Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Нови портал за упоређивање цена курирских и поштанских услуга

Jelena Trifunović март 1, 2023

Отворен је нови портал Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) под називом ceneusluga.rs и пружаће корисницима на једном месту основне информације о фиксној телефонији, интернету, мобилној телефонији, телевизији, као и курирским и поштанским услугама.

Посредством апликације, свим заинтересованима обезбеђен је увид у основне цене фиксне телефоније, интернета, мобилне телефоније, телевизије, као и експрес услуга у унутрашњем поштанском саобраћају и курирских услуга, на једноставан, практичан и прегледан начин, као и преглед свих поштанских оператера, стоји у саопштењу РАТЕЛ-а.

Успостављањем сајта ceneusluga.rs омогућена је већа транспарентност цена у унутрашњем саобраћају, односно могућност поређења и одабира најбоље опције за корисника.Како из агенције наводе, приликом одабира врсте услуге приказују се подаци по оператерима пружаоца услуга, тако да су цене приказане по растућем редоследу, од најниже до највише.

Корисник поштанских услуга моћи ће да сам да бира између поштанских оператера на основу поређења цена, а могу се упоређивати и остали услови попут рокова уручења, територије, допунских услуга…

РАТЕЛ је у првој фази обезбедио поређење основних цена за оператере експрес поштанских услуга у унутрашњем поштанском саобраћају, као и курирских услуга, док се у наредном периоду планира проширивање и на експрес услуге у међународном поштанском саобраћају.

Кикинда позната по сарадњи са бројним градовима и општинама у Републици Српској

Jelena Trifunović фебруар 28, 2023

У Дому Војске Србије у Београду приређен је свечани пријем поводом 9. јануара – Дана Републике Српске и 28. фебруара, дана када је проглашен први Устав Републике Српске. Пријем је организовало Представништво Српске у Србији, које ове важне датуме обележава и у Београду од 2015. године.

Свечаности су присуствовали Милорад Додик, председник Републике Српске, Патријарх српски Порфирије, председник Народне скупштине Владимир Орлић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић и бројне друге званице.

У име Града Кикинде, свечаном пријему је присуствовао Младен Богдан, председник градске скупштине. Богдан је са шефом Представништва Републике Српске у Србији Млађеном Цицовићем разговарао о наставку сарадње града Кикинде и Представништва. Цицовић је навео да је Кикинда добро позната по сарадњи са бројним градовима и општинама у Републици Српској. За то је пре свега заслужна политика градоначелника Николе Лукача и његових сарадника. О Кикинди се само најбоље може чути, рекао је Цицовић и најавио скорашњу званичну посету нашем граду.

Богдан је истакао да политика града Кикинде није само одржавање постојећих веза и односа са локалним самоуправама у Републици Српској, него и проширење сарадње у областима од интереса. Није нам циљ да се ти односи своде на једну или две посете годишње, већ да се сарадње проширују, указао је председник Скупштине Града Кикинде.

329322342_3416424005307770_5483732401062357510_n

Браво „Лидл“: Фото дана који је угрејао ваша срца

Jelena Trifunović фебруар 28, 2023

Фото дана послао нам је наш веран читалац који је овај призор забележио данас преподне у „Лидлу“ у Кикинди. Слика говори више од речи. Прво смо је објавили на друштвеним мрежама где је, заслужено, наишла на мноштво ваших позитивних реакција.

Напољу се хладно, ваља се угрејати, а „Лидл“ је очигледно пет френдли окружење.

Уколико и ви имате занимљиве фотографије које бисте радо поделили са суграђанима, пошаљите нам путем друштвених мрежа или мејла kikindskiportal@gmail.com.

Запратите нас на инстаграму и фејсбуку.

Светски дан цивилне заштите 1. март

Jelena Trifunović фебруар 28, 2023

У Републици Србији сутра ће се низом манифестација обележити Светски дан цивилне заштите 1. март, с циљем да се укаже на значај и улогу служби цивилне заштите у случају свих типова несрећа и катастрофа и суочавању са њима, као и да им се ода признање за све напоре, жртве и подвиге.

Цивилна заштита представља организовани одговор државе на опасности које угрожавају становништво, материјална добра и животну средину у случају ванредних ситуација, које превазилазе могућности редовног деловања надлежних органа.

Такође, Сектор за ванредне ситуације Министрарства унутрашњих послова интензивно ради на јачању цивилне заштите, а до сада је формирано 111 специјализованих јединица.

Основну обуку прошло је око 2.800 припадника који су распоређени у специјализоване јединица цивилне заштите за гашење пожара, спасавање на води и под водом, пружање прве помоћи, радиолошко-хемијско-биолошку заштиту, спасавање из рушевина, збрињавање и слично.

За специјализоване јединице цивилне заштите које су прошле основну обуку, сваке године се одржавају тренинзи где се увежбавају и обнављају стечена знања.

Међународна организација за цивилну заштиту која промовише рад служби цивилне заштите широм света и указује на значај њихове сарадње и потребе солидарности у заједничкој борби, на Генералној скупштини 1990. године установила је 1. март као Светски дан цивилне заштите. Тог дана, 1972. године усвојен је статут ове организације као оквир њеног деловања.

„Гусани у магли“ у хуманитарној акцији за кикиндску болницу

Jelena Trifunović фебруар 28, 2023

Театар “Гусани у магли” враћа се хуманитарном раду, који је био и полазиште оснивања првог Театра, пре много година. Прва хуманитарна акција у њиховом новом простору, биће за кикиндску Општу болницу.

– У разговору са директорицом, др Весном Томин, сазнали смо да је овој установи неопходан апарат за мерење слуха – аудиометар, који кошта више од 200.000 динара. Стога ће наше активности бити усмерене ка томе да што пре прикупимо потребан износ-каже Стефан Остојић, глумац и оснивач „Гусана у магли“.

– У новом простору театра „Гусани у магли”, у Немањиној 12, у којем већ спроводимо радионичарске активности, од марта ћемо започети одржавање вечерњих викенд- програма за све грађане. Желимо да промовишемо младе ауторе, неформалне групе, уметнике из свих области – ликовне, драмске, музичке… У кућној атмосфери Хуманитарног театра „Гусани у магли” организоваћемо позоришне, музичке, ликовне догађаје, пројекције и књижевне промоције. Улазница на програме биће прилог који ће се стављати у кутију. Половина прихода намењена је акцији за кикиндску Болницу, а половина за одржавање простора Театра- наводи Остојић.

Број места је ограничен, па је неопходно да се присуство резервише на један од два начина – мејлом, на: rezervacije@gusaniumagli.sr или на број телефона: 069 40 44 101.

Мартовски репертоар „Гусана“

Стендап Стефана Остојића „О лепим стварима“ на програму је у суботу 4. марта од 20 сати. Недељу дана касније, 11. марта од 20 часова уследиће Јавни час драмских група Театра. Опуштено вече са узнемиреном домаћицом биће на репертоару 18. марта, а 25. марта филмска пројекција, такође у термину од 20 сати.

„О лепим стварима“

Ово је политички некоректан музички стенд ап Стефана Остојића. Кроз ауторске песме, с гитаром у руци, аутор се на комичан начин дотиче многих „пипавих“, а лепих тема, којима се сви радујемо.
Песме о пријатељству, заљубљености, одрастању, старости, религији и бројним другим темама обрадоваће публику искреношћу, хумором и олакшањем.
Због презасићености новостима и променама у свету, постали смо индиферентни према једноставним, лепим појавама, које чине живот значајним. Ово вече, кроз комедију, релативизује наш свакодневни систем вредности и буди смех искрене радости, служећи се песмом!

„Ја имам девојку, а ти немаш“, „Бивша из Вуковара“, „Драги (будући) сине“, „Марко Краљевић и менструални болови“, „Хоћу да сам у Ла каса де папел“… само су неке од песама у репертоару који се сваким играњем мења и развија. Вече је, поред песама, испреплетено неформалним разговором с публиком, у опуштеној атмосфери. „О лепим стварима“ је премијерно изведен у Новом Саду, почетком 2022. године. Од тада, одржана су бројна играња у Србији, Хрватској и Мађарској. Глумац, редитељ и писац је Стефан Остојић, трајање је 70 минута.

334116452_863708628263235_316197384967291435_n

Делегација Града на обележавању рођендана братског Бихаћа

Jelena Trifunović фебруар 27, 2023

Делегација Града Кикинде на челу са Младеном Богданом, председником Градске скупштине, присуствовала је данас обележавању 763. рођендана братског Града Бихаћа. На састанку са Градским руководством, договорена је даља сарадња два града.

-На састанку са новоизабраним градоначелником Бихаћа Елведином Седићем, разговарали смо о наставку сарадње у области културе и спорта, привреде, као и сарадњи СУБНОР-а- рекао је Богдан.

У Градској тржници у Бихаћу данас је уприличена дегустација рођенданске торте дуге више од 20 метара поводом 763. рођендана града на Уни. Торту су за ову прилику припремили угоститељи и привредници с подручја Бихаћа, уз подршку Градске управе и невладиних организација.

У оквиру програма обележавања 763. рођендана Бихаћа, одржана је свечана седница Градског већа, на којој су заслужним појединцима и колективима уручена градска признања.

328770321_1220621761993396_7213434155825620921_n

(ВИДЕО) После две деценије потпуно друга слика: ЈВП „Воде Војводине“ уређује каналску мрежу у Мокрину

Jelena Trifunović фебруар 27, 2023

Велики комунални проблем у Мокрину је успешно решен. Уређење четири километра каналске мреже која се простире од румунске границе кроз Мокрин до улива у реку Златицу, приводи се крају захваљујући финансирању ЈВП „Воде Војводине“, а иницијативи мештана и Месне заједнице и подршци Града. Уклоњено је око 70.000 м2 биљне вегетације и измуљено 13.000 кубних метара муља.

Да се комплексан и захтеван посао уређења овог дела каналске мреже успешно завршава, на лицу места су се уверили директор ЈВП „Воде Војводине“ Срђан Кружевић и градоначелник Никола Лукач. Са њима су били и покрајинска посланица Станислава Хрњак и начелник Севернобанатског округа Мирослав Дучић са сарадницима. Након што је прошле године уређено 30 километара каналске мреже у свим катастарским општинама Града Кикинде, ове године је настављено са радовима, указао је директор „Вода Војводине“.

-Ово је мелијоративни систем Бегејског слива и најзахтевнији посао у одржавању каналске мреже који смо до сада имали јер се овде није радило 20 година. Могу рећи из оправданих разлога, због великог броја пешачких мостова, близине домаћинстава, опасности приласка машина. Захваљујем се колегама из предузећа „Средњи Банат“ који су у рекордном року од петнаестак дана успели да ураде овај посао, за који смо предвидели 180 дана, баш због ових компликација. Огромна количина муља је извађена и 17.000 квадрата биљне масе. Канал опет добија сврху, враћамо га у пројектовано стање. Свих 300 хектара земље од државне границе са Румунијом до улива у Златицу моћи ће опет да буду квалитетно одводњавани. Радимо на два канала, на Главном каналу и каналу Б 10. На иницијативу мештана Мокрина смо ово покренули, и захваљујући иницијативи Града Кикинде. Задовољан сам сарадњом коју имамо и могу да најавим да ћемо наставити са улагањем у Град Кикинду- рекао је Кружевић.

За ову намену издвојено је 24 милиона динара из програма система за одводњавање. Градоначелник Никола Лукач истакао је успешну сарадњу са ЈВП „Воде Војводине“ захваљујући којој је протеклих година стање каналске мреже значајно побољшано.

-Петнаестак година интензивно сарађујемо са„Водама Војводине“, али последњих година они прави, суштински проблеми за грађане се решавају. Двадесетак година овај канал који пролази кроз насељено место није уређен. Месна заједница је у разговору са грађанима идентификовала ово као проблем. Хвала на препознавању проблема и финансирању од стране „Вода Војводине“. Настављамо сарадњу, определили смо суфинансирање и уз програме „Вода Војводине“ сигурно да ћемо као Град знати да искористимо шансу. Морамо и да апелујемо на грађане да чувамо канале- апеловао је градоначелник Лукач.

Да је канал, на појединим деоницама, био готово претворен у полу-депонију, сведоче и фотографије како је изгледао пре уређења.

332307766_2438661549631701_2814154448772808788_n

334043109_880040186603649_8968778134065317989_n

331859130_517983870259650_5435046847849322390_n

331962244_1622119618291070_615113685975641843_n

331883891_726084972257850_588586401777184341_n

332757248_936058794074980_205804732554354568_n

331922119_3523246244576517_5705928596118340676_n

332081963_891332965252752_8526159538177606980_n

332361625_1176932686354487_1799784470369554869_n

331735848_574928018017220_4772805177891869642_n

–

Најчитанији кикиндски портал: Хвала на поверењу!

Jelena Trifunović фебруар 27, 2023

Након прва три месеца рада, kikindski.rs је најчитанији кикиндски портал. Од 1. новембра, када је Кикиндски портал почео са радом, па до краја јануара, бележимо 226.571 посета. Од тога, само у јануару 110.812. посета.

Поред суграђана који су постали наши верни читаоци, бележимо посете и из САД, Шведске, Словеније, Немачке, Босне и Херцеговине, Црне Горе и других држава.

Тежимо ка развоју и још бољим резултатима. Подсећамо да нашу мобилну апликацију за андроид уређаје бесплатно можете преузети из Гугл плеј продавнице. Лако доступне вести и видео садржаји само су неке од предности због којих је апликација добила одличне повратне реакције корисника.

Линк за преузимање мобилне апликације доступан вам је и ОВДЕ.

Почео Васкршњи пост

Jelena Trifunović фебруар 27, 2023

За Српску православну цркву и вернике у поноћ је почео Велики или Часни пост, који траје седам недеља и најављује највећи хришћански празник – Васкрс. Васкршњи пост назива се Велики због важности и дужине трајања, али и Часни, јер обухвата време Исусовог страдања и разапињања на Часни крст.

Велики пост увек почиње у понедељак. Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник – Васкрс.

Кикинда и Зрењанин пругом повезани пре 140 година: Светозар Милетић тражио да траса иде преко Башаида и Меленаца

Jelena Trifunović фебруар 27, 2023

Осмог јула ове године навршиће се тачно 140 година од како је пуштена у саобраћај пруга Велики Бечкерек- Велика Кикинда. Сплет околности, политичке прилике и пословни интереси утицали су на то да Кикинда добије железницу чак 26 година пре Зрењанина.

Исте године када је пуштена у саобраћај пруга Велика Кикинда-Сегедин-Темишвар- 1857. године, одбијен је захтев Великог Бечкерека да се гради пруга до Велике Кикинде. Да није прави тренутак за то, оценило је и тадашње кикиндско поглаварство. Како су образложили, нису решена својинска питања и обештећења грађанима за одузето земљиште за изградњу пруге Сегедин-Темишвар, стога, нису хтели да улазе у нове материјалне потешкоће.

Борба да седиште Торонталске жупаније добије железницу настављена је. Године 1872. народни трибун Светозар Милетић поднео је угарском министру комуникација Ференцу Деску интерполацију у којој је затражио одговор којом трасом ће ићи пруга. Добио је информацију да би пруга ишла најближом ваздушном линијом- од Велике Кикинде преко Новог Села, Тополе, Торде и Михајлова. Уложио је приговор на захтев општине Меленци и затражио да траса будуће пруге, не иде како је планирано, већ због економских разлога, преко Меленаца и Башаида.

„Пошто при грађењу жељезнице није једино краткоћа пруге него су и народно-економни, и трговински одношаји меродавни и пошто је с те стране пробитачније да пруга иде поред Башаида и Меленаца, који последњи имају 9156 душа, а са околином Елемиром, Куманом и Тарашом 20.277 душа, и на 63.232 јутра производе 811.400 мерова или 662.205 центи разне ране, а са даљом околином Турским Бечејом и Врањевом (34.700 душа) производи на 115.267 јутара и 1.247.400 мерова разне ране; тако да би приход транспорта на тој само 1600 хвати дужој пруги далеко надмашио диференцију камате од трошка на ту линију.

Милетић је још изнео:

„Варош Меленци као општина и место лековитог купатила нуди за изградњу пруге бесплатно земљиште, као и за колодвор циглану, и 3000 радника за помоћ, заједно са Башаидом“.

Милетићево образложење делимично је прихваћено. Башаид за који се залагао, биће, ипак, заобиђен.

Изградња трајала рекордних 15 месеци

Дозвола за изградњу пруге дата је 1881. године. Ишла је трасом од Велике Кикинде, преко Црне Баре, Карлова, Беодре (Новог Милошева), Турског Бечеја, Новог Бечеја, Кумана, Меленаца преко Доњег Елемира до Великог Бечкерека.

Градња је одобрена Данијелу Ернеу и мађарској државној банци. Пруга је била месног карактера, предвиђена за брзине од 30 до 50 км на сат. Израдња је почела у пролеће 1882. године. Више од деценије након што је велика економска криза довела до краха бечке берзе и одложила повезивање Жупаније са остатком железничке мреже у Угарској, торонталска штампа је одушевљено јављала о припремама за свечано отварање пруге.

Пруга је пуштена у саобраћај већ 8. јула 1883. године. Локална штампа у Великом Бечкереку известила је о овом догађају: „Данас је након дугих молби, ургирања, жртава, коначно око нашег града затегнут гвоздени пружни појас… данас нисмо изоловани, данас смо позитиван део Европе. Наш живот ће следствено томе добити нов облик,а нарочито наша трговина: она ће добити европски потпис. Од недеље смо атом на оном џиновском телу који се зове Европа. Настојмо да то и останемо и да вазда повећавамо тај атом“.

На дан отварања, „пола Бечкерека се окупило на железничкој станици”, како би дочекали воз из Кикинде. Пријемна зграда на станици била је окићена заставама и транспарентима добродошлице. Када је у четири сата поподне воз стигао, одјекнуле су прангије, а музика засвирала Ракоцијев марш. Међу званицама су били посланик Великог Бечкерека у угарском Сабору Пал Демко, који је у великој мери био заслужан за изградњу пруге, функционери Жупаније, градски оци..

Од 1894. до Панчева

Једанаест година касније, пруга је продужена до Панчева. Први воз у станицу Панчево-Варош ушао је 9. априла 1894. У возу пуном високих званица, на челу делегације био је мађарски министар трговине Бела фон Лукач.

Од педесетих саобраћали шинобуси

Почетком тридесетих година прошлог века, пруга Велика Кикинда-Велики Бечкерек-Панчево појачана је на брзину од 60 километара на сат. Веза са Београдом уследила је тек након изградње Панчевачког моста 1935. године.

Средином педесетих година прошлог века, појављују се дизел моторни возови познатији као шинобуси који су саобраћали овом трасом све до 2016. године.