Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

(VIDEO) Na Starom jezeru uređeni kanali – u planu su i novi sadržaji

Igor Crnogorac November 15, 2022

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, i izvršna direktorica Javnog vodoprivrednog preduzeća “Vode Vojvodine”, Danka Vasiljević, obišli su danas završne radove na uređenju kanalske mreže na Starom jezeru.

– Uređuje se oko 30 kilometara kanala u trima katastarskim opštinama: Kikinda, Bašaid i Banatska Topola. Uklonjeno je više od 260 hiljada kvadratnih metara vegetacije i izmuljeno je preko 40 hiljada kubnih metara iz kanalske mreže. Deo se rasipa u okolini kanala, a tamo gde to nije moguće, transportuje se na pogodne lokacije. Osim toga, očišćeni su i propusti koji su se u prethodnom periodu začepili od mulja – izjavila je Vasiljevićeva.

U pitanju je završna faza uređenja kanalske mreže, koju sprovode Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Grad Kikinda i „Vode Vojvodine“. Ukupna vrednost radova je 40 miliona dinara, a izvođač je Vodoprivredno društvo „Srednji Banat“, koje je teritorijalno nadležno za ovo područje. Gradonačelnik Lukač podsetio je da ova saradnja traje već 15 godina.

– Nastavljamo dobru praksu. Sada se uređuje severni krak kanalske mreže, ali mi kontinuirano radimo na uređenju i održavanju Starog jezera. U narednom periodu biće još projekata za dodatno uređenje, kako bi ova oaza u centru grada dobila nove sadržaje i novu dimenziju. Planiramo da, s rumunskim partnerima, u okviru prekogranične saradnje, apliciramo sa projektima kojima bismo, možda, čak i oživeli reku Galadsku.

U izgradnju parkovskih površina, 700 metara staza, mobilijar, klupe i rasvetu s druge strane kanala, Kikinda je, ove godine, uložila 413 hiljada evra, od kojih je 85 odsto dobijeno na konkursu Intereg IPA programa prekogranične saradnje. Zasađene su 34 vrste zelenila i napravljeno brdo za sankanje.

Jedina prirodna vodena površina u Kikindi, Staro jezero, ukupne površine oko 5,1 hektar, ostatak je nekadašnje rečice Galadske koja je, kao ogranak reke Moriš, proticala kroz grad. Posle velikih poplava u 19. veku, izgradnjom nasipa radi zaštite stanovništva, Galadska je odsečena od Moriša i dotok vode je postepeno prestao.

Šezdesetih godina prošlog veka, Staro jezero ili Štefančeva bara, uređena je kao gradsko kupalište. Problemi s dotokom tekuće vode bili su sve veći i, vremenom, samo jezero je zapušteno, kao i prostor oko njega. Prvo veće uređenje ovog prostora preduzeto je pre petnaestak godina. Mostići su napravljeni 2016. godine, a uređenjem površina preko kanala, proširen i ulepšan prostor postaje ekskluzivno mesto za šetnju i rekreaciju, kako za Kikinđane, tako i za turiste, goste grada.

Besplatne kuće u selima do sada dobile 53 porodice na području Grada

Igor Crnogorac November 14, 2022

Bespovratna sredstva za kupovinu seoske kuće sa okućnicom dodeljuju se po Uredbi Vlade i na konkursu Ministarstva za brigu o selu od prošle godine. Pravo da konkurišu imaju parovi u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, mlađi od 45 godina, samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici. Do isteka drugog konkursa, 1. novembra, sa područja Grada bilo je 199 zahteva.

– Zahtevi se prvo dostavljaju Komisiji u Gradskoj upravi koja utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za konkurisanje u Ministarstvu – kaže Ljuban Sredić, u Gradskom veću zadužen za poljoprivredu i mesne zajednice. – Najčešća nepravilnost bila je pogrešna procena vrednosti nekretnine. Događalo se da se prodavac i kupci dogovore da kuća vredi mnogo više, u nameri da razliku u ceni podele. Zato naša komisija procenjuje vrednost kuće i proverava ostale uslove predviđene konkursom: da li je kuća uknjižena, da li ima ispravne instalacije, da nema opterećenja banke, da oni koji konkurišu nisu, u proteklih pet godina, prodali nekretninu.

Ove godine, za kupovinu kuće sa okućnicom, u lokalnu samoupravu stiglo je 99 zahteva. Posle provere, Gradska uprava odobrila je 68, koji su poslati nadležnom ministarstvu.

– Još uvek nemamo konačne podatke o tome koliko zahteva će biti odobreno u Ministarstvu jer je konkurs tek završen. Za sada znamo da je usvojeno 16 i imamo najavu da će ih, verovatno, biti odobreno još pet. Ministarstvo novac opredeljuje dok se ne potroši planirani godišnji budžet od 500 miliona dinara – objašnjava Sredić.

Prošle godine, komisiji je za proveru stiglo sto zahteva, od kojih je 60 ispunjavalo uslove. U ministarstvu su odobrena 32, za koja su, ukupno izdvojena oko 32 miliona dinara.

Konkursom je određeno da je najviši iznos koji zainteresovani mogu da potražuju 1,2 miliona, a do sada su, mladi bračni parovi, u proseku, dobijali milion dinara. Najviše je bilo onih koji su u svojim selima pronalazili nekretninu, mada je bilo i parova iz grada koji su odlazili na selo. Uglavnom su to višečlane porodice sa malom decom, kaže Sredić i napominje da je obaveza onih koji planiraju da konkurišu za bespovratna sredstva da sami pronađi kuću koja se prodaje i da realno odrede njenu vrednost. Pravo na novac od države imaju i samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici, ali i partneri u vanbračnoj zajednici.

– Mi smo, u lokalnoj samoupravi, odmah po raspisivanju konkursa bili spremni da obrađujemo zahteve i da što brže uradimo svoj deo posla, kako bi prijave na konkurs što pre stizale u Ministarstvo. Nemamo zvanične podatke o tome kolika je zainteresovanost u drugim gradovima i opštinama, osim što znamo da je resorni ministar, Milan Krkobabić, prošle godine izjavio da je najviše prijava stiglo iz Bačke Palanke i Kikinde. Što se tiče područja Grada, u zahtevima su sva sela bila ravnomerno zastupljena, takođe su i cene nekretnina ujednačene.

Po dobijanju novca za kupovinu kuće, vlasnici su dužni da plate porez na prenos apsolutnih prava, što je 2,5 odsto vrednosti, da osiguraju kuću, i ne smeju da je opterete kreditom ni hipotekom pet godina, niti da je prodaju deset godina od kupovine.

Ministar Krkobabić najavio je nastavak programa jer je, kako je rekao, potrebno naseliti 150 hiljada praznih seoskih kuća, što je posao za celu deceniju. Dodao je da je interesovanje ogromno, da u Ministarstvo stiže 13 do 15 zahteva dnevno, što je oko pet hiljada na godišnjem nivou. Do prošlog meseca, sredstvima iz ovog programa, kupljena je ukupno 1.101 seoska kuća sa okućnicom, u više od sto jedinica lokalnih samouprava, u svim delovima Srbije.

(VIDEO) Danas su Sveti Vrači – hram u Kikindi obeležava svoju slavu

Igor Crnogorac November 14, 2022

Za pravoslavne vernike danas je praznik posvećen Svetim Vračima, a u Hramu Svetih Kozme i Damjana u Kikindi obeležava se crkvena slava. U prisustvu velikog broja vernika, liturgiju je služio episkop banatski, Nikanor. U ime lokalne samouprave, hramovnoj slavi prisustvovali su gradonačelnik, Nikola Lukač, i predsednik Skupštine Grada, Mladen Bogdan.

Posle liturgije, vernici su pozvani na trpezu ljubavi koju su pripremili ovogodišnji kumovi slave, porodica Kanalas, i Crkvenoopštinski upravni odbor.

Praznik Svetih Kozme i Damjana – Svete Vrače, Srpska pravoslavna crkva molitveno slavi 14. novembra po novom, odnosno 1. novembra po starom kalendaru, na dan smrti ovih svetitelja. Braća Kozma i Damjan bili su lekari i čudotvorci. Rođeni su u Aziji i veruje se da su imali isceliteljski dar. Lečili su besplatno jer im je Bog dao zapovest: „Zabadava ste dobili, zabadava i dajte”, zato su i prozvani „bezmedni“, besplatni lekari, odnosno besrebrenici.

Sahranjeni su u Feremanu na prostoru Mesopotamije i, prema verovanjima, isceljivali su i posle smrti. Poslednjih decenija lekari ih slave kao zaštitnike svoje profesije, a Lekarska komora Srbije je, 2007. godine, i zvanično taj dan proglasila svojom slavom.

Vernici danas Svetim Vračima upućuju molitve za ozdravljenje, travari i narodni iscelitelji spremaju lekovite trave i meleme. Prema verovanju, na ovaj dan ne bi trebalo da se rade teški poslovi, ni da se izlazi iz kuće bez preke potrebe.

Nada Kolundžija u Kikindi – koncert virtuoza za vrhunski umetnički doživljaj

Igor Crnogorac November 12, 2022

Nada Kolundžija, koncertna pijanistkinja avangardnog usmerenja, jedan od najznačajnijih srpskih izvođača, donela je u svečanu salu Narodnog muzeja prefinjenu umetnost u izvođenju dela savremenih kompozitora, sadržanom na novom CD-u, „O svetlosti, o nežnosti“. Na prethodnom gostovanju, ova pijanistkinja predstavila je „Udah/izdah“ za koji je, 2020. godine, na takmičenju „Global Music Awards“, u kategoriji klasične muzike, nagrađena zlatnom medaljom.

– Poslednji put koncert u Kikindi sam održala pre četiri godine i imala sam želju da ponovo sviram u ovoj sali. Drago mi je što ću sa ovom publikom ponovo imati zajednički doživljaj. Ja sam zadužena za atmosferu i ona će sigurno biti dobra – rekla nam je pre koncerta.

Nada Kolundžija svoju misiju upoznavanja publike sa kompozitorima ovog i prošlog veka ispunjava sa velikom posvećenošću i prepoznatljivom virtuoznošću. Tako je bilo i večeras u Kikindi. Najavljivala je i opisivala kompozicije i govorila o autorima. Izvela je dela Luja Andrisena, Gevina Brajersa i Mauricia Kagela. Umesto dela Dejvida Lenga, kako je objasnila, poželela je da publici svira Parmentjeovu „Vrtoglavicu“, pisanu za orgulje, kao i „Staru melodiju“ Simeona Ten Holta, koju svira na bis.

– Sviram malo „mekši“ repertoar, ne takozvane klaustrofobične kompozicije, koje su samo za mene ili za autora – kaže. – Možda i zato imam sve više publike jer su mi na repertoaru savremeni, atraktivni, ali kvalitetni programi. Savremeni kompozitori se vraćaju u prošlost i podsećaju se dela klasične muzike, tako da publika može da prepozna elemente dela starijih autora u novim kompozicijama.

Koncert Nade Kolundžije u Kikindi upriličen je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i u saradnji Centra lepih umetnosti „Guarnerius“ koji je osnovao njen brat, Jovan Kolundžija, i Narodnog muzeja Kikinda.

Pomeranje starosne granice – žene će moći da se penzionišu sa 63,5 godine

Igor Crnogorac November 12, 2022

Iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje podsećaju građane da će, u skladu sa Zakonom o PIO, od 1. januara važiti novi uslovi za ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju.

Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2023. godini 63 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Zakon propisuje pomeranje starosnog uslova za žene sve do 2032. godine kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2023. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 60 godina života, a ženama najmanje 40 godina staža osiguranja i 59 godina i šest meseci života. U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 odsto.

Pomeranje uslova za odlazak u prevremenu starosnu penziju predviđeno je do 2024. godine, kada će za ostvarivanje ove vrste prava za oba pola biti potrebno 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.

Turistička organizacija Grada osvojila prvo mesto sa svojim promo-filmovima

Igor Crnogorac November 11, 2022

Turistička organizacija Grada Kikinde nagrađena je na 15. Izložbi suvenira i turističkih publikacija. Pod pokroviteljstvom Grada Leskovca, organizator manifestacije je Turistička organizacija ovog mesta.

Ocenjivali su se suveniri i propagandni materijali kojima Turistička organizacija predstavlja svoju destinaciju. Nagrade su dodeljene u jedanaest kategorija.

Turistička organizacija Grada Kikinde osvojila je prvo mesto za seriju kratkih promo-filmova i dva druga mesta: za promo-razglednicu i za jednolisnu promo-publikaciju.

Igor Mirović dobitnik književne nagrade Banatskog kulturnog centra

Igor Crnogorac November 11, 2022

Igor Mirović dobitnik je nagrade „Despotica Angelina Branković” koju dodeljuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa. Na konkursu Centra Mirović je laureat sa svojom knjigom pesama „Svetlo u svetioniku“, u izdanju beogradske „Lagune“. Miroviću je ovo četvrta knjiga poezije.

Odluku o dobitniku nagrade jednoglasno je doneo žiri koji su činili: predsednik, prof. dr Zoran Đerić, pesnik i prošlogodišnji dobitnik, Perica Milutin, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.

U obrazloženju žirija navodi se da nova Mirovićeva zbirka sadrži pesme iz njegovih prethodnih pesničkih knjiga, kao i ciklus novih pesama, „Izlazak iz senke“.

„Najviše mesta u izboru zauzima poezija iz zbirke „Povratak u logos“, u kojoj su dominantni motivi: Zemlja, Nebo i Ljudi. A među njima je niz istorijskih likova, „nosilaca svetla iz svetionika“: Đurađ Crnojević, vladika Danilo, patrijarh Arsenije Čarnojević, Dositej Obradović, Zmaj, Svetozar Miletić i niz drugih, kojima se pridružuju u novim pesmama: župan Nemanja, Sveti Sava, Miloš Obilić, Kraljević Marko, Karađorđe, Sveti Petar Cetinjski, Njegoš, Branko Radičević, Đura Jakšić, Laza Kostić, sa kojima pesnik stupa u dijalog“, navodi prof. dr Zoran Đerić.

„Ovakvim instinktom, autor se suočio s velikim zadatkom – povratkom samome sebi. Suočavajući se sa sobom, sa savremenim čovekom i savremenim svetom, otvorio je, širom, dveri pokajanja. A da bi pokajanje bilo delotvorno, ono mora biti Logosno, kako bi vodilo ne prosto životu, već večnom životu, lišeno fantazija, oholosti i samoprecenjivanja, okrenuto ka Gospodu Bogu, Gospodu Hristu“, zaključuje Selimir Radulović u pogovoru Mirovićeve knjige.

Igor Mirović rođen je 1968. godine u Kruševcu. Objavio je četiri pesničke knjige: „Nebo nad Vizantijom“ (1994.), „Kremen plamen“ (2004.), „Povratak u logos“ (2020.) i „Svetlo u svetioniku“ (2022.). Zastupljen je u antologijama, a pesme su mu prevođene na rumunski, mađarski, slovački i makedonski jezik. Živi i radi u Novom Sadu.

Književna nagrada sastoji se od povelje i ikone Prepodobne Mati Angeline, autorke Silvije Vlahović, i Miroviću će biti uručena na manifestaciji pod nazivom „Slovo ljubve”.

Ovaj kulturni događaj i književnu nagradu „Despotica Angelina Branković” ustanovio je Banatski kulturni centar Novo Miloševo u znak sećanja na manje poznat deo srpske istorije, kada su ovaj deo Banata i naselje Arača bili u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, kao nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava.

„Slovo ljubve” organizuje se uz podršku Opštine Novi Bečej. Održaće se 17. novembra, i tada će biti i uručena nagrada ovogodišnjem laureatu. U programu će učestvovati: predsednik Matice srpske, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Opštine Novi Bečej, Saša Maksimović, direktor Banatskog kulturnog centra, Radovan Vlahović, prof. dr Zoran Đerić, predsednik žirija, Dragan Jovanović Danilov, pesnik i kritičar, Milica Dosković, članica hora Opere SNP-a i Sonja Damjanović, prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta.

U Domu kulture u Novom Bečeju program će početi u 18 sati.

Podizanje ekološke svesti – „zeleni kviz“ Pokreta gorana

Igor Crnogorac November 10, 2022

U Kulturnom centru održan je ekološki kviz „Pokaži svetu kako čuvaš planetu“. Radi podizanja svesti mladih o zaštiti životne sredine „Zeleni kviz“ organizuje Pokret gorana Kikinde uz podršku Kancelarije za mlade i Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, i pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.

Najuspešniji su bili učenici OŠ „Đura Jakšić“. Pobedničku ekipu čine: Isidora Klenanc, Nikolija Mirkov i Mario Banjaš, koje je pripremala nastavnica biologije, Gordana Babić. Drugoplasirana je bila „plava“ ekipa iz OŠ „Sveti Sava“, a učenici škole „Jovan Popović“, „zeleni tim“, zauzeli su treće mesto.

– U svim igrama na početku bili smo najbolji. Ova tema je važna da bismo imali čistu životnu sredinu. Mislim da ljudi ne vode dovoljno računa o tome, smeće se svuda baca i ne reciklira se. Mi u školi čuvamo okolinu i sakupljamo čepove – kaže Isidora.

U takmičenju znanja i spretnosti učestvovalo je 30 učenika šestog i sedmog razreda deset osnovnih škola.

– „Zeleni kviz“ održan je drugi put i izazvao je veliko interesovanje osnovaca – kaže Nevena Mesaroš-Oličkov, zastupnica Građanskog udruženja Pokret gorana Kikinde. – Cilj ove aktivnosti je da učenici, na zabavan način, nauče kako se razvrstava otpad i da razumeju značaj očuvanja životne sredine.

Dunja Češić, koordinatorka Kancelarije za mlade, kaže da sa Pokretom gorana sarađuju dve godine.

– Podržali smo ovu ideju i naši volonteri su pomogli u organizaciji. To su, uglavnom, srednjoškolci koji se i na ovaj način edukuju o značaju zaštite zdrave životne sredine – rekla je Dunja Češić.

Programu je prisustvovala i Miroslava Krnić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave Kikinda.

– Veoma mi je drago što se u Kikindi budi aktivizam i volonterizam u idejama za zaštitu životne sredine – kaže Krnićeva. – Do sada je Sekretarijat pozivao udruženja građana, a sada članovi udruženja zovu nas. Svi imamo isti cilj – buđenje ekološke svesti svih građana.

Svi učesnici kviza dobili su vaučere za kupovinu sadnica drveća ili cveća kako bi oplemenili svoj školski prostor, a tri prvoplasirane ekipe nagrađene su i „zelenom“ ekskurzijom, posetom Sremskim Karlovcima i Ekološkom centru „Radulovački“.

Novi ciklus za projekte prekogranične saradnje – u Kikindi održan prvi info-dan

Igor Crnogorac November 10, 2022

U svečanoj sali Gradske kuće u Kikindi danas je održana prva radionica – info dan Interreg IPA programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija u Srbiji.

– Od 2002. godine implementirali smo više od 170 projekata i, na taj način, privukli smo oko 20 miliona evra u Srednji Banat i deo Severnog Banata. Sve aktivnosti usmeravamo ka razvoju lokalnih samouprava – kaže Dejan Nenadović iz Regionalnog centra za društveno-ekonomski razvoj „Banat“ iz Zrenjanina.

Prva ovakva obuka u novom ciklusu održana je pre dva dana u Temišvaru, a danas u Kikindi prisustvovala joj je i direktorka Programa prekogranične saradnje, Oana Kristea. Ukupan budžet ciklusa koji traje od 2021. do 2027. godine veći je od 87 miliona evra, kaže Saša Tanackov, u Gradskom veću zadužen za privredu i investicije.

– Prvi poziv u ovom ciklusu traje od 1. oktobra do 1. februara 2023. godine i ima dva prioriteta: zaštitu životne sredine i upravljanje rizicima, i društveno-ekonomski razvoj. Za razliku od prethodnog ciklusa, imamo samo dve linije za apliciranje, što znači da će biti prilično veliko interesovanje za manje opcija. Za prvu prioritetnu liniju predviđeno je preko 11 miliona evra, a za drugu oko 13 miliona – rekao je Tanackov.

Gradonačelnik, Nikola Lukač, istakao je da je, poveravanjem organizacije info-dana, Kikindi ukazana vrelika čast.

– Indirektni i direktni korisnici potencijalno imaju odličnu priliku da konkurišu sa svojim projektima. U prethodna dva ciklusa mi smo, na kvalitetan način, iskoristili sredstva dobijena na ovom konkursu. Za novi ciklus takođe ćemo pažljivo izabrati projekte, one koje će Kikindi doneti benefite i poboljšati kvalitet života stanovnika – rekao je Lukač.

Gradonačelnik je, takođe, najavio da će Grad, u narednih desetak dana, obnoviti bratsku povelju sa Žomboljem, sa kojim se planira apliciranje po zajedničkim projektima.

Obuka o izradi budžeta projekata privukla je veliki broj zainteresovanih. U Udruženju sportskih ribolovaca i Mesnoj zajednici Nakovo odlučili su da konkurišu za sredstva kako bi završili sportsko-rekreativni centar u ovom mestu.

– Pravimo kompleks oko jezera, iza „Poletovog“ stadiona, da bismo i budućim generacijama ostavili nešto vredno i korisno, što će služiti na ponos našem mestu. Jezero je iskopano, imamo i struju i vodu, i jedan mali objekat koji smo već izgradili. Nadamo se da ćemo uspeti da dobijemo novac da završimo ceo projekat. Do sada su ulagali Grad i Mesna zajednica, dobili smo i dosta ličnih sredstava, a potrebno nam je još oko 17 miliona dinara da bismo sve završili – kaže Branislav Čubrilo – Rus, član Saveta Mesne zajednice i Upravnog odbora Udruženja sportskih ribolovaca u Nakovu.

Za realizaciju projekata po Programu prekogranične saradnje, na teritoriju Grada slilo se preko 2,4 miliona evra; najznačajniji su povezani sa graničnim prelazom Nakovo-Lunga.

Grad će dobiti sredstva za završetak planskih dokumenata

Igor Crnogorac November 10, 2022

Grad Kikinda jedna je od osam lokalnih samouprava u Vojvodini koje će dobiti bespovratna budžetska sredstva za završetak poslova na izradi prostornog plana grada i plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde.

Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine, Nemanja Erceg, uručio je u sredu, u Vladi AP Vojvodine, ugovore o sufinansiranju izrade planskih dokumenata gradonačelnicima i predstavnicima lokalnih samouprava koje su to pravo ostvarile na konkursu za 2022. godinu.

„Uz podršku predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, strateški projekti kojima je obuhvaćena Kikinda daju nam nadu da ćemo, u narednom periodu, napraviti još bolje uslove za to da mlad čovek apsolutno poželi da ostane u Kikindi i da mu stvorimo uslove za porodični život, kao i da ima posao adekvatan svom obrazovanju“, poručio je gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač.