Међународни дан толеранције установио је UNESCO и обележава се 16. новембра широм планете, уз подсећање да сви имамо право да будемо оно што јесмо, као што и други људи имају право на своју посебност. То је дан који подсећа на поштовање и уважавање друкчијих од нас.
Према Декларацији Уједињених нација, установљеној 1995. године у Паризу, толеранција је прихватање чињенице да људска бића, природно различита по изгледу, положају, говору, понашању и вредностима, имају право да живе и буду то што јесу.
– Уједињене нације посвећене су јачању толеранције јачањем међусобног разумевања међу културама и народима. Овај императив лежи у основи Повеље Уједињених нација, као и Универзалне декларације о људским правима, и важнији је него икад у овој ери пораста и насилног екстремизма и ширења сукоба које карактерише темељно занемаривање људског живота, наводе из УН.
Појам толеранција потиче од грчке речи tolerare, што значи подносити. Толеранција, дакле, подразумева подношење и уважавање туђих идеја, ставова и начина живота. То није израз слабости, попустљивости или негативна особина. Бити толерантан значи бити свестан да су други различити у односу на нас саме и прихватање те чињенице у свакодневном животу.
Од овог јутра број људи на планети премашује осам милијарди, што значи да нас је двоструко више него 1976. Највише становника има Кина, али се очекује да ће је Индија догодине сустићи. Очекује се да ће број становника наставити да расте, али не тако великом стопом. Пораст броја становника на планети прати сајт Worldometer, који се ослања на податке институција и на пројекције – у девет сати јутрос показао је да се родио осмомилијардити човек. У исто време je и Популациони фонд Уједињених нација (UNFPA) на Твитер профилу објавио да нас сада има осам милијарди.
Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и извршна директорица Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине“, Данка Васиљевић, обишли су данас завршне радове на уређењу каналске мреже на Старом језеру.
У питању је завршна фаза уређења каналске мреже, коју спроводе Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Град Кикинда и „Воде Војводине“. Укупна вредност радова је 40 милиона динара, а извођач је Водопривредно друштво „Средњи Банат“, које је територијално надлежно за ово подручје. Градоначелник Лукач подсетио је да ова сарадња траје већ 15 година.
У изградњу парковских површина, 700 метара стаза, мобилијар, клупе и расвету с друге стране канала, Кикинда је, ове године, уложила 413 хиљада евра, од којих је 85 одсто добијено на конкурсу Интерег ИПА програма прекограничне сарадње. Засађене су 34 врсте зеленила и направљено брдо за санкање.
Ове године, за куповину куће са окућницом, у локалну самоуправу стигло је 99 захтева. После провере, Градска управа одобрила је 68, који су послати надлежном министарству.
– Ми смо, у локалној самоуправи, одмах по расписивању конкурса били спремни да обрађујемо захтеве и да што брже урадимо свој део посла, како би пријаве на конкурс што пре стизале у Министарство. Немамо званичне податке о томе колика је заинтересованост у другим градовима и општинама, осим што знамо да је ресорни министар, Милан Кркобабић, прошле године изјавио да је највише пријава стигло из Бачке Паланке и Кикинде. Што се тиче подручја Града, у захтевима су сва села била равномерно заступљена, такође су и цене некретнина уједначене.
За православне вернике данас је празник посвећен Светим Врачима, а у Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди обележава се црквена слава. У присуству великог броја верника, литургију је служио епископ банатски, Никанор. У име локалне самоуправе, храмовној слави присуствовали су градоначелник, Никола Лукач, и председник Скупштине Града, Младен Богдан.
Празник Светих Козме и Дамјана – Свете Враче, Српска православна црква молитвено слави 14. новембра по новом, односно 1. новембра по старом календару, на дан смрти ових светитеља. Браћа Козма и Дамјан били су лекари и чудотворци. Рођени су у Азији и верује се да су имали исцелитељски дар. Лечили су бесплатно јер им је Бог дао заповест: „Забадава сте добили, забадава и дајте”, зато су и прозвани „безмедни“, бесплатни лекари, односно бесребреници.
Сахрањени су у Фереману на простору Месопотамије и, према веровањима, исцељивали су и после смрти. Последњих деценија лекари их славе као заштитнике своје професије, а Лекарска комора Србије је, 2007. године, и званично тај дан прогласила својом славом.
– Последњи пут концерт у Кикинди сам одржала пре четири године и имала сам жељу да поново свирам у овој сали. Драго ми је што ћу са овом публиком поново имати заједнички доживљај. Ја сам задужена за атмосферу и она ће сигурно бити добра – рекла нам је пре концерта.
– Свирам мало „мекши“ репертоар, не такозване клаустрофобичне композиције, које су само за мене или за аутора – каже. – Можда и зато имам све више публике јер су ми на репертоару савремени, атрактивни, али квалитетни програми. Савремени композитори се враћају у прошлост и подсећају се дела класичне музике, тако да публика може да препозна елементе дела старијих аутора у новим композицијама.
За остваривање права на превремену старосну пензију, од 1. јануара 2023. године мушкарцима ће бити потребно 40 година стажа осигурања и 60 година живота, а женама најмање 40 година стажа осигурања и 59 година и шест месеци живота. У овом случају пензија се трајно умањује за 0,34 одсто за сваки месец пре навршених година живота прописаних за стицање права на старосну пензију у тој календарској години, а максимално 20,4 одсто.
„Највише места у избору заузима поезија из збирке „Повратак у логос“, у којој су доминантни мотиви: Земља, Небо и Људи. А међу њима је низ историјских ликова, „носилаца светла из светионика“: Ђурађ Црнојевић, владика Данило, патријарх Арсеније Чарнојевић, Доситеј Обрадовић, Змај, Светозар Милетић и низ других, којима се придружују у новим песмама: жупан Немања, Свети Сава, Милош Обилић, Краљевић Марко, Карађорђе, Свети Петар Цетињски, Његош, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Лаза Костић, са којима песник ступа у дијалог“, наводи проф. др Зоран Ђерић.
Овај културни догађај и књижевну награду „Деспотица Ангелина Бранковић” установио је Банатски културни центар Ново Милошево у знак сећања на мање познат део српске историје, када су овај део Баната и насеље Арача били у поседу српских деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, као настављача немањићке традиције северно од Саве и Дунава.
У Културном центру одржан је еколошки квиз „Покажи свету како чуваш планету“. Ради подизања свести младих о заштити животне средине „Зелени квиз“ организује Покрет горана Кикинде уз подршку Канцеларије за младе и Високе школе струковних студија за образовање васпитача, и под покровитељством Покрајинског секретаријата за спорт и омладину.
– У свим играма на почетку били смо најбољи. Ова тема је важна да бисмо имали чисту животну средину. Мислим да људи не воде довољно рачуна о томе, смеће се свуда баца и не рециклира се. Ми у школи чувамо околину и сакупљамо чепове – каже Исидора.
– „Зелени квиз“ одржан је други пут и изазвао је велико интересовање основаца – каже Невена Месарош-Оличков, заступница Грађанског удружења Покрет горана Кикинде. – Циљ ове активности је да ученици, на забаван начин, науче како се разврстава отпад и да разумеју значај очувања животне средине.
– Подржали смо ову идеју и наши волонтери су помогли у организацији. То су, углавном, средњошколци који се и на овај начин едукују о значају заштите здраве животне средине – рекла је Дуња Чешић.
– Веома ми је драго што се у Кикинди буди активизам и волонтeризам у идејама за заштиту животне средине – каже Крнићева. – До сада је Секретаријат позивао удружења грађана, а сада чланови удружења зову нас. Сви имамо исти циљ – буђење еколошке свести свих грађана.