Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

(VIDEO) Završena edukacija za licencirane trenere – u izgledu otvaranje odeljenja TIMS-a u Kikindi

Igor Crnogorac November 28, 2022

U Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) u Kikindi danas je održano poslednje predavanje, tribina o završenom nastavnom procesu za dobijanje licenci operativnih trenera i sportskih učitelja.

Obrazovanje trenera ostvareno je u saradnji profesora Fakulteta za sport i psihologiju TIMS iz Novog Sada, Gradske uprave, VŠSSOV i kikindskog Sportskog saveza.

– Tribina je epilog programa stručnog osposobljavanja. Zakonodavac je predvideo da oni koji rade u sportu, posebno sa decom, moraju da imaju obrazovanje. Danas sumiramo utiske o samom nastavnom procesu i njegovim rezultatima – rekao je prof. dr Zlatko Ahmetović, osnivač TIMS-a.

Tribini su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća zadužen za omladinu i sport, Dragan Pecarski.

– Svesrdno pomažemo da Kikinđanima, sportistima i mladim ljudima, bude dostupno adekvatno stručno usavršavanje. Nastavljamo već započete pregovore sa TIMS-om kako bimo u Kikindi otvorili odeljenje ovog fakulteta. Ujedno, to je i početak ostvarivanja plana da u naš grad dovedemo još nekoliko visokoškolskih ustanova – izjavio je gradonačelnik Nikola Lukač.

Fakultet za sport i psihologiju TIMS iz Novog Sada upisuje studente na dva smera: fizičko vaspitanje i sport, i psihologija. Ova ustanova ima akreditaciju nadležnog ministarstva, a osnovne studije traju četiri godine.

Kikindsko pozorište pobednik Festivala „Publikum“

Igor Crnogorac November 26, 2022

Teatar u Kikindi postigao je još jedan veliki uspeh. Sa predstavom „Laža i paralaža“, pobedio je na drugom „Publikumu“ u Kuli, takmičarskom festivalu profesionalnih pozorišta, saopšteno je večeras na svečanosti dodele nagrada.

Ova pozorišna manifestacija prepoznatljiva je po tome što odluku o nagrađenom donosi isključivo publika, tako što svaki gledalac daje sud o predstavi upisujući ocenu od 1 do 5.

Kikindski ansambl nastupio je treće festivalske večeri i dobio najvišu ocenu publike, 4,64. Iza pozorišta iz našeg grada ostali su: „Izbiračica“, Narodnog pozorišta iz Subotice, sa ocenom 4,40 i, jednako ocenjeni, sa 4,02, trećeplasirani: Narodno pozorište „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina, sa predstavom „Silvija” i Šabačko pozorište, sa komadom „Violina, daire i pegla“.

Na sceni Kulturnog centra Kula nagradu je večeras, od direktora ove ustanove i selektora „Publikuma“, Kamenka Bertića, primila direktorica Narodnog pozorišta u Kikindi, Milena Živkov.

Banatskom kulturnom centru najviše pokrajinsko priznanje

Igor Crnogorac November 26, 2022

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa dobitnik je jednog od najviših priznanja koja se dodeljuju u AP Vojvodini – Pokrajinskog priznanja „Ferenc Feher“ za poseban doprinos razvoju kulture.

Osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, književnik Radovan Vlahović, kaže da je ovo priznanje potvrda da je put koji su prošli njegova supruga Silvija i on, imao smisla.

– Učinilo je da zaboravimo sva osporavanja koja su nas pratila u nastojanju da se ostvarimo kao prva privatna porodična institucija kulture u našoj zemlji i u regionu. Takođe, čini da istrajemo i izdržimo, i moralno i materijalno, a nadasve umetnički, sa ćerkom Senkom i sinom Nikolom, na putu stvaranja u svetu jedinstvene porodične kreativne industrije koja ima duboko utemeljenje u našem ličnom stvaralaštvu i u tradiciji našeg naroda i kulture, a isto tako i u tradicijama evropskih i svetskih kultura, i da ih definišemo kroz koncept banatizacije, kao Banatski kulturni centar – izjavio je Vlahović.

Pored priznanja u kulturnoj delatnosti, dodeljene su nagrade u oblastima: privrede, obrazovanja, sporta, ravnopravnosti polova, ljudskih i manjinskih prava. Najviše pokrajinsko priznanje, „Mihajlo Pupin“, pripalo je operskom pevaču Željku Lučiću.

Nagrade su uručene u petak, 25. novembra, u Srpskom narodnom pozorištu, na Svečanoj akademiji kojom su obeležene 104 godine od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji.

Saksofon, klavir i muzičko nadahnuće

Igor Crnogorac November 26, 2022

Izuzetno muzičko veče priredile su Kikinđanima u subotu saksofonistkinja Nikolina Suvajdžić i pijanistkinja Ivana Karajkov. Bila je to retka prilika za uživanje u delima klasične muzike izvedenim na saksofonu, zahvaljujući upravo umetnici iz našeg grada.

Nikolina Suvajdžić je završila je Osnovnu muzičku školu „Slobodan Malbaški“, odsek klavir, a zatim i teoretski smer u Srednjoj muzičkoj školi u Zrenjaninu. U međuvremenu je, kaže, zavolela duvačke instrumente, počela da svira flautu, a zatim i saksofon, što je bilo njeno konačno opredeljenje.

Masterirala je upravo na Odseku za klasični saksofon na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od prošle godine u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ predaje muzičku kulturu.

– Prvi solistički koncert, uz profesorku Ivanu Karajkov, održala sam u Kikindi, pre dve godine, sa repertoarom za diplomski ispit. Sada, sa programom sa mastera, ponovo nastupam ovde. Veoma mi je drago što je mnogo mojih đaka došlo na koncert. S obzirom na to kakvu muziku mladi danas slušaju, trudim se da ih oplemenim klasičnim kompozicijama, koje čak slušamo na ekskurzijama – kaže Nikolina.

Pijanistkinja Ivana Karajkov je samostalni stručni saradnik – korepetitor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Kaže da klasični muzičari imaju svoju publiku, ali i uspevaju da steknu novu.

– Trudimo se da malo prilagodimo nastupe široj publici. U poslednje vreme je trend da se, u nekoliko rečenica, objasni repertoar, i publika je zadovoljna, lepše slušaju, pronalaze inspiraciju u kompozicijama koje im sviramo.

Na repertoaru u Kikindi bila su dela Jovane Stefanović, Filipa Gajsa i francuskih kompozitora, Sezara Franka i Ide Gotkovski. Umetnice su ih izvele nadahnuto, sa zrelim izvođačkim izrazom, a publika svih uzrasta je to i prepoznala.

Predstavljanje knjige „Čuvar grada“: Prva srpska istorijska fantastika

Igor Crnogorac November 26, 2022

Kikindskoj čitalačkoj publici sinoć se predstavio pisac Nebojša Petković iz Beograda. U Kulturnom centru, promociju njegovog najnovijeg romana „Čuvar grada“, upriličio je Klub književnika „Duško Trifunović“ iz Kikinde.

Petković je pisac čije se knjige žanrovski određuju kao fantastika. On je autor prvog književnog dela u kome se radnja, u postapokaliptičnom svetu razorene civilizacije, dešava na prostoru Srbije. Sam, međutim, priznaje da voli da pravi spoj realnog i fantastičnog, odnosno da prikaže i kako se akteri iz realnog sveta suočavaju sa nepoznatim i nadnaravnim. Upravo to je učinio u svom poslednjem romanu, istorijskoj fikciji,„Čuvar grada“, sa izmišljenim i istorijskim ličnostima.

Radnja „Čuvara grada“ smeštena je u 1409. i 1410. godinu, u Beograd Despota Stefana Lazarevića. U njegovom odsustvu dešavaju se misteriozna ubistva, a rešava ih bivši kapetan gradske straže.

– Lično sam verujući čovek i kroz fantastiku prikazujem odnose vere i hrišćanstva, starije oblike verovanja i antagonizama u vezi s tim, posebno u ovoj knjizi jer je u pitanju period u kojem je hrišćanstvo bilo dominantno na našem prostoru. Generalno sam zadovoljan, mislim da je ovo najzrelije što sam do sada napisao.

Petković je, inače, animator i dizajner, po zanimanju je arhitekta. Njegova prva dela čine trilogiju u žanru distopijske fantastike pod nazivom „Poslednji grad“. Čine je romani: „Potraga“, „Rat“ i „Izdaja“. Posle toga napisao je i zaseban roman „Čudnovati događaji u novogodišnjoj noći“. Piše i kratke priče na temu folklorne i epske fantastike.

Popularnost epske fantastike poslednjih decenija objašnjava time što se takvi romani često ekranizuju, ali i ljudskom prirodom.

– To je taj eskapistički momenat, bekstvo od stvarnosti, potpuno razumljiva ljudska potreba da pobegnemo u neke imaginarne svetove koji nas, opet, podsećaju na naš; da uživamo u iskonskoj borbi dobra i zla, u arhetipovima. Mislim da to ima korene u bajkama koje smo svi voleli kao mali, a koje su, sasvim razumljivo, i počeci narativne književnosti – kaže Petković.

Roman „Čuvar grada“ izdanje je „Strahora“ iz Novog Beograda, izdavačke kuće koja, po opredeljenju, objavljuje dela autora koji pišu o Srbiji.

Koncert kikindskih izvođača: Lekovita muzika i radost na sceni i van nje

Igor Crnogorac November 25, 2022

Ljubitelji popularne muzike kikindskih izvođača večeras su, uprkos hladnom i maglovitom vremenu, napunili salu Narodnog muzeja. Koncert pod nazivom „Muzika je božanski šapat koji leči našu dušu od tišine“ još jedan je u nizu muzičkih večeri nastalih po ideji i u organizaciji pijanistkinje Ljiljane Sivčev i, takođe pijaniste, Vladimira Kovačevića.

– Svi smo željni lepih stvari. Publika voli ovakve događaje, a mi nastupamo iz entuzijazma, iz ljubavi prema gradu i prema ljudima – rekao je Milan Prunić Duma, koji je bio u dvostrukoj ulozi – vokalnog soliste i moderatora večeri.

Osim publike, ovakvim umetničkim doživljajima raduju se i izvođači. Gordana Adamov Lana nastupa već drugi put.

– U Kikindi sam doživela sve najlepše stvari: ljubav, jer odavde je moj suprug, u ovom gradu sam dobila dete, odavde sam pravila karijeru. Nastupi za kikindsku publiku za mene su uvek posebni – kaže Lana.

Na muzičkoj večeri nastupili su i vokalni solista Jasna Grbić, harmonikaš Žarko Adamov i violinista Srđan Stojanović, kao i recitatorka, petogodišnja Lara Petkov. Muzičku nostalgičnu priču zaokružili su članovi hora „Kornelije Stanković“ sa dirigentkinjom Evom Aranjoš-Francuski.

– Večeras nastupamo sa evergrin pesmama. Naš cilj je da ljudima poklonimo muziku, da uživaju, da im prenesemo ono što mi osećamo svaki put kada pevamo – posebnu energiju i radost.

Raznovrsan repertoar, radost u nastupu profesionalaca, ali i uživanje publike učinilo je i ovo muzičko veče jednim od onih za pamćenje. Kikiđani će, sasvim sigurno, brzo poželeti novi „božanski šapat“. Za sada se zna da ih do Nove godine neće biti, izjavio je Milan Prunić Duma. Osim, kako je rekao, ako ne stigne peticija kikindske publike.

(VIDEO) Jubilej i nastavak saradnje sa bratskim gradom – garancija boljih uslova života

Igor Crnogorac November 25, 2022

U Kikindi je danas svečano obeleženo 40 godina od bratimljenja sa rumunskim Žomboljem i osam godina od trajnog otvaranja prelaza Nakovo-Lunga. U svečanoj sali Gradske kuće, gradonačelnik Nikola Lukač, i predsednik Opštine Žombolj Darius Postelniku, potpisali su novi protokol o saradnji, kao potvrdu i najavu nastavka partnerstva i prijateljstva žitelja dva grada.

-Prisni odnosi postoje više od sto godina, ali je saradnja intenzivirana u poslednjoj deceniji, učešćem u IPA projektima prekogranične saradnje čija realizacija je doprinela da uslovi za život i u Kikindi i Žombolju budu podignuti na viši nivo. Zeleni Banat, Eko-jezera, Banat 112, biciklističke staze, samo su neki od zajedničkih projekata – izjavio je Lukač.

Saradnja je, u prethodnom periodu, obuhvatila i oblasti kulture, sporta, vanrednih situacija i saradnju mladih.

– Mi smo bratski narodi i ova granica ne predstavlja nikakvu prepreku između nas – rekao je predsednik Opštine Žombolj, Darius Postelniku – Imamo u planu projekte za uređenje parkova u Kikindi i u Žombolju, ali i druge, nove projekte kojima želimo da podignemo životni standard stanovnika.

Svečanosti su prisustvovali članovi Gradskog veća i predstavnici Opštine Žombolj, kao i šefica Misije Ambasade Rumunije u Beogradu, Anka Popa. U programu su učestvovali hor „Floris“ iz Žombolja i hor kikindskog Kulturnog centra, „Atendite“.

Po završetku zvaničnog dela programa, gosti i domaćini posetili su Staro jezero i Veliki park. Sa skupa je poslata poruka da, iako ne govorimo istim jezikom, dobro se razumemo i spremni smo da pomognemo jedni drugima u duhu dobre komšijske i prijateljske saradnje.

(VIDEO) Završavaju se građevinski radovi preduzeti na zahtev građana

Igor Crnogorac November 25, 2022

U Kikindi se ovih dana završavaju poslovi na uređenju putne infrastrukture i u pešačkim zonama na koje su, kao neophodne, ukazali građani. Gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije, Miroslav Dučić, obišli su danas radove u Ulici Nikole Tesle u kojoj se saniraju udarne rupe na kolovozu, u dužini od 700 metara.

– Moji saradnici i ja osluškujemo potrebe sugrađana i trudimo se da realizujemo sve što je u našoj mogućnosti. Tako ćemo činiti i ubuduće. Međutim, imamo i u nastavku ove ulice, na Teremijskom drumu, ozbiljan problem. Ovuda prolaze teški kamioni i neophodni su radovi koje ćemo preduzimati uz sufinansiranje sa svima koji koriste ovaj put – rekao je Lukač.

Radovi kod Teremijskog druma deo su poslednjih ovogodišnjih građevinskih intervencija. Javnom komunalnom preduzeću „Kikinda“, koje upravlja saobraćajnicama u gradu, u tu svrhu, opredeljena su dodatna sredstva septembarskim rebalansom budžeta.

– Zahtevi građana su bili da se postave parking mesta u Ulici Uglješe Terzina, između bivšeg Radničkog doma i Suda, i kod Bloka I u Mikronaselju – objasnio je Čedo Gvero, v.d. direktor JKP „Kikinda“. – Rekonstruisan je i deo pešačke zone kod Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“.

Ukupna vrednost radova je 12,5 miliona dinara, a izvođač je „Eko gradnja“ iz Zrenjanina.

Umetnički put profesora Đure Radlovića, utemeljivača mozaičkog slikarstva u novijoj istoriji

Igor Crnogorac November 24, 2022

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi održana je tribina – veče posvećeno profesoru Đuri Radloviću, začetniku tehnike mozaika u slikarstvu koji je, prvi put posle 14. veka i Nemanjića, vratio mozaike u srpske crkve.

O njegovom životnom i profesionalnom putu govorio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Kikinđanin, Jovica Trkulja. Profesor Trkulja inicirao je organizovanje tribine jer je, kako je naglasio, veoma važno da ljudi u zavičaju, Kikindi i Nakovu, saznaju za dostignuća i umetničke domete profesora Radlovića.

– Talenat Đure Radlovića zapazili su još nastavnici u školi u Nakovu u koje je kolonizovana njegova porodica. Ipak, posle završene zanatske škole u Kikindi, radio je kao moler. Njegov talenat primetio je jedan profesor kome je krečio stan i nagovorio ga da upiše likovnu akademiju – ispričao je profesor Trkulja o umetničkim počecima prvog slikara mozaičara u Srbiji.

Prvi susret sa ovom tehnikom imao je u Veneciji, u Crkvi Svetog Marka, ukrašenoj mozaikom čije postavljanje je trajalo 600 godina, kaže profesor Radlović.

– Zatim sam, u toku studiranja, naišao na Hristov portret u Aja Sofiji, to je nešto najlepše što sam u životu video. Počeo sam da radim mozaike fakultativno. Moj profesor me je naterao da specijaliziram tu tehniku iako ona do tada nije ni postojala na fakultetu. Po završetku studija, dobio sam da ukrasim mozaikom kapelu Svete Petke na Kalemegdanu, i tako je počeo moj put u sakralnoj umetnosti.

Slede izrade mozaika u Hristovoj crkvi u Banjaluci, crkvi na Ozrenu, u manastiru kralja Dragutina, crkvama u Bijeljini i Mrkonjić gradu, u Rusiji. I to je samo deo njegovog umetničkog puta.

– Profesor Radlović je pionir na ovom prostoru u novijem vremenu, najveća radionica mozaika u regionu. On je ustanovio tehnologiju, poseban postupak koji je razvio do najvišeg profesionalnog nivoa, zato je i mogao da napravi takvu produkciju. Važno je i to da radionica ima kontinuitet, sve vreme se podiže kvalitet i, tehnološki i poetički, dostiže se najviši nivo – rekao je Radomir Knežević profesor na Fakultetu likovnih umetnosti.

Najnovije, grandiozno delo profesora Radlovića su mozaici koji nastaju uz pomoć njegovih studenata u Crkvi Svetog Marka u Beogradu: ceo crkveni ikonostas, zatim mozaik „Krunisanje cara Dušana” koji se nalazi iznad groba poglavara, „Nedremano oko“ iznad moštiju patrijarha Germana i oltar od venecijanskog murano stakla. Završen je i mozaik Bogorodice ispod kojeg će biti postavljena kompozicija „Pričešća svetih apostola“, dimenzija 19 sa šest metara, koja je već ocenjena kao najveća i najlepša na svetu.

Podrška Grada Udruženju „Deca sa ahondroplazijom Srbije”

Igor Crnogorac November 24, 2022

Porodicu Terzin, Davora, Slađanu i malu Stašu, koja boluje od ahondroplazije, juče su u Gradskoj kući primili predsednik gradskog parlamenta, Mladen Bogdan i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić-Kiurski.

– Razgovarali smo o ahondroplaziji i o našoj Staši – kaže Slađana, Stašina mama, koja je i predsednica udruženja Deca sa ahondroplazijom Srbije sa sedištem u Kikindi. – Predstavnici Grada pružili su nam podršku i ponudili pomoć. Stašine terapije i snimanja ne plaćamo, ali ćemo, kao udruženje, konkurisati za budžetska sredstva naredne godine.

Udruženje okuplja roditelje dece sa retkom bolešću patuljastog rasta, koje u Srbiji ima sedmoro. U planu je da u Kikindi organizuju skup na koji će doći i dve porodice iz inostranstva, iz Crne Gore i Austrije. Osnovna aktivnost roditelja je da terapija novim lekom, koja se sprovodi u svetu, bude dostupna i kod nas, o trošku države. Lek otklanja mnoge komplikacije ove bolesti; njegova cena je 270 hiljada evra godišnje po detetu i potreban je do završetka njegovog razvoja.

Delegacija Udruženja sutra će, tim povodom, imati sastanak u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u Beogradu, kaže Slađana Terzin i zahvaljuje na dosadašnjoj podršci sugrađanima i Gradu.

Svi koji žele da pomognu Udruženju Deca sa ahondroplazijom Srbije kako bi sva deca dobila adekvatnu terapiju, mogu to učiniti uplatom na žiro račun sa brojem: 200-3551460101016-83.