Regionalna privredna komora Severnobanatskog upravnog okruga je, sa Udruženjem finansijskih institucija Privredne komore Srbije i Narodnom bankom Srbije, organizovala radionicu o bezgotovinskim plaćanjima pod nazivom: „Trgovci i bezgotovinska plaćanja“.
Predstavnici Narodne banke Srbije, Aleksandar Stanojević – rukovodilac Sektora razvoja platnog sistema i Bogdan Stanišić – samostalni stručni saradnik istog sektora predstavili su načine za smanjenje troškova prihvatanja bezgotovinskih platnih instrumenata radi povećavanja prometa, naročito kod korisnika koji do sada nisu pružali mogućnost takvog plaćanja, a sve u cilju povećanje fizičkog i finansijskog obima prodaje i prometa, naročito za transakcije niske prosečne vrednosti.
Plaćanje debitnim i kreditnim platnim karticama na POS terminalima je višegodišnji standard i kod nas, dok se putem SoftPOS aplikacija (preko mobilnog telefona ili tableta koji se koriste za prihvatanje platnih kartica), odnosno instant plaćanja (IPS NBS sistem), uveliko praktikuje u razvijenom svetu. Instant plaćanja (IPS NBS sistem) obezbeđuju pružaocima platnih usluga izvršavanje pojedinačnih transfera 24/7 svakog dana u godini, u roku od nekoliko sekundi, rečeno je na skupu.
Predstavnici firmi, preduzetnika, javnih preduzeća i udruženja upoznati su i sa značajem prihvatanja korišćenja domaće DinaCard, s obzirom na nižu naknadu za izvršenu transakciju koju ona pruža. To u praksi znači da transakcija pružaoca usluge za plaćanje sa DinaCard platnom karticom košta 0,89 odsto naplaćenog računa, dok za međunarodne, koje su u opticaju kod, nas trošak je od 2 do 2,5 odsto. Takođe, DinaCard štiti domaći sistem bezgotovinskog plaćanja i on je nezavistan od uticaja i odluke inostranih da li će raditi na nekom tržištu ili ne.
Prisutni u Regionalnoj privrednoj komori Severnobanatskog upravnog okruga imali su mogućnost da, na interaktivnoj radionici, saznaju i druge informacije važne za unapređenje njihovog poslovanja, kao i činjenicu da je bezgotovinsko plaćanje moguće i za registrovana poljoprivredna gazdinstva i za fizička lica koja su pružaoci usluga smeštaja, a registrovani su u sistemu e-Turista.
Kroz program “Gradovi u fokusu” Ministarstva kulture, ovim projektom finansiraju se rekonstrukcija i osavremenjavanje foajea i enterijera Kulturnog centra u Kikindi.
– Ciljna grupa su maturanti koji, sa napunjenih 18 godina, postaju sposobni za upravljanje motornim vozilima i najviše su ugroženi u saobraćaju – istakao je Dučić. – Teme su prilično potresne i iskustva članova Udruženja paraplegičara izazivaju zaista snažne reakcije đaka. Praksa je pokazala da ovakav vid interakcije sa nekim ko je doživeo nesreću, ostavlja jak utisak i pozitivno deluje na učesnike u saobraćaju koji se tek formiraju.
Današnja edukacija sprovodi se u okviru kampanje „Um na drum“, rekao je Miloš Milekić iz Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije.
Značajan deo edukacije svake godine su i priče osoba sa invaliditetom koje su ih zadobile u saobraćajnim nesrećama. Slaviša Savić iz Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, saradnik Agencije za bezbednost saobraćaja, uveren je da ovakav vid iskustvenog učenja može da doprinese bezbednosti mladih u saobraćaju.
– Nažalost, moja koleginica Biljana i ja ćemo danas pokazati sa koliko ozbiljnih posledica može da se susretne neko ko ne poštuje saobraćajne propise i na taj način pokušati da im istaknemo ozbiljnost učešća u saobraćaju – rekao je Savić. – Ovi mladi ljudi su veoma obrazovani i poznaju saobraćajna pravila, ali sam siguran da apsolutno nisu upoznati sa svim posledicama neodgovornog ponašanja u saobraćaju koje će danas imati priliku da vide. Oni veoma pažljivo prate naša predavanja, očekujem i verujem da će ih dobar deo njih zapamtiti i da će ih se setiti u ključnim momentima. U prilog tome govori i činjenica da naše stranice na društvenim mrežama pod nazivom „Još uvek vozim, ali ne hodam“ prati veliki broj mladih ljudi.
Edukacije o bezbednosti u saobraćaju Agencija organizuje i za starije osobe, traktoriste i roditelje – o pravilnom korišćenja dečijih auto-sedišta. Takođe, sprovodi kampanje namenjene najmlađim učesnicima u saobraćaju: „Pažljivkova pravila u saobraćaju“ i „Pažljivkovu smotru“ kako bi se ostvarili glavni ciljevi Nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja 2023-2030. godine – da imamo 50 odsto manje poginulih i teško povređenih u odnosu na 2019. godinu i da u saobraćaju život ne izgubi nijedno dete.
S. V. O.
Bogdan je ovom prilikom istakao da grad nastavlja sa politikom kontinuiteta kada je reč o razvoju i prosperitetu, te poručio da će Kikinda u narednom periodu nastaviti putem koji je pred nas postavio gradonačelnik Lukač.
Mi kažemo da je Mesec jedini zemljin satelit, ali to nije tačno, objasnio je na početku Đuran.
Osim toga, prisutni su slušali o osobinama ovog satelita, o teorijama o njegovom nastanku, kao i šta bi se dogodilo kada bi Mesec nestao.
Mladen Đuran astronomijom se bavi od 1986, kada se pojavila Halejeva kometa, inače predaje već dvadesetak godina, ali, kako navodi, uglavnom užem krugu zainteresovanih. Ovoga puta, u saradnji sa Turističkom organizacijom, ponovo je privukao pažnju sugrađana svih uzrasta kojima je temu prezentovao na veoma zanimljiv način. Budući da je najavio posmatranje komete, možda ova nebeska tela budu u fokusu sledećeg susreta sa publikom.
Posle napetog Play off-a u kojem je učestvovalo šest najboljih strelaca, ostvareni su sledeći rezultati: prvo mesto osvojio je Sava Rošul (22+20 od 50), a drugo Zoran Matić (24+16 od 50), obojica iz Titela, dok je Miroslav Zurković iz Sente takmičenje završio na trećoj poziciji (22+16 od 50).
– Domaćini, Streljački klub “Sova”, svojski su se potrudili oko organizacije i bezbednosti takmičara i publike, tako da je takmičenje prošlo u fer i sportskom duhu. Očekivano su dorasli zadatku, a može se reći i da su postavili nove norme što se tiče domaćinstva i organizacije. Svaka čast, Kikinđani – rekao je pobednik, Sava Rošul iz Titela.