Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Клавирски концерт Мирка Толимира у музеју

Jelena Trifunović новембар 18, 2022

Делима Брамса, Бетовена, Шумана, Шуберта И Скрјабина публици у концертној сали Народног музеја вечерас се представио 26-годишњи пијаниста Мирко Толимир. Након завршене Основне музичке школе „Слободан Малбашки” у Кикинди, средње образовање наставио је у музичкој школи „Јосиф Маринковић” у Зрењанину, да би основне академске студије завршио на Академији уметности у Новом Саду, студијски програм клавир. Прошле године, завршио је мастер студије такође на новосадској Академији, у класи професорке Ирис Кобал.

-После мастер студија, кренуо сам да радим са пуном нормом и било ми је прилично изазовно да се вратим свирању. Програм је прилично захтеван. Ово је музика и репертоар по мојим афинитетима. Већ сутра наступам у Вршцу, у великој сали Конкордиа, Градског музеја- каже млади пијаниста.

Наступао је на концертима у Сремској Митровици, Руми, Бечеју, Земуну, Зрењанину и Кикинди. У Новом Саду, као соло извођач, члан камерног састава и састава у оквиру предмета корепетиција наступао је на подијумима Хола и Мултимедијалног центра Академије уметности, Матице Српске и Културне станице Свилара, Синагоги, као и у Винском салону „Хелвеција ест.188” у Вршцу.

На месту корепетитора, радио је у музичким школама у Кикинди и Новом Саду. Тренутно је запослен у музичкој школи „Јосиф Маринковић” у Вршцу као наставник клавира.

– У плану имам и докторске студије, али поред педагогије, желим да се бавим свирањем и извођењем. Када ме питате о узорима, могу рећи да их много- од Соколова, Погорелића, Пераје до Хоровица, Дејвида Фреја…

Мирко Толимир је запажене резултате остварио на Такмичењу младих пијаниста у Зрењанину 2012. и 2015. године када је освојио прве награде и 2014. године када је понео титулу лауреата тог такмичења. Похађао је консултације, мастеркласове и семинаре код Биљане Горуновић (Академија уметности Нови Сад), , Кемала Гекића (Међународни универзитет Флорида у Мајамију), Љиљане Вукеља (ФМУ Београд) и Конгконга Каи (Кина). Вечерашњи концерт организовало је Немачко удружење Кикинда.

„Сусрет” са акварелима Јевросиме Лукић у Културном центру

Jelena Trifunović новембар 18, 2022

У чаробном свету акварела Јевросиме Лукић чекају вас исконски призори нетакнуте лепоте- снежни планински предели, осунчане обале, ковитлаци облака над равницом, идиличан пропланак покрај бистре реке, шумовити обронци…Суптилне нијансе дочаравају хармонију и лепоту изворне природе, слојевито и поетично. Изложба је симболично названа “Сусрет”, каже ауторка.

-Изложено је тридесет мојих радова, највише пејзажа, мада радим и мртву природу, портрете и урбане пејзаже. Изложба се зове „Сусрет“ јер сам на сликарској колонији у Новим Козарцима упознала госпођу Тању и наш сусрет је био плодоносан, па сам за кратко време спремила ову изложбу. Излажем у Кикинди први пут и веома ми је драго што је публика у прилици да види моје аквареле, поготово што сте, овде у околини имали Здравка Мандића, нашег познатог акварелисту- наводи Јевросима Лукић.

Преко Међународне асоцијације акварелиста (IWS), њени радови стигли су до Русије, Турске, Шпаније, Албаније, Ирана, Француске, Вијетнама, Мађарске, Бугарске, Велике Британије. Иза себе има велики број награда и признања. Учесница је бројних ликовних колонија и хуманитарних акција у земљи и иностранству.

-Радила сам раније и уља на платну, али сам имала интервенцију на срцу, због чега ми смета терпентин. Сада радим искључиво аквареле. Брзо мислим и брзо радим. Акварел морате свакодневно да радите, да би рука била слободна, да то иде као вода – рекла је уметница.

Јевросима Лукић рођена је 1952. године у Голупцу. Живи и ради у Београду. Сликарство је учила код професорице Дуње Докић Николић. Чланица је УЛУС-а и УЛУПУДС-а.

-Треба казати да је акварел деликатан медијум који пружа могућност неограничених, вредносних изведеница којима Јевросима суверено влада градећи облике суптилних нијанси-написао је о Јевросиминим сликама Здравко Вучинић, историчар уметности, сликар и ликовни критичар. – Призори њених слика указују на сећање када је природа надмоћно владала човековим необузданим прохтевима или је, пак, међу њима трајало успостављено, обострано садејство. Њена дела упућују на време када су човек и природа живели у сагласности и хармонији која, у новије време неумитно измиче, наводи Вучинић.

Изложбу „Сусрет“ у Галерији КЦ можете погледати до 27. новембра. Јевросима Лукић сутра ће бити гошћа радионице у Културном центру коју води Смиљана Шалго, на којој ће деци, практично дочарати технику акварела.

314697415_505982244886412_5274362395548904618_n

(ВИДЕО) Борба за лек: Мала Сташа болује од ахондроплазије

Jelena Trifunović новембар 18, 2022

У Кикинди живи трогодишња Сташа која има ретко урођено обољење- ахондроплазију.

Однедавно за ову болест постоји лек који кошта 270 хиљада евра годишње, а дете би требало да га узима до завршетка развоја.

Зато је у нашем граду формирано удружење чије активности су усмерене ка томе да се сва деца са дијагнозом коју има и Сташа, лече у Србији, о трошку државе.

У „Този Марковићу“: Стабилизација, таворење или опоравак?

Jelena Trifunović новембар 18, 2022

Садашњи менаџмент фабрике „Тоза Марковић“ преузео је руковођење у јуну прошле године када је за в.д. директора именован Бранислав Бандић, постављен на предлог надлежних у „Србијагасу“, већинском власнику кикиндске фабрике.

-Година на измаку за фабрику „Тоза Марковић“ није била лоша- оцењује в.д. директора Бранислав Бандић. – План производње је испуњен и све је продато, иако можемо да продамо далеко више робе, али нас застарела технологија и опрема у томе спречавају. Планови су да се опрема замени млађом, да се повећа количина и квалитет робе и верујем да ћемо све моћи све да продамо и заузмемо боље место на тржишту него што имамо сада. Ове године продали смо скоро 30 милиона комада црепа, а толико смо и направили. За наредних месец и по направићемо још четири и по милиона, верујем да ћемо и то продати. Тржиште расте, отворили смо нова тржишта (Мађарска и један извоз за Француску), могли бисмо да продамо 35 до 38 милиона комада црепа- уверен је Бандић.

-Ове зиме неће бити заустављања производње. Правићемо мало веће застоје јер хоћемо неку опрему да поправимо, да буде функционална у јеку сезоне, али стајања на 60 дана неће бити. Увек ће радити једна линија, док се на другој буде радило и сређивало- објашњава Бандић који о дуговањима „Тозе“ каже:

-Дугове смо добрим делом вратили, за ових 16 месеци колико сам ту, вратили смо 220 милиона динара. Враћамо дугове по потписаним споразумима, очекујемо да ће се у току идуће године вратити 90 одсто тих дугова- рекао је в.д.директора фабрике.

Како наводи, „Тоза“ има 550 запослених и отворене конкурсе за више позиција.

-Примамо раднике на разним позицијама. Недостају нам инжењери са искуством, у црепарској индустрији тешко их је наћи. Примамо раднике и у малопродаји, на класирању, за рад на линији- истиче Бандић.

Да је ситуација у „Този Марковићу“ компликована и неизвесна поготово због кризе са гасом, оцењује председник Организације независног синдиката Зоран Средојев.

-Уколико дође до озбиљнијих проблема, ми свакако нисмо фабрика приоритета. Могу рећи да су зараде редовне, нема кашњења, а очекујемо да се тако и настави. Са друге стране, врло су скромне, просечна зарада у производњи је нешто изнад минималца, око 40.000 динара. Технологија у фабрици јесте застарела, не видим да ће то да се побољша јер сматрам да куповање половних машина није побољшање- каже Средојев.

Јавно предузеће „Србијагас“ недавно је објавило списак највећих дужника, на ком су се нашле и две кикиндске компаније. Поред МСК, који је највећи дужник за гас, наведено је и да „Тоза Марковић“ има доспели дуг из 2022. године у износу од 399,5 милиона динара.

Ђорђе Тешин изабран за председника Градског одбора СПС

Jelena Trifunović новембар 17, 2022

На изборној конференцији Градског одбора Социјалистичке партије Србије одржаној вечерас у кикиндском Културном центру, за председника тог одбора изабран је Ђорђе Тешин. Да су у СПС-у у току избори на свим нивоима- републичком, покрајинском и локалним нивоима, напоменуо је Бранко Ћурчић, потпредседник Покрајинског одбора социјалиста.

-У Кикинди смо имали привремени орган у протеклим изборима и то руководство показало се као добро и успешно. Углавном ће ти људи и наставити да воде Градски одбор у Кикинди. Политичка порука коју шаљемо чланству је порука јединства, пре свега, јер нам је јединство потребно не само на партијском нивоу него и на државном. С обзиром на то да смо део владајуће коалиције у држави, потребно нам је политичко јединство и стабилна ситуација из које ћемо све потенцијалне проблеме моћи успешно да решавамо-истакао је Ћурчић.

Ђорђе Тешин преузео је руковођење кикиндским одбором почетком године. На изборној конференцији изабрано је, поред председника још 40 чланова Градског одбора.

-Настојаћемо да мењамо начин рада на локалном нивоу, пре свега у градском одбору, мислећи пре свега на појачање контаката са житељима града и околних села где ћемо у директној комуникацији покушати да продремо до њихових потреба, сазнамо проблеме и потешкоће и да радимо на њиховом решавању. И даље ћемо бити лојалан коалициони партнер у градској скупштини. Имамо четири одборника и два члана Градског већа. Ја ћу бити шеф одборничке групе и мислим да ћемо ту сарадњу наставити успешно и ефикасно. Лојалност са наше стране, никада се није доводила у питање, међутим радимо на томе да очувамо сопствени идентитет и интегритет наше партије- рекао је Тешин.

Према његовим речима, по последњој ревизији од летос, СПС има око 1.200 чланова на територији Града Кикинде.

Свечаној конференцији су присуствовали и функционери коалиционих партнера СНС и СВМ. У уводном делу конференције, осим Бранка Ћурчића, окупљенима се обратила и Станислава Хрњак, покрајинска посланица и повереница Српске напредне странке у Кикинди.

Најављени долазак Душана Бајатовића, председника Покрајинског одбора СПС-а изостао је због обавеза, а међу присутнима су били председник Окружног одбора СПС Витомир Вучковић, директор МСК Мирко Латиновић, генерални директор фабрике „Тоза Марковић“ Бранислав Бандић, чланови Градског већа из редова социјалиста Љубан Средић и Стеван Иличић, као и, испред локалне самоуправе, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

Покрајински секретаријат за урбанизам суфинансира израду планских докумената града

Jelena Trifunović новембар 17, 2022

Град Кикинда учествовао је на конкурсу Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине на ком су одобрена бесповратна средства за израду планских докумената. Три милиона динара опредељено је за израду Просторног плана града Кикинде и 333.000 динара за израду измене и допуне Плана генералне регулације североисточног дела Кикинде.

-Просторни план је најважнији стратешки документ који се ради за административно подручје града Кикинде и којим се одређују смернице за даљи развој делатности и намену површина, као и услови за одрживи и равномеран развој на територији града. Просторни план је донет 2013. године и претрпео је две мање измене које су се односиле на радне зоне у насељима Банатска Топола и Наково. Израда Просторног плана поверена је ЈП Завод за урбанизам Војводине са којим је потписан уговор на износ од 11,6 милиона динара, од којих Покрајински секретаријат за урбанизам додељује три милиона бесповратних средстава. Циљ израде новог просторног плана је преиспитивање важећег планског решења, а његово доношење је предвиђено до краја 2023. године- наводи Јелена Бајић Иветић, секретарка Секретаријата за урбанизам, обједињену процедуру и изградњу града.

План генералне регулације североисточног дела Кикинде усвојен је 2016.године и претрпео је једну мању измену која се односила на спортско-рекреативне површине у обухвату Плана.

-Циљ израде измена и допуна овог документа је стварање планског основа за коришћење простора, а односи се на радне површине и додатна правила уређења и грађења. Желимо да проширимо у радној зони код Банинија намену комплекса, односно да преиспитамо могу ли још неке делатности да се обављају, а да буду компатибилне са постојећим стањем. Доношење овог документа планирано је почетком идуће године-наводи Јелена Бајић Иветић.

У току јавног увида оба планска документа, могућност да се изјасне о предложеним урбанистичким решењима имаће сва заинтересована правна и физичка лица.

„Дани лудаје“ и Хубертова ракија понели ознаку „Најбоље из Војводине“

Jelena Trifunović новембар 17, 2022

Покрајинска влада доделила је знак „Најбоље из Војводине“ 21 бренду: за десет манифестација, девет производа, а у области услуга додељена су два знака. Добитници су кикиндски Дани лудаје, зрењанински Дани пива, шидска Сремска куленијада, новосадски Међународни пољопривредни сајам, манифестација Стапарски ћилим, и панчевачка Колонија веза и златовеза.

Како се наводи у одлуци објављеној у Службеном листу, међу добитницима ознаке су и Шубаре и прслуци од јагњећег крзна из Беркасова, те послужавници, кутије и сувенири које производи новосадска Радионица Петровић 021.

Најбољи из Војводине су и „Српска недеља моде“ у Новом Саду и Мекст конфекција.

На листи одликованих производа су: органско уље сунцокрета Универекспорта, хумус намар Грин хаус фуда, Хубертове ракије – кајсија и дуња, органско поврће са Салаша 275, сир амбасадор Млекаре фармер, производи од лешника предузетнице Јелене Пинћир, Ангус бургер фирме Штранд и козји производи Млекаре карпе дием.

Добитници су и инђијско Келтско село, те палићка Мала гостиона. Ознаку „Најбоље из Војводине“ сви добитници моћи ће да користе три године.

Ознака, која није додељивана последњих неколико година, поново је успостављена на иницијативу Покрајинског секретаријата за привреду и туризам. Одлуку о добитницима донели су „Југоинспект“, најстарија и највећа државна и међународно призната контролна организација, и Туристичка организација Војводине.

– Ознака „Најбоље из Војводине“, после дуже паузе, поново је додељена прошле године. И ове године је било велико интересовање за добијање овог симбола квалитета, имали смо више од 50 пријављених из целе Војводине – рекао је Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам.

Прошле године, знак „Најбоље из Војводине“ понело је 18 производа, услуга и манифестација.

Кикиндски вам представља: Врло шаљиви повратак у прошлост- и у љубав (ВИДЕО)

Jelena Trifunović новембар 16, 2022

Како су нам наши поуздани извори јавили (имена и адресе познате редакцији), у кикиндском Позоришту нешто се спрема. Односно, проба. Да не кажемо – пише. И пева. И много, много се смеје. Јер је дошло до забуне, а у питању је љубавно писмо. Значи, ствар је озбиљна.

Били смо на проби, снимали је, питали присутне о чему се ради и – направили емисију. Њих смо оставили да заврше представу. У нашој емисији видећете и какву. Ствар је озбиљна колико и љубав у писму.

Проф. др Јерков: Много тога још увек откривамо о Андрићу

Jelena Trifunović новембар 16, 2022

-Сплет животне мудрости и стваралачке снаге код Андрића фасцинира. Након што деценије живота проведете бавећи се његовим делом, дођете до сазнања да нико није боље и успешније, у овом делу света, одговорио на изазове живота од њега, каже историчар књижевности и професор Филолошког факултета у Београду проф. др Александар Јерков. О делу великог писца, нашег јединог нобеловца, Јерков је надахнуто говорио матурантима гимназије „Душан Васиљев“, на предавању у кикиндској библиотеци.

-Фасциниран сам не само њим већ Његошем, Доситејем, Вуком, Црњанским, великим песницима 20. века, али поврх свих њих Доситеј и Андрић су за мене највиши ниво промишљене мудрости- како у књижевности пронаћи место за живот.

Савремен, актуелан и свевремен, Aндрића и даље прати „цео океан тајни, сплет загонетки и чуда“.

-Много тога још увек откривамо о Андрићу, не само у биографији већ и у читању текстова.. Мало ко зна каква се трансформација одиграла између првог и другог издања „Пута Алије Ђерзелеза“ и како је Иван нестало и остало Иво, како се његов стваралачки идентитет утемељио у српској књижевности и култури. Мало је познато да је Андрић својом руком и то у тешким временима написао да је Србин. Он је рођен у католичкој породици, као Хрват, деловао је у оквиру хрватског културног круга. Али изворни идентитет који га је утемељио заснован је на Његошу, Вуку, Бори Станковићу…то је његова вољна и свесна одлука донета у тешким временима када је много пробитачније било да буде Кроат. Не желим то да пренагласим, али тај фини детаљ је недовољно познат, увек се мисли да је био комформиста, да се прилагођавао, тражио угао… Тачно у многим ситуацијама, али није само то- указује проф. др Јерков који припрема књигу „Андрић и Европа“ .

-У његовим делима видите и сазнање о Европи, која није помодна и јефтина прича о успешној западној Европи, него како ово овде градити као европско место. То је мудрост која није јефтино мондијалистичка, а уписала се у његове приче, романе, записе- истакао је Јерков.

Ђурђиц- слава многих породица и места

Jelena Trifunović новембар 16, 2022

Ђурђиц je једна од најчешћих слава српских породица. Свети Георгије је веома поштован у нашем народу. Слави се два пута годишње – 16. новембра по новом календару, као Ђурђиц, празник преноса моштију светитеља у Палестину и полагања у велелепни, њему посвећени, храм, и 6. маја као Ђурђевдан, дан смрти Светог Георгија, великомученика и борца за хришћанство.

Ђурђиц је слава или преслава многих српских места и породица. Означава почетак Вучјих дана или Мратинаца, дана до Мратиндана, 24. новембра.

По обичајном календару, у том периоду, ништа се не даје из куће, жене не раде ручне радове, обућари и кројачи одмарају. Не иде се у лов на вукове.

Ако су Мратинци магловити, зима ће бити променљива, ако је ведро, зима ће бити љута. Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.

( РТС)