знали бисте одговор и нема места ни потребе за демагогијом. Локална самоуправа са 30 одсто суфинансира школске ужине, а свако социјално угрожено дете има бесплатну ужину. Осим тога већ две године радимо на томе да у школама имамо здраву ужину. Нисам ни сумњао да ћете активности које спроводите тобоже за заштиту паса искористити у политичке сврхе. Немојте манипулисати чињеницама пошто се већ неко време реализује пројекат „Градски пас“ којим је знатно побољшан њихов третман, а проширује се и капацитет азила за псе луталице. Пуно тога  је урађено како би се унапредили услови у којима бораве напуштене животиње попут чиповања, едукација и сарадње са грађанима – закључио је Никола Лукач.

Заменик градоначелника Дејан Пудар замолио је одборнике да се упознају са Пословником о раду Скупштине града Кикинде.

-Упознајте барем са елементарним стварима, шта је одборничко питање, како се формулише, како се поставља. Нема потребе да се злоупотребљава говорница за причу које нису тема седнице. Важно је поштовање институције и то треба свима да је на уму, а не да се Скупштина града претвори у циркус – поручио је Пудар.

А.Ђ.

etno-kamp-2024-(1)

Нематеријално наслеђе српског, румунског и мађарског дела Баната захваљујући етно кампу АДЗНМ „Гусле“ остаће сачувано од заборава. У научно- истраживачкој станица музичко-традиционалног фолклора, која траје 23 године, ове године је тридесетак студената и ученика средњих музичких школа. До недеље ће се дружити, истраживати, учити о раду на терену, али и стећи искуства која ће примењивати у раду. Мила Топић из Бања Луке студенткиња је етномузикологије на Академији уметности и други пут је на кампу.

-У Кикинди сам упознала студенте са других универзитета са којима делим слична интересовања с обзиром на то да студирамо сродне науке. Поред вршњака, ту су и професори са других факултета од којих сам пуно научила. Учимо нове игре, песме, упознајемо се са традицијом и културом овог краја. Камп пружа велике могућности, а у каснијем школовању и раду доста тога могу да применим – истакла је Мила.

Вања Вујичић из Новог Сада, студенткиња је ветеринарске медицине. Као чланица фолклорног ансамбла „Вила“ интересује је ова област тако да се радо придружила етно кампу.

-Певам и играм и камп је важан за све нас који се аматерски и из љубави бавимо традиционалном игром, песмом и свирањем. Имамо прилику да од еминентних предавача сазнамо пуно тога. Трећи пут сам у Кикинди и сваки пут камп је другачији и бољи и из вашег града одем са новим пријатељствима и знањима – додала је Вања.

Менторка је др Драгица Панић, шеф катедре за етномузикологију из Бања Луке, док је новина да су, поред Игора Попова, уметничког руководиоца „Гусала“,  коментори кампа ове године и мастер Катарина Николић са музиколошког института академије уметности и Давор Седларевић из Центра за културу из Колашина.

-Темељи које смо поставили показали су се одлични и камп је надрастао сам себе. Поред очувања традиције, наш циљ био је повезивање студената и академија у чему смо успели и сада се укључују и друге земље. Похвалила бих све запослене у „Гуслама“ који већ 23 године предано раде и нико од нас, када смо почињали, није очекивао да ће се камп оволико развити и да ће бити узор сличним камповима у региону. Студентима је значајан јер науче методолошке основе теренског истраживања. Овај предмет не постоји на факултетима, иако се о терену пуно прича. Зато од ове године на Академији у Бања Луци увели смо у редовну наставу. Етно камп окупља велики број младих људи. Поред играчких и певачких радионица и упознавања са тим како се прикупља материјал на терену, они стичу нова пријатељства и размењују искуства – додаје др Панић.

Учесници су са Факултета музичке уметности из Београда, Академије уметности из Бања Луке, Музичке академије из Новог Сада, Штипа из Македоније, Западног универзитета из Темишвара, музиколошког института српске академије из Београда, Центра за културу „Мијат Машковић“ из Колашина, ученици средње музичке школе из Суботице, Сомбора и Краљева. Први пут учествују и полазници  Академије из Приштине и ученици Балетске школе из Панчева.

ИСТРАЖИВАЊЕ БАНАТА

Међународна студијска истраживачка станица, етно камп, ове године обухватиће истраживања у Румунији у Араду Гају и Дети. Студенти ће посетити Сечањ, биће присутни у Падини где ће се упознати са традицијом и обичајима Словака. У „Гуслама“ ће се обавити теренско истраживање традиције Рома у нашем граду, а гост ће бити и Милан Прунић Дума који ће говорити о обичајима којих више нема.

А.Ђ.