децембар 6, 2025

Jelena Trifunović

Colic03

„Радујем се да се овог љета видимо и у Кикинди. Драги пријатељи, дођите да пјевамо заједно! Кикинда је мјесто на које се увек радо враћамо”-поручује легенда музичке сцене и највећа поп звезда региона уз чије ће ванвременске хитове и енергичан наступ публика имати прилику да ужива на предстојећим „Данима лудаје“.

Кикинђани добро памте спектакуларан трочасовни концерт легендарног Чоле на Старом језеру одржан  у мају 2008. године.  Они старији и његово гостовање раних осамдесетих у хали „Језеро“.

– Прошло је чак четрнаест година од нашег претходног сусрета и још памтимо колико је публика била весела и срдачна. Надамо се да ће нам и овога пута бити тако добар осјећај”, каже за Кикиндски музичка икона чије песме воле и певају све генерације.

– Мислим да се добре и искрене енергије увек препознају. Публика је увек та која цијени труд и када им се у потпуности дајете. Онда то уме и добро да награди, пажњом и љубављу која траје. То је најлепше у једној каријери и потврда да оно што радиш има смисла- констатује миљеник свих генерација који концертне дворане и стадионе, са истом страшћу, пуни већ пет деценија.

Током једне од најдуговечнијих музичких каријера на овим просторима, многим певачима био је и остао узор. Открива ко је био његов узор када је почињао?

– У време када сам почињао светски музички феномен били су Битлси. Логично, сви смо желели да будемо као они! Често сам свирао и пјевао њихову пјесму „Лејди Мадона“, чак сам и први хонорар зарадио наступајући уз ту пјесму. То је било једног 29. новембра 1967. године, у Баошићима, у Црној Гори.

Харизматични Чола јединствен је не само по музичком таленту, бриљантним наступима и сјајним хитовима, већ и по непосредности и шарму који публика препознаје и цени. У том маниру, за Кикиндски одговара на питање шта је за њега највеће признање у каријери?

– Не волим признања и награде, али се поносим осјећајем да људима могу да улепшам дан пјесмом или концертом. Зато сам истински најпоноснији на публику која ме прати и музику која живи, срећан због свих оних који долазе на моје концерте. Велики је тај генерацијски распон, и када сви у један глас пјевају заједно са мном пјесме, онда нема веће среће и осјећаја поноса. Вјерујем да ће тако бити и на концерту који нам слиједи у Кикинди и зато му се сви посебно радујемо”- поручује Чола пред незабораван музички спектакл који нас очекује наредне суботе.

Место и време знате. Градски трг у Кикинди, 17. септембар у 21 сат.

Фото (facebook/zdravkocolicofficial)

Mamutfest 01

Креативне радионице, изложбе и позоришна представа привукле су посетиоце овогодишњег „Мамутфеста“, традиционалне манифестације којом Народни музеј симболично обележава рођендан мамутице Кике. Њен скелет пронађен је у глинокопу фабрике „Тоза Марковић“ 1996. године.
„ У периоду од 2005. до 2007. године реализован је програм “Кикиндски мамут“, у то време најплаћенији пројекат Европске уније у Србији у износу од 250.000 евра, захваљујући ком су оригинални фосилни остаци пресељени у кикиндски Музеј и изложени публици. Урађена је копија у природној величини и израђен 3Д филм, односно комплетан план популаризације овог вредног експоната“, указала је Лидија Милашиновић, директорка Народног музеја Кикинда.

Програм 16. Мамутфеста обухватио је изложбе „Музеј у очима деце“, ‘„У друштву са мамутом“, као и изложбу цртежа Јелене Јаконић, потом радионице „Музејска авантура”, стреличарску радионицу „Ловци на мамута“, радионицу за тинејџере „Кустосирање”, али и концерт за бебе, као и позоришну представу „Ружно паче“ Дечјег позоришта из Суботице. У оквиру „Базара музеја и идеја“ представили су се Природњачки музеј из Београда, Народни музеј Лесковац, Музеј Тера, Народни музеј Зрењанин, Народни музеј Србије и ПТТ музеј.

„Мамутица Кика је заштитни знак и бренд Кикинде. Циљ ове манифестације је да наслеђе заједнички оживимо” рекао је градоначелник Никола Лукач на свечаном отварању и захвалио се ресорном министарству и покрајинском секретаријату, на подршци организацији „Мамутфеста“.

Да је Кикинда град веома посвећен очувању културног наслеђа и културном туризму, истакла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

“Ова традиционална манифестација је од великог значаја јер деца имају прилику да кроз разноврсне и интересантне програме и радионице науче нешто ново о самом мамуту, али и начину живота људи у прошлости“, истакла је Мицковски.

 

Кика имала 64 године и седам тона

Пронађен скелет мамута је готово комплетан, очувано је око 90 одсто коштане масе. Стручњаци су утврдили да је реч о женки која је била стара 64 године. Била је висока 4, 7 метара и дуга 7 метара, са кљовама од 3,5 метара. Тежила је седам тона.
Утврђено је да се Кика заглибила у приобалном делу мочваре где је, због старости и болести (боловала је од реуме) постала лак плен лешинарима. Импозантни скелет ове праисторијске животиње пронађен је на дубини од 20 метара.

Ватерполисте кикиндског ЖАК-а, повратнике у Прву „А” лигу – наш други ранг, обишао је градоначелник Никола Лукач са сарадницима: градским већником задуженим за спорт Драганом Пецарским и председницом Спортског савеза Јеленом Чуданов,.

– Циљ нам је да направимо тим који ће бити стабилан у овом рангу и да онда сваке сезоне полако идемо ка вишим дометима – истакао је Слободан Јакшић, председник ЖАК-а.

Лукач је напоменуо да ће Град максимално подржати рад клуба.

– Ова управа створила је у клубу одличну атмосферу, екипа вредно тренира већ четврту недељу и с пуно елана суочиће се са изазовима које је очекују у повратничкој сезони – казао је Лукач.

Велики столетни јубилеј мокринског Делије, у низу манифестација, увеличао је суперлигаш суботички Спартак. Резултат је био у другом плану, но остаће записано, било је 4:0 (2:0) за Суботичане. Посебно угодно изненађење приредили су гости са севера Бачке дошавши с првим тимом, иако је првобитно било најављено да ће стићи с јуниорским погоном. Тренер Спартака Славко Петровић није у тиму имао тројицу повређених, а свега још петорици првотимаца дао је слободан дан.

Гости су рано повели, а средином првога дела и удвостручили предност, такође из акције. У наставку игре на терену била је још и јача постава Спартака, убрзо су ударцем с полудстанце гости повисли на 3:0, а потом на сличан начин и, испоставило се, поставили коначан резултат, одрадивши добар тренинг пред првенствени меч Суперлиге који чека за викенд против новосадске Младости.

Пригодним поклонима уочи мокринског сусрета за дуго памћење, Владимир Торбица доскорашњи Спартаков вођа тима на терену, а сада координатор селекција у клубу, даровао је „Делијаше”. Уручене су Даријану Симићу председнику Делије, још и плакете ФС Војводине и ФСГ Кикинда, а утакмици као и банкету, уз бројне званице, присуствовали су и градоначелник Кикинде Никола Лукач, градски већник за спорт Драган Пецарски и председница Спортског савеза Кикинде Јелена Чуданов.

Лукач и Симић

Градоначелник је одржао и леп и примерен поздравни говор у мокринском Дому омладине, а ту се у улози домаћина нашао, уз председника клуба Симића, и председник Савета МЗ Мокрин Дејан Ивановић, иначе фудбалер ОФК Кикинде, а у овој прилици појачао је матични клуб и одиграо меч са Спартаком.    

Колико год играчке поставе Спартака биле јаке, тек је стручни штаб Суботичана с максималним поштовањем дошао у пуном саставу у Мокрин. А колико је тај састав импресиван, сведоче играчке каријере које су ти људи остварили.

Шеф је струке харизматични Славко Петровић, некада голман свих селекција београдске Црвене звезде који додуше није забележио ни један званични наступ за први тим нашег највећег клуба, јер су тада испред њега били легендарни Звездини голмани: Александар Дика Стојановић и Живан Љуковчан, а потом је бранио у бројним немачким клубовима, између осталог и у Фортуни (Дизелдорф) с којом је освојио Куп Немачке.

Ивановић и Лукач

У стручном штабу Суботичана први му је помоћник Ђорђе Туторић, такође некадашњи Звездаш и дефанзивац овога клуба. Ту је потом и бивши Партизановац, такође некада одбрамбени фубалер, Бранко Савић, те тренер голмана Мустафа Пешталић, некадашњи врсни чувар мреже југо прволигаша: тузланске Слободе и мостарског Вележа, из две последње сезоне СФРЈ. Бранио је пре тога рођени Брчак и за Спартак и НК Шибеник у Другој лиги Југославије, а подсетили смо се сви у ћаскању и на та својевремена гостовања Суботичана и Шибенчана на кикиндском Градском стадиону осамдесетих година, као и на велике фудбалере које је север Банат у то време изнедрио…

Коначно, био је ту и човек, иначе посебно срдачан и „из народа”, иако су и сви поменути слични њему, који је много постигао на травнатим теренима Италије – Љубиша Дунђерски, садашњи спортски директор Спартака. Играо је Дунђерски у Војводини, а значајан траг оставио је потом у Аталанти из Бергама, чији је дрес носио пет сезона, потом и у Кому и Тревизу, укупно седам сезона на апенинској „чизми”. Фудбалским причама из давнина не би било краја, али рано су професионалци из Суботице морали пут севера Бачке, но зато су Мокринчани до ситних сати славили јубилеј, који се прославља само „једанпут у историји”!

Стручни штаб Спартака

 

 

 

oil-rig-g9929db846_1280

Јавно предузеће Србијагас објавило је на својој интернет страници цене гаса за јавно снабдевање по киловатчасу (кWх) које ће важити од 1. октобра.
За групу купаца „мала потрошња“ тарифа „енергент“ износи 3,42 динара по кWх, а наплата накнада по месту испоруке је 1.984,39 динара годишње.
Цена ванвршне, равномерне и неравномерне потрошње у категорији испод шест бара, кроз тарифу „енергент“ је 3,27 динара по кWх, ту су и тарифе „капацитет“ од 7,88 до 19,59 динара по кWх, а мерно место тарифирано је са 1.984,39 динара.

Код потрошача на притиску између шест и 16 бара тарифа енергент је 3,16 динара по кWх, капацитет од 5,71 динара за ванвршну до 14,12 динара по кWх за неравномерну потрошњу.

Тарифа „накнада по месту испоруке“ је код ових потрошача јединствена и износи 19.843,90 динара.

Све цене су исказане без ПДВ-а.

Половином августа Србијагас је објавио да ће се од 1. октобра тарифе за капацитет и енергент уместо у кубним метрима као до сада изражавати у кWх.

Трећим тријумфом у низу ОФК Кикинда полако иде ка врху табеле војвођанског „Истока” и то након тешког првог циклуса у сезони, када је у прва четири кола имала три гостовања. Нарочито захтевна била је последња утакмица, у Ковину. Тренер Јевто Јарчевић напомиње да је Раднички потврдио да има добар тим и да је незгодан домаћин.

– Одлично смо отворили меч, стекли предност и имали потпуну контролу, али онда примили невероватан гол, Ковинци су поравнали ударцем главом с 14 метара. Међутим брзо смо се подигли, опет повели и заслужено славили. Били смо чврсти, храбри и смирени и са самопоуздањем чекамо у суботу Борац – каже Јарчевић.

Тренер Јевто Јарчевић

Марко Спахић много је километара претрчао у Ковину и саиграчима сервирао доста лопти за шансе.

– Имамо простора за напредак, морамо поправити реализацију већ против одличне екипе из Старчева, а с бољим голгетерским учинком,  утакмице ћемо још мирније приводити крају. Напорно радимо код тренера Јарчевића и нема сумње да ће се труд исплатити – јасан је Спахић.

 

 

 

Силна Слобода са свог „Илије Пантелића” испратила је „петицом” Омољичане, па се уз гол-разлику 15:3, након четвртог кола вратила на лидерску позицију војвођанског „Истока”. Да није било промашеног пенала у трећем колу на гостовању у Банатском Великом Селу, када је меч завршен без погодака, утисак би био беспрекоран, но било како билo, након старта сезоне у први план избио је млађани вођа навале Немања Ковачевић.

Робусни Ковачевић, који ће 10. децембра напунити тек 17 година, у другом колу, дан пошто је стигао из редова највећег ривала Козаре, био је на дебију двоструки стрелац у победи против Качареваца, потом је управо против бившег клуба изборио поменути пенал који Галић није искористио, а онда је минуле суботе против Омољичана постигао можда и најбитнији, други гол на мечу и широм отворио врата уверљивом тријумфу. Тада је посебно привукла пажњу његова смиреност и рутина.

Након што га је Галић пронашао у шеснаестерцу гостију, снашао се на малом простору, маниром искусног играча заобишао голмана Омољичана и лагано поентирао. Усто, стално је гладан лопте, нуди се саиграчима у свакој ситуацији и ако овако настави, уз мању корекцију телесне тежине, превазићи ће врло брзо покрајински ранг, самим тим и оца Милу који је у Козари својевремено оставио траг на војвођанским теренима.

– Пошто у матичној Козари нисам добио праву шансу да се докажем, сада после три меча више нема сумње, донео сам праву одлуку када сам прелазио у Слободу. Хвала новом клубу на указаној прилици, за почетак сам узвратио на прави начин, три су гола на моме конту и изборени пенал, али тек ме очекује доказивање у континуитету – вели Ковачевић.

žork ki Dragana Karanovic

Рукометашице ЖОРК Кикинде у суботу, у дворани „Језеро” од 19 сати, након четири године и четири месеца опет ће заиграти у Суперлиги. Дочекаће тим Панчева, с којим су пролетос истовремено избориле пласман у наш најјачи ранг.

У међувремену, много тога се променило у женском клупском рукомету Србије у протеклом поменутом раздобљу, а овога лета забележено је чак одустајање једног клуба од надметања у Аркус Суперлиги, доста пре старта сезоне, па ће такмичење имати непаран број екипа.

Играње у елити увек је посебан и изазов и обавеза, а то се не односи само на младе девојке ЖОРК Кикинде које тек треба да се докажу у овом спорту, већ и на дебитанкињу на тренерској клупи, када је реч о вођењу сениорских екипа, Драгану Карановић, која је запажен траг оставила својевремено као играчица под презименом Лука.

– Циљ нам је опстанак у повратничкој сезони клуба. Лига је на високом нивоу, све су се екипе појачале и заслужују респект, али ми ћемо се трудити да у свакој утакмици идемо на победу, јер је то једини начин да дођемо до поменутог циља, а видећемо колико ћемо у томе успевати, – каже Карановићева.

Ривал на старту је познаник из прошле сезоне?

– Моје играчице на терен ће изаћи спремне и мотивисане, пресудиће инспирација тога дана, верујем у нашу корист – оптимисткиња је Карановићева.    

На турниру у Чоки, млада стонотенисерка кикиндске Галадске Лена Терзић освојила је треће место у конкуренцији мини-кадеткиња.

Наступили су и Душан Тешин и Андреј Бањаш у конкуренцији јуниора. Прошли су групе и испали у првом колу главног жреба, али с обзиром да су по годинама још увек кадети, тренер Владимир Тошевски и њихове наступе оцењује успешним.

 

sc jezero izgradnja 1

Као и ове 2022. године, 5. септембра 1977. био је понедељак. За тадашње Кикинђане важан дан. Дуго најављивана, након два пропала пројекта – 1964. и 1969. године из трећег покушаја, почела је изградња објекта, данас познатог под именом СЦ „Језеро”.

С извођачем радова „Кривајом” из босанскохерцеговачког градића Завидовића (Инжењеринг у Београду), уговором од 31. августа, прецизиран је рок завршетка спортске дворане и базена: 30. септембар 1978, а свечано је отварање било предвиђено за 6. октобар. Тога датума „Језеро” и јесте било отворено, али пошто није све ишло уговореном динамиком, тек годину дана касније – 1979.

Макета 1969.

Како је пренела тадашња локална штампа, а три деценије касније Миленко Михаљчић све то уобличио у својoj књизи „Кикиндско благо – 30 година СЦ Језеро”, на локацији изградње 5. септембра 1977. године окупило се неколико стотина грађана, омладине, спортиста и спортских радника, али и званица: савезних, републичких и покрајинских функционера, пошто су тога дана руководиоци заправо били на отварању нове алатнице у „Ливници Кикинда”.

Камен темељац за „Језеро” положио је кикиндски спортски радник Ђорђе Брашован, а о значају изградње говорио је Никола Барошевић, секретар кикиндског Општинског комитета Савеза комуниста Војводине. Током читаве 1978. за додатне инфраструктурне радове, који нису првобитно били предвиђени, издвајано је још много новца, нека су кикиндска предузећа припомогла додатним улагањима, али и радном снагом својих запосленика. Учествовали су и омладинци и припадници Југословенске народне армије на служењу војног рока у нашем граду.

Отварање је прво померено, за 29. новембар (Дан Републике СФРЈ), па за март 1979, потом и за мај исте године, а иако није изреком казано, Извршно веће Скупштине општине Кикинда било је на становишту „да је због кашњења крива „Криваја” која је преценила своје могућности”.

Није ни маја 1979. „Језеро” још увек било отворено, али су базен у објекту почели користити ватерполисти ЖАК-а, док су у дворани прве утакмице одиграли и рукометаши.

Коначно, 6. октобра 1979. године, отварањем „Језера” отворено је и ново поглавље кикиндског спорта, а након силних грађевинских и новчаних рашомонијада, које су пале у заборав, свима је било најважније да је наш град добио, за то време, савремену спортску дворану и затворени базен, па је тако испуњен сан не само спортиста већ и великог броја Кикинђана.

Практично одмах, започела је и друга развојна фаза „Језера”, а летњи базени с угоститељским објектом свечано су отворени 23. августа 1983. године.

Изградња СЦ Језеро

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Don`t copy text!