Igor Crnogorac

Трибина у Педагоској 2

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) у Кикинди данас је одржано последње предавање, трибина о завршеном наставном процесу за добијање лиценци оперативних тренера и спортских учитеља.

Образовање тренера остварено је у сарадњи професора Факултета за спорт и психологију ТИМС из Новог Сада, Градске управе, ВШССОВ и кикиндског Спортског савеза.

– Трибина је епилог програма стручног оспособљавања. Законодавац је предвидео да они који раде у спорту, посебно са децом, морају да имају образовање. Данас сумирамо утиске о самом наставном процесу и његовим резултатима – рекао је проф. др Златко Ахметовић, оснивач ТИМС-а.

Трибини су присуствовали градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа задужен за омладину и спорт, Драган Пецарски.

– Свесрдно помажемо да Кикинђанима, спортистима и младим људима, буде доступно адекватно стручно усавршавање. Настављамо већ започете преговоре са ТИМС-ом како бимо у Кикинди отворили одељење овог факултета. Уједно, то је и почетак остваривања плана да у наш град доведемо још неколико високошколских установа – изјавио је градоначелник Никола Лукач.

Факултет за спорт и психологију ТИМС из Новог Сада уписује студенте на два смера: физичко васпитање и спорт, и психологија. Ова установа има акредитацију надлежног министарства, а основне студије трају четири године.

 

Милена и Каменко

Театар у Кикинди постигао је још један велики успех. Са представом „Лажа и паралажа“, победио је на другом „Публикуму“ у Кули, такмичарском фестивалу професионалних позоришта, саопштено је вечерас на свечаности доделе награда.

Ова позоришна манифестација препознатљива је по томе што одлуку о награђеном доноси искључиво публика, тако што сваки гледалац даје суд о представи уписујући оцену од 1 до 5.

Кикиндски ансамбл наступио је треће фестивалске вечери и добио највишу оцену публике, 4,64. Иза позоришта из нашег града остали су:  „Избирачица“, Народног позоришта из Суботице, са оценом 4,40 и, једнако оцењени, са 4,02, трећепласирани: Народно позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, са представом „Силвија” и Шабачко позориште, са комадом „Виолина, даире и пегла“.

На сцени Културног центра Кула награду је вечерас, од директора ове установе и селектора „Публикума“, Каменка Бертића, примила директорица Народног позоришта у Кикинди, Милена Живков.

 

 

3. Ваховици 25.11.2022

Банатски културни центар из Новог Милошева добитник је једног од највиших признања која се додељују у АП Војводини – Покрајинског признања „Ференц Фехер“ за посебан допринос развоју културе.

Оснивач и директор Банатског културног центра, књижевник Радован Влаховић, каже да је ово признање потврда да је пут који су прошли његова супруга Силвија и он, имао смисла.

– Учинило је да заборавимо сва оспоравања која су нас пратила у настојању да се остваримо као прва приватна породична институција културе у нашој земљи и у региону. Такође, чини да истрајемо и издржимо, и морално и материјално, а надасве уметнички, са ћерком Сенком и сином Николом, на путу стварања у свету јединствене породичне креативне индустрије која има дубоко утемељење у нашем личном стваралаштву и у традицији нашег народа и културе, а исто тако и у традицијама европских и светских култура, и да их дефинишемо кроз концепт банатизације, као Банатски културни центар – изјавио је Влаховић.

Поред признања у културној делатности, додељене су награде у областима:  привреде, образовања, спорта, равноправности полова, људских и мањинских права. Највише покрајинско признање, „Михајло Пупин“, припало је оперском певачу Жељку Лучићу.

Награде су уручене у петак, 25. новембра, у Српском народном позоришту, на Свечаној академији којом су обележене 104 године од присаједињења Војводине Краљевини Србији.

 

Нина Сувајѕиц 1

Изузетно музичко вече приредиле су Кикинђанима у суботу саксофонисткиња Николина Сувајџић и пијанисткиња Ивана Карајков. Била је то ретка прилика за уживање у делима класичне музике изведеним на саксофону, захваљујући управо уметници из нашег града.

Николина Сувајџић је завршила је Основну музичку школу „Слободан Малбашки“, одсек клавир, а затим и теоретски смер у Средњој музичкој школи у Зрењанину. У међувремену је, каже, заволела дувачке инструменте, почела да свира флауту, а затим и саксофон, што је било њено коначно опредељење.

Мастерирала је управо на Одсеку за класични саксофон на Академији уметности у Новом Саду. Од прошле године у Основној школи „Свети Сава“ предаје музичку културу.

– Први солистички концерт, уз професорку Ивану Карајков, одржала сам у Кикинди, пре две године, са репертоаром за дипломски испит. Сада, са програмом са мастера, поново наступам овде. Веома ми је драго што је много мојих ђака дошло на концерт. С обзиром на то какву музику млади данас слушају, трудим се да их оплеменим класичним композицијама, које чак слушамо на екскурзијама – каже Николина.

Пијанисткиња Ивана Карајков је самостални стручни сарадник – корепетитор на Академији уметности у Новом Саду. Каже да класични музичари имају своју публику, али и успевају да стекну нову.

– Трудимо се да мало прилагодимо наступе широј публици. У последње време је тренд да се, у неколико реченица, објасни репертоар, и публика је задовољна, лепше слушају, проналазе инспирацију у композицијама које им свирамо.

На репертоару у Кикинди била су дела Јоване Стефановић, Филипа Гајса и француских композитора, Сезара Франка и Иде Готковски. Уметнице су их извеле надахнуто, са зрелим извођачким изразом, а публика свих узраста је то и препознала.

Петковиц 2

Кикиндској читалачкој публици синоћ се представио писац Небојша Петковић из Београда. У Културном центру, промоцију његовог најновијег романа „Чувар града“, уприличио је Клуб књижевника „Душко Трифуновић“ из Кикинде.

Петковић је писац чије се књиге жанровски одређују као фантастика. Он је аутор првог књижевног дела у коме се радња, у постапокалиптичном свету разорене цивилизације, дешава на простору Србије. Сам, међутим, признаје да воли да прави спој реалног и фантастичног, односно да прикаже и како се актери из реалног света суочавају са непознатим и наднаравним. Управо то је учинио у свом последњем роману, историјској фикцији,„Чувар града“, са измишљеним и историјским личностима.

Радња „Чувара града“ смештена је у 1409. и 1410. годину, у Београд Деспота Стефана Лазаревића. У његовом одсуству дешавају се мистериозна убиства, а решава их бивши капетан градске страже.

– Лично сам верујући човек и кроз фантастику приказујем односе вере и хришћанства, старије облике веровања и антагонизама у вези с тим, посебно у овој књизи јер је у питању период у којем је хришћанство било доминантно на нашем простору. Генерално сам задовољан, мислим да је ово најзрелије што сам до сада написао.

Петковић је, иначе, аниматор и дизајнер, по занимању је архитекта. Његова прва дела чине трилогију у жанру дистопијске фантастике под називом „Последњи град“. Чине је романи: „Потрага“, „Рат“ и „Издаја“. После тога написао је и засебан роман „Чудновати догађаји у новогодишњој ноћи“. Пише и кратке приче на тему фолклорне и епске фантастике.

Популарност епске фантастике последњих деценија објашњава тиме што се такви романи често екранизују, али и људском природом.

– То је тај ескапистички моменат, бекство од стварности, потпуно разумљива људска потреба да побегнемо у неке имагинарне светове који нас, опет, подсећају на наш; да уживамо у исконској борби добра и зла, у архетиповима. Мислим да то има корене у бајкама које смо сви волели као мали, а које су, сасвим разумљиво, и почеци наративне књижевности – каже Петковић.

Роман „Чувар града“ издање је „Страхора“ из Новог Београда, издавачке куће која, по опредељењу, објављује дела аутора који пишу о Србији.

Дума концерт 3

Љубитељи популарне музике кикиндских извођача вечерас су, упркос хладном и магловитом времену, напунили салу Народног музеја. Концерт под називом „Музика је божански шапат који лечи нашу душу од тишине“ још један је у низу музичких вечери насталих по идеји и у организацији пијанисткиње Љиљане Сивчев и, такође пијанисте, Владимира Ковачевића.

– Сви смо жељни лепих ствари. Публика воли овакве догађаје, а ми наступамо из ентузијазма, из љубави према граду и према људима – рекао је Милан Прунић Дума, који је био у двострукој улози – вокалног солисте и модератора вечери.

Осим публике, оваквим уметничким доживљајима радују се и извођачи. Гордана Адамов Лана наступа већ други пут.

– У Кикинди сам доживела све најлепше ствари: љубав, јер одавде је мој супруг, у овом граду сам добила дете, одавде сам правила каријеру. Наступи за кикиндску публику за мене су увек посебни – каже Лана.

На музичкој вечери наступили су и вокални солиста Јасна Грбић, хармоникаш Жарко Адамов и виолиниста Срђан Стојановић, као и рецитаторка, петогодишња Лара Петков. Музичку носталгичну причу заокружили су чланови хора „Корнелије Станковић“ са диригенткињом Евом Арањош-Француски.

– Вечерас наступамо са евергрин песмама. Наш циљ је да људима поклонимо музику, да уживају, да им пренесемо оно што ми осећамо сваки пут када певамо – посебну енергију и радост.

Разноврсан репертоар, радост у наступу професионалаца, али и уживање публике учинило је и ово музичко вече једним од оних за памћење. Кикиђани ће, сасвим сигурно, брзо пожелети нови „божански шапат“. За сада се зна да их до Нове године неће бити, изјавио је Милан Прунић Дума. Осим, како је рекао, ако не стигне петиција кикиндске публике.

.ЈПГ

У Кикинди је данас свечано обележено 40 година од братимљења са румунским Жомбољем и осам година од трајног отварања прелаза Наково-Лунга. У свечаној сали Градске куће, градоначелник Никола Лукач, и председник Општине Жомбољ Дариус Постелнику, потписали су нови протокол о сарадњи, као потврду и најаву наставка партнерства и пријатељства житеља два града.

-Присни односи постоје више од сто година, али је сарадња интензивирана у последњој деценији, учешћем у ИПА пројектима прекограничне сарадње чија реализација је допринела да услови за живот и у Кикинди и Жомбољу буду подигнути на виши ниво. Зелени Банат, Еко-језера, Банат 112, бициклистичке стазе, само су неки од заједничких пројеката – изјавио је Лукач.

Сарадња је, у претходном периоду, обухватила и области културе, спорта, ванредних ситуација и сарадњу младих.

– Ми смо братски народи и ова граница не представља никакву препреку између нас – рекао је председник Општине Жомбољ, Дариус Постелнику – Имамо у плану пројекте за уређење паркова у Кикинди и у Жомбољу, али и друге, нове пројекте којима желимо да подигнемо животни стандард становника.

Свечаности су присуствовали чланови Градског већа и представници Општине Жомбољ, као и шефица Мисије Амбасаде Румуније у Београду, Анка Попа. У програму су учествовали хор „Флорис“ из Жомбоља и хор кикиндског Културног центра, „Атендите“.

По завршетку званичног дела програма, гости и домаћини посетили су Старо језеро и Велики парк. Са скупа је послата порука да, иако не говоримо истим језиком, добро се разумемо и спремни смо да помогнемо једни другима у духу добре комшијске и пријатељске сарадње.

 

Теремија

У Кикинди се ових дана завршавају послови на уређењу путне инфраструктуре и у пешачким зонама на које су, као неопходне, указали грађани. Градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Мирослав Дучић, обишли су данас радове у Улици Николе Тесле у којој се санирају ударне рупе на коловозу, у дужини од 700 метара.

– Моји сарадници и ја ослушкујемо потребе суграђана и трудимо се да реализујемо све што је у нашој могућности. Тако ћемо чинити и убудуће. Међутим, имамо и у наставку ове улице, на Теремијском друму, озбиљан проблем. Овуда пролазе тешки камиони и неопходни су радови које ћемо предузимати уз  суфинансирање са свима који користе овај пут – рекао је Лукач.

Радови код Теремијског друма део су последњих овогодишњих грађевинских интервенција. Јавном комуналном предузећу „Кикинда“, које управља саобраћајницама у граду, у ту сврху, опредељена су додатна средства септембарским ребалансом буџета.

– Захтеви грађана су били да се поставе паркинг места у Улици Угљеше Терзина, између бившег Радничког дома и Суда, и код Блока И у Микронасељу – објаснио је Чедо Гверо, в.д. директор ЈКП „Кикинда“. – Реконструисан је и део пешачке зоне код Основне школе „Жарко Зрењанин“.

Укупна вредност радова је 12,5 милиона динара, а извођач је „Еко градња“ из Зрењанина.

 

 

 

Тркуља 3

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди одржана је трибина – вече посвећено професору Ђури Радловићу, зачетнику технике мозаика у сликарству који је, први пут после 14. века и Немањића, вратио мозаике у српске цркве.

О његовом животном и професионалном путу говорио је професор Правног факултета у Београду, Кикинђанин, Јовица Тркуља. Професор Тркуља иницирао је организовање трибине јер је, како је нагласио, веома важно да људи у завичају, Кикинди и Накову, сазнају за достигнућа и уметничке домете професора Радловића.

– Таленат Ђуре Радловића запазили су још наставници у школи у Накову у које је колонизована његова породица. Ипак, после завршене занатске школе у Кикинди, радио је као молер. Његов таленат приметио је један професор коме је кречио стан и наговорио га да упише ликовну академију – испричао је професор Тркуља о уметничким почецима првог сликара мозаичара у Србији.

Први сусрет са овом техником имао је у Венецији, у Цркви Светог Марка, украшеној мозаиком чије постављање је трајало 600 година, каже професор Радловић.

–  Затим сам, у току студирања, наишао на Христов портрет у Аја Софији, то је нешто најлепше што сам у животу видео. Почео сам да радим мозаике факултативно. Мој професор ме је натерао да специјализирам ту технику иако она до тада није ни постојала на факултету. По завршетку студија, добио сам да украсим мозаиком капелу Свете Петке на Калемегдану, и тако је почео мој пут у сакралној уметности.

Следе израде мозаика у Христовој цркви у Бањалуци, цркви на Озрену, у манастиру краља Драгутина, црквама у Бијељини и Мркоњић граду, у Русији. И то је само део његовог уметничког пута.

– Професор Радловић је пионир на овом простору у новијем времену, највећа радионица мозаика у региону. Он је установио технологију, посебан поступак који је развио до највишег професионалног нивоа, зато је и могао да направи такву продукцију. Важно је и то да радионица има континуитет, све време се подиже квалитет и, технолошки и поетички, достиже се највиши ниво – рекао је Радомир Кнежевић професор на Факултету ликовних уметности.

Најновије, грандиозно дело професора Радловића су мозаици који настају уз помоћ његових студената у Цркви Светог Марка у Београду: цео црквени иконостас, затим мозаик „Крунисање цара Душана” који се налази изнад гроба поглавара, „Недремано око“ изнад моштију патријарха Германа и олтар од венецијанског мурано стакла. Завршен је и мозаик Богородице испод којег ће бити постављена композиција „Причешћа светих апостола“, димензија 19 са шест метара, која је већ оцењена као највећа и најлепша на свету.

Ахондроплазија 2

Породицу Терзин, Давора, Слађану и малу Сташу, која болује од ахондроплазије, јуче су у Градској кући примили председник градског парламента, Младен Богдан и заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски.

– Разговарали смо о ахондроплазији и о нашој Сташи – каже Слађана, Сташина мама, која је и председница удружења Деца са ахондроплазијом Србије са седиштем у Кикинди. – Представници Града пружили су нам подршку и понудили помоћ. Сташине терапије и снимања не плаћамо, али ћемо, као удружење, конкурисати за буџетска средства наредне године.

Удружење окупља родитеље деце са ретком болешћу патуљастог раста, које у Србији има седморо. У плану је да у Кикинди организују скуп на који ће доћи и две породице из иностранства, из Црне Горе и Аустрије. Основна активност родитеља је да терапија новим леком, која се спроводи у свету, буде доступна и код нас, о трошку државе. Лек отклања многе компликације ове болести; његова цена је 270 хиљада евра годишње по детету и потребан је до завршетка његовог развоја.

Делегација Удружења сутра ће, тим поводом, имати састанак у Републичком фонду за здравствено осигурање у Београду, каже Слађана Терзин и захваљује на досадашњој подршци суграђанима и Граду.

Сви који желе да помогну Удружењу Деца са ахондроплазијом Србије како би сва деца добила адекватну терапију, могу то учинити уплатом на жиро рачун са бројем: 200-3551460101016-83.