Međunarodni dan tolerancije ustanovio je UNESCO i obeležava se 16. novembra širom planete, uz podsećanje da svi imamo pravo da budemo ono što jesmo, kao što i drugi ljudi imaju pravo na svoju posebnost. To je dan koji podseća na poštovanje i uvažavanje drukčijih od nas.
Prema Deklaraciji Ujedinjenih nacija, ustanovljenoj 1995. godine u Parizu, tolerancija je prihvatanje činjenice da ljudska bića, prirodno različita po izgledu, položaju, govoru, ponašanju i vrednostima, imaju pravo da žive i budu to što jesu.
– Ujedinjene nacije posvećene su jačanju tolerancije jačanjem međusobnog razumevanja među kulturama i narodima. Ovaj imperativ leži u osnovi Povelje Ujedinjenih nacija, kao i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, i važniji je nego ikad u ovoj eri porasta i nasilnog ekstremizma i širenja sukoba koje karakteriše temeljno zanemarivanje ljudskog života, navode iz UN.
Pojam tolerancija potiče od grčke reči tolerare, što znači podnositi. Tolerancija, dakle, podrazumeva podnošenje i uvažavanje tuđih ideja, stavova i načina života. To nije izraz slabosti, popustljivosti ili negativna osobina. Biti tolerantan znači biti svestan da su drugi različiti u odnosu na nas same i prihvatanje te činjenice u svakodnevnom životu.
Od ovog jutra broj ljudi na planeti premašuje osam milijardi, što znači da nas je dvostruko više nego 1976. Najviše stanovnika ima Kina, ali se očekuje da će je Indija dogodine sustići. Očekuje se da će broj stanovnika nastaviti da raste, ali ne tako velikom stopom. Porast broja stanovnika na planeti prati sajt Worldometer, koji se oslanja na podatke institucija i na projekcije – u devet sati jutros pokazao je da se rodio osmomilijarditi čovek. U isto vreme je i Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) na Tviter profilu objavio da nas sada ima osam milijardi.
Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, i izvršna direktorica Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“, Danka Vasiljević, obišli su danas završne radove na uređenju kanalske mreže na Starom jezeru.
U pitanju je završna faza uređenja kanalske mreže, koju sprovode Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Grad Kikinda i „Vode Vojvodine“. Ukupna vrednost radova je 40 miliona dinara, a izvođač je Vodoprivredno društvo „Srednji Banat“, koje je teritorijalno nadležno za ovo područje. Gradonačelnik Lukač podsetio je da ova saradnja traje već 15 godina.
U izgradnju parkovskih površina, 700 metara staza, mobilijar, klupe i rasvetu s druge strane kanala, Kikinda je, ove godine, uložila 413 hiljada evra, od kojih je 85 odsto dobijeno na konkursu Intereg IPA programa prekogranične saradnje. Zasađene su 34 vrste zelenila i napravljeno brdo za sankanje.
Ove godine, za kupovinu kuće sa okućnicom, u lokalnu samoupravu stiglo je 99 zahteva. Posle provere, Gradska uprava odobrila je 68, koji su poslati nadležnom ministarstvu.
– Mi smo, u lokalnoj samoupravi, odmah po raspisivanju konkursa bili spremni da obrađujemo zahteve i da što brže uradimo svoj deo posla, kako bi prijave na konkurs što pre stizale u Ministarstvo. Nemamo zvanične podatke o tome kolika je zainteresovanost u drugim gradovima i opštinama, osim što znamo da je resorni ministar, Milan Krkobabić, prošle godine izjavio da je najviše prijava stiglo iz Bačke Palanke i Kikinde. Što se tiče područja Grada, u zahtevima su sva sela bila ravnomerno zastupljena, takođe su i cene nekretnina ujednačene.
Za pravoslavne vernike danas je praznik posvećen Svetim Vračima, a u Hramu Svetih Kozme i Damjana u Kikindi obeležava se crkvena slava. U prisustvu velikog broja vernika, liturgiju je služio episkop banatski, Nikanor. U ime lokalne samouprave, hramovnoj slavi prisustvovali su gradonačelnik, Nikola Lukač, i predsednik Skupštine Grada, Mladen Bogdan.
Praznik Svetih Kozme i Damjana – Svete Vrače, Srpska pravoslavna crkva molitveno slavi 14. novembra po novom, odnosno 1. novembra po starom kalendaru, na dan smrti ovih svetitelja. Braća Kozma i Damjan bili su lekari i čudotvorci. Rođeni su u Aziji i veruje se da su imali isceliteljski dar. Lečili su besplatno jer im je Bog dao zapovest: „Zabadava ste dobili, zabadava i dajte”, zato su i prozvani „bezmedni“, besplatni lekari, odnosno besrebrenici.
Sahranjeni su u Feremanu na prostoru Mesopotamije i, prema verovanjima, isceljivali su i posle smrti. Poslednjih decenija lekari ih slave kao zaštitnike svoje profesije, a Lekarska komora Srbije je, 2007. godine, i zvanično taj dan proglasila svojom slavom.
– Poslednji put koncert u Kikindi sam održala pre četiri godine i imala sam želju da ponovo sviram u ovoj sali. Drago mi je što ću sa ovom publikom ponovo imati zajednički doživljaj. Ja sam zadužena za atmosferu i ona će sigurno biti dobra – rekla nam je pre koncerta.
– Sviram malo „mekši“ repertoar, ne takozvane klaustrofobične kompozicije, koje su samo za mene ili za autora – kaže. – Možda i zato imam sve više publike jer su mi na repertoaru savremeni, atraktivni, ali kvalitetni programi. Savremeni kompozitori se vraćaju u prošlost i podsećaju se dela klasične muzike, tako da publika može da prepozna elemente dela starijih autora u novim kompozicijama.
Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2023. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 60 godina života, a ženama najmanje 40 godina staža osiguranja i 59 godina i šest meseci života. U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 odsto.
„Najviše mesta u izboru zauzima poezija iz zbirke „Povratak u logos“, u kojoj su dominantni motivi: Zemlja, Nebo i Ljudi. A među njima je niz istorijskih likova, „nosilaca svetla iz svetionika“: Đurađ Crnojević, vladika Danilo, patrijarh Arsenije Čarnojević, Dositej Obradović, Zmaj, Svetozar Miletić i niz drugih, kojima se pridružuju u novim pesmama: župan Nemanja, Sveti Sava, Miloš Obilić, Kraljević Marko, Karađorđe, Sveti Petar Cetinjski, Njegoš, Branko Radičević, Đura Jakšić, Laza Kostić, sa kojima pesnik stupa u dijalog“, navodi prof. dr Zoran Đerić.
Ovaj kulturni događaj i književnu nagradu „Despotica Angelina Branković” ustanovio je Banatski kulturni centar Novo Miloševo u znak sećanja na manje poznat deo srpske istorije, kada su ovaj deo Banata i naselje Arača bili u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, kao nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava.
U Kulturnom centru održan je ekološki kviz „Pokaži svetu kako čuvaš planetu“. Radi podizanja svesti mladih o zaštiti životne sredine „Zeleni kviz“ organizuje Pokret gorana Kikinde uz podršku Kancelarije za mlade i Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, i pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.
– U svim igrama na početku bili smo najbolji. Ova tema je važna da bismo imali čistu životnu sredinu. Mislim da ljudi ne vode dovoljno računa o tome, smeće se svuda baca i ne reciklira se. Mi u školi čuvamo okolinu i sakupljamo čepove – kaže Isidora.
– „Zeleni kviz“ održan je drugi put i izazvao je veliko interesovanje osnovaca – kaže Nevena Mesaroš-Oličkov, zastupnica Građanskog udruženja Pokret gorana Kikinde. – Cilj ove aktivnosti je da učenici, na zabavan način, nauče kako se razvrstava otpad i da razumeju značaj očuvanja životne sredine.
– Podržali smo ovu ideju i naši volonteri su pomogli u organizaciji. To su, uglavnom, srednjoškolci koji se i na ovaj način edukuju o značaju zaštite zdrave životne sredine – rekla je Dunja Češić.
– Veoma mi je drago što se u Kikindi budi aktivizam i volonterizam u idejama za zaštitu životne sredine – kaže Krnićeva. – Do sada je Sekretarijat pozivao udruženja građana, a sada članovi udruženja zovu nas. Svi imamo isti cilj – buđenje ekološke svesti svih građana.