најчитанији портал Севернобанатског округа
Због хаварије на делу водоводне мреже у улици Иве Лоле Рибара, без воде су корисници у тој улици, на потезу од Светосавске до улице Браће Татић.
Екипе Јавног предузећа за комуналну инфраструктуру „Кикинда” су на терену и раде на откањању квара. На лицу места је и Чедо Гверо, в. д. директора ЈП Кикинда. Како протичу радови на санацији хаварије уверио се и градоначелник Кикинде Никола Лукач.
На шампионском постољу 37. Светског првенства у надметању гускова у Мокрину је осмогодишњи гусан Батак власника Николе Никића Миње. Он је у финалу победио Федора власника Мирослава Челекетића.
-Имао је тешке борбе, победио два шампиона. Пре две године победио је Арпада који је заредом две године био први. Има колекцију победа. Пре две године је био други, као млад први. Може он још да се бори, али неће, иде у заслужену пензију, да ужива. Има да живи као Сулејман, да мења жене и да деци поклањамо младе гускове да се такмиче- каже Никић чији је гусан имао и победнички третман- почев од исхране, неге, шетње.
-Мора да буде квалитетна птица, треба неге, шетње, посебна исхрана од септембра. Нас двојица имамо пешака километражу до Београда. Сад обоје идемо у пензију-задовољно закључује Никић (50).
Пехар му је уручио градоначелник Никола Лукач.
-Честитам пре свега Николи Никићу Мињи чији је гусан победио. Уз подршку Месне заједнице, Града и организацију Удружења „Бело пере” ово је већ 37. Светско првенство у надметању гусана. Изузетно је значајно за Мокрин, о њему се надалеко чуло. Овде је важно и победити, бити најбољи и то је престиж који ће Миња и гусак имати у наредних годину дана. Овде се чува традиција и обичаји, а као што видите упркос веома хладном времену окупио се и велики број људи. Сигурно је да ово треба чувати и подићи на виши ниво, а за то узгајивачи и „Бело пере” могу очекивати подршку Града – рекао је Лукач.
У категорији младих, шампионско место изборио је гусан Спасоје Милана Дражића.
-Финална борба је била брза и лака. Нега гусана је јако добра, као и исхрана зато је тако лако и победио. Од малих ногу се бавим гушчарством, то је традиција, али је доћи до првог места тешко. Једном сам био први, исто у овој категорији пре 10,11 година, једном други- наводи Дражић.
Гусак Жућко четрнаестогодишњег Лазара Адамова најуспешнији је био међу двогодишњим гусанима.
–Шетао сам га, купао. Од малена се бавим гушчарством. Мој гусак је потомак чувеног Ацике, најстаријег гусана у Мокрину-срећан је млади Мокринчанин.
Надметања гусана почела су средином децембра, а учествовало их је 116 у све три категорије.
Веровали или не, и друг Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин имао је своју улицу у Кикинди. Наравно, име великог вође совјетске политике није могла понети било која улица. По вољеном и хваљеном, а потом омраженом лидеру Комунистичке партије Совјетског Савеза звала се садашња Светосавска улица. Али на кратко. После чувеног Титовог историјског „не“ Совјетима, овдашњи властодржци су брже-боље улицу преименовали у 7. јула. Иначе, до 1918. године, једна од главних улица у граду звала се управо тако – Главна. Потом је преименована у Јелисаветину, да би у периоду између два рата носила име вође првог српског устанка и родоначелника династије Карађорђевића- Карађорђева.
Бројне називе променила је и улица Браће Татића. Звала се Старопоштанска, па Рузвелтова, потом улица Николе Пашића, па Едварда Кардеља.
Своју улицу у Кикинди имао је и чувени бригадир Ристић. Некадашња Ратарска улица, била је названа по чувеном команданту „Гвозденог пука“. Реч је о данашњој улици Цара Душана.
По средњевековном српском владару, кнезу Лазару Хребељановићу, познатијем у народу као Цар Лазар између два светска рата звала се данашња улица Иве Лоле Рибара. До 1918. носила је назив Гробљанска.
Такође у периоду од 1919. до почетка другог светског рата, своју улицу имао је и легендарни српски витез из средњег века, један од најистакнутијих епских јунака Милош Обилић. Улица је касније понела име по Генералу Нађу, учеснику Шпанског грађанског рата и народном хероју, али га је убрзо „сменио” познати писац Стеван Сремац, по ком се она и данас зове.
Улицу у Кикинди имао је и последњи велики владар српског средњег века, деспот Ђурађ Бранковић. После ослобођења у Другом светском рату, српског деспота „сменио“ је народни херој Тоза Марковић.
По првом и последњем војводи Српског војводства и првом Србину који је од Наполеона добио Орден легије части Стевану Шупљикцу названа је 1919. године, дотадашња Жомбољска улица. Данас је то улица Браће Средојев.
Наставиће се
Батак и Федор спремни су за финале. И Никола Никић и Мирослав Челекетић уверени су да ће баш њихов мезимац стати на трон и поносно понети славу победника. Оба гусана поседују победничке гене и код својих власника уживају, како смо се и уверили на лицу места, делукс третман. Батак има посебан режим исхране и херкуловски замах крила. Да у његовим пернатим грудима куца храбро срце показао је још као једногодишњак освојивши титулу првака у категорији младих.
Изазивач је борбени Федор. У потпуности оправдава име добијемо по ММА борцу. Окуражен бодрењем својих миљеница, од којих је, ипак, једна посебно срцу драга, самоуверено је низао победе стигавши до финала.
Тријумф ће, сазнајемо, и једном и другом, променити живот. Једном следи опраштање од „ринга” и мирни пензионерски дани у пространом сеоском дворишту, а другом- селидба. Како ће то утицати на исход финала у недељу? На трону може бити само један.
Да од 14. до 17. септембра буду гости Кикинде и највеће и најдуговечније овдашње туристичке манифестације „Дани лудаје”, Туристичка организација Града Кикинде позива и бројне посетиоце 44. Међународног сајма туризма у Београду. Кикинда се, у оквиру туристичке понуде Војводине, данас представља у павиљону Покрајинског секретаријата за привреду и туризам.
-Као добитници сертификата „Најбоље из Војводине”, добили смо сјајну прилику да промовишемо „Дане лудаје” на Сајму туризма у Београду- каже за Кикиндски портал Татјана Вуковић из Туристичке организације Града Кикинде. -Веома је посећен сајам, мноштво је гостију, како страних, тако и домаћих, и посебно је задовољство што можемо да представимо нашу манифестацију у правом светлу. Понели смо и разне аутентичне производе од лудаје из Кикинде, од наших локалних произвођача. Из Удружења жена из Иђоша донели смо ликер и пекмез од лудаје, ту је и пиво од лудаје Бир кингса, као и производи ПГ Крстоношић, Нуто Наково и други. Драго ми је да на овај начин скрећемо пажњу и одавде из Хале 1 београдског Сајма позивамо госте да нам дођу у Кикинду.
Сајам туризма у Београду траје од 23. до 26. фебруара, под слоганом „Кад је одмор, није тешко”. Војводина се у оквиру павиљона од преко 200 квадратних метара и „Винске улице“ представља разноврсним тематским садржајима у оквиру кампање под слоганом „Од класике до магије“, која одсликава њене туристичке, винске и гастрономске особености, као и мултукултуралност и мултиетничност.
Мноштво емоција и сећања пробудило је отварање изложбе „Будишини”, о једној од најпознатијих кикиндских породица- код њихових потомака, али и бројних суграђана који су данас били у Народном музеју. Прича о овој фамилији, некада веома имућној и утицајној, а након Другог светског рата стављеној на стуб срама, испричана је кроз портрете, родослов, фотографије и друге породичне успомене. Четири портрета, потомци породице Будишин прошле године су даровали кикиндском Музеју, а изложена су и два групна портрета, аутора мокринског уметника Јована Диме, из збирке Галерије Матице српске.
-Моја мајка Олга рођена Будишин решила је да слике поклонимо Музеју како би рођаци и потомци могли да дођу и да их виде- започиње причу Емил Јовић, електроинжењер из Новог Сада. Свежа су сећања када је као дете по два, три месеца проводио у Кикинди, код деде по ком је и добио име. У том стану на градском тргу су се и налазили породични портрети.
– Деда је становао на тргу у стану који су купили од удовице Јована Пачуа. Када сам прелазио из Бачке у Банат као да сам долазио кући. Овај групни портрет памтим још из детињства, стајао је изнад кревета. Сећам се да је једном рођака коментарисала да се плаши слике јер су „сви тако озбиљни и страшни”, а ја сам одговорио: „не треба да се плашиш, то су наши дедови, они нас чувају”. Није било лако да поклонимо ове слике, али мислим да је то била најрационалнија одлука, Музеј ће их најбоље чувати- емотиван је Емил Јовић.
На групном портрету је Гавра Будишин (1827-1895), први значајнији представник породице, велепоседник, жупанијски и варошки представник, члан црквеног одбора са четири сина: Шандором (Александром), Лазом, Ђуром и Митом.
Кикинђани углавном нису волели Будишине, али су према њима имали дозу страхопоштовања. Некада су били љубоморни на њихово богатство, а између два светска рата прозивали су их због њиховог политичког деловања и корупције. Непосредно после Другог светског рата, неколико чланова фамилије, означени су као издајници и сарадници окупатора.
-Емоције су ме савладале, вежу ме за Кикинду и породицу Будишин коју нажалост знам само по несрећи- прича Радмила Николајевић Богосављев чија је мајка Софија ћерка Милоша и Даринке Будишин. После завршене гимназије у Кикинди, завршила је студије права у Београду где и данас живи. -Мој деда Милош и његов рођени брат Стева Будишин су стрељани као велепоседници и нажалост, непријатељи државе. Ми имамо њихову рехабилитацију. Њихов грех је био само то што су били велепоседници и што су живели од те своје земље. Жао ми је што ово није раније уприличено, било је много потомака живо. Мој брат од тетке, адвокат Душко Будишин умро је пре пет година. Моја породица Будишин прошла је најгоре могуће ствари- каже Радмила Николајевић Богосављев којој је Гавра Будишин чукундеда.
По мајчиној лози из породице Будишин је и Иван Ножинић, иначе уредник информативног програма Радио Новог Сада.
-Милош Будишин је мој предак, стрељан је од стране комунистичке власти. Данчика Будишин, мој деда убијен је после Сремског фронта код Подравске Слатине, по наређењу Косте Нађа, као и неколико официра краљеве војске. После рата нам је комплетна имовина одузета и мој део фамилије, због непријатности које је доживљавао у Кикинди, преселио се у Сремске Карловце и Нови Сад. Одузете су хиљаде и хиљаде јутара земље, некретнине међу којима су и куће у улици Генерала Драпшина – каже Ножинић.
-Будишини су из места Будишин, на граници Немачке и Чешке. Дошли су као трговци крупном стоком у Банат. Ту су се доселили и задржали православље, а пореклом су Лужички Срби- наводи Иван Ножинић показујући грб поменутог места.
Гавру Будишина и његове синове јавно су прозивали да „нису били добри Срби” јер су на изборима неколико пута подржали „владиног” кандидата за посланика у угарском сабору. Међутим, Гаврини унуци су непосредно пред Први светски рат постали активни чланови радикалне странке. После Великог рата, представљали су варошку економску и политичку елиту.
-Поменућу двојицу који су најзначајнији због свог политичког деловања. Током двадесетих година двадесетог века, најзначајнијији и најмоћнији човек у Великој Кикинди био је Јоца Будишин (1879-1943), посланик у парламенту Краљевине СХС из редова Народне радикалне странке, питао се малтене за све у граду. Други, Стева Будишин је од 1931 до 1935. био посланик у парламенту Краљевине Југославије, па сенатор Дунавске бановине. Стева Будишин је био први који је страдао, одмах након што су партизани ослободили Кикинду. Тада почиње зла судбина породице Будишин. Поред Стеве, стрељани су и његов брат Милош и брат од стрица Ђура. Будишини су се повукли, велики део њихове имовине је национализован. Већина их касније одлази у Нови Сад и Београд, тако да, колико је нама познато, мада постоје опречна мишљења, потомака у Кикинди више нема-наводи историчар Владислав Вујин, кустос музеја.
Кикиндском музеју је поклоњен и родослов породице Будишин који је урадио Иван Будишин,а допунио кустос музеја Владислав Вујин на основу расположивих података са надгробних споменика и умрлица.
Први Будишин из Велике Кикинде био је Јаков (1771-1845).
Како би ученицима приближили реални свет пословања, указали на то да су формална знања која стичу у школи применљива у пракси и мотивисали их да се, можда, и сами отисну у предузетничке воде, Економско-трговинска школа организује посету успешних предузетника из наше средине.
Овога пута, гост је био Алекса Раца, власник предузетничке радње Нуто из Накова. Алекса је похађао Економско-трговинску школу и са истом озбиљношћу и одговорношћу је наставио школовање на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на смеру агроекономија.
Предузетничка радња Нуто, од 2020. године бави се производњом природних производа од лешника и кикирикија који су на тржишту препознати као изузетно квалитетни.
– Предавање је одржано у петак у препуној медијатеци Економско-трговинске школе. Гост је причао свом животном путу, интересовањима, мотивима који су га навели да се бави овом делатношћу, како се посао развијао, да ли је имао помоћ и од кога, о изазовима посла, о предузећу, производима, проблемима који се јављају у пословању, пробоју на тржиште, конкуренцији и борби са њом. Говорио је о лепим странама, као и проблемима који се јављају у предузетничком послу, маркетиншким активностима, плановима за будућност. Ученици су пратили излагање са великим интересовањем, а постављајући бројна питања, сазнали су више о вођењу самосталног посла- каже Јасна Грбић, професорица у Економско-трговинској школи.
Оваква занимљива и интерактивна предавања са гостима- успешним предузетницима, ова средња школа организује већ петнаестак година, у оквиру предмета Предузетништво.
Уметнички савет Центра за ликовну и примењену уметност „Тера” одабрао је шесторо уметника који ће учествовати на овогодишњем Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера”. Током јула, у Кикинди ће стварати реномирани уметници из Шпаније, Албаније, Хрватске и Србије.
Ледиа Костандини, академска уметница из Тиране, дипломирала је 2006. на одсеку монументално сликарство на Академији уметности у Тирани. Радила је као професор на ПОЛИС Универзитету за дизајн и архитектуру у Тирани.
Вајар Никола Ненадић из Ријеке у ликовном изразу препознат је по изради скулптура од кованог метала, камена и дрвета за које је и више пута награђиван на разним ликовним манифестацијама широм Европе. Дипломирао на Академији у Венецији. Запослен је као виши асистент на вајарској катедри Академије примењених уметности у Ријеци.
Скулптуре у теракоти ствараће и Шпанац Јорге Беда Морцило Јулиани. Похађао је Школу примењених уметности и уметничких заната у Мадриду, а дипломирао вајарство на Школи примењених уметности и уметничких заната у Сарагоси.
Учесник престижног уметничког симпозијума биће и Саша Панчић, добитник бројних награда. Препознат је као аутор који у раду користи искуства и тековине авангарде и високог модернизма као јасна полазишта за сопствени уметнички експеримент. Дипломирао је сликарство, а магистрирао цртеж на Факултету ликовних уметности у Београду.
Професор емеритус Универзитета уметности у Београду Чедомир Васић је на уметничкој сцени од 1969. године. Као стипендиста Фулбрајтовог програма на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари и Лос Анђелесу студирао је видео у класи проф. Мицуруа Катаоке и компјутерску уметност код проф. Џона Витнија. Мултимедијални уметник изузетно богате и живописне каријере за свој рад је добио значајна признања.
На 42. вајарском сазиву учествоваће и Мирољуб Стаменковић, редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду. Поред вајарства, примењеног вајарства, медаљерства, бави се конзервацијом и заштитом културних добара. Као конзерватор и дугогодишњи сарадник Народног музеја из Београда рестаурирао је и конзервирао многа дела која припадају највишем рангу културне баштине Србије.
Терин Уметнички савет чине: мр Слободан Којић, магистар вајарства, оснивач и директор Центра за ликовну и примењену уместност „Тера”, Верица Немет, кустоскиња-историчарка уметности, Сава Степанов, самостални ликовни критичар из Новог Сада, др Сања Којић Младенов, музејски саветник Музеја савремене уметности Војводине Нови Сад и Игор Смиљанић, академски вајар, докторанд ликовних уметности и виши стручни сарадник на вајарском одсеку новосадске Академије уметности.
Уредбом коју је усвојила Влада Србије, за куповину сеоских кућа са окућницом у 2023. години намењено је 500 милиона динара, а конкурс ће наредних дана расписати Министарство за бригу о селу.
„ Циљ овог програма је смањење миграторних кретања становништва која доводе до депопулације у руралним подручјима, мотивисање сеоског становништва да остане на селу и подстицање младих да се врате на село решавањем стамбеног питања“, саопштила је Влада Србије.
Министарство за бригу о селу је подсетило да је до сада из овог програма купљена 1.631 кућа са окућницом у селима Србије. Најповољнија сеоска кућа коштала је 388.000 динара, а најскупље су се кретале до максималног дозвољеног износа од 1,2 милиона динара, па се за опредељени износ од 500 милиона очекује куповина још око 500 кућа у селима на територији читаве Републике Србије.
Прекогранични пројекат „Банат 112”, Град Кикинда као водећи партнер реализује са Општином Жомбољ и Црвеним крстом Кикинде. Основни циљеви пројекта су унапређење техничких капацитета служби за хитну медицинску помоћ у Кикинди и Жомбољу и ширење основних знања и вештина из ове области међу младима из партнерских градова. Пројекат је почео 17. јануара и требало би да буде завршен до 31. децембра ове године.
Водеће активности подразумевају набавку возила и медицинске опреме, информативно-образовну кампању којом ће млади стећи знања и вештине из прве помоћи, као и размену знања и искустава међу медицинским особљем из Кикинде и Жомбоља.
-Желимо да наставимо досадашњу успешну сарадњу са општином Жомбољ која је утемељена споразумом о братимљењу још 1982. године. Средства из овог пројекта биће усмерена на здравство и здравствену заштиту, пре свега на област ургентне медицине. Као што смо и до сада, очекујемо да ћемо и овај пројекат успешно реализовати на задовољство грађана у циљу подизања квалитета здравствене заштите. Набавићемо возила за службу хитне помоћи и неопходну медицинску опрему, а средства намењена Црвеном крсту користиће се за реализацију разних едукативних и промотивних активности у вези са стицањем знања и вештина из домена прве помоћи- навела је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
Др Милош Бајић, начелник Службе хитне помоћи Дома здравља истакао је да пројекат обухвата набавку три нова санитететска возила и опреме за амбуланту што ће значајно унапредити рад ове службе.
-Два возила биће комплетно опремљена свим средствима која служе за збрињавање трауме на терену, а такође ће поседовати и апарате најновије генерације, пре свега дефибрилатор који служи за спасавање живота код пацијената са срчаним застојем, затим респираторима, ЕКГ апаратима и другом потребном опремом. Треће возило служиће за транспорт пацијената у терцијарне здравствене установе у Новом Саду и Београду. Поред свега наведеног, за амбуланту ћемо добити ултразвучни апарат прилагођен за брзу дијагностику на терену и у амбуланти. Планирана је и набавка фантом-лутке за вежбање запослених и комплетно униформи за рад на терену-рекао је др Бајић.
Да је овај пројекат значајан и за болницу „Др Карл Диел“ у Жомбољу јер ће им обезбедити нову опрему, истакла је Даниела Кирлиг, директорица те установе.
-Набавићемо опрему за службу хитне помоћи која ради при нашој болници. Добићемо и амбулантно возило. Други важан аспект пројекта је едукација деце основних школа. Пружање прве помоћи треба да познају и деца. Сарадња са колегама из Кикинде биће значајна и у смислу размене искустава- указала је директорица болнице у Жомбољу.
Укупна вредност овог пројекта, одобреног из Интерег – ИПА „Програма прекограничне сарадње Румунија – Србија” је 768.000 евра, од чега су 652.800 евра средства Европске уније, а суфинасирајући део српских и румунских партнера је 115.200 евра. Од тога Град Кикинда и Црвени крст Кикинда улажу 55.200 евра, а Општина Жомбољ 60.000 евра.
На презентацији новог прекограничног пројекта уприличеној у Градској кући, на значајне бенефите његове реализације указали су и члан Градског већа Саша Танацков, Каба Габор, заменик председника Општине Жомбољ и Данијела Бјељац, секретарка кикиндског Црвеног крста.
Пројекат “Банат 112” је пети који заједнички реализују Град Кикинда и Општина Жомбољ, чија успешна сарадња званично траје већ 41 годину. До сада реализовани заједнички пројекти су „Зелени Банат”, „Повезаност Баната 1 и 2” и „Еколејкс”.
