Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

У Економско-трговинској школи, уз најсавременија наставна средства, завидан квалитет наставе

Igor Crnogorac децембар 15, 2022

Економско-трговинска школа у Кикинди је, у последњих шест месеци обновила и најсавременијим наставним средствима опремила све кабинете за стручне предмете економског и комерцијалног смера, као и кухињу и салу за угоститељска занимања.

– Захваљујући локалној самоуправи, решили смо велике проблеме које смо имали због неопремљених кабинета. У претходне две године замењени су застарели рачунари у бироима за подручја рада економија, право и администрација – каже директорица Школе, Тања Радованов. – Поред тога, од почетка школске године, на конкурсима Министарства просвете, добили смо 60 рачунара, штампач, 16 лаптопова, 16 пројектора и 16 сталкова. Захваљујући надлежном Покрајинском секретаријату, сада имамо и два нова телевизора која користимо уместо пројектора.

У кабинетима је данас наставу из предмета „обука у виртуелном предузећу“ имала трећа година комерцијалног смера. Александра Зивлак каже да се припрема да упише маркетинг.

– Ово је један од бољих смерова у школи, много предмета имамо на рачунарима. Конкретно, на овим часовима учимо све о томе како се води предузеће.

Њена школска другарица из другог одељења истог смера, Милијана Милованов, веома је задовољна што је успела да упише смер који је желела.

– Као економисти имамо највише могућности да урадимо нешто са својим животом, можемо да имамо и своје предузеће. Размишљала сам о томе да упишем Факултет за пословну информатику – каже Милијана.

За подручје рада угоститељство Школа је, додаје директорица, по пројекту Министартва правде, набавила и конвектомат, најсавременији уређај за потребе наставе из предмета куварство, вредан 480 хиљада динара. Конвектомат има три начина рада: конвекцијски (струјањем врућег ваздуха), парни и комбиновани.

– Са новим уређајем припрема јела може да се програмира, чак и изглед и боја јела, а уређај поседује и сонду која проверава да ли је јело готово и аутоматски га искључује. Припрема хране много је лакша и бржа, а јела су квалитетнија – објашњава наставник куварства, Милан Малетић.

На данашњем часу припремани су, већ заборављени локални бренд, „Нарвик шницла“ и најпознатије италијанско јело, особуко. У наредном периоду потребно је још проширити кухињу и уредити салу за услуживање, како би настава за један од најпопуларнијих смерова била још квалитетнија, каже директорица Радованов.

Иначе, ове школске године, на смер куварство, у трогодишњем трајању, уписано је чак 30 ђака, а постојала је потреба за још више места.

Стефан Николић, ученик трећег разреда, на наставу стиже из Војвода Степе.

– Највише ми се свиђају српска јела. Много волим свој позив и мислим да је веома важан јер без њега свет не може да функционише. Кување није само занат, то је уметност. Ова школа има најбоље професоре, добро је организована, има одлична средства за рад – каже Стефан.

Да овде млади заиста воле своје занате, потврђује и наставник Малетић који подсећа да су управо ђаци смера куварство два пута освојили прво место у емисији „Куварски калфа“ на РТС-у, 2018. и 2020. године и то са јелима кромпирица и са пиреом од бундеве и белим месом, пуњеним сувим шљивама и мокринским сиром.

Директорица Тања Радованов додаје да је, после прекида због пандемије, Школа обновила сарадњу са сродним образовним установама у Сокобањи и у Врњачкој Бањи, у којима ће, већ на пролеће, ученици другог разреда угоститељских смерова ићи на феријалну праксу.

Економско-трговинска школа већ годинама уназад једна је од најтраженијих школа у Кикинди и широј околини. Ове школске године има 350 ученика у 14 одељења на смеровима: комерцијалиста, економски техничар, трговац, конобар, кувар и техничар обезбеђења.

У Школи очекују да ће, за наредну школску годину, добити одобрење да упишу и одељење туристичког смера. Такође, у процесу верификације су потпуно нови смерови: рестаураторски техничар, царински и техничар за противпожарну заштиту, као и четворогодишње школовање за занимање кулинарски техничар.

Уз одличну опремљеност и квалитет рада, ова образовна установа, на тај начин ће, несумњиво, још више добити на популарности и статусу у широј заједници.

Предавање о будућности енергетике – будућим инжењерима у Техничкој школи

Igor Crnogorac децембар 15, 2022

Предавање на тему “Соларна енергија, садашњост и будућност енергетике“ одржано је данас ђацима треће и четврте године Техничке школе у Кикинди.

Обука је део пројекта под називом „Промоција коришћења соларне енергије кроз прозјумер (купац-произвођач) приступ“. Спроводи га Регионална развојна агенција „Банат“ из Зрењанина у сарадњи са немачком Организацијом за међународну сарадњу ГИЗ.

– Одржавамо јавне часове у средњим часовима у нашем региону како бисмо ученицима скренули пажњу на обновљиве изворе енергије, са акцентом на соларну енергију и на приступ купац-произвођач, који је тренутно актуелан код нас. Желимо да подстакнемо младе на размишљање и делање у овој области – рекао је руководилац Сектора за регионалне развојне пројекте Агенције „Банат“, Бранислав Милосав.

Предавању су присуствовали чланови Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за образовање и културу, и Саша Танацков, задужен за привреду и инвестиције.

– Слично предавање било је недавно организовано за представнике јавних предузећа – подсетио је Танацков. – Ови ђаци су ти који ће, као нови инжењери машинства, електротехнике и енергетике, да нас уведу у нову будућност и у нове технологије.

Он је додао да је Техничка школа изабрана управо зато што едукује ученике у овим профилима и може највише да допринесе, не само буђењу свести, него и у пружању нових техничких знања.

„Зелени драгстор“ од данас и у А насељу – широк асортиман и повољнe ценe

Igor Crnogorac децембар 15, 2022

Становници А насеља у Кикинди данас су добили трговину са изузетним избором, приступачним ценама и, што је најважније, у свом суседству, у делу града у којем је недостајао добро снабдевен прехрамбени објекат.

Осма трговинска јединица „Зеленог драгстора“ отворена је у Улици Раде Трнића 17, поред вртића „Колибри“, у просторијама у којима је некада била Месна заједница. Новоотворени објекат посетили су градоначелник, Никола Лукач и члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.

– Овај део Кикинде је један од најнасељенијих. Грађани су изразили потребу за једном оваквом трговином и мислим да ће им то помоћи. Истовремено, овде смо имали запуштен простор. Са послодавцем који је желео да прошири своју мрежу, договорили смо се да се управо овде отвори продавница. Уверили смо се да је добро снабдевена и да су цене повољне, разговарали смо и са купцима и они су задовољни. Надам се да ће и постојање добре трговине помоћи да овај део града оживи и да се омогуће нова запошљавања. Оплемењујемо садржаје свих делова града, то је део зацртаних циљева да се у Кикинди живи боље – рекао је Лукач.

Лукач је додао да је градски простор издат по тржишној цени. Власник „Зеленог драгстора“, Владимир Радовановић, каже да су се потрудили да простор претворе у леп објекат, као и да је захвалан локалној самоуправи која је препознала захтеве потрошача, посебно старијих суграђана.

– Сада су и становници А насеља у прилици да се снабдевају свим што им је потребно. „Зелени драгстор“ постоји од 1995. године, када је отворена прва трговина код Суда. Ово нам је осми објекат у Кикинди, са укупно 40 запослених радника и још 16 у велетрговини – каже Радовановић. – Конкурентни смо због брзог обрта робе и ниских маржи. То смо у могућности јер, што више растемо, добијамо све боље услове од добављача, и те повољности преносимо на наше купце.

Нови, највећи објекат овог ланца, отворен је јутрос у шест, а раднике су дочекали купци из суседства, каже Дејан Угрешић, пословођа осмог „Зеленог драгстора“.

– Овде живи десетак хиљада становника и мислим да смо им олкшали снабдевање. Купци су задовољни квалитетом и, посебно, ценама.

Задовољна је и Хајналка Ђомпарин, једна од првих муштерија данас.

– Заиста нам пуно значи ова продавница – каже. – Видим да има све што нам треба.

Млада мама, Лидија Јокић, са својом бебом, такође је стигла из комшилука.

– Ово нам је сада најближе и видим да су цене повољне. Ту нам је и вртић, сада нам је све успут.

„Зелени драгстор“ у Улици Раде Трнића има радно време као и остали објекти ове трговинске мреже – сваког дана, и недељом, од 6 до 22 сата. Данас сто артикала има посебно снижене цене, а сваког месеца су акцијске цене на одређене производе, каже Владимир Радовановић.

Он је најавио да ће се мрежа продавница проширивати у граду и у селима, као и да ће, до лета, један објекат, радити 24 сата. Такође је позвао заинтересоване, пре свега искусне трговце, да се јаве у централу фирме, у Тозе Марковића 150а, уколико желе да заснују радни однос у „Зеленом драгстору“ у којем, како каже, раде задовољни трговци.

Четири стотине фолклораца „Гусала“ Кикинђанима приредило незаборавно вече

Igor Crnogorac децембар 14, 2022

За љубитеље фолклора, а ту рачунамо, разуме се, и сву подршку младим фолклорцима „Гусала“, није било довољно места у сали Народног позоришта, на два концерта – дечијих, а затим извођачких ансамбала и ветерана.

Главни уметнички руководилац Академског друштва за неговање музике „Гусле“, Игор Попов, каже да се традиционални Новогодишњи концерт припрема од септембра.

– Ми га зовемо концертом свих ансамбала јер је заиста тако – наступило је 400 наших чланова, од предшколског узраста до ветерана. Вечерас су извођачки ансамбли премијерно извели Игре из источне Македоније и Игре са банатских салаша, као и две нове кореографске минијатуре. Такође, део програма су и наше кореографије по којима смо препознатљиви – Српске игре из Баната и Српске игре из Поморишја. Не може се, наравно, без југа Србије јер је атрактиван, зато увек имамо и Игре из Врањског поља и Босилеградског Крајишта, а ветеранске групе су наступиле са играма из Бујановца и из Лесковца – каже Попов.

Шеснаестогодишња гимназијалка Емилија Сретеновић фолклором се бави од четврте године.

– Дуго нисмо наступали у Кикинди и веома смо срећни због тога. Припреме трају неколико месеци иако је ово генерално програм који радимо – каже Емилија.

У „Гуслама“ су, каже Игор Попов, поносни на чињеницу да су сви извођачи – музичари, вокални солисти и играчи – чланови Друштва, као и да у богатом фундусу имају своје костима за сав репертоар.

Изузетно увежбани играчи наступили су вечерас са много радости која се прелила и на публику. „Гусле“ су, још једном, обрадовале суграђане и заслужују све честитке за рад и труд који улажу у очувању традиције и раду са децом и младима. Као и за лепоту игре којој смо присуствовали.

Како је студент приватизовао Ливницу?!

Igor Crnogorac децембар 14, 2022

Иако су седнице Народне скупштине обележили бројни вербални окршаји и жустре полемике, посебно се издвојила недавна епизода у којој је народна посланица Демократске странке Драгана Ракић, у жељи да прикупи јефтине политичке поене и унизи шефа напредњака Миленка Јованова, изнела оптужбе чија се истинитост лако да проверити- једноставним гуглањем . Драгана Ракић, перјаница Демократске странке односно онога што је од некада респектабилне политичке партије остало, оптужила је Јованова да је учествовао у малверзацијама око приватизације „Ливнице“?! Оптужба је изречена ни мање ни више него у Народној скупштини где је посланица Ракић од министра Синише Малог затражила да јој „достави сву документацију везану за ову спорну приватизацију“.

-Грађани Кикинде су ме замолили да добијем информације у вези са приватизацијом Ливнице у Кикинди. Наиме, у тој приватизацији је учествовао шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов. Додуше, тада није био у СНС-у, тада је био члан Демократске странке Србије, заједно са некадашњим министром за приватизацију, Предрагом Бубалом, који је такође био члан Демократске странке Србије. Када је откривена малверзација у Ливници везано за приватизацију Ливнице Кикинда, Бубало је завршио у затвору, а знате шта је Миленко Јованов урадио – учланио се у Српску напредну странку.-дословно је гласило обраћање посланице демократа.

Чак ни проста, да не може бити простија рачуница која показује да је Јованов у време када је завршена приватизација „Ливнице“ имао тек 23 године и био студент Правног факултета у Београду, на неки волшебан начин није поколебала Ракићеву да изнесе овакав нонсенс. Шеф напредњака, иначе и најактивнији посланик у Скупштини није оклевао да одговори:

-Дакле, у то време ја као студент са 23 године, јер то је мај 2004. године, дођем код Војислава Коштунице и Предрага Бубала и кажем – има да приватизујете овако или вас неће бити. И они шта ће, људи ураде како сам им ја рекао-иронично је одговорио Јованов и наставио: .

-Грађани Кикинде не знају додуше ко је Драгана Ракић, јер од странке тамо имају таблу и канцеларију, чланова нема, али врло добро знају да је мој отац радио у тој Ливници Кикинда.

Ви да сте се ишта распитивали не бисте правили овакве грешке и то показује колико сте површни, колико вас мрзи, чак и на Гугл да одете. Иначе бисте знали да је тај Бубало кога спомињете био приведен у мају 2013. године, а да сам се ја, што пише на мом сајту где сте могли да видите, у Српску напредну странку учланио у августу 2015. године, две године касније.

Мислите да ће то да вам прође? Па, неће. Добићете одговор увек.. Ви мислите овим подметачинама, овим твитер-зафрканцијама да ћете да победите на изборима? упитао је шеф напредњака.

Стварно их мрзи да гуглају: Бубало био оптужен због Луке Београд, а не Ливнице

У очигледној жељи да по сваку цену изнесе оптужбе на рачун шефа напредњака, Ракићевој није тешко пало да потпуно игнорише чињенице. Министар Бубало никада није био оптужен због приватизације Ливнице. Против бившег министра вођен је судски процес због приватизације Луке Београд.

Пропала тема

-Осамнаест година траје моја завера да сам ја сакрио како сам приватизовао Ливницу. И ево, таман сам мислио да ћу да се извучем, али ево Драгане Ракић која ме је раскринкала и ја сада немам шта друго, него да се пријавим у полицију и да кажем- људи треба да идем у затвор, ја лоше приватизујем,. А хвала вам што ме сматрате довољно способним и што сматрате да сам као несвршени студент успео да приватизујем један велики систем као што је Ливница Кикинда. Господине Орлићу, ово је проблем. Ово је требало да буде речено када ја нисам у сали и да не могу да одговорим и онда је то требало данас да буде тема- истакао је Јованов.

У библиотеци представљен роман Анице Лазин: Сви смо таоци сопствених снова

Igor Crnogorac децембар 13, 2022

Књига „Таоци снова“ Анице Лазин представљена је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Аница Лазин је рођена Кикинђанка, српско-канадска новинарска, списатељица и позоришна продуценткиња. Живи у Канади. После београдске и промоције у Новом Саду, своју књигу промовише и у родном граду. Први, аутобиографски роман „Тиса“, написала је на француском језику.

„Таоци снова“ је роман о породици која се насељава у Банату у време Марије Терезије. Паралелна прича у роману је о несрећама и губицима испуњеном животу композитора Густава Малера, чијом музиком је ауторка инспирисана.

– То је фрагментарни роман, има више личности и више прича, али је све јако повезано. Роман је прича о досељењу моје породице Блат која је дошла овде, не зна се тачно одакле, можда из Алзас-Лорене, не зна се ни да ли су Немци или Французи. У ту базу, наративни тепих, уплела сам легенде, мамине приче из детињства, али тема романа је осећај припадности земљи и питање исељеништва, носталгије, великог осећања кривице што сам отишла. Свака особа у роману је, на неки начион, талац неког сна – сна о бољем животу, о останку овде, о одласку негде, али сви смо ми таоци снова – рекла је ауторка.

Аница Лазин је завршила Музичку академију и била запослена у Радио Београду. Србију је, због антиратних ставова и неслагања са тадашњим системом, напустила почетком деведесетих година. Празнину насталу због одсечених веза попунила је, каже, управо овом књигом, коначним прихватањем носталгије и чежње, и спознајом да корени нису изгубљени, да су у њој самој, једнако као и снови.

На кикиндском представљању књиге говорила је и ауторка поговора, Александра Ђуричић. Делове романа говорио је члан ансамбла кикиндског позоришта, Јордан Бурсаћ. Роман „Таоци снова“ изашао је ове године у Издавачкој кући „Дерета“.

На фестивалу „Ki dance Fest“ ове године деца ће плесати за Дамјана Петрова

Igor Crnogorac децембар 13, 2022

Хуманитарно-плесни фестивал, „Ki dance Fest“, ове године имаће своје четврто издање и с правом добити епитет традиционалног. Настао је из великог ентузијазма суграђанке Мирне Крнић, мастер професора спорта и физичког васпитања. Мирна је власница Удружења спортског плеса „Dance N Soul Ritmik“ који окупља 130 деце од четири до 14 година, у 10 узрасних група – девет модерног плеса и једну групу мажореткиња.

– Први пут када сам организовала Фестивал, било је то у жељи да Кикинђане упознам са модерним плесом, оним што радим ја, али и моје колеге у граду. Идеја је била да то буде плесни фестивал, да деца покажу шта су научила, али да не зарађујемо на томе, него да приход од улазница поклонимо некоме коме је потребно – каже Мирна.

Показало се да је идеја наишла на одличан одзив и учесника и публике. Овога пута, новац ће се сакупљати за дечака Дамјана Петрова из Кикинде који је, приликом рођења, остао без кисеоника, што је довело до последица које захтевају лечење.

– На улазу ће бити кутија са Дамјановом фотографијом. Договорили смо се да се донира симболичних 200 динара али, наравно, ко жели може да донира и више. Када уђе сва публика, одмах пребројавамо новац и саопштавамо колико је сакупљено – објашњава Мирна која у организацији читавог фестивала има помоћ своје колегинице из истог плесног студија, струковног васпитача деце предшколског узраста, Александре Ђилас.

И ове године на „Ki dance Fest“-у ће, уз плесаче домаћине из школе „Dance N Soul Ritmik“, наступити и гости: мажореткиње из Студија „Венус плус“ из Аде и из плесног студија „Лана“ из Панчева, хип-хоп групе студија „Style“ из Суботице и „M Dance“ из Сенте, чланови студија савременог плеса „Quick Dance“ из Новог Кнежевца и бубњарска секција кикиндског Студија „Maus“ коју предводи Душан Лињачки.

Укупно 250 деце и младих плесача представиће се публици на Фестивалу уживајући у плесу али и хуманој сврси овог изузетног догађаја. Покровитељи манифестације су Град Кикинда, Спортски центар „Језеро“ и Фабрика „Банини“.

Хуманитарно-плесни фестивал „Ki dance Fest“ одржаће се у недељу, 18. децембра, у хали Спортског центра „Језеро“, од 17 сати.

Отворена ретроспективна изложба Браце Азарића, сликара импулса и тренутка

Igor Crnogorac децембар 12, 2022

Изложба слика Браце Азарића из Нових Козараца свечано je отворена вечерас у Галерији Културног центра. Ретроспектива обухвата период од 40 година стварања на 25 слика овог уметника.

Азарићев ликовни израз у далекој асоцијацији подсећа на дела Милана Коњовића, рекао је, отварајући изложбу, историчар уметности, сликар и истакнути ликовни критичар, Здравко Вучинић.

– Азарић је сликар импулса и тренутка. У његовим сликама се све одвија у једном даху. Све је у замаху и покрету, заправо, све траје без сустајања и прекида. Нема у њима предаха који би профилисао мирне пасаже сликане представе. Његови радови упућују на узбуђење које расте и нараста до крешченда, до готово апстрактне визије чију је границу имао на уму и никад је није преступио – рекао је Вучинић.

Сликар Шандор Керекеш из Суботице истакао је да се Азарићев рад не може одредити ниједним сликарским правцем.

– На свакој слици видите личну импресију сликара који ради брзо, осмишљено и прецизно, и не греши, јер у његовим рукама живи ентузијазам који од њега чини уметника. Иако по професији није сликар, он је надмашио много професионалних сликара – истакао је Керекеш. – Азарићеве фигуре приказују нам гротеску данашњег постковид периода који људе чини охлађеним и изолованима. Свима је неопходан контакт, као и додир са сликарима и њиховим делима.

Говорећи о свом раду и развоју као сликара, сам Азарић објаснио је да му је одувек инспирација био сам живот.

– Од првих радова надаље имамо и импресионизам, експресионизам и модерне фигурације, то је једноставно уметнички пут, човек се мења. Кад погледам свој пут, од првих радова, класичног реализма до модерне фигурације, апстракције, види се да је то исти потез, али је друкчији израз. Најдражи ми је портрет сликарке из Каира који сам прво урадио у реализму, а затим поново апстрактно, из подсвести, тада излази оно што осећаш – објаснио је Азарић.

Отварању су присуствовале и Азарићеве колеге са данас одржане Новогодишње ликовне колоније у Културном центру. У име организатора, заменица директора Културног центра, Тања Ножица, уручила им је захвалнице за учешће.

У програму отварања изложбе учествовао је и Ђуро Буцало, члан Клуба књижевника „Душко Трифуновић“. Ретроспективна изложба сликара Браце Азарића биће доступна наредних десет дана.

Одржана Новогодишња ликовна колонија – 18 слика на дар Културном центру

Igor Crnogorac децембар 12, 2022

У кикиндском Културном центру данас је одржана Новогодишња ликовна колонија коју ова установа организује трећи пут уз подршку Града. Сликаре је данас посетила чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Колонија окупља еминентне сликаре и постаје већ традиција. Само један од бенефита је да се овом сарадњом размењују знања и искуства уметника. Посебно је леп гест сликара да оставе један свој рад Културном центру – рекла је Валентина Мицковски.

За ову прилику свечана сала Културног центра претворена је у велики атеље, у којем је, у изузетно пријатној атмосфери стварало осамнаест сликара из Пожаревца, Суботице, Београда, Нових Козараца и Кикинде. Њиховим сликама биће украшена свечана сала, рекла је заменица директора Културног центра, Тања Ножица.

Сусрет ликовних уметника у Кикинду је већ други пут довео пензионисаног професора ликовне уметности из Суботице, Шандора Керекеша, који слика већ педесет година.

– Овај амбијент је одличан за стварање. Сви учесници су пријатни, а организација је изузетна, зато мислим да ће колонија бити плодна. Сада сликам акрилним бојама, моје слике су апстрактне, али са одређеном, мојом личном лексиком – каже Керекеш.

Милан Драгољевић, сликар из Нових Козараца, један је од организатора прве колоније. Каже да је почео да слика као дечак, а излаже већ четири деценије.

– Прву изложбу имао сам у војсци у Вараждину, тада сам сликао партизане. Мислим да Кикинда треба да има једну колонију од шест дана јер имамо услове, а град би добио добре слике. За ову салу сликам банатски пејзаж, акрил на платну – каже Драгољевић.

Са једнодневне, сада већ традиционалне ликовне колоније сликари ће, кажу, отићи задовољни, до новог Новогодишњег сусрета и нових слика. На крају дана, један од учесника, сликар из Нових Козараца, Брацо Азарић, отвориће своју самосталну изложбу у Културном центру.

Пало стабло у центру града, нема повређених, саобраћај био заустављен сат времена

Igor Crnogorac децембар 12, 2022

У Улици браће Татић, испред броја 8а, данас око 13 сати пало је потпуно здраво стабло. На срећу, нико није повређен, а причињена је материјална штета на три паркирана возила у којима, у тренутку пада, није било људи. Саобраћај је био заустављен око сат времена.

За сада није познато шта је узроковало пад дрвета. По пресеку и корењу види се да је потпуно здраво, рекла је секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе, Мирослава Наранчић, која је стигла на лице места.

– За сада не знамо шта се десило и зашто је дошло до изваљивања стабла из корена. Имамо среће што није било повређених. Стабло је здраво, а није било ветра нити неких непогода, ништа га није споља угрозило. Сва стабла се редовно прегледају, два пута годишње, то раде стручњаци Института за низијско шумарство из Новог Сада, свако стабло има свој здравствени картон. Нека су означена као сасвим, а нека као мало мање витална, али ниједно није болесно, о томе се води рачуна, а то се и види по обореном стаблу. Екипа из Института ће већ сутра стићи у Кикинду како би се установио узрок пада, да није можда дошло до ремећења кореновог система због инсталација или неких других околности – рекла је Мирослава Наранчић.

Она је додала да власници оштећених аутомобила треба да се јаве Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и да, са документацијом из Полицијске управе, поднесу захтев за надокнаду штете.

Стабло америчког копривића, познатог као пинцике, високо је око 20 метара и изузетно је масивно. Ових стабала, у улицама Браће Татић и Генерала Драпшина има око 400 и стари су седамдесетак година. Редовно се орезују, каже наша саговорница, а последњи пут то је учињено пре неколико година.