Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

324778856_1639678896469883_8681980875578233987_n

Поучно и забавно: Завршен је зимски камп у ЦСУ

Jelena Trifunović January 13, 2023

Три дана занимљиве хемије и музичког времеплова на радионицама у оквиру зимског кампа у Центру за стручно усавршавање окупили су тридесетак деце узраста од шест до 12 година. Да је камп испунио очекивања малишана, уверили смо се на лицу места. Марко Пандуров, ученик четвртог разреда Основне школе „Свети Сава“ пун је утисака са хемијске радионице.

-Много ми се свидело овде, много тога сам научио, а наставница ме похвалила јер сам неке ствари већ знао. Било је баш забавно, волео бих да дођем и следеће године- каже Марко.

И Дуња Грубиша (9) је доста нових сазнања стекла на хемијској радионици.

-Понећу кући миришљаву свећу. Мом брату се више свидела музичка радионица, а мени је овде занимљивије.

-Мени се посебно свидело што смо правили миришљаве свеће и слајдове-додаје Татјана Лисулов (9).

Наставница Сенка Хелдрих каже да је хемијска радионица приближила ову науку деци која хемију још немају у школи.

-Хтели смо да покажемо деци да хемија није баук, да то нису само формуле и рачунања, већ да је хемија свуда око нас и да се са њом ученици сусрећу у свакодневном животу- каже Сенка Хелдрих, наставница хемије која је водила ову радионицу у Центру за стручно усавршавање. -Правили смо мирисне свеће, сапуне, лабело и слајм, а деца су ове поклончиће понела кућама. Мислим да је радионица испунила њихова очекивања.

Мултиинструменталиста и васпитач Милан Вашалић водио је музичку радионицу.

-Првог дана смо проучавали музичку генезу, због чега настаје музика, шта је подстакло човека да ствара и да се музички изражава, који је био први инструмент. Причали смо како је то наука утицала на музику, па данас имамо прегршт инструмената који као подршку имају струју, софтверске програме.

Другог дана смо израђивали инструменте. Направио сам овај суперсонични аудио топ, а деца су правила различите инструменте од ствари из окружења, то су картонске чаше, папири, рециклажни материјал, пластичне и металне цеви. Трећег дана смо посетили лабораторије звука: „Гусле“ и музички студио „Маус“. Тамо је био рокенрол бенд, а међу члановима бенда дечак који свира цитру, тако су на једном месту деца видела како може да се помири традицонални и модеран звук, наводи Вашалић.

У Хоргошу и Српском Крстуру: Пронађена 182 ирегуларна мигранта, међу њима и два безбедносно интересантна лица

Jelena Trifunović January 11, 2023

Радна група, која је формирана по налогу министра унутрашњих послова, настављајући даљи рад на сузбијању илегалних миграција, у данашњој акцији, у сарадњи са припадницима Полицијске управе у Кикинди и Одредом Жандармерије у Новом Саду, пронашла је 182 ирегуларна мигранта на подручју насељених места Хоргош и Српски Крстур, од којих су двојица безбедносно интересантна лица, против којих ће бити предузете мере у складу са законом.

Током акције, полиција је претрагом терена на подручју Српског Крстура пронашла две аутоматске пушке, 104 комада муниције, као и мању количину марихуане.

Такође, због постојања основа сумње да су извршили кривична дела недозвољена трговина и кријумчарење људи, полиција је у сарадњи са Основним јавним тужилаштвом у Сенти поднела кривичну пријаву против педесетогодишњег мушкарца из Хоргоша, а у сарадњи са Основним јавним тужилаштвом у Кикинди кривичну пријаву против педесетједногодишњег мушкарца из Ђале.

Ирегуларни мигранти, који нису безбедносно интересантни биће пребачени у Прихватни центар у Прешеву. Полиција ће, и у наредном периоду, спроводити редовне контроле кретања и боравка миграната како би се очувала безбедност и сигурност свих грађана, као и самих миграната.

Рамона Тот за Кикиндски: О раду у Градском већу и новим задужењима у Мађарском националном савету

Jelena Trifunović January 11, 2023

Досадашња чланица Градског већа задужена за бригу о породици, родну равноправност и националне мањине Рамона Тот на скупштини Националног савета мађарске националне мањине 23. децембра именована је у Извршно веће Савета. О новим задужењима и протеклом раду у градској власти, говори за Кикиндски портал.

-У Извршном већу Мађарског националног савета бићу задужена и одговорна за службену употребу језика и писма. Као Банаћанка представљаћу људе из овог подручја и њихове захтеве, проблеме, потребе. Важан ми је циљ да све школе и вртићи са мађарским групама опстану- истиче Рамона Тот.

Део градске власти на челу са градоначелником Николом Лукачем била је од њеног формирања, у августу 2020. године све до данас, када је скупштина констатовала њену оставку због преласка на нову дужност. Тимски рад и посвећеност у Градском већу резултирали су новим мерама на унапређењу популационе политике, указује.

-У Градско веће моје колеге и ја именовани смо за време ковида, изазов је био огроман и мислим да је наш тимски рад и заједнички труд допринео грађанима. Наш првенствени циљ је био да заштитимо грађане и да им помогнемо. У Градском већу је било простора, прилике и воље за унапређење области за коју сам била задужена. Издвојила бих два важна пројекта: вантелесну оплодњу, коју смо 2021. године започели и Покрет за децу Три плус. Важно је помагати породицама, чак и ако само мало можемо да допринесемо, али и то је кап у мору, а свака кап је важна. Прошле године у Перлезу, на Данима породице Кикинда је освојила треће место за мере усмерене ка бризи о породици. Град Кикинда има много програма који помажу породицама, од беба до студената, и стално се трудимо да их увећавамо, због чега смо, верујем, и заслужили признање.

До краја мандата, на месту председнице Културно-уметничког друштва „Еђшег“ Рамони Тот је остало још годину дана.

– Остајем на челу „Еђшега“, а у ових годину дана ћу проверити да ли могу и даље да водим Културно уметничко друштво. Да будем искрена, ја сам хтела да распишемо ванредну изборну скупштину, пошто мени је важно да „Еђшег“ и даље ради пуном паром. Као и сваком другом члану, и мени је „мађарски дом“ други дом. Некако сам се уплашила да, кад одем у Суботицу, нећу имати толико времена да се бавим пословима удружења, али сам схватила да, поред мене, има још десет чланова председништва и да имам одговорну заменицу, а њима је исто толико важан рад удружења- истакла је у разговору за Кикиндски портал Рамона Тот.

Мелита Гомбар изабрана за чланицу Градског већа

Jelena Trifunović January 11, 2023

За чланицу Градског већа задужену за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици на данашњој седници градске скупштине, на предлог градоначелника Николе Лукача, изабрана је Мелита Гомбар из Савеза војвођанских Мађара. Она ће на тој функцији наследити Рамону Тот, која је поднела оставку због новог радног ангажмана у извршном већу Мађарског националног савета.

Градоначелник Никола Лукач у обраћању за скупштинском говорницом честитао је Рамони Тот избор у извршно веће Националног савета мађарске националне мањине и захвалио на успешном раду, а потом представио радну биографију нове чланице Већа Мелите Гомбар.

-Могу да се захвалим на свему што смо до сада заједнички урадили. Сматрам да смо сектор који је Рамона Тот водила унапредили конкретним мерама из области популационе политике, бриге о породици, родне равноправности и националних мањина. Сигуран сам да ћемо сарађивати и у наредном периоду. Драго ми је да ће Кикинда имати још једног представника у вишим органима- истакао је градоначелник Лукач.

Након гласања у скупштини, Гомбар је приступила полагању заклетве, а после завршене седнице обратила се медијима.

-Ово је за мене изузетно емотиван моменат. Заиста сам почаствована и захвална на поверењу које ми је указано као и на прилици да свој будући рад усмерим ка промовисању права националних мањина, неговању мултикултуралности која је карактеристична за нашу средину, по којој смо познати и којом се поносимо, такође и неговању језика, обичаја, традиције националних мањина. Надам се доброј сарадњи и да ће наш заједнички рад у Градском већу унапредити живот и рад у граду- истакла је Гомбар у првој изјави медијима.

Мелита Гомбар је рођена 1983.године. По занимању је мастер учитељ. Дипломирала је на Педагошком факултету у Сомбору 2007. године, на ком је завршила и мастер студије, а тренутно је на докторским студијама. Од 2010. године ради у више основних школа на територији Града Кикинде као професор разредне наставе или наставник изборних предмета.

Како је наведено у њеној радној биографији, носилац је више награда и плакета: Плакета Универзитета у Новом Саду за најбољег студента Педагошког факултета у Сомбору у школској 2005/2006 години, Награда Универзитета у Новом Саду за постигнуте успехе у школској 2002/2003. награда Ротари клуба за постигнут успех током 2004, Диплома и школарина ЕФГ банке за остварене резултате током школовања 2006. године. Поред српксог и мађарског, говори енглески језик.

Овогодишњи планови у Башаиду: Кружни ток, асфалтирање улице Јована Поповића, наставак изградње капеле…

Jelena Trifunović January 11, 2023

Изградња кружног тока на раскрсници у Башаиду, на излазу из села према Меленцима, планирана је у овој години. То је најцрња саобраћајна тачка на територији Града Кикинде, на којој су честе саобраћајне несреће, чак и са фаталним исходима. Мештани су у више наврата годинама уназад, упозоравали надлежне да је евидентна потреба за кружним током, а сагласна у таквој оцени је и саобраћајна струка.

Процењена вредност радова на овој деоници где се пут између Кикинде и Зрењанина укршта са путем за Нови Бечеј и Торду износи 56,6 милиона динара без пореза на додату вредност. Инвеститор ће бити „Путеви Србије“, јер је у питању магистрални пут у надлежности тог јавног предузећа, док ће из градске касе радови бити суфинансирани са 20 милиона динара. Председник Савета Месне заједнице Башаид Бојан Микалачки указује да је реч о великој и значајној инвестицији за Башаид.

-Поред изградње кружног тока, за ову годину планиран је и наставак изградње капеле. То су велике инвестиције. За наставак изградње капеле на месном гробљу, из градског буџета опредељено је 20 милиона динара- наводи Микалачки и додаје:

-У овој години планирано је и асфалтирање дела улице Јована Поповића у Бикачу, у дужини од око 800 метара. Сада је ту калдрма. У плану је и бетонирање стазе на главној улици-Војвођанској, по фазама.

У прошлој години, у Башаиду је завршена прва фаза изградње капеле, реконструисане су просторије Дома пензионера, Основна школа „1. Октобар“ добила је нову лед расвету, Ватрогасни дом нова роло врата, реконструисан је други део месне заједнице, а уређена је и зграда Дома здравља-окречена је фасада и офарбана капија.

Јованов лобирао и за кружни ток

Потребу изградње кружног тока у Башаиду, члановима Владе непосредно је предочио народни посланик и шеф посланичке групе СНС, суграђанин Миленко Јованов. Говорећи у Народној скупштини о пројектима важним за Кикинду и овај део Баната, између осталог, истакао је:

– Саобраћајни знаци постоје, то није спорно, али проблем је што један пут води из Новог Бечеја преко Новог Милошева, Башаида до Торде, а други иде из Кикинде преко Башаида до Зрењанина, и онда и једна и друга страна помисле да имају право првенства пролаза и то је црна тачка где има велики број несрећа и страдалих. Молио бих да имамо то у виду, и да пробамо да решимо. То ће бити решено обилазницом, али док она не буде реализована, тај кружни ток би решио проблем са којим се људи суочавају- нагласио је Јованов у Скупштини Србије.

Пошумили на више локација

У Башаиду је протеклих дана завршена још једна акција пошумљавања.

-Сваке године, Месна заједница допуни саднице тамо где недостају или су осушене. Протеклих дана, на Вашару је посађено 90 сибирских брестова као ветрозаштитни појас. На стадиону смо посадили 25 четинара, у парку двадесетак садница липе, брезе и четинара, а у дворишту школе 15 садница јавора- прецизира Микалачки.

Окречен објекат Дома здравља

Фасада Дома здравља окречена је-без уложеног динара, осим за материјал који је купљен средствима месне заједнице. Трошкова за саме молерске радове није било јер их је обавио радник месне заједнице.

Нови начелник Севернобанатског управног округа је Мирослав Дучић

Jelena Trifunović January 10, 2023

Након што је Миливој Лињачки поднео оставку на место начелника Севернобанатског управног округа, решењем Владе од 22. децембра , на ту функцију именован је Мирослав Дучић. Лињачки је оставку поднео, како сазнаје портал Кикиндски, из личних разлога- због пресељења у други град.

Дучић је на новој дужности већ одржао неколико састанака. Поред редовног колегијума са начелницима и шефовима Одсека инспекцијских служби, Дучић је имао састанак и са новоизабраним члановима Националног савета ромске националне мањине. Приликом сусрета са покрајинском посланицом Јеленом Јовановић, директорком покрајинске Канцеларије за инклузију Рома Љиљаном Михајловић и Жељком Радуом, координатором у градској управи, договорена је интензивнија сарадња у области инклузије Рома и састанак са представницима свих општина у округу.

Мирослав Дучић је по струци дипломирани економиста. Приликом формирања садашње градске власти на челу са градоначелником Николом Лукачем у августу 2020. године, изабран је за члана Градског већа задуженог за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације. У претходном сазиву локалног парламента био је одборник. Радио је у фабрици „Тоза Марковић“ и Јавном предузећу „Аутопревоз“.

Захтеви за упис првака изабраној школи до 15. фебруара

Jelena Trifunović January 10, 2023

Родитељи деце, рођене од 1 марта.2016. до 28. фебруара.2017. године могу изабрати основну школу у коју ће уписати дете, подношењем захтева изабраној школи, најкасније до 15.2.2023. године.

У први разред школске 2023./2024. године уписују се деца која до почетка школске године 1. септембра 2023. године имају најмање шест и по, а највише седам и по година. Деца млађа од шест и по година такође имају право уписа, али након провере спремности, коју врши психолог школе.

За сва додатна обавештања, родитељи и старатељи ђака првака могу се обратити градским основним школама, где се и обавља пријављивање за упис, сваког радног дана од 8:00 до 14:00 сати.

Прва књига поезије Милане Грбић „Карма је већа кучка него ја”

Jelena Trifunović January 10, 2023

Кикинђанка и некадашња полазница Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев” Милана Грбић, вишеструка шампионка из области књижености, крајем прошле године објавила је прву књигу поезије „Карма је већа кучка него ја”. Књигу је објавила ППМ Енклава, еминентна београдска издавачка кућа специјализована за савремену српску поезију. У рецензији, уредници издања о њој говоре као о вибрантној творевини коју одликује језичка енергија прожета хумором и самоиронијом, те “причи о младој жени чија се индивидуалност обликује у борби с традицијом, али и кроз судар космополитског укуса и локалног хумора и темперамента.

Милана Грбић рођена је 1996. године, основну школу и гимназију завршила је у Кикинди, а позната је и као добитница многобројних књижевних признања. За рукопис књиге кратких прича „Око нас море” награђена је књижевним признањем Ђура Ђуканов (2018) које додељује кикиндска Народна библиотека „Јован Поповић”, што је подразумевало објављивање прве Миланине књиге.

Милана Грбић је дипломирала на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду, где се тренутно налази на мастер студијама.

Едукативни програми за основце: „Зима у музеју” и „Зимски камп” у ЦСУ

Jelena Trifunović January 9, 2023

У последњој недељи распуста за ученике основних школа, Народни музеј Кикинда припремио је едукативни програм „Зима у музеју”, намењен деци узраста од седам до 12 година. Биће одржан од 10 до 14. јануара, од 11 до 13 сати.

За уторак је планирана ликовна радионица-израда календара за 2023. годину, а за среду едукативна тура- зимски излет до Суваче. Четвртак ће бити у знаку истраживања градског језгра- Кикинда у 4 фртаља, док је петак резервисан за истраживање сталне музејске поставке. У суботу ће бити одржана креативна радионица „Уметност у музеју”. Пријаве нису потребне, а цена улазнице за једну радионицу је 150 динара.

Центар за стручно усавршавање биће домаћин зимског кампа за децу од шест до 12 година, који се одржава од 10. до 12. јануара. Интерактивну радионицу „Хемија на дар- направи сам” водиће наставница Сенка Хелдрих, а креативну радионицу „Музички времеплов” мултиинструменталиста и васпитач Милан Вашалић. Радионице ће бити одржане од 16 до 18 сати.

Болно сећање на крвави јануар: Фашисти у Банату стрељали 159 родољуба

Jelena Trifunović January 8, 2023

Адам Гросман, Петeр Книес и Петер Бартл била су тројица припадника немачке пољске полиције којима се 24. августа 1941. године изгубио сваки траг, након што су кренули у великокикиндски атар. Немачке полицијске власти утврдиће „напорним и дуготрајним настојањима“ да су, возећи се својим бициклима на путу Велика Кикинда-Башаид, наишли на припаднике драгутиновачког партизанског одреда који су их убили и закопали у оближњем кукурузишту. Њихови лешеви пронађени су последњег дана 1941. године. Уследиће сурова освета.

Трећег јануара 1942. године у парку поред Соколане у центру Кикинде, прво је организована погребна свечаност за побијене Немце, а потом јавно стрељање у дворишту Курије. Због убиства тројице немачких пољочувара, погубљена су деветорица родољуба из Драгутинова и Беодре, међу којима је био и командант Одреда Лазар Пајић.

На великим црвеним плакатима, грађанство је обавештено о стрељању „комунистичких злотвора“. Шесторица су били партизани, а тројица су оптужени да су им помагали и пружали склониште. Како би додатно застрашили становништво, беживотна тела родољуба окачили су на вешала испред православне цркве где су висила 24 сата.

У поподневним сатима, у затвор Курије, враћен је транспорт кикиндских затвореника са Бањице. Разлога за радост због повратка, убрзо ће се испоставити, није било. Стрељање припадника драгутиновачког одреда било је само увод у још свирепији злочин.

Наредба о одмаздама предвиђала је да за једног убијеног немачког војника, следи смртна казна за 50 до 100 комуниста. Паул Бадер, војни заповедник, 22. децембра издаје заповест по којој ће за једног убијеног Немца бити стрељано 50, а за рањеног 25 партизана.

Како стрељање 3. јануара није било у складу са заповешћу о одмаздама, за ново јавно стрељање одабран је трећи дан православног Божића. Одсек јавне безбедности забранио је да се црквена звона оглашавају од 9 до 11. јануара како се звоњава не би протумачила као пошта стрељаним родољубима.

Да је на помолу масакр, злослутно су најавила вешала подигнута испред Курије осмог јануара. Деветог јануара појавили су се плакати Управног одсека Подбанског звања о стрељањима која ће уследити истог дана у Кикинди, Мокрину, Аранђелову, Драгутинову и Петровграду. Жртве су 150 грађана српске и ромске националности, заробљени у рацијама током јесени 1941. године: партизани, њихови симпатизери, али и слободарски опредељени људи који нису желели да прихвате немачку окупацију. На плакату су исписана имена са кратким описом „кривице“: чланство у СКОЈ-у и КПЈ, сакупљање и преношење оружја, курирска служба за партизане, скривање илегалаца…

Крвава драма у дворишту Курије почела је у 10 часова. Пред стрељачки вод од 50 полицајаца, извођени су у групама од по десет- 25-годишњи студент права, 21-годишњи кројачки помоћник, 56-годишња домаћица, 47-годишњи баштован, 36-годишњи пољопривредник… Извршење злочина праћено је аплаузима и повицима из гледалишта. Кроз отворене прозоре Курије, војници, полицајци и цивили посматрали су стрељање, а неки од њих као полицијски комесар Антон Вебер повели су и своју децу. Побијено је 30 антифашиста- 21 Кикинђанин и 9 Мокринчана. Пошто су жртве 24 сата висиле на вешалима, мобилисани Роми однели су их колима иза католичког гробља код железничке станице и закопали у заједничку раку.

У свом извештају, срески начелник др Е. Кусинг навео је да су се стрељани „јуначки држали“. Док је прва група викала опроштајне речи својим укућанима и рођацима, друга и трећа су „клицале Совјетској Русији и слично“.

Тог деветог јануара 1942, фашисти су стрељали по 30 родољуба у Кикинди, Мокрину, Петровграду, Аранђелову и Драгутинову. У Банатском Аранђелову, за разлику од других места, жртвама је било дозвољено да напишу опроштајна писма.

Обележавање 9. јануара

Полагањем венаца и комеморативним скупом испред “зида плача” у дворишту Курије, борачке организације на челу са СУБНОР-ом заједно са представницима града, у понедељак 9. јануара у 11 сати обележиће 81 годину од свирепог злочина и одати пошту страдалим жртвама.