јануар 26, 2026

Jelena Trifunović

parcel-gb4487723d_1920

Novi portal za upoređivanje cena kurirskih i poštanskih usluga

Jelena Trifunović mart 1, 2023 0

Otvoren je novi portal Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) pod nazivom ceneusluga.rs i pružaće korisnicima na jednom mestu osnovne informacije o fiksnoj telefoniji, internetu, mobilnoj telefoniji, televiziji, kao i kurirskim i poštanskim uslugama.

Posredstvom aplikacije, svim zainteresovanima obezbeđen je uvid u osnovne cene fiksne telefonije, interneta, mobilne telefonije, televizije, kao i ekspres usluga u unutrašnjem poštanskom saobraćaju i kurirskih usluga, na jednostavan, praktičan i pregledan način, kao i pregled svih poštanskih operatera, stoji u saopštenju RATEL-a.

Uspostavljanjem sajta ceneusluga.rs omogućena je veća transparentnost cena u unutrašnjem saobraćaju, odnosno mogućnost poređenja i odabira najbolje opcije za korisnika.Kako iz agencije navode, prilikom odabira vrste usluge prikazuju se podaci po operaterima pružaoca usluga, tako da su cene prikazane po rastućem redosledu, od najniže do najviše.

Korisnik poštanskih usluga moći će da sam da bira između poštanskih operatera na osnovu poređenja cena, a mogu se upoređivati i ostali uslovi poput rokova uručenja, teritorije, dopunskih usluga…

RATEL je u prvoj fazi obezbedio poređenje osnovnih cena za operatere ekspres poštanskih usluga u unutrašnjem poštanskom saobraćaju, kao i kurirskih usluga, dok se u narednom periodu planira proširivanje i na ekspres usluge u međunarodnom poštanskom saobraćaju.

dom vojske

Kikinda poznata po saradnji sa brojnim gradovima i opštinama u Republici Srpskoj

Jelena Trifunović februar 28, 2023 0

U Domu Vojske Srbije u Beogradu priređen je svečani prijem povodom 9. januara – Dana Republike Srpske i 28. februara, dana kada je proglašen prvi Ustav Republike Srpske. Prijem je organizovalo Predstavništvo Srpske u Srbiji, koje ove važne datume obeležava i u Beogradu od 2015. godine.

Svečanosti su prisustvovali Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, Patrijarh srpski Porfirije, predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković i brojne druge zvanice.

U ime Grada Kikinde, svečanom prijemu je prisustvovao Mladen Bogdan, predsednik gradske skupštine. Bogdan je sa šefom Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađenom Cicovićem razgovarao o nastavku saradnje grada Kikinde i Predstavništva. Cicović je naveo da je Kikinda dobro poznata po saradnji sa brojnim gradovima i opštinama u Republici Srpskoj. Za to je pre svega zaslužna politika gradonačelnika Nikole Lukača i njegovih saradnika. O Kikindi se samo najbolje može čuti, rekao je Cicović i najavio skorašnju zvaničnu posetu našem gradu.

Bogdan je istakao da politika grada Kikinde nije samo održavanje postojećih veza i odnosa sa lokalnim samoupravama u Republici Srpskoj, nego i proširenje saradnje u oblastima od interesa. Nije nam cilj da se ti odnosi svode na jednu ili dve posete godišnje, već da se saradnje proširuju, ukazao je predsednik Skupštine Grada Kikinde.

 

 

329322342_3416424005307770_5483732401062357510_n

Bravo „Lidl“: Foto dana koji je ugrejao vaša srca

Jelena Trifunović februar 28, 2023 0

Foto dana poslao nam je naš veran čitalac koji je ovaj prizor zabeležio danas prepodne u „Lidlu“ u Kikindi. Slika govori više od reči.  Prvo smo je objavili na društvenim mrežama gde je, zasluženo, naišla na mnoštvo vaših pozitivnih reakcija.

Napolju se hladno, valja se ugrejati, a „Lidl“ je očigledno pet frendli okruženje.

Ukoliko i vi imate zanimljive fotografije koje biste rado podelili sa sugrađanima, pošaljite nam putem društvenih mreža ili mejla kikindskiportal@gmail.com.

Zapratite nas na instagramu i fejsbuku.

 

civilna zaštita

Svetski dan civilne zaštite 1. mart

Jelena Trifunović februar 28, 2023 0

U Republici Srbiji sutra će se nizom manifestacija obeležiti Svetski dan civilne zaštite 1. mart, s ciljem da se ukaže na značaj i ulogu službi civilne zaštite u slučaju svih tipova nesreća i katastrofa i suočavanju sa njima, kao i da im se oda priznanje za sve napore, žrtve i podvige.

Civilna zaštita predstavlja organizovani odgovor države na opasnosti koje ugrožavaju stanovništvo, materijalna dobra i životnu sredinu u slučaju vanrednih situacija, koje prevazilaze mogućnosti redovnog delovanja nadležnih organa.

Takođe, Sektor za vanredne situacije Ministrarstva unutrašnjih poslova intenzivno radi na jačanju civilne zaštite, a do sada je formirano 111 specijalizovanih jedinica.

Osnovnu obuku prošlo je oko 2.800 pripadnika koji su raspoređeni u specijalizovane jedinica civilne zaštite za  gašenje požara, spasavanje na vodi i pod vodom, pružanje prve pomoći, radiološko-hemijsko-biološku zaštitu, spasavanje iz ruševina, zbrinjavanje i slično.

Za specijalizovane jedinice civilne zaštite koje su prošle osnovnu obuku, svake godine se održavaju treninzi gde se uvežbavaju i obnavljaju stečena znanja.

Međunarodna organizacija za civilnu zaštitu koja promoviše rad službi civilne zaštite širom sveta i ukazuje na značaj njihove saradnje i potrebe solidarnosti u zajedničkoj borbi, na Generalnoj skupštini 1990. godine ustanovila je 1. mart kao Svetski dan civilne zaštite. Tog dana, 1972. godine usvojen je statut ove organizacije kao okvir njenog delovanja.

 

 

 

IMG_4002

„Gusani u magli“ u humanitarnoj akciji za kikindsku bolnicu

Jelena Trifunović februar 28, 2023 0

Teatar “Gusani u magli” vraća se humanitarnom radu, koji je bio i polazište osnivanja prvog Teatra, pre mnogo godina. Prva humanitarna akcija u njihovom novom prostoru, biće za kikindsku Opštu bolnicu.

– U razgovoru sa direktoricom, dr Vesnom Tomin, saznali smo da je ovoj ustanovi neophodan aparat za merenje sluha – audiometar, koji košta više od 200.000 dinara. Stoga će naše aktivnosti biti usmerene ka tome da što pre prikupimo potreban iznos-kaže Stefan Ostojić, glumac i osnivač „Gusana u magli“.

– U novom prostoru teatra „Gusani u magli”, u Nemanjinoj 12, u kojem već sprovodimo radioničarske aktivnosti, od marta ćemo započeti održavanje večernjih vikend- programa za sve građane. Želimo da promovišemo mlade autore, neformalne grupe, umetnike iz svih oblasti – likovne, dramske, muzičke… U kućnoj atmosferi Humanitarnog teatra „Gusani u magli” organizovaćemo pozorišne, muzičke, likovne događaje, projekcije i književne promocije. Ulaznica na programe biće prilog koji će se stavljati u kutiju. Polovina prihoda namenjena je akciji za kikindsku Bolnicu, a polovina za održavanje prostora Teatra- navodi Ostojić.

Broj mesta je ograničen, pa je neophodno da se prisustvo rezerviše na jedan od dva načina – mejlom, na: rezervacije@gusaniumagli.sr ili na broj telefona: 069 40 44 101.

Martovski repertoar „Gusana“

Stendap Stefana Ostojića „O lepim stvarima“ na programu je u subotu 4. marta od 20 sati. Nedelju dana kasnije, 11. marta od 20 časova uslediće Javni čas dramskih grupa Teatra. Opušteno veče sa uznemirenom domaćicom biće na repertoaru 18. marta, a 25. marta filmska projekcija, takođe u terminu od 20 sati.

„O lepim stvarima“

Ovo je politički nekorektan muzički stend ap Stefana Ostojića. Kroz autorske pesme, s gitarom u ruci, autor se na komičan način dotiče mnogih „pipavih“, a lepih tema, kojima se svi radujemo.
Pesme o prijateljstvu, zaljubljenosti, odrastanju, starosti, religiji i brojnim drugim temama obradovaće publiku iskrenošću, humorom i olakšanjem.
Zbog prezasićenosti novostima i promenama u svetu, postali smo indiferentni prema jednostavnim, lepim pojavama, koje čine život značajnim. Ovo veče, kroz komediju, relativizuje naš svakodnevni sistem vrednosti i budi smeh iskrene radosti, služeći se pesmom!

„Ja imam devojku, a ti nemaš“, „Bivša iz Vukovara“, „Dragi (budući) sine“, „Marko Kraljević i menstrualni bolovi“, „Hoću da sam u La kasa de papel“… samo su neke od pesama u repertoaru koji se svakim igranjem menja i razvija. Veče je, pored pesama, isprepleteno neformalnim razgovorom s publikom, u opuštenoj atmosferi. „O lepim stvarima“ je premijerno izveden u Novom Sadu, početkom 2022. godine. Od tada, održana su brojna igranja u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj. Glumac, reditelj i pisac je Stefan Ostojić, trajanje je 70 minuta.

 

 

334116452_863708628263235_316197384967291435_n

Delegacija Grada na obeležavanju rođendana bratskog Bihaća

Jelena Trifunović februar 27, 2023 0

Delegacija Grada Kikinde na čelu sa Mladenom Bogdanom, predsednikom Gradske skupštine, prisustvovala je danas obeležavanju 763. rođendana bratskog Grada Bihaća. Na sastanku sa Gradskim rukovodstvom, dogovorena je dalja saradnja dva grada.

-Na sastanku sa novoizabranim gradonačelnikom Bihaća Elvedinom Sedićem, razgovarali smo o nastavku saradnje u oblasti kulture i sporta, privrede, kao i saradnji SUBNOR-a- rekao je Bogdan.

U Gradskoj tržnici u Bihaću danas je upriličena degustacija rođendanske torte duge više od 20 metara povodom 763. rođendana grada na Uni. Tortu su za ovu priliku pripremili ugostitelji i privrednici s područja Bihaća, uz podršku Gradske uprave i nevladinih organizacija.

U okviru programa obeležavanja 763. rođendana Bihaća, održana je svečana sednica Gradskog veća, na kojoj su zaslužnim pojedincima i kolektivima uručena gradska priznanja.

 

328770321_1220621761993396_7213434155825620921_n

(VIDEO) Posle dve decenije potpuno druga slika: JVP „Vode Vojvodine“ uređuje kanalsku mrežu u Mokrinu

Jelena Trifunović februar 27, 2023 0

Veliki komunalni problem u Mokrinu je uspešno rešen. Uređenje četiri kilometra kanalske mreže koja se prostire od rumunske granice kroz Mokrin do uliva u reku Zlaticu, privodi se kraju zahvaljujući finansiranju JVP „Vode Vojvodine“, a inicijativi meštana i Mesne zajednice i podršci Grada. Uklonjeno je oko 70.000 m2 biljne vegetacije i izmuljeno 13.000 kubnih metara mulja.

Da se kompleksan i zahtevan posao uređenja ovog dela kanalske mreže uspešno završava, na licu mesta su se uverili direktor JVP „Vode Vojvodine“ Srđan Kružević i gradonačelnik Nikola Lukač. Sa njima su bili i pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak i načelnik Severnobanatskog okruga Miroslav Dučić sa saradnicima. Nakon što je prošle godine uređeno 30 kilometara kanalske mreže u svim katastarskim opštinama Grada Kikinde, ove godine je nastavljeno sa radovima, ukazao je direktor „Voda Vojvodine“.

-Ovo je melijorativni sistem Begejskog sliva i najzahtevniji posao u održavanju kanalske mreže koji smo do sada imali jer se ovde nije radilo 20 godina. Mogu reći iz opravdanih razloga, zbog velikog broja pešačkih mostova, blizine domaćinstava, opasnosti prilaska mašina. Zahvaljujem se kolegama iz preduzeća „Srednji Banat“ koji su u rekordnom roku od petnaestak dana uspeli da urade ovaj posao, za koji smo predvideli 180 dana, baš zbog ovih komplikacija. Ogromna količina mulja je izvađena i 17.000 kvadrata biljne mase. Kanal opet dobija svrhu, vraćamo ga u projektovano stanje. Svih 300 hektara zemlje od državne granice sa Rumunijom do uliva u Zlaticu moći će opet da budu kvalitetno odvodnjavani. Radimo na dva kanala, na Glavnom kanalu i kanalu B 10. Na inicijativu meštana Mokrina smo ovo pokrenuli, i zahvaljujući inicijativi Grada Kikinde. Zadovoljan sam saradnjom koju imamo i mogu da najavim da ćemo nastaviti sa ulaganjem u Grad Kikindu- rekao je Kružević.

Za ovu namenu izdvojeno je 24 miliona dinara iz programa sistema za odvodnjavanje. Gradonačelnik Nikola Lukač istakao je uspešnu saradnju sa JVP „Vode Vojvodine“ zahvaljujući kojoj je proteklih godina stanje kanalske mreže značajno poboljšano.

-Petnaestak godina intenzivno sarađujemo sa„Vodama Vojvodine“, ali poslednjih godina oni pravi, suštinski problemi za građane se rešavaju. Dvadesetak godina ovaj kanal koji prolazi kroz naseljeno mesto nije uređen. Mesna zajednica je u razgovoru sa građanima identifikovala ovo kao problem. Hvala na prepoznavanju problema i finansiranju od strane „Voda Vojvodine“. Nastavljamo saradnju, opredelili smo sufinansiranje i uz programe „Voda Vojvodine“ sigurno da ćemo kao Grad znati da iskoristimo šansu. Moramo i da apelujemo na građane da čuvamo kanale- apelovao je gradonačelnik Lukač.

Da je kanal, na pojedinim deonicama, bio gotovo pretvoren u polu-deponiju, svedoče i fotografije kako je izgledao pre uređenja.

 

–

 

 

 

kikindski (2)

Najčitaniji kikindski portal: Hvala na poverenju!

Jelena Trifunović februar 27, 2023 0

Nakon prva tri meseca rada, kikindski.rs je najčitaniji kikindski portal. Od 1. novembra, kada je Kikindski portal počeo sa radom, pa do kraja januara, beležimo 226.571 poseta. Od toga, samo u januaru 110.812. poseta.

Pored sugrađana koji su postali naši verni čitaoci, beležimo posete i iz SAD, Švedske, Slovenije, Nemačke, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih država.

Težimo ka razvoju i još boljim rezultatima. Podsećamo da našu mobilnu aplikaciju za android uređaje besplatno možete preuzeti iz Gugl plej prodavnice. Lako dostupne vesti i video sadržaji samo su neke od prednosti zbog kojih je aplikacija dobila odlične povratne reakcije korisnika.

Link za preuzimanje mobilne aplikacije dostupan vam je i OVDE.

crkva

Počeo Vaskršnji post

Jelena Trifunović februar 27, 2023 0

Za Srpsku pravoslavnu crkvu i vernike u ponoć je počeo Veliki ili Časni post, koji traje sedam nedelja i najavljuje najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Vaskršnji post naziva se Veliki zbog važnosti i dužine trajanja, ali i Časni, jer obuhvata vreme Isusovog stradanja i razapinjanja na Časni krst.

Veliki post uvek počinje u ponedeljak. Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.

5381

Kikinda i Zrenjanin prugom povezani pre 140 godina: Svetozar Miletić tražio da trasa ide preko Bašaida i Melenaca

Jelena Trifunović februar 27, 2023 0

Osmog jula ove godine navršiće se tačno 140 godina od kako je puštena u saobraćaj pruga Veliki Bečkerek- Velika Kikinda. Splet okolnosti, političke prilike i poslovni interesi uticali su na to da Kikinda dobije železnicu čak 26 godina pre Zrenjanina.

Iste godine kada je puštena u saobraćaj pruga Velika Kikinda-Segedin-Temišvar- 1857. godine, odbijen je zahtev Velikog Bečkereka da se gradi pruga do Velike Kikinde. Da nije pravi trenutak za to, ocenilo je i tadašnje kikindsko poglavarstvo. Kako su obrazložili, nisu rešena svojinska pitanja i obeštećenja građanima za oduzeto zemljište za izgradnju pruge Segedin-Temišvar, stoga, nisu hteli da ulaze u nove materijalne poteškoće.

Borba da sedište Torontalske županije dobije železnicu nastavljena je. Godine 1872. narodni tribun Svetozar Miletić podneo je ugarskom ministru komunikacija Ferencu Desku interpolaciju u kojoj je zatražio odgovor kojom trasom će ići pruga. Dobio je informaciju da bi pruga išla najbližom vazdušnom linijom- od Velike Kikinde preko Novog Sela, Topole, Torde i Mihajlova. Uložio je prigovor na zahtev opštine Melenci i zatražio da trasa buduće pruge, ne ide kako je planirano, već zbog ekonomskih razloga, preko Melenaca i Bašaida.

„Pošto pri građenju željeznice nije jedino kratkoća pruge nego su i narodno-ekonomni, i trgovinski odnošaji merodavni i pošto je s te strane probitačnije da pruga ide pored Bašaida i Melenaca, koji poslednji imaju 9156 duša, a sa okolinom Elemirom, Kumanom i Tarašom 20.277 duša, i na 63.232 jutra proizvode 811.400 merova ili 662.205 centi razne rane, a sa daljom okolinom Turskim Bečejom i Vranjevom (34.700 duša) proizvodi na 115.267 jutara i 1.247.400 merova razne rane; tako da bi prihod transporta na toj samo 1600 hvati dužoj prugi daleko nadmašio diferenciju kamate od troška na tu liniju.

Miletić je još izneo:

„Varoš Melenci kao opština i mesto lekovitog kupatila nudi za izgradnju pruge besplatno zemljište, kao i za kolodvor ciglanu, i 3000 radnika za pomoć, zajedno sa Bašaidom“.

Miletićevo obrazloženje delimično je prihvaćeno. Bašaid za koji se zalagao, biće, ipak, zaobiđen.

Izgradnja trajala rekordnih 15 meseci

Dozvola za izgradnju pruge data je 1881. godine. Išla je trasom od Velike Kikinde, preko Crne Bare, Karlova, Beodre (Novog Miloševa), Turskog Bečeja, Novog Bečeja, Kumana, Melenaca preko Donjeg Elemira do Velikog Bečkereka.

Gradnja je odobrena Danijelu Erneu i mađarskoj državnoj banci. Pruga je bila mesnog karaktera, predviđena za brzine od 30 do 50 km na sat. Izradnja je počela u proleće 1882. godine. Više od decenije nakon što je velika ekonomska kriza dovela do kraha bečke berze i odložila povezivanje Županije sa ostatkom železničke mreže u Ugarskoj, torontalska štampa je oduševljeno javljala o pripremama za svečano otvaranje pruge.

Pruga je puštena u saobraćaj već 8. jula 1883. godine. Lokalna štampa u Velikom Bečkereku izvestila je o ovom događaju: „Danas je nakon dugih molbi, urgiranja, žrtava, konačno oko našeg grada zategnut gvozdeni pružni pojas… danas nismo izolovani, danas smo pozitivan deo Evrope. Naš život će sledstveno tome dobiti nov oblik,a naročito naša trgovina: ona će dobiti evropski potpis. Od nedelje smo atom na onom džinovskom telu koji se zove Evropa. Nastojmo da to i ostanemo i da vazda povećavamo taj atom“.

Na dan otvaranja, „pola Bečkereka se okupilo na železničkoj stanici”, kako bi dočekali voz iz Kikinde. Prijemna zgrada na stanici bila je okićena zastavama i transparentima dobrodošlice. Kada je u četiri sata popodne voz stigao, odjeknule su prangije, a muzika zasvirala Rakocijev marš. Među zvanicama su bili poslanik Velikog Bečkereka u ugarskom Saboru Pal Demko, koji je u velikoj meri bio zaslužan za izgradnju pruge, funkcioneri Županije, gradski oci..

Od 1894. do Pančeva

Jedanaest godina kasnije, pruga je produžena do Pančeva. Prvi voz u stanicu Pančevo-Varoš ušao je 9. aprila 1894. U vozu punom visokih zvanica, na čelu delegacije bio je mađarski ministar trgovine Bela fon Lukač.

Od pedesetih saobraćali šinobusi

Početkom tridesetih godina prošlog veka, pruga Velika Kikinda-Veliki Bečkerek-Pančevo pojačana je na brzinu od 60 kilometara na sat. Veza sa Beogradom usledila je tek nakon izgradnje Pančevačkog mosta 1935. godine.

Sredinom pedesetih godina prošlog veka, pojavljuju se dizel motorni vozovi poznatiji kao šinobusi koji su saobraćali ovom trasom sve do 2016. godine.

Don`t copy text!