Prepoznaćete ih po zelenoj ogrlici. Na njoj će pisati „Gradski pas“. To znači da je pas vakcinisan, sterilisan i da nije agresivan, pa je nakon što je prošao takozvani tretman CNR (Catch and release) vraćen na ulicu. Ako želite da dobijete društvo novog četvoronožnog ljubimca- možete i da učinite dobro i humano delo i udomite ga.
Naime, služba zoohigijene Javnog preduzeća „Kikinda“ od 14. februara započinje akciju obeležavanja pasa zelenim ogrlicama na kojima piše „Gradski pas“. Cilj akcije je da se, na janhumaniji način, smanji broj pasa lutalica- kaže za Kikindski portal Branka Živaljević, rukovodilac službe zoohigijene i groblja u JP „Kikinda“.
– Mi smo i do sad hvatali pse lutalice i vraćali na lice hvatanja, ali ti psi nisu bili obeleženi. Sada ćemo te pse dodatno obeležiti zelenim ogrlicama na kojima piše „Gradski pas“. Svi psi koji budu vraćeni su prošli kroz program CNR što znači da smo ga uhvatili, sterilisali, vakcinisali, čipovali i kao psa koji nije agresivan, vratili na lokaciju na kojoj smo ga pronašli. Ti psi se neće puštati na mesta na kojima se nalaze predškolske ustanove, školska dvorišta, bolnica, nego će biti po mirnijim delovima grada da ne bi izazvali reakciju građana. Program ima veoma dobre rezultate u evropskim zemljama, pa smo i mi krenuli sa tim- ukazuje Branka Živaljević.
U planu za naredni period je i postavljanje kućica za pse na određenoj lokaciji u gradu.
-Da bi taj pas imao što humaniji tretman, mi ćemo obezbediti kućice za pse, gde će naši radnici da ih hrane i poje. Pozivamo i građane koji vole životinje, da mogu slobodno da ih hrane i poje. Pojenje će posebno važno biti u letnjim mesecima, kada su visoke temperature.
Udomite gradskog psa
Svi zainteresovani građani koji žele da udome gradske pse mogu da se obrate službi zoohigijene, koja se nalazi na adresi Topolski put broj 10, kontakt telefon 404-631.
-Ako im se svidi, mogu da uzmu psa, dođu u zoohigijenu i mi ćemo da promenimo vlasništvo u čipu. Apelujemo na građane da ne skidaju ogrlice psima jer ovom akcijom želimo da ukažemo na značaj udomljavanja kao i da ovako obeležene pse ne prijavljuju službi zoohigijene jer su vaksinisani, sterilisani i nisu agresivni. Naš krajnji cilj nije da napunimo kapacitet prihvatilišta, nego da pokušamo da svakom psu nađemo novi dom- ističe naša sagovornica.
Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe naprednjaka u Skupštini Srbije i jedini narodni poslanik iz našeg grada u aktuelnom skupštinskom sazivu, otvorio je kancelariju narodnog poslanika u Kikindi. Sugrađani su od juče u prilici da u direktnoj komunikaciji sa svojim predstavnikom u Narodnoj skupštini i visokim funkcionerom Srpske napredne stranke iznesu mišljenje, probleme, sugestije. Vrata kancelarije otvorena su za sve građane, bez obzira na stranačku pripadnost i političko opredeljenje.
– Davno sam naumio da ovo uradim, ali nije se moglo zbog korone. Posle su usledili izbori. Konačno sada povlačim ovaj potez, za šta imam podršku Narodne skupštine. To je i stav predsednika Aleksandra Vučića, sa zahtevom da mi poslanici budemo što bliže narodu. Takav angažman je u delokrugu Srpske napredne stranke, sa prevashodnim ciljem da građanima u kontinuitetu budemo na usluzi. Da ih saslušamo, saznamo šta ih tišti, kao i da čujemo njihove sugestije i mišljenje, pa i kritiku, zašto da ne- rekao je Jovanov.
Zbog obaveza u Beogradu, Jovanov u Kancelariji narodnog poslanika na Trgu srpskih dobrovoljaca, neće imati stalno radno vreme. Sastajaće se sa građanima u skladu s dogovorom putem elektronske pošte www.milenkojovanov.com i posta@milenkojovanov.com i telefona 0230/ 309-361 i 065/491-5016.
Kikinda u srcu
-Volim svako mesto u našoj Srbiji, ali mi je Kikinda, moram priznati, na posebnom mestu u srcu. U ovom gradu sam rođen, ovde sam rastao školujući se i igrajući fudbal. Posle studija vratio sam se u Kikindu, stasavao u struci i politici, kalio se, sticao brojne prijatelje. Imam stalnu obavezu prema rodnom gradu. Zavičaju se nikada ne možeš odužiti- iskren je Jovanov.
Dragi naši čitaoci, prijatelji i saradnici, na Gugl plej prodavnici dostupna vam je mobilna aplikacija Kikindski portal za android uređaje. Donosimo vam najnovije i proverene vesti iz svih oblasti gradskog života, servisne informacije, ponudu poslova, najave događaja, zanimljivosti, priče koje vrede jer su pametne, informativne, zabavne, poučne.
Pre tri meseca, Kikindski portal počeo je sa radom. Uzleteli smo na medijsko nebo Kikinde sa namerom da vam ponudimo kvalitetan medijski sadržaj koji će odgovarati najvišim profesionalnim standardima, ali i biti prilagođen novim trendovima i sve brojnijim generacijama koje vesti saznaju putem mobilnih telefona.
Ekipa mala, ali odabrana. Iskusna, ali i puna entuzijazma. Spremna da vam u svakom trenutku 24/7, na multimedijalnoj platformi, pruži najnovije vesti, upozna sa aktuelnim temama iz različitih oblasti, istraži događaje, donese zanimljivosti specifične za naš grad.
Zašto da odete na Gugl plej i preuzmete našu aplikaciju?
U svakom momentu jednim klikom saznaćete najnovije gradske vesti, ali i više od toga. Mi vam nudimo autentične priče i originalne video sadržaje iz života grada koje zavređuju vašu i našu pažnju.
Preuzimanje i korišćenje mobilne aplikacije besplatno je i jednostavno. Zauzima vrlo malo memorijskog prostora. Putem aplikacije pristupate našem internet portalu, ali i našim stranicama na društvenim mrežama instagram i fejbuk. Uskoro i podkastu.
Iako najmlađi, prvi smo medij u Kikindi koji ima mobilnu aplikaciju.
Srđan Sivčev, master istoričar, imenovan je za vršioca dužnosti direktora Istorijskog arhiva u Kikindi na današnjoj sednici gradske skupštine. Sivčev koji je u protekle dve i po godine bio šef naprednjaka u gradskoj skupštini, danas je podneo ostavku na odborničko mesto.
-Podnosim ostavku da bih izbegao sukob interesa. Želeo bih da se zahvalim svojoj odborničkoj grupi, gradonačelniku i članovima Veća, kao i odbornicima opozicije sa kojima sam imao fer odnose uprkos neslaganjima. Želim vam uspešan rad -rekao je Sivčev.
Gradonačelnik Nikola Lukač zahvalio se Sivčevu na uspešnoj saradnji i dobro vođenoj odborničkoj grupi i iskazao uverenje da će kvalitetno obavljati novu dužnost. Sivčev je u Istorijskom arhivu zaposlen od 2016. godine, a na rukovodećem mestu zameniće dugogodišnjeg direktora Milana Srdića kojem je istekao mandat.
Da su Sivčeva stručnost i obrazovanje preporučili za novu funkciju potvrđuje i njegova radna biografija. Autor je brojnih stručnih radova, članaka i monografija iz istoriografije i arhivistike: Bioskopi i filmski život u Velikoj Kikindi 1905-1941, Bioskopi i filmski život u Velikoj Kikindi 1944-1991, Jevreji u Velikoj Kikindi, Nacionalne i nacionalnističke organizacije u Velikoj Kikindi 1918-1941, Prisajedinjenje Velike Kikinde 1918. godine u svetlu Velike Kikinde -perspektive i izazovi, Grafiti u Kikindi- poruka i svedočanstvo vremena. Stalni je saradnik Matice srpske i predsednik Kluba istoričara Kikinda.
Na današnjem zasedanju lokalnog parlamenta konstatovana je još jedna ostavka. Nakon što je imenovan za načelnika Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić je podneo ostavku na mesto člana Gradskog veća u kom je u protekle dve i po godine bio zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije. Gradonačelnik Nikola Lukač zahvalio mu se na saradnji i izuzetnim rezultatima.
– Posvećenost, marljivost i izuzetan rad je pokazivao i sa svojim timom uspeo da realizuje uspešne projekte i trasira put mnogim drugim projektima. Nastavljamo saradnju na zajedničkim ciljevima, od putne infrastrukture do strateških projekata za severni Banat i Grad Kikindu – istakao je Lukač.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi podneli su krivičnu prijavu protiv šezdesetogodišnjeg veterinara, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda i neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću.
On se sumnjiči da je u delu svoje porodične kuće otvorio veterinarsku ambulantu sa instrumentima i opremom koja, kako je utvrđeno, nije registrovana, kao i da je tu lečio životinje, iako nije imao ovlašćenje Uprave za veterinu.
Policija je u pretresu ove veterinarske ambulante pronašla lekove i medicinska sredstva koje je koristio za lečenje životinja, od kojih je deo bio sa isteklim rokom trajanja, a deo bez prateće dokumentacije.
Da se od najavljene izgradnje ritejl parka u Distričkoj ulici, u blizini „Lovca“, nije odustalo, napomenuo je na današnjoj sednici gradske skupštine Saša Tanackov, član Gradskog veća zadužen za privredu i investicije.
-Izvesni zastoj je nastao zbog Agencije za restituciju, nakon informacije da tamo možda postoji zahtev za vraćanjem dela parcele koji čini otprilike dva posto od ukupne površine. Procedura je pri kraju, problema nema, ali je čitav postupak zastao dok se procedura u potpunosti ne izvede na čistac. Pokušali smo maksimalno da ubrzamo proceduru- istakao je Tanackov.
-Neće biti iznenađenje da imamo dva ritejl parka. Ritejl park u Distričkoj imaće drugačije sadržaje. U Mikronaselju biće manji objekti, a tamo lokali veće kvadrature. Tržište diktira sve. Neki postojeći trgovinski lanci otkupljuju parcele i kuće u privatnom vlasništvu da bi širili poslovanje, a neki iz drugih gradova kako bi gradili različite trgovinske objekte. Neko ko ima novac procenjuje da ovde treba ulagati i da je Kikinda prosperitetno mesto da se ovde investira- naglasio je član GV za privredu i investicije.
Gradska skupština je na današnjoj sednici dala zeleno svetlo da se parcela u Bloku D u Mikronaselju ponudi na prodaju investitorima zainteresovanim da tu otvore ritejl park. Više potencijalnih ulagača iskazalo je interesovanje da izgradi manji tržni centar na građevinskom zemljištu u ulici Jovana Jovanovića Zmaja, gde se nalaze ostaci temelja stambene zgrade započete pre 23 godine za mlade parove i pripadnike vojske i policije. Da podrže predloženo rešenje, odbornike je pozvao gradonačelnik Nikola Lukač.
– Perspektiva koju svi stvaramo, realizujući kapitalne projekte od brze saobraćajnice do graničnog prelaza i industrijskih zona, pa do investitora koji žele da dođu ovde potvrđuje da grad nastoji da zadrži ljude i da dobijemo nova radna mesta. Nastojimo da komunalno i infrastrukturno poboljšamo situaciju u gradu i to radimo zajedno sa pokrajinom i republikom, a investitori će ovde sigurno pronaći partnera. Obezbeđujemo potencijalne lokacije i za stanogradnju. U prethodnoj godini u Kikindi je bilo preko 70.000 noćenja, turisti ovde imaju šta da vide. Kikinda krupnim koracima ide napred, gradimo bolju budućnost- poručio je prvi čovek grada.
Član Gradskog veća Saša Tanackov je ukazao da je bilo pokušaja da se prostor ponudi za nastavak izgradnje stanova ili stambeno poslovnog objekta, ali da zainteresovanih ulagača nije bilo što je potvrdio i konkurs u junu 2020. godine kada je parcela bila ponuđena po ceni od 160.000 evra.
-Razvojem industrije, raste interesovanje za sadržaje iz oblasti uslužnih delatnosti. U proteklih četiri, pet godina imamo veći broj otvorenih ugostiteljskih objekata. Prateći tendenciju rasta zarada i zaposlenosti javljaju se investitori koji žele da otvore trgovinske sadržaje. Reč je o mini tržnom centru formata ritejl park, koji bi promenio izgled tog dela grada i komunalnim uređenjem prostora koji se proteže od ugla Zmaj Jovine, ulicom Mihajla Pupina pa do OMV pumpe. Tendencija gradskih vlasti nije prodaja zemljišta radi prodaje, već da na tom prostoru dobijemo sadržaj neophodan gradu i građanima. Ovlašćeni procenitelj Ministarstva finansija je utvrdio početnu cenu od 260.000 evra što je u odnosu na vrednost od pre tri godine 100.000 evra više. Ponuđači će dostavljati zatvorene ponude, očekujemo da će biti veće od početne cene- rekao je Tanackov.
Na primedbu odbornika DSS Ladislava Tomića da bi celishodnije bilo da se na tom prostoru izgradi višespratnica za mlade bračne parove umesto tržnog centra, odgovorili su šef odborničke grupe naprednjaka Srđan Sivčev i odbornik SNS Dušan Popeskov, kao i član Gradskog veća Saša Tanackov, koji je temeljno argumentovao opredeljenje grada.
-Čekalo se 23 godine da se nešto desi i nije se desilo. Taj deo je ruglo. Ritejl park doneće nova radna mesta. U Vojvodini imamo nekoliko tipova ritejl parka poput Biga u Zrenjaninu i Novom sadu, Šopija u Subotici, možemo pretpostaviti da će se nešto slično i ovde otvoriti. Tržni centar pratiće i novi mobilijar, parking mesta, uređene staze. Zašto da građani odlaze u Zrenjanin ili Suboticu da kupuju, i da troše gorivo, ako mogu da kupuju ovde- ukazao je Sivčev.
Odbornik Dušan Popeskov je napomenuo da parcela u Mikronaselju stoji već godinama u ovakvom stanju i da nijedna vlast nije imala rešenje šta sa tim.
-Sad kad smo došli do rešenja, ajde da nađemo zamerke. Dobićemo tržni centar u Mikronaselju, što je po meni odlično. Kikinda je pre deset godina izgledala skoro poput te parcele u Mikronaselju. SNS je našla rešenje za industrisjke zone, za dovođenje investitora i novih radnih mesta kako bismo zadržali ljude ovde- istakao je Popeskov.
Tanackov je objasnio da imena potencijalnih investitora grad ne može da obelodani dok se još vode pregovori.
-Čak se potpisuje i izjava o poslovnoj tajni dok se vode pregovori jer otkrivanje poslovne namere može da iskoristi konkurencija. Oglas kada bude objavljen, svako u skladu sa uslovima može da konkuriše. Mogu da kažem da potencijalni investitori koji su iskazali interesovanje posluju u branši već nekoliko godina u Srbiji, takođe,rade i u državama u okruženju i u centralnoj Evropi.
Tanackov: Stanogradnju diktira tržište
– Tržište određuje investitora, mada intenzivno radimo na tome da dovedemo investitore koji će graditi stanove. Stanogradnja u Kikindi jeste zamrla, iako tržište nekretnina traži stanove, ali činjenica je da za isto ulaganje u Zrenjaninu ili Subotici potencijalni investitori mogu da zarade 500 ili više evra po kvadratu. Ako u Kikindi možete da prodate stan za 1.100, 1.200 ili 1.300 evra, u Zrenjaninu ćete ga prodati za 1.800 evra. Matematika je jasna. Vlasnici pojedinačnih stambenih jedinica u Mikronaselju dobiće na ceni izgradnjom ritejl parka. Veoma veliki trošak je i uklanjanje stubova koji su izgrađeni, a kupac će o svom trošku ukloniti te stubove- istakao je član Gradskog veća Saša Tanackov.
Prva sportska igra kojom su se bavile i žene u Velikoj Kikindi pojavila se 1923. godine. Hazena je je bila slična rukometu, a njena preteča bila je igra još iz starog Rima odakle su je Cezarove legije prenele na sever.
Hazena je naročiti procvat doživela kod slovenskih naroda. Posle Prvog svetskog rata, to je bio omiljeni ženski sport. U Kikindi je hazena nastala među prvima u Vojvodini. Prvu hazena ekipu u našem gradu formirao je sportski klub „Kosovo“, iako je nastao dosta kasnije od starijeg kikindskog kluba „Srbija“. Janoš Oroš je bio predsednik sekcije, a Jožef Rigelmajer trener.
U početku je bilo veoma teško održati dovoljan broj sportistkinja u klubu jer su roditelji nerado dozvoljavali deci da se „razgolićuju“ u sportskim dresovima. Još veći problem je nastajao kada je trebalo povesti devojke na neku utakmicu van Kikinde. Bilo je neophodno mnogo truda i višednevno ubeđivanje da bi se dobio pristanak roditelja za putovanje.
Publika je u početku slabije prihvatala novu igru koja se isprva prikazivala kao predigra fudbalskih utakmica. Tek kasnije, kada je hazena uzela maha u celoj zemlji i u našem gradu ukazala joj se velika pažnja. Godine 1924. u hazena sekciji sportskog kluba „Kosovo“ treniralo je 18 devojaka uzrasta 16 i 17 godina. Treninzi su se obično održavali na poljanama van grada, a utakmice su se igrale na igralištu „Kosova“ ili „Srbije“. Utakmice su ubrzo prerasle u prave sportske atrakcije sa 1.000 i više gledalaca. Hazenašice „Kosova“ uvrstile su se u najbolje u Vojvodini.
Najzanimljiviju utakmicu 1926. godine odigrale su hazenašice Kosova u Zrenjaninu. Posle veoma oštre i ogorčene borbe, domaći Obilić je dobio ovu utakmicu rezultatom 6:4. Zrenjaninski sportski izveštač, povodom ove utakmice, piše: „Još nikad nisam video utakmicu koja bi se mogla označiti sa manje fer nego što je bila ova. Uzburkane strasti kikindskih sportistkinja nisu se stišale ni onda kada su Obilićeve igračice izudarane i sa bezbrojnim modricama na licu, leđima, rukama, ostavljale teren, burno pozdravljene od sportske publike koja je iskreno pljeskala toj ženskoj četi punoj požrtvovanja«.
Kvalitet hazene krajem 1928. godine počeo je primetno da opada. Nerazumevanje odgovarajućih ljudi u samom društvu i sve manje interesovanje devojaka za ovu sportsku igru dovelo je do prekida u radu sekcije, kako u sportskom društvu Kosovo, tako i u gradu uopšte.
Na parceli u ulici Jovana Jovanovića Zmaja na kojoj je još 2000. godine započeta izgradnja zgrade za mlade parove, pripadnike vojske i policije, ali nikada nije odmakla, više investitora zainteresovano je za izgradnju tržnog centra. Kako Kikinda još nema moderan šoping centar sa poznatim brendovima na jednom mestu, nema sumnje da će ovaj poslovni potez biti pun pogodak, a šoping destinacija posećena . Parcelu će Grad ponuditi na prodaju, a prethodno će se rešenje kojim su definisani kupoprodajni uslovi naći pred odbornicima na sutrašnjoj sednici, potvrdio je za Kikindski portal član Gradskog veća Saša Tanackov.
-Grad ima više zainteresovanih potencijalnih investitora za tu lokaciju, ali ne za stanogradnju, već za poslovni objekat za različite maloprodajne objekte tipa ritejl parka odnosno tržnog centra otvorenog tipa. Stoga je zaključeno da bi bilo korisno da oglasimo prodaju tog zemljišta u cilju dobijanja onih sadržaja koje grad u ovom momentu nema. Time ćemo u Mikronaselju, možda i najmnogoljudnijem delu grada, komunalno i infrastrukturno rešiti taj deo dodatnih sadržaja maloprodajnih objekata i drugih objekata iz uslužnih delatnosti, ali i komunalnog uređenja dodatnih parking mesta kojih nedostaje u Mikronaselju- navodi Tanackov.
Građevinsko zemljište je ukupne površine 11.383 m2. Biće ponuđeno na prodaju prikupljanjem pisanih ponuda, po početnoj ceni od 260.000 evra, koju je utvrdio licencirani procenitelj.
Rok za izgradnju i puštanje u rad objekta je 15 meseci od dana solemnizacije Ugovora kod javnog beležnika. Troškove uklanjanja postojećih temelja snosiće kupac.
28. sednica Skupštine Grada Kikinde zakazana je za sredu 1. februar sa dnevnim redom koji sadrži 18 tačaka. Pred odbornicima će se naći rešenje o prestanku funkcije članu Gradskog veća Miroslavu Dučiću koji je krajem decembra imenovan za načelnika Severnobanatskog upravnog okruga. U Gradskom veću, Dučić je zadužen za oblast komunalne infrastrukture i za vanredne situacije, a posle imenovanja na novu funkciju, podneo je ostavku.
Skupština će se izjašnjavati o izmenama odluke o opštem uređenju naseljenih mesta i komunalnom redu, izmeni odluke o odvođenju atmosferskih voda, kao i rešenju o obrazovanju radne grupe za izradu lokalnog antikorupcijskog plana Grada Kikinde za period od 2023. do 2026. godine.
Na dnevnom redu predstojećeg zasedanja biće i rešenje o otuđenju katastarske parcele u Ulici Jovana Jovanovića Zmaja iz javne svojine grada.
Pored izmena u nadzornim i upravnim odborima Kulturnog centra, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite i Centra za stručno usavršavanje, pred odbornicima će se naći i rešenje o imenovanju vršioca dužnosti direktora Istorijskog arhiva. Nakon što Milanu Srdiću, istekom mandata prestaje funkcija direktora ove ustanove, predlog je da za v.d. direktora bude imenovan Srđan Sivčev, master istoričar.
Sivčev je od februara 2016. zaposlen u Istorijskom arhivu. Autor je brojnih stručnih radova, članaka i monografija iz istoriografije i arhivistike: Bioskopi i filmski život u Velikoj Kikindi 1905-1941, Bioskopi i filmski život u Velikoj Kikindi 1944-1991, Jevreji u Velikoj Kikindi, Nacionalne i nacionalnističke organizacije u Velikoj Kikindi 1918-1941, Prisajedinjenje Velike Kikinde 1918. godine u svetlu Velike Kikinde -perspektive i izazovi, Grafiti u Kikindi- poruka i svedočanstvo vremena. Stalni je saradnik Matice srpske i predsednik Kluba istoričara Kikinda.
