Jelena Trifunović

336199202_1811497042568893_8332269990296057620_н

На трећој изборној скупштини Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди одржаној вечерас у Народном позоришту, Станислава Хрњак једногласно је изабрана за председницу тог одбора. У обраћању је истакла да је почаствована указаним поверењем и да јој је велико задовољство да говори о резултатима рада одбора у Кикинди.

-Кикинда је имала ту срећу да са другим градовима Србије итекако осети бољитак и прогрес. Од 2013. године када је Српска напредна странка преузела одговорност за вршење власти, у нашем граду ништа више није исто. Од сивила, празне касе, дугова и безнађа, Кикинда је поново постала град који се развија и расте, град који верује у бољу будућност. Резултате можемо видети на сваком кораку, од улаза у град који потпуно другачије изгледа, до фабрика које данас запошљавају хиљаде Кикинђанки и Кикинђана. Овај развој може се видети и кроз озбиљна улагања у образовање, здравство, културу, спорт и све друге области живота. Кикинда је поново оно што је увек и требало да буде, град добрих и задовољних људи- истакла је прва дама кикиндских напредњака.

 

-Жеља нам је да се наш тим и даље шири и расте са идејом даљег развоја града. Да се нашој странци прикључи још више младих који ће својом креативношћу унети нову енергију у наш рад. У потпуности подржавамо визију председника Вучића о окупљању најумнијих људи града и читаве Србије, без обзира на политичку припадност у циљу стварања сигурне будућности за сву нашу децу и генерације које долазе. Завршићу реченицом председника Вучића која ће, сигурна сам, обележити период пред нама у коју сви верујемо- „Србија сања и снове остварује”- поручила је  новоизабрана председница Градског одбора.

За потпредседнике Градског одбора изабрани су Никола Лукач, Нина Петков, Никола Војиновић и Драган Кнежевић, а за секретара Нинослав Чујић.

Изборној скупштини су присуствовали потпредседник Извршног одбора и члан председништва СНС Дамир Зобеница, народни посланик и члан председништва Миленко Јованов, чланови Извршног одбора Срђан Кружевић и Ђорђе Радиновић, челници општинских одбора из Севернобанатског округа, као и представници странака коалиционих партнера.

Иницијативни одбор СНС који је касније прерастао у Градски одбор у Кикинди, формиран је само дан након одлуке о оснивању странке 22. октобра 2008. године и један је од првих одбора у Србији. Данас има 4.512 чланова. На претходним парламентарним изборима листа предвођена СНС освојила је 51,68% гласова. За председника Србије Александра Вучића гласало је чак 67,35 % грађана.

Станислава Хрњак је у Српској напредној странци од оснивања. Посланица је у актуелном сазиву Скупштине АП Војводине. Била је чланица Градског већа и председница локалне скупштине. Њене страначке колеге истичу њену енергичност,  посвећеност, предан рад којим се истицала и док је Српска напредна странка била у опозицији.

Јованов: Деликатан и тежак тренутак за Србију

Ново руководство странке бирамо у деликатном и тешком тренутку за Србију што се пресликава и на Кикинду, истакао је у вечерашњем обраћању на изборној скупштини Градског одбора СНС Миленко Јованов, народни посланик  и шеф напредњака у Скупштини Србије.

-Те људе чека врло тешко и изазовно време. Зато вас молим да се међусобно подржавамо и да олакшате људима који ће преузети одговорност. Србија је у питању, немамо простора да се играмо и да губимо време. Није лаж нити политичка прича да ће се сви заједно за један сат договорити само ако буду могли да нас склоне са власти. А шта нам је онда преостало? Кад год желите да видите како изгледа њихова политика погледајте Хотел Нарвик, не треба вам ништа друго. Отели, како, само они знају и онда урушили и уништили и направили на крају штенару. Е сад је на нама и на вама да одлучимо хоћемо ли им дати да од Кикинде и Србије праве штенару- јасан је био Јованов чији је говор пропраћен громогласним аплаузом.

Већина жене

Српску напредну странку у Кикинди чини 2.320 жена и 2.192 мушкарца. Трећина чланства има мање од 40 година. Само у последње две и по године странци се прикључило 942 нових чланова.

 

 

Драгана Малешевић

Промоција интерактивних књига за децу едиције „Књиге са којима се расте“ ауторке др Драгане Малешевић биће одржана у среду у Високој школи струковних студија за образовање васпитача.

Наслови ових књига су „Биљке”, „Животиње наших крајева”, „Облици и бројеви”, „Откривамо чудесни свет”, „Шта све може моје тело” и „Животиње далеких крајева“. Оне доносе издавачку новину јер књига није више само текст и илустрација, већ медиј који има звучне и видео записе QР кодова.

Књиге ове едиције утичу на дететов развој у свим доменима његове личности. У интелектуалном домену на развој способности за учење, памћење, опажање, пажњу и мишљење; у вољном домену подстичу вољу деце да уче, откривају, закључују; у емоционалном домену подстичну пријатне емоције код деце и граде позитиван однос према другима и свом окружењу; у социјалном домену развијају однос одговорног односа према другим бићима и заједници, развијају еколошку свест и подстичу децу на акције очувања средине; док у физичком домену подстичу децу на физичку активност.

Књиге доприносе развоју дигиталне компетенције деце и у складу су са Годинама узлета, новим основама рада предшколских установа. Више о овој едицији можете прочитати  ОВДЕ.

село8

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду расписао је конкурс за доделу средстава за подршку младима у руралним подручјима за шта је предвиђено 200 милиона динара.

Циљ конкурса јес да се подстакне останак младих у руралним подручјима и њихов повратак из градова на село.

Бесповратна средства за подршку инвестиција дају се у износу до 90 одсто од укупно прихватљивих трошкова инвестиције, по једној пријави се може добити највише милион и по, а најмање пола милиона динара.

Новац се даје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, а право на подстицаје имају физичка лица старости између 18 и 40 година, који су први пут уписани у Регистар пољопривредних газдинстава као носиоци пољопривредног газдинства након 1. априла прошле године и нису остваривали право на подстицаје.

данце н соул

Чланице Удружења спортског плеса „Денс Н Соул Ритмик“ имале су сјајне наступе на 12. Сомбор опену. Разлога за задовољство итекако имају јер је њихов рад, труд и таленат препознат, па су се и одлично пласирале у више плесних дисциплина и узрасних категорија.

-Представиле смо се са укупно 11 кореографија. Враћамо се пресрећни и пуни утисака- задовољна је Мирна Крнић, која води ово кикиндско плесно удружење.

Ово су постигнути резултати: наранџасте шљокице са кореографијом Феел ит стилл освојиле су прво место и специјалну награду, котизацију за Париз 2024 у категорији фит стрит џез, деца. Успешне су биле и љубичасте шљокице са кореографијом Беливер у категорији фит опен велика група мини, које су такође заузеле прво место, баш као и тиркизне шљокице са кореографијом Цонфидент у категорији фит стрит џез група мини. Плаве шљокице су заузеле друго место, у категорији фит опен мала група деца.

Прво место заузеле су и црвене шљокице, у категорији фит стреет стајл, мала група деца. Ништа мање запажене наступе нису имали ни солисти. Прва места припала су Александри Станчић са кореографијом Лове он фире, у категорији фит стрит џез деца, Петри Суботин са кореографијом Папи у категорији фит хоп стајл, Сањи Зомбори са кореографијом Амено у категорији фит кид Б деца.

Прве су биле и Миа Берар са кореографијом Боy у категорији фит кид Ц деца и Даница Чавић са кореографијом Дарк хорсе, у категорији фит стрит стајл деца. Друго место освојила је Теодора Цвитановић са кореографијом Хаwана, у категорији фит кид Ц мини.

Традиционално такмичење у плесним дисциплинама одржано је у Градској хали „Мостонга“ у Сомбору.

 

мелизми у нс

Виртуозним извођењем традиционалних песама и раскошним приказом народних обичаја, Женска певачка група „Мелизми“ новосадској публици поклонила је вече саздано од емоција. У Синагоги је синоћ уприличен концерт „Мајка као бајка“ уз наступ Дечије певачке групе „Мелизми”, Секције за очување традиције и обичаја „Мелизми”, перкусионисте Дарка Јовановића, пратњу оркестра Миленка Мартића из Новог Сада и учешће студената смера за традиционалну игру кикиндске Високе школе струковних студија за образовање васпитача. У овој музичко-сценској причи уживало је близу 600 гледалаца. Многе је дирнула до суза.

– Пуноћа, лепота и квалитет звука био је посебан, уз феноменалну  акустику коју има та светиња. Ми смо певали пуним срцем. Ово је био трећи пут да изводимо концерт „Мајка као бајка” чији је аутор етномузиколог Гордана Рогановић и који заправо приказује животни циклус жене- од рођења, па док не добије сопствену децу. Ми у групи имамо представницу јеврејске заједнице, то је Јасна Грбић која и води певачку групу. Сцена је била посебна, као и енергија. За велелепне ношње које смо носиле заслужан је костимограф Драган Миливојевић. Концерт је био поклон Новосађанкама и нашим Кикинђанима који живе тамо, јер су нас тражили. Наравно, без подршке града и Културног центра, све то не бисмо могли да изведемо. Наша сатисфакцију су емоције и сјајна повратна енергија  –каже Биљана Мандић, оснивачица „Мелизми”.

ЖПГ „Мелизми“ је и јесенас наступила у Новом Саду, у Културној станици „Барка“ на Клиси где је, тада, изведбом традиционалних песама на више језика и својим аутентичним чувањем музичке традиције, одушевила тамошњу публику.

добрила иванковска чабрић

Симпатије многобројне публике освојила је учешћем у шоу програму „Никад није касно“. Пре пет година је победила у том музичком такмичењу. Њен глас и наступ лако су пронашли пут до срца бројних гледалаца и жирија, а све заједно освојила их је ставом, ведрином, непосредношћу и енергијом којом пркоси годинама. Деведесетпетогодишња Добрила Ивановска Чабрић своју животну причу преточила је у аутобиографију „На путу ка стотој“ коју је кикиндској публици представила у суботу увече у Градском удружењу пензионера.

„Живот није фер, али је добар”- цитат је из књиге који нам открива њен животни мото. Многе лековите савете о томе како прихватати живот и сваку ситуацију коју донесе добила је од свекрве, Рускиње, професорке математике која је доживела стоту. Непосредна и ведра, поделила је са нама утиске након промоције у Кикинди.

-Народ је срдачан и пун љубави. Осећала сам се предивно, као да сам добила крила и летела- каже.

На такмичење „Никад није касно“ пријавила се на наговор пријатељице.

-Претходно нисам гледала те емисије. Мој фах су забавна музика, џез, канцоне, романсе. Народни мелос, додуше, имам у себи, али у почетку нисам видела себе у томе- открива.

Музика и глума били су њена љубав одмалена, али мајка је желела да постане чиновник. Њен певачки таленат увидела је наставница соло певања, госпођа Конели, код које је у Скопљу похађала музички курс.

-Рекла је да ћу бити светски колоратурни сопран и поставила ми је глас. Међутим, мајка није дозволила да будем певачица. Са 17 година била сам на позоришној аудицији и почела да глумим у Скопљу, где сам остала наредних 11 година. После тога у Београду сам глумила у позоришту још седам година. Потом сам изабрала статус слободног уметника и певала сам по целом свету. Све сам то испричала у књизи- напомиње Добрила, која има двоје унучади, и у Италији двоје праунука.

Данас живи на релацији Скопље-Београд-Дорјан. Упитана о тајни дуговечности и виталности, открива свој рецепт:

-Током година сам организам тражи промене. Ако сам јела месо престала сам, хлеб такође, прешла сам на оно што организам тражи- воће, поврће, варива без меса, јаја, млеко, јогурт, чајеви, кафе врло ретко. И активност у свему. Мени и Дорјан пуно помаже. Та вода је лековита, топла, пуна антибиотика, пуна јода, ту је планина Беласица, ваздух је фантастичан, море је близу. Тамо сам од своје педесете године и то много значи, Осим тога, ја сам једноставна особа. Најнормалнији однос имам према свима. Волим људе и животиње подједнако, као и хумор- прича са осмехом Добрила Ивановска Чабрић.

Извор младости је у души, али и окружењу, јер каже, много времена проводи са младима, па у шали често напомиње да је њен број година, заправо, обрнут- 59.

Промоцијом књиге „На путу ка стотој” завршена је Недеља жена, коју је Културни центар Кикинда организовао поводом Међународног дана жена.

прах

Колико пута сте пожелели да се обогатите, или да добијете на лутрији? Да престанете да се оптерећујете егзистенцијалним питањима и да вам све постане достижно? Да ли бисте били спремни на то?

Управо о томе говори позоришна представа „Прах”, урађена по драми Ђерђа Шпира, једног од најпознатијих савремених мађарских писаца, а у адаптацији и режији Вељка Мићуновића.

У траги-комедији познати глумачки тандем Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић глуме средовечни брачни пар који живи скромно све до тренутка када супруг добија премију на лотоу. Уместо да буду срећни, шокирани су чињеницом да су се преко ноћи обогатили. Док покушавају да се договоре шта ће убудуће радити и како ће живети, уместо среће због добитка, преплићу се осећања среће и страха, узбуђења и разочарања. Не успевају да усагласе своје снове и потребе, да би на крају осећали ужас пред животним искуством које доноси богатство.

Представа „Прах” премијерно је изведена новембра 2015. године и од тада је на сталном репертоару Народног позоришта у Београду. Гостоваће на сцени кикиндског позоришта 4. априла.

 

суботица

У циљу јачања привредних активности, Град Кикинда и Општина Сента потписали су споразуме о пословно-техничкој сарадњи са Привредним друштвом „Слободна зона Суботица”, у оквиру пројекта „Заједно до успеха“.

„Слободна зона Суботица” 2016. године проширена је и на подручје Града Кикинде. Италијанска компанија „Зопас” ради у слободној царинској зони у Кикинди, подсетио је Саша Танасков, члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције.

-У свим преговорима са инвеститорима, осим уређених индустријских зона, адут је управо режим слободне царинске зоне. У још две индустријске зоне имамо око 20 хектара грађевинског земљишта са комплетно уређеном  енергетском и комуналном инфраструктуром и разговара се са инвеститорима који су заинтересовани за рад у бесцаринској зони- каже Танасков.

На основу захтева општине Сента, Слободна зона Суботица израђује елаборат за проширење и на територију те бачке општине. Заинтересовани корисници су „Тиса аутомотив” и „Јапан тобако интернешенл”.

-Успели смо да завршимо први и важан корак, да отворимо режим Слободне зоне у индустријској зони „Запад“ где већ имамо две велике фирме којима ће ово пуно значити. Надамо се да ћемо овај режим проширити и на друге секторе индустријске производње-нагласио је Рудолф Цегледи, председник општине Сента.

Међу потписницима  споразума о сарадњи је и више средњих и високих школа, развојна агенција, предузетници,  логистичка предузећа. Ови споразуми имају за циљ и заједнички наступ у оквиру различитих домаћих и иностраних пројеката.

„Започели смо пројекат „Заједно до успеха” којим смо дефинисали да желимо да од Слободне зоне направимо „интелектуални инкубатор”, односно да повежемо науку, привреду, образовање и да направимо синергију јер наука своју потврду добија онога тренутка када се конкретизује у пракси. Други значајан моменат је јачање наших пројектних капацитета, будући да планирамо да са партнерима наступимо на домаћим и страним тржиштима и искористимо нове изворе финансирања који се вежу за пројекте”, објаснио је Саша Граворац, директор ПД „Слободна зона Суботица”.

По обиму и резултатима пословања, суботичка „Слободна зона” годинама је у врху слободних индутријских зона у Србији.

сајам у бањалуци

На трећем Међународном сајму туризма Бањалука 2023, међу 100 излагача и више од 300 учесника, туристичку понуду у којој централно место заузимају „Дани лудаје” представља и наш град. Током три сајамска дана, посетиоци Тржног центра „Делта планет” где се одржава манифестација, у прилици су да се упознају са различитим туристичким дестинацијама, као и да пробају бројне специјалитете.

-Трећи пут смо на овом сајму. Град Кикинда и Туристичка организација Кикинде наступају на заједничком штанду Туристичке организације Србије, са још 17 других општина и градова. Заједничка промоција показује и заједничку жељу да своју земљу представимо на најбољи начин, тако да сваки град представи нешто другачије и њему својствено–наводи Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

Штанд „престонице бундеве” привукао је пажњу својом аутентичном понудом којој доприносе вредни и креативни овдашњи предузетници, удружења , пољопривредна газдинства.

– Поносни смо на наше мале произвођаче, који нас прате све ове године и припремају нове производе од бундеве које пласирамо тржишту, што се показало као сјајна формула за успех. Ту су пиво и сајдер од бундеве Бир кингса, ликери и пекмези од бундеве Удружења жена Иђош, сокови и ликери, такође од лудаје, Бутер ленда, уља, путери, брашно од бундеве ПГ Крстоношић, незаобилазни шампон од бундеве, али и вина Малбашић, производи од лешника Нуто из Накова… Домаћинима је стало да се људи у Републици Српској, и шире у Босни и Херцеговини упознају са туристичком понудом Србије и буду наши гости -каже в. д. директорица Туристичке организације Кикинде.

Са туристичком понудом Кикинде, на сајму, из прве руке упознали су се и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, као и генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић.

цај од срца

Начелници Дечијег одељења кикиндске Опште болнице др Драгици Митрић, Маријана Мирков и Данијела Бјељац, председница и секретарка Црвеног крста Кикинда уручиле су данас медицинску опрему купљену захваљујући хуманитарним акцијама „Деца деци” и „Чај од срца”. Традиционалне акције уприличене су уочи новогодишњих и божићних празника.

-Обезбеђена је: електронска вага за мерење беба, назални аспиратор и компресорски инхалатор који су данас и уручени. Хвала Кикинђани- поручили су из Црвеног крста.

Волонтери ове химанитарне организације су, у оквиру Новогодишњег базара, суграђанима делили чај и продавали честитке. Суграђани добре воље учествовали су давањем добровољних прилога, а како је тада и најављено, сав прикупљени новац усмерен је за куповину потребне медицинске опреме за болницу, у договору са надлежнима те здравствене установе.