Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа је, са Удружењем финансијских институција Привредне коморе Србије и Народном банком Србије, организовала радионицу о безготовинским плаћањима под називом: „Трговци и безготовинска плаћања“.
Представници Народне банке Србије, Александар Станојевић – руководилац Сектора развоја платног система и Богдан Станишић – самостални стручни сарадник истог сектора представили су начине за смањење трошкова прихватања безготовинских платних инструмената ради повећавања промета, нарочито код корисника који до сада нису пружали могућност таквог плаћања, а све у циљу повећање физичког и финансијског обима продаје и промета, нарочито за трансакције ниске просечне вредности.
Плаћање дебитним и кредитним платним картицама на POS терминалима је вишегодишњи стандард и код нас, док се путем SoftPOS апликација (преко мобилног телефона или таблета који се користе за прихватање платних картица), односно инстант плаћања (IPS НБС систем), увелико практикује у развијеном свету. Инстант плаћања (IPS НБС систем) обезбеђују пружаоцима платних услуга извршавање појединачних трансфера 24/7 сваког дана у години, у року од неколико секунди, речено је на скупу.
Представници фирми, предузетника, јавних предузећа и удружења упознати су и са значајем прихватања коришћења домаће DinaCard, с обзиром на нижу накнаду за извршену трансакцију коју она пружа. То у пракси значи да трансакција пружаоца услуге за плаћање са DinaCard платном картицом кошта 0,89 одсто наплаћеног рачуна, док за међународне, које су у оптицају код, нас трошак је од 2 до 2,5 одсто. Такође, DinaCard штити домаћи систем безготовинског плаћања и он је независтан од утицаја и одлуке иностраних да ли ће радити на неком тржишту или не.
Присутни у Регионалној привредној комори Севернобанатског управног округа имали су могућност да, на интерактивној радионици, сазнају и друге информације важне за унапређење њиховог пословања, као и чињеницу да је безготовинско плаћање могуће и за регистрована пољопривредна газдинства и за физичка лица која су пружаоци услуга смештаја, а регистровани су у систему е-Туриста.
Кроз програм “Градови у фокусу” Министарства културе, овим пројектом финансирају се реконструкција и осавремењавање фоајеа и ентеријера Културног центра у Кикинди.
– Циљна група су матуранти који, са напуњених 18 година, постају способни за управљање моторним возилима и највише су угрожени у саобраћају – истакао је Дучић. – Теме су прилично потресне и искуства чланова Удружења параплегичара изазивају заиста снажне реакције ђака. Пракса је показала да овакав вид интеракције са неким ко је доживео несрећу, оставља јак утисак и позитивно делује на учеснике у саобраћају који се тек формирају.
Данашња едукација спроводи се у оквиру кампање „Ум на друм“, рекао је Милош Милекић из Агенције за безбедност саобраћаја Републике Србије.
Значајан део едукације сваке године су и приче особа са инвалидитетом које су их задобиле у саобраћајним несрећама. Славиша Савић из Удружења параплегичара Мачванског округа, сарадник Агенције за безбедност саобраћаја, уверен је да овакав вид искуственог учења може да допринесе безбедности младих у саобраћају.
– Нажалост, моја колегиница Биљана и ја ћемо данас показати са колико озбиљних последица може да се сусретне неко ко не поштује саобраћајне прописе и на тај начин покушати да им истакнемо озбиљност учешћа у саобраћају – рекао је Савић. – Ови млади људи су веома образовани и познају саобраћајна правила, али сам сигуран да апсолутно нису упознати са свим последицама неодговорног понашања у саобраћају које ће данас имати прилику да виде. Они веома пажљиво прате наша предавања, очекујем и верујем да ће их добар део њих запамтити и да ће их се сетити у кључним моментима. У прилог томе говори и чињеница да наше странице на друштвеним мрежама под називом „Још увек возим, али не ходам“ прати велики број младих људи.
Едукације о безбедности у саобраћају Агенција организује и за старије особе, трактористе и родитеље – о правилном коришћења дечијих ауто-седишта. Такође, спроводи кампање намењене најмлађим учесницима у саобраћају: „Пажљивкова правила у саобраћају“ и „Пажљивкову смотру“ како би се остварили главни циљеви Националне стратегије за безбедност саобраћаја 2023-2030. године – да имамо 50 одсто мање погинулих и тешко повређених у односу на 2019. годину и да у саобраћају живот не изгуби ниједно дете.
С. В. О.
Богдан је овом приликом истакао да град наставља са политиком континуитета када је реч о развоју и просперитету, те поручио да ће Кикинда у наредном периоду наставити путем који је пред нас поставио градоначелник Лукач.
Ми кажемо да је Месец једини земљин сателит, али то није тачно, објаснио је на почетку Ђуран.
Осим тога, присутни су слушали о особинама овог сателита, о теоријама о његовом настанку, као и шта би се догодило када би Месец нестао.
Младен Ђуран астрономијом се бави од 1986, када се појавила Халејева комета, иначе предаје већ двадесетак година, али, како наводи, углавном ужем кругу заинтересованих. Овога пута, у сарадњи са Туристичком организацијом, поново је привукао пажњу суграђана свих узраста којима је тему презентовао на веома занимљив начин. Будући да је најавио посматрање комете, можда ова небеска тела буду у фокусу следећег сусрета са публиком.
После напетог Play off-а у којем је учествовало шест најбољих стрелаца, остварени су следећи резултати: прво место освојио је Сава Рошул (22+20 од 50), а друго Зоран Матић (24+16 од 50), обојица из Титела, док је Мирослав Зурковић из Сенте такмичење завршио на трећој позицији (22+16 од 50).
– Домаћини, Стрељачки клуб “Сова”, својски су се потрудили око организације и безбедности такмичара и публике, тако да је такмичење прошло у фер и спортском духу. Очекивано су дорасли задатку, а може се рећи и да су поставили нове норме што се тиче домаћинства и организације. Свака част, Кикинђани – рекао је победник, Сава Рошул из Титела.