Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

(ВИДЕО) На Старом језеру уређени канали – у плану су и нови садржаји

Igor Crnogorac November 15, 2022

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и извршна директорица Јавног водопривредног предузећа “Воде Војводине”, Данка Васиљевић, обишли су данас завршне радове на уређењу каналске мреже на Старом језеру.

– Уређује се око 30 километара канала у трима катастарским општинама: Кикинда, Башаид и Банатска Топола. Уклоњено је више од 260 хиљада квадратних метара вегетације и измуљено је преко 40 хиљада кубних метара из каналске мреже. Део се расипа у околини канала, а тамо где то није могуће, транспортује се на погодне локације. Осим тога, очишћени су и пропусти који су се у претходном периоду зачепили од муља – изјавила је Васиљевићева.

У питању је завршна фаза уређења каналске мреже, коју спроводе Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Град Кикинда и „Воде Војводине“. Укупна вредност радова је 40 милиона динара, а извођач је Водопривредно друштво „Средњи Банат“, које је територијално надлежно за ово подручје. Градоначелник Лукач подсетио је да ова сарадња траје већ 15 година.

– Настављамо добру праксу. Сада се уређује северни крак каналске мреже, али ми континуирано радимо на уређењу и одржавању Старог језера. У наредном периоду биће још пројеката за додатно уређење, како би ова оаза у центру града добила нове садржаје и нову димензију. Планирамо да, с румунским партнерима, у оквиру прекограничне сарадње, аплицирамо са пројектима којима бисмо, можда, чак и оживели реку Галадску.

У изградњу парковских површина, 700 метара стаза, мобилијар, клупе и расвету с друге стране канала, Кикинда је, ове године, уложила 413 хиљада евра, од којих је 85 одсто добијено на конкурсу Интерег ИПА програма прекограничне сарадње. Засађене су 34 врсте зеленила и направљено брдо за санкање.

Једина природна водена површина у Кикинди, Старо језеро, укупне површине око 5,1 хектар, остатак је некадашње речице Галадске која је, као огранак реке Мориш, протицала кроз град. После великих поплава у 19. веку, изградњом насипа ради заштите становништва, Галадска је одсечена од Мориша и доток воде је постепено престао.

Шездесетих година прошлог века, Старо језеро или Штефанчева бара, уређена је као градско купалиште. Проблеми с дотоком текуће воде били су све већи и, временом, само језеро је запуштено, као и простор око њега. Прво веће уређење овог простора предузето је пре петнаестак година. Мостићи су направљени 2016. године, а уређењем површина преко канала, проширен и улепшан простор постаје ексклузивно место за шетњу и рекреацију, како за Кикинђане, тако и за туристе, госте града.

Бесплатне куће у селима до сада добиле 53 породице на подручју Града

Igor Crnogorac November 14, 2022

Бесповратна средства за куповину сеоске куће са окућницом додељују се по Уредби Владе и на конкурсу Министарства за бригу о селу од прошле године. Право да конкуришу имају парови у брачној или ванбрачној заједници, млађи од 45 година, самохрани родитељи и млади пољопривредници. До истека другог конкурса, 1. новембра, са подручја Града било је 199 захтева.

– Захтеви се прво достављају Комисији у Градској управи која утврђује да ли су испуњени услови за конкурисање у Министарству – каже Љубан Средић, у Градском већу задужен за пољопривреду и месне заједнице. – Најчешћа неправилност била је погрешна процена вредности некретнине. Догађало се да се продавац и купци договоре да кућа вреди много више, у намери да разлику у цени поделе. Зато наша комисија процењује вредност куће и проверава остале услове предвиђене конкурсом: да ли је кућа укњижена, да ли има исправне инсталације, да нема оптерећења банке, да они који конкуришу нису, у протеклих пет година, продали некретнину.

Ове године, за куповину куће са окућницом, у локалну самоуправу стигло је 99 захтева. После провере, Градска управа одобрила је 68, који су послати надлежном министарству.

– Још увек немамо коначне податке о томе колико захтева ће бити одобрено у Министарству јер је конкурс тек завршен. За сада знамо да је усвојено 16 и имамо најаву да ће их, вероватно, бити одобрено још пет. Министарство новац опредељује док се не потроши планирани годишњи буџет од 500 милиона динара – објашњава Средић.

Прошле године, комисији је за проверу стигло сто захтева, од којих је 60 испуњавало услове. У министарству су одобрена 32, за која су, укупно издвојена око 32 милиона динара.

Конкурсом је одређено да је највиши износ који заинтересовани могу да потражују 1,2 милиона, a до сада су, млади брачни парови, у просеку, добијали милион динара. Највише је било оних који су у својим селима проналазили некретнину, мада је било и парова из града који су одлазили на село. Углавном су то вишечлане породице са малом децом, каже Средић и напомиње да је обавеза оних који планирају да конкуришу за бесповратна средства да сами пронађи кућу која се продаје и да реално одреде њену вредност. Право на новац од државе имају и самохрани родитељи и млади пољопривредници, али и партнери у ванбрачној заједници.

– Ми смо, у локалној самоуправи, одмах по расписивању конкурса били спремни да обрађујемо захтеве и да што брже урадимо свој део посла, како би пријаве на конкурс што пре стизале у Министарство. Немамо званичне податке о томе колика је заинтересованост у другим градовима и општинама, осим што знамо да је ресорни министар, Милан Кркобабић, прошле године изјавио да је највише пријава стигло из Бачке Паланке и Кикинде. Што се тиче подручја Града, у захтевима су сва села била равномерно заступљена, такође су и цене некретнина уједначене.

По добијању новца за куповину куће, власници су дужни да плате порез на пренос апсолутних права, што је 2,5 одсто вредности, да осигурају кућу, и не смеју да је оптерете кредитом ни хипотеком пет година, нити да је продају десет година од куповине.

Министар Кркобабић најавио je наставак програма јер је, како је рекао, потребно населити 150 хиљада празних сеоских кућа, што је посао за целу деценију. Додао је да је интересовање огромно, да у Министарство стиже 13 до 15 захтева дневно, што је око пет хиљада на годишњем нивоу. До прошлог месеца, средствима из овог програма, купљена је укупно 1.101 сеоска кућа са окућницом, у више од сто јединица локалних самоуправа, у свим деловима Србије.

(ВИДЕО) Данас су Свети Врачи – храм у Кикинди обележава своју славу

Igor Crnogorac November 14, 2022

За православне вернике данас је празник посвећен Светим Врачима, а у Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди обележава се црквена слава. У присуству великог броја верника, литургију је служио епископ банатски, Никанор. У име локалне самоуправе, храмовној слави присуствовали су градоначелник, Никола Лукач, и председник Скупштине Града, Младен Богдан.

После литургије, верници су позвани на трпезу љубави коју су припремили овогодишњи кумови славе, породица Каналас, и Црквеноопштински управни одбор.

Празник Светих Козме и Дамјана – Свете Враче, Српска православна црква молитвено слави 14. новембра по новом, односно 1. новембра по старом календару, на дан смрти ових светитеља. Браћа Козма и Дамјан били су лекари и чудотворци. Рођени су у Азији и верује се да су имали исцелитељски дар. Лечили су бесплатно јер им је Бог дао заповест: „Забадава сте добили, забадава и дајте”, зато су и прозвани „безмедни“, бесплатни лекари, односно бесребреници.

Сахрањени су у Фереману на простору Месопотамије и, према веровањима, исцељивали су и после смрти. Последњих деценија лекари их славе као заштитнике своје професије, а Лекарска комора Србије је, 2007. године, и званично тај дан прогласила својом славом.

Верници данас Светим Врачима упућују молитве за оздрављење, травари и народни исцелитељи спремаjу лековите траве и мелеме. Према веровању, на овај дан не би требало да се раде тешки послови, ни да се излази из куће без преке потребе.

Нада Колунџија у Кикинди – концерт виртуоза за врхунски уметнички доживљај

Igor Crnogorac November 12, 2022

Нада Колунџија, концертна пијанисткиња авангардног усмерења, један од најзначајнијих српских извођача, донела је у свечану салу Народног музеја префињену уметност у извођењу дела савремених композитора, садржаном на новом CD-у, „О светлости, о нежности“. На претходном гостовању, ова пијанисткиња представила је „Удах/издах“ за који је, 2020. године, на такмичењу „Global Music Awards“, у категорији класичне музике, награђена златном медаљом.

– Последњи пут концерт у Кикинди сам одржала пре четири године и имала сам жељу да поново свирам у овој сали. Драго ми је што ћу са овом публиком поново имати заједнички доживљај. Ја сам задужена за атмосферу и она ће сигурно бити добра – рекла нам је пре концерта.

Нада Колунџија своју мисију упознавања публике са композиторима овог и прошлог века испуњава са великом посвећеношћу и препознатљивом виртуозношћу. Тако је било и вечерас у Кикинди. Најављивала је и описивала композиције и говорила о ауторима. Извела је дела Луја Андрисена, Гевина Брајерса и Маурициа Кагела. Уместо дела Дејвида Ленга, како је објаснила, пожелела је да публици свира Парментјеову „Вртоглавицу“, писану за оргуље, као и „Стару мелодију“ Симеона Тен Холта, коју свира на бис.

– Свирам мало „мекши“ репертоар, не такозване клаустрофобичне композиције, које су само за мене или за аутора – каже. – Можда и зато имам све више публике јер су ми на репертоару савремени, атрактивни, али квалитетни програми. Савремени композитори се враћају у прошлост и подсећају се дела класичне музике, тако да публика може да препозна елементе дела старијих аутора у новим композицијама.

Концерт Наде Колунџије у Кикинди уприличен је под покровитељством Министарства културе и информисања и у сарадњи Центра лепих уметности „Guarnerius“ који је основао њен брат, Јован Колунџија, и Народног музеја Кикиндa.

Померање старосне границе – жене ће моћи да се пензионишу са 63,5 године

Igor Crnogorac November 12, 2022

Из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање подсећају грађане да ће, у складу са Законом о ПИО, од 1. јануара важити нови услови за остваривање права на старосну и превремену старосну пензију.

Граница за одлазак у старосну пензију код жена помера се за два месеца, тако да је услов за жене у 2023. години 63 године и шест месеци живота и најмање 15 година стажа осигурања. Код мушкараца и даље важе исти услови – 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Закон прописује померање старосног услова за жене све до 2032. године када ће услови за оба пола бити изједначени, 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Осим овог основа за старосну пензију, осигураници оба пола могу то право остварити са навршених 45 година стажа осигурања, без обзира на године живота.

За остваривање права на превремену старосну пензију, од 1. јануара 2023. године мушкарцима ће бити потребно 40 година стажа осигурања и 60 година живота, а женама најмање 40 година стажа осигурања и 59 година и шест месеци живота. У овом случају пензија се трајно умањује за 0,34 одсто за сваки месец пре навршених година живота прописаних за стицање права на старосну пензију у тој календарској години, а максимално 20,4 одсто.

Померање услова за одлазак у превремену старосну пензију предвиђено је до 2024. године, када ће за остваривање ове врсте права за оба пола бити потребно 60 година живота и 40 година стажа осигурања.

Туристичка организација Града освојила прво место са својим промо-филмовима

Igor Crnogorac November 11, 2022

Туристичкa oргaнизaциja Грaдa Кикинде награђена је на 15. Изложби сувeнирa и туристичких публикaциja. Под покровитељством Града Лесковца, организатор манифестације је Туристичка организација овог места.

Оцењивали су се сувенири и пропагандни материјали којима Туристичка организација представља своју дестинацију. Награде су додељене у једанаест категорија.

Туристичка организација Града Кикинде освојила је прво место за серију кратких промо-филмова и два друга места: за промо-разгледницу и за једнолисну промо-публикацију.

Игор Мировић добитник књижевне награде Банатског културног центра

Igor Crnogorac November 11, 2022

Игор Мировић добитник је награде „Деспотица Ангелина Бранковић” коју додељује Банатски културни центар из Новог Милошева. На конкурсу Центра Мировић је лауреат са својом књигом песама „Светло у светионику“, у издању београдске „Лагуне“. Мировићу је ово четврта књига поезије.

Одлуку о добитнику награде једногласно је донео жири који су чинили: председник, проф. др Зоран Ђерић, песник и прошлогодишњи добитник, Перица Милутин, и Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра.

У образложењу жирија наводи се да нова Мировићева збирка садржи песме из његових претходних песничких књига, као и циклус нових песама, „Излазак из сенке“.

„Највише места у избору заузима поезија из збирке „Повратак у логос“, у којој су доминантни мотиви: Земља, Небо и Људи. А међу њима је низ историјских ликова, „носилаца светла из светионика“: Ђурађ Црнојевић, владика Данило, патријарх Арсеније Чарнојевић, Доситеј Обрадовић, Змај, Светозар Милетић и низ других, којима се придружују у новим песмама: жупан Немања, Свети Сава, Милош Обилић, Краљевић Марко, Карађорђе, Свети Петар Цетињски, Његош, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Лаза Костић, са којима песник ступа у дијалог“, наводи проф. др Зоран Ђерић.

„Оваквим инстинктом, аутор се суочио с великим задатком – повратком самоме себи. Суочавајући се са собом, са савременим човеком и савременим светом, отворио је, широм, двери покајања. А да би покајање било делотворно, оно мора бити Логосно, како би водило не просто животу, већ вечном животу, лишено фантазија, охолости и самопрецењивања, окренуто ка Господу Богу, Господу Христу“, закључује Селимир Радуловић у поговору Мировићеве књиге.

Игор Мировић рођен је 1968. године у Крушевцу. Објавио је четири песничке књиге: „Небо над Византијом“ (1994.), „Кремен пламен“ (2004.), „Повратак у логос“ (2020.) и „Светло у светионику“ (2022.). Заступљен је у антологијама, а песме су му превођене на румунски, мађарски, словачки и македонски језик. Живи и ради у Новом Саду.

Књижевна награда састоји се од повеље и иконе Преподобне Мати Ангелине, ауторке Силвије Влаховић, и Мировићу ће бити уручена на манифестацији под називом „Слово љубве”.

Овај културни догађај и књижевну награду „Деспотица Ангелина Бранковић” установио је Банатски културни центар Ново Милошево у знак сећања на мање познат део српске историје, када су овај део Баната и насеље Арача били у поседу српских деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, као настављача немањићке традиције северно од Саве и Дунава.

„Слово љубве” организује се уз подршку Општине Нови Бечеј. Одржаће се 17. новембра, и тада ће бити и уручена награда овогодишњем лауреату. У програму ће учествовати: председник Матице српске, проф. др Драган Станић, председник Општине Нови Бечеј, Саша Максимовић, директор Банатског културног центра, Радован Влаховић, проф. др Зоран Ђерић, председник жирија, Драган Јовановић Данилов, песник и критичар, Милица Досковић, чланица хора Опере СНП-а и Соња Дамјановић, првакиња драме Српског народног позоришта.

У Дому културе у Новом Бечеју програм ће почети у 18 сати.

Подизање еколошке свести – „зелени квиз“ Покрета горана

Igor Crnogorac November 10, 2022

У Културном центру одржан је еколошки квиз „Покажи свету како чуваш планету“. Ради подизања свести младих о заштити животне средине „Зелени квиз“ организује Покрет горана Кикинде уз подршку Канцеларије за младе и Високе школе струковних студија за образовање васпитача, и под покровитељством Покрајинског секретаријата за спорт и омладину.

Најуспешнији су били ученици ОШ „Ђура Јакшић“. Победничку екипу чине: Исидора Кленанц, Николија Мирков и Марио Бањаш, које је припремала наставница биологије, Гордана Бабић. Другопласирана је била „плава“ екипа из ОШ „Свети Сава“, а ученици школе „Јован Поповић“, „зелени тим“, заузели су треће место.

– У свим играма на почетку били смо најбољи. Ова тема је важна да бисмо имали чисту животну средину. Мислим да људи не воде довољно рачуна о томе, смеће се свуда баца и не рециклира се. Ми у школи чувамо околину и сакупљамо чепове – каже Исидора.

У такмичењу знања и спретности учествовало је 30 ученика шестог и седмог разреда десет основних школа.

– „Зелени квиз“ одржан је други пут и изазвао је велико интересовање основаца – каже Невена Месарош-Оличков, заступница Грађанског удружења Покрет горана Кикинде. – Циљ ове активности је да ученици, на забаван начин, науче како се разврстава отпад и да разумеју значај очувања животне средине.

Дуња Чешић, координаторка Канцеларије за младе, каже да са Покретом горана сарађују две године.

– Подржали смо ову идеју и наши волонтери су помогли у организацији. То су, углавном, средњошколци који се и на овај начин едукују о значају заштите здраве животне средине – рекла је Дуња Чешић.

Програму је присуствовала и Мирослава Крнић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе Кикинда.

– Веома ми је драго што се у Кикинди буди активизам и волонтeризам у идејама за заштиту животне средине – каже Крнићева. – До сада је Секретаријат позивао удружења грађана, а сада чланови удружења зову нас. Сви имамо исти циљ – буђење еколошке свести свих грађана.

Сви учесници квиза добили су ваучере за куповину садница дрвећа или цвећа како би оплеменили свој школски простор, а три првопласиране екипе награђене су и „зеленом“ екскурзијом, посетом Сремским Карловцима и Еколошком центру „Радуловачки“.

Нови циклус за пројекте прекограничне сарадње – у Кикинди одржан први инфо-дан

Igor Crnogorac November 10, 2022

У свечаној сали Градске куће у Кикинди данас је одржана прва радионица – инфо дан Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Румунија – Србија у Србији.

– Од 2002. године имплементирали смо више од 170 пројеката и, на тај начин, привукли смо око 20 милиона евра у Средњи Банат и део Северног Баната. Све активности усмеравамо ка развоју локалних самоуправа – каже Дејан Ненадовић из Регионалног центра за друштвено-економски развој „Банат“ из Зрењанина.

Прва оваква обука у новом циклусу одржана је пре два дана у Темишвару, а данас у Кикинди присуствовала јој је и директорка Програма прекограничне сарадње, Оана Кристеа. Укупан буџет циклуса који траје од 2021. до 2027. године већи је од 87 милиона евра, каже Саша Танацков, у Градском већу задужен за привреду и инвестиције.

– Први позив у овом циклусу траје од 1. октобра до 1. фебруара 2023. године и има два приоритета: заштиту животне средине и управљање ризицима, и друштвено-економски развој. За разлику од претходног циклуса, имамо само две линије за аплицирање, што значи да ће бити прилично велико интересовање за мањe oпција. За прву приоритетну линију предвиђено је преко 11 милиона евра, а за другу око 13 милиона – рекао је Танацков.

Градоначелник, Никола Лукач, истакао је да је, поверавањем организације инфо-дана, Кикинди указана врелика част.

– Индиректни и директни корисници потенцијално имају одличну прилику да конкуришу са својим пројектима. У претходна два циклуса ми смо, на квалитетан начин, искористили средства добијена на овом конкурсу. За нови циклус такође ћемо пажљиво изабрати пројекте, оне које ће Кикинди донети бенефите и побољшати квалитет живота становника – рекао је Лукач.

Градоначелник је, такође, најавио да ће Град, у наредних десетак дана, обновити братску повељу са Жомбољем, са којим се планира аплицирање по заједничким пројектима.

Обука о изради буџета пројеката привукла је велики број заинтересованих. У Удружењу спортских риболоваца и Месној заједници Наково одлучили су да конкуришу за средства како би завршили спортско-рекреативни центар у овом месту.

– Правимо комплекс око језера, иза „Полетовог“ стадиона, да бисмо и будућим генерацијама оставили нешто вредно и корисно, што ће служити на понос нашем месту. Језеро је ископано, имамо и струју и воду, и један мали објекат који смо већ изградили. Надамо се да ћемо успети да добијемо новац да завршимо цео пројекат. До сада су улагали Град и Месна заједница, добили смо и доста личних средстава, а потребно нам је још око 17 милиона динара да бисмо све завршили – каже Бранислав Чубрило – Рус, члан Савета Месне заједнице и Управног одбора Удружења спортских риболоваца у Накову.

За реализацију пројеката по Програму прекограничне сарадње, на територију Града слило се преко 2,4 милиона eвра; најзначајнији су повезани са граничним прелазом Наково-Лунга.

Град ће добити средства за завршетак планских докумената

Igor Crnogorac November 10, 2022

Град Кикинда једна је од осам локалних самоуправа у Војводини које ће добити бесповратна буџетска средства за завршетак послова на изради просторног плана града и плана генералне регулације североисточног дела Кикинде.

Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине, Немања Ерцег, уручио је у среду, у Влади АП Војводине, уговоре о суфинансирању израде планских докумената градоначелницима и представницима локалних самоуправа које су то право оствариле на конкурсу за 2022. годину.

„Уз подршку председника Александра Вучића и Владе Републике Србије, стратешки пројекти којима је обухваћена Кикинда дају нам наду да ћемо, у наредном периоду, направити још боље услове за то да млад човек апсолутно пожели да остане у Кикинди и да му створимо услове за породични живот, као и да има посао адекватан свом образовању“, поручио је градоначелник Кикинде, Никола Лукач.