Врховни суд Републике Србије донео је одлуку којом је преиначио раније пресуде у спору између компаније „3Д Пројект“ и Града Кикинде и одбио тужбени захтев у целости.
Тиме су оборене одлуке Привредног суда у Новом Саду и Привредног апелационог суда, којима је Град Кикинда био обавезан да исплати око два милиона евра односно за спорне радове на путу од Иђоша до моста на Тиси код Аде односно 109,4 милиона динара са затезном каматом и трошковима поступка.
Врховни суд је, као највиша судска инстанца, одлучујући по ревизији Града, заузео другачији став и правоснажно окончао поступак у корист Града Кикинде.
Међутим, одлука долази након што је новац поменутој фирми већ исплаћен из градског буџета, јер су раније пресуде биле извршне и довеле до блокаде рачуна града.
У тренутку када су претходне пресуде биле на снази, спроведена је принудна наплата из градског буџета.
Сада, након одлуке Врховног суда, правни оквир предвиђа могућност да се повраћај тражи кроз посебан поступак.
Како сазнаје КИКИНДСКИ портал, Град ће покренути одговарајуће правне процедуре за повраћај новца. Пратићемо даљи правни епилог.
Овакав судски обрт отвара низ питања међу којима и питање одговорности у досадашњим споровима који су имали директан утицај на буџет локалне самоуправе, као и последица које судске одлуке имају на јавне финансије.
Члан Градског већа Бојан Микалачки присуствовао је јучерашњем потписивању уговора у оквиру програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоских кућа, где је укупно 111 младих породица широм Србије обезбедило свој дом, од чега 17 на територији Кикинде.
– Свако ново домаћинство у нашим селима значи живот више – нову децу, нову енергију и сигурнију будућност. Наш циљ је да села око Кикинде буду места у којима се остаје и у која се људи враћају- истакао је Микалачки.
Нови домови биће насељени у чак 41 јединици локалне самоуправе. Мада Војводина предњачи, интересовање је константно и у осталим деловима земље.
Од ове године максималан износ средстава који се одобрава по кући повећан на 1.500.000 динара, али пракса показује да је могуће пронаћи и повољније некретнине. Овога пута најјефтинија кућа, површине 95 квадрата, купљена је за мање од 600 хиљада динара у Српском Крстуру, у општини Нови Кнежевац.
Оно што је остало иза дугогодишњег закупца градског локала на тргу, у ком се налазио Паб Ј, скандалозно је и срамотно! Објекат који је у власништву Града остао је у руинираном стању, са зидовима и излогом очигледно са јасном намером оскрнављеним графитима.
Оваква деструкција и бахатост довољно говоре за себе, те је сваки коментар сувишан. И суграђани који су данас пролазили овим делом центра града, остали су у шоку и неверици, затечени срамотним призором.
Како сазнајемо, контактирано је и Одељење криминалистичке полиције ПУ Кикинда које је након консултација са јавним тужиоцем Основног јавног тужилаштва у Кикинди, обавестило представнике Града да ће бити поднета кривична пријава (према члану 212 Кривичног законика -Уништење и оштећење туђе ствари).
Однос према јавној имовини је уједно и огледало односа према друштву, а управо они који би држали лекције о систему, неправди и одговорности, сами су себе јасно демантовали- на делу!
Српска дијаспора поново показује своју дубоку оданост и нераскидиву везу са матицом. Срби широм света, ма где живели, увек су спремни да пруже подршку свом народу и очувају јединство са Србијом. Њихова љубав према отаџбини и спремност да помогну у кључним тренуцима представљају прави пример националне солидарности и поноса.
О томе сведочи и слика послата редакцији портала Српски Угао испред цркве Светог апостола Луке у Вићенци у Италији, на којој се јасно истичу поруке „Косово је Србија“ на италијанском и српском језику.
Истовремено, пријатељска Италија, пре свега кроз странку Лега, која је део владајуће коалиције, континуирано легитимише територијални суверенитет Републике Србије. Позивајући се на Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, део странке Лега и њени представници одбијају да признају самопроглашену независност тзв. Косова. Ова принципијелна подршка додатно учвршћује пријатељске односе између два народа и показује да се поштовање међународног права и даље цени у италијанској политици.
Поглед редакције портала Српски Угао
Наша мисија је да што више информишемо италијански народ о овом питању кроз једноставна и јасна питања. Шта би било да регион Лацио где се налази Рим сутра прогласи независност, да се та област одцепи и тиме угрози целокупну егзистенцију, територијални интегритет и идентитет Италијана? Да ли бисте то прихватили? Баш као што ми Срби не прихватамо отцепљење Косова и Метохије, тако и Лега разуме и поштује тај став – јер принцип је исти за све народе.
На предлог Драгана Ристића, дугогодишњег фоторепортера некадашње „Комуне”, Историјски архив Кикинда приступио је дигитализацији негатива фото-документације овог листа, коју је Ристић приљежно сачувао.
С обзиром да се ради о захтевном и минуциозном пројекту, Архив је аплицирао и добио средства од Министарства културе Републике Србије, тако да је већ реализован први део овог обимног пројекта.
– За сада је обрађено и дигитализовано око 1.200 фотографија које у највећој мери приказују време с краја осамдесетих и почетка деведесетих година двадесетог века, каже в. д. директора Историјског архива Катарина Ковачевић Јанковић.
Отварање вртића у Сајану
– Могу се видети различите области деловања људи нашег краја. Уједно, то је и пресек друштвеног стања оног времена. Ова дигитализација негатива је драгоцен историјски извор и представља увид у политичку, привредну, културну и спортску историју Кикинде последњих година 20 века- наводи наша саговорница, додајући да су досад преснимљене и постављене на интернет страницу Архива неке од најупечатљивијих фотографија, а превасходни циљ овог подухвата је историјско-документарни.
Смотра акцијаша 1989. године
– У реализацији овог пројекта имамо и свесрдну подршку Града и верујем да ће ово бити занимљиво многим нашим суграђанима, а поготово старијим мештанима. Ту се, рецимо, могу видети Зборови самоуправљача и друге данас заборављене друштвене активности које су имали људи оног времена. Занимљиво је било препознати људе на сликама. Неке актере смо лако препознали на фотографијама, док су неки за сада остали анонимни, па сви који се евентуално препознају, могу слободно да нам се јаве, како бисмо имали што обухватнију документацију. „Комуна” је била и остала препознатљив бренд нашег града.
Излазила је у континуитету од 1962. скоро 40 година и ово је одличан историјски осврт на времена која су за нама. Овако значајна фототека, није само драгоцена за наш Архив, него и за ширу заједницу. За сада је део дигитализованог материјала објављен на нашем сајту- каже Ковачевић Јанковић додајући да је у наредним корацима предвиђено да се настави са дигитализацијом и новијег периода. Архив је већ аплицирао код Министарства за наставак пројекта, па се ускоро очекује позитиван одговор и наставак дигитализације. Кад се то буде догодило, могућа је, наводи директорка Архива, и физичка поставка најупечатљивијих фотографија.
ЈОШ 50.000 ФОТОГРАФИЈА
Увидом у сајт Архива, увиђамо да су фотографије прегледне, сложене по различитим областима људског деловања и лако претраживе.
– Наш превасходни циљ је био да оно што прикажемо буде што објективнији пресек ондашњег живота нашег града- закључује Катарина Ковачевић Јанковић.
Иницијатор овог пројекта и дугогодишњи фоторепортер „Комуне”, Драган Ристић, сећа се и појединих околности које су обележиле време обухваћено дигитализацијом.
– Овај пројекат се односи на период од 1988. до 2002. и обухвата време кад сам био фоторепортер „Комуне”. Сачувао сам богату збирку негатива и пожелео сам да то поделим с јавношћу. Захвалан сам Владимиру Сретеновићу који је преснимавао негативе које сам уступио, а посебно Историјском архиву који је имао слуха за ову моју иницијативу- истиче Ристић, констатујући да је укупан број негатива који још чекају на дигитализацију близу 1.500. Сваки са по 36 снимака, даје укупно бројку већу од 50.000 фотографија, али, уверен је Ристић, да ће Министарство културе, с обзиром на то да је први део овог обимног посла урађен врло професионално, и овог пута изаћи у сусрет, како би наставили са овим значајним пројектом.
Штрајк у „Трикотажи”
ПОЖАР УНИШТИО ДЕО СЛИКА
– Иначе, кад се сетим тог времена, мој претходник у „Комуни“ Хрвоје Радовановић је такође имао веома богату фототеку. У тадашњој старој згради „Комуне” нису постојали услови за чување негатива, па је документација чувана код Радовановића у стану. Једном приликом је избио пожар код њега и скоро целокупна његова фототека, али и део моје је изгорела. Срећом, касније, у новој згради редакције били су добри услови за чување. То је већ била 1988. година и та година је прва обухваћена овом дигитализацијом- каже Ристић.
Немачка фабрика Волксwаген у Оснабрику, где се још увек склапају кабриолети „Т-Рок“ и модели Поршеа, могла би већ за годину и по дана почети да производи компоненте за израелски систем противваздушне одбране „Гвоздена купола“ уместо путничких аутомобила. Како извештава аустријски „Дер Стандард“ позивајући се на изворе блиске преговорима, Волксwаген води разговоре са израелском компанијом „Рафаел Адванцед Дефенце Сyстемс“ о преоријентацији фабрике која запошљава око 2.300 радника, чија би се производња аутомобила окончала средином 2027. године.
Према писању „Дер Стандард-а“ од 4. априла 2026. године, план подразумева да фабрика у Оснабрику производи тешке камионе за транспорт, лансере и генераторе за „Гвоздену куполу“, али не и саме ракете пресретаче. Овај потез долази након што је немачки одбрамбени гигант „Рајнметал“ одбио да преузме фабрику за производњу оклопних возила на точковима, оставивши будућност локације у Доњој Саксонији неизвесном.
Европска аутомобилска индустрија, суочена са слабом потражњом за возилима, кинеском конкуренцијом и високим трошковима преласка на електричне аутомобиле, све отвореније тражи спас у сектору наоружања који доживљава прави процват због геополитичких напетости. Како даље преноси „Дер Стандард“, француско-немачка компанија КНДС већ је преузела некадашњу фабрику возова „Алстом“ у Герлицу у Саксонији, где се сада уместо вагона производе делови за тенкове. Француски „Рено“ планира да заједно са компанијом „Тургис Гаиллард“ производи војне дронове, док финска „Валмет Аутомотиве“ преусмерава капацитете ка оклопним возилима како би надокнадила пад поруџбина из аутомобилске индустрије.
Аналитичари попут немачког стручњака Јиргена Пипера оцењују да је улазак аутомобилских произвођача и добављача у одбрамбени сектор „тренд“ у Немачкој и ширеј Европи. Компаније са дугом војном историјом, попут Рајнметала, бележе рекордне профите и раст запослености, док аутомобилски гиганти попут Мерцедеса смањују радну снагу. Овај помак омогућава пренос знања из аутомобилске производње – прецизне механике, електронике и система – директно у војну технику.
Поглед редакције портала Српски Угао
Док Европа убрзано преусмерава фабрике ка одбрамбеној индустрији, ова вест показује колико се брзо мењају индустријски приоритети у условима растућих безбедносних ризика. Сличан заокрет виђен је и у Европи током Другог светског рата, када су бројне аутомобилске фабрике са цивилне производње прешле на војну технику. У Немачкој је фабрика Волксwаген у Волфсбургу уместо „народног аутомобила“ масовно производила војна возила Кüбелwаген и Сцхwиммwаген, док су Даимлер-Бенз, Опел и БМW израђивали камионе, тенкове и авионске моторе. На сличан начин радиле су и британске, француске и америчке фабрике, од Форда и Генерал Моторса до Вауxхалла. Аутомобилска индустрија показала се као један од кључних ослонаца ратне машинерије, јер су њени погони, прецизна механика и обучена радна снага могли брзо да буду пребачени на производњу оружја и војних возила.
Председник Србије Александар Вучић честитао је данас највећи хришћански празник, Васкрс, уз поруку да је породични сто место где се окупљају генерације и где сви разговарају.
“Породични сто није само сто. То није само нешто од дрвета, пластике или метала. Породични сто је место где се окупљају генерације и где сви разговарају. Срећан највећи хришћански празник. Христос васкрсе!”, поручио је Вучић у објави на Инстаграму, уз видео-снимак.
Православни верници који поштују јулијански календар прослављају најзначајнији хришћански празник, Васкрсење Исуса Христа – Васкрс, који представља темељ и суштину хришћанске вере.
На Граничном прелазу Батровци путничка возила на прелаз српске границе овог јутра чекају око сат времена, али томе је потребно додати и време задржавања у међузони, која је пуна.
Путници на овом граничном прелазу су за Танјуг рекли да одавно нису видели овакву гужву и да чекају око сат времена.
Неки од њих су већ пролазили кроз овај систем, док је другима први пут, и додају да се возила споро померају.
Од поноћи је на снази пуна примена ЕЕС система евидентирања путника, односно недржављана земаља Европске уније.
Поред фотографисања, евидентирају се и отисци прстију појединаца, а већ првог јутра потпуне примене новог система, створиле су се колоне возила дуже од километра, у обе траке.
Директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије (YUTA) Александар Сеничић изјавио је раније за Танјуг да ће у наредном периоду бити неопходно више стрпљења и боља организација путовања, као и да се могу очекивати веће гужве током овог викенда на граничним прелазима, а посебно са Хрватском, Мађарском и Румунијом.
Пуна примена, то јест 24-часовни режим ЕЕС система (Entry/Exit System) почела је данас, 10. априла, што подразумева да ћемо морати сваки пут да се региструјемо кроз тај систем, због правила боравка у ЕУ највише 90 дана у периоду од 180 дана.
ЕЕС систем почео је са радом 12. октобра 2025. године, уз постепено увођење у 29 европских земаља.
Без већих задржавања возила на прелазу Хоргош
На Граничном прелазу Хоргош 1 овог јутра, првог дана пуне примене система ЕЕС, нема већих задржавања на изласку из наше земље, али се међузона са Мађарском повремено попуњава.
На терминалу за улазак у Србију, неопходно време задржавања је једнако редовном трајању провере пасошке и царинске контроле.
Због могућих гужви, како због васкршњих празника, тако првенствено због ове потпуне примене електронског евидентирања уласка/изласка са територије Европске уније, Управа граничне полиције Србије, у сарадњи са надлежним органима Мађарске, усагласила је продужење радног времена на два малогранична прелаза.
Гранични прелаз Бачки Виногради Ашотхалом од 10. до 12. априла, ради непрекидно, односно 24 часа дневно. Такође, од 17. до 19. априла радно време биће од 7 до 22 часа.
Када је реч о прелазу Бајмок Бачалмаш, он ће радити од 7 до 24 часа, 10. и 11. априла, док ће у недељу, 12. априла овај прелаз бити отворен од 6 до 21 час.
Након више месеци најава и пробног режима, данас је почела пуна примена ЕЕС система на граничним прелазима ЕУ. Овај нови систем за наше путнике доноси обавезно узимање отисака прстију и фотографисање на границама Шенген зоне.
Бечка полиција јутрос око осам часова покренула је велику акцију и уклонила нелегални климатски камп који је око 20 активиста подигло на земљишту предвиђеном за изградњу нове велике евент-арене у бечком кварту Ст. Marx. Како преносе аустријски медији и полиција, скуп није био пријављен, због чега је уследила интервенција. Део демонстраната напустио је локацију без отпора, док су други покушали да пруже отпор подизањем барикада и дрвене куле.
Према извештајима портала „ое24.ат“ и „хеуте.ат“, полиција је још у раним јутарњим сатима на терен послала већи број припадника. Активисти из иницијативе „Ст. Marx für Alle“ и покрета „Климацамп“ заузели су део простора, поставили шаторе и покушали да зауставе планирану изградњу комерцијалне арене капацитета до 20.000 места. Акција је трајала више сати, а полиција је на крају потпуно рашчистила локацију и уклонила све бесправно постављене објекте.
Протест је део шире кампање против пројекта градске управе Беча и компаније „Wien Холдинг“, која заједно са немачким „ЦТС Евентимом“ планира изградњу модерне мултифункционалне хале. Активисти тврде да желе да сачувају тај простор као „бесплатан јавни парк за све“, док њихови критичари подсећају да је реч о запуштеном земљишту које годинама користи тек мали број људи, док би нова арена, према најавама инвеститора, могла да донесе нова радна места, већи туристички промет и више културних и забавних садржаја.
Поглед редакције портала Српски Угао
Овај случај још једном показује како радикални климатски активисти, иако малобројни, могу озбиљно да ометају развој савремених европских градова. Уместо да своје ставове износе кроз законске процедуре и јавне расправе, они се одлучују за нелегалну окупацију простора и директан сукоб са полицијом, при чему трошак на крају сносе порески обвезници. Град Беч има право да о развоју одлучује у интересу већине грађана, а не под притиском гласне мањине која под паролом екологије блокира инвестиције и инфраструктурни напредак. Овакви протести не нуде решења за климатске изазове, већ служе као параван за радикализам и опструкцију.
Како преноси “Српски угао”, у готово празној продавници у главној улици једног берлинског кварта, последњи купци журе да уграбе робу са распродаје под натписом „све мора да иде“.
Полице су скоро испражњене, светла трепере, а власник са сетним осмехом последњи пут спушта ролетну. Тако данас изгледа масовно гашење физичких продавница у Немачкој.
Како преноси БИЛД, позивајући се на најновију прогнозу Удружења трговаца „Handelsverband Deutschlanda“ (ХДЕ), од 2015. године затворено је око 70.000 радњи, а до краја 2026. године њихов број пашће на рекордно ниских 296.600 – први пут испод 300.000 од уједињења Немачке.
Према подацима које преноси БИЛД, немачки малопродајни сектор у 2026. години очекује затварање још 4.900 продавница, чак и када се урачунају нова отварања. Реч је о наставку драматичног пада који је додатно убрзан током пандемије корона вируса – само током 2021. и 2022. године нестало је више од 22.000 објеката. Данас, како упозорава ХДЕ, многи немачки градски центри већ видљиво пате од празних локала и губитка трговачког живота.
Најтеже је погођен такозвани нон-фоод сектор – продавнице моде, обуће, намештаја и парфимерије. Компанија „Gerry Weber“ потпуно је угасила своје филијале, „Hammer“ затвара 44 продавнице, „Еterna“ чак 50, док су „Görtz, Wormland“ и „Parfümerie Pieper“, већ дубоко у процесу гашења. ХДЕ наводи да је током 2025. године регистрован чак 2.571 стечај у малопродаји, што је највише у последњих десет година.
Главни узроци, како наводи БИЛД позивајући се на ХДЕ, јесу високи трошкови енергије, растући намети на плате, бирократија и експлозивни раст онлајн куповине. Немачки потрошачи, суочени са економском стагнацијом и општом неизвесношћу, све више стежу новчаник или се уздржавају од куповине. Уместо да пружи снажнију подршку малим и средњим трговцима, савезна власт, према критикама, својом енергетском политиком и зеленом агендом додатно погоршава ионако тешку ситуацију.
Поглед редакције портала Српски Угао
Немачка, некадашња локомотива европске привреде, све очигледније показује колико погубна може да буде политика која се не сусреће са економском реалношћу. Претерана регулација и изостанак стварне подршке традиционалној трговини довели су до тога да и најјача економија Старог континента почне да губи своје основне стубове – живе градске центре и мале радње. Ово је озбиљна опомена да наметање све већих трошкова привреди, уз давање предности политичким пројектима Европске уније над стварним потребама тржишта, неминовно води у пропадање.
