Становници А насеља у Кикинди данас су добили трговину са изузетним избором, приступачним ценама и, што је најважније, у свом суседству, у делу града у којем је недостајао добро снабдевен прехрамбени објекат.
Осма трговинска јединица „Зеленог драгстора“ отворена је у Улици Раде Трнића 17, поред вртића „Колибри“, у просторијама у којима је некада била Месна заједница. Новоотворени објекат посетили су 
градоначелник, Никола Лукач и члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.
– Овај део Кикинде је један од најнасељенијих. Грађани су изразили потребу за једном оваквом трговином и мислим да ће им то помоћи. Истовремено, овде смо имали запуштен простор. Са послодавцем који је желео да прошири своју мрежу, договорили смо се да се управо овде отвори продавница. Уверили смо се да је добро снабдевена и да су цене повољне, разговарали 
смо и са купцима и они су задовољни. Надам се да ће и постојање добре трговине помоћи да овај део града оживи и да се омогуће нова запошљавања. Оплемењујемо садржаје свих делова града, то је део зацртаних циљева да се у Кикинди живи боље – рекао је Лукач.
Лукач је додао да је градски простор издат по тржишној цени. Власник „Зеленог драгстора“, Владимир Радовановић, каже да су се потрудили да простор 
претворе у леп објекат, као и да је захвалан локалној самоуправи која је препознала захтеве потрошача, посебно старијих суграђана.
– Сада су и становници А насеља у прилици да се снабдевају свим што им је потребно. „Зелени драгстор“ постоји од 1995. године, када је отворена прва трговина код Суда. Ово нам је осми објекат у Кикинди, са укупно 40 запослених радника и још 16 у велетрговини – каже Радовановић. – Конкурентни смо због брзог обрта робе 
и ниских маржи. То смо у могућности јер, што више растемо, добијамо све боље услове од добављача, и те повољности преносимо на наше купце.
Нови, највећи објекат овог ланца, отворен је јутрос у шест, а раднике су дочекали купци из суседства, каже Дејан Угрешић, пословођа осмог „Зеленог драгстора“.
– Овде живи десетак хиљада становника и мислим да смо им олкшали снабдевање. Купци су задовољни 
квалитетом и, посебно, ценама.
Задовољна је и Хајналка Ђомпарин, једна од првих муштерија данас.
– Заиста нам пуно значи ова продавница – каже. – Видим да има све што нам треба.
Млада мама, Лидија Јокић, са својом бебом, такође је стигла из комшилука.
– Ово нам је сада најближе и видим да су цене повољне. Ту нам је и вртић, сада нам је све успут.
„Зелени драгстор“ у Улици Раде Трнића има радно време као и остали објекти ове трговинске мреже – сваког дана, и недељом, од 6 до 22 сата. Данас сто артикала има посебно снижене цене, а сваког месеца су акцијске цене на одређене производе, каже Владимир Радовановић.
Он је најавио да ће се мрежа продавница проширивати у граду и у селима, као и да ће, до лета, један објекат, радити 24 сата. Такође је позвао заинтересоване, пре свега искусне трговце, да се јаве у централу фирме, у Тозе Марковића 150а, уколико желе да заснују радни однос у „Зеленом драгстору“ у којем, како каже, раде задовољни трговци.
За љубитеље фолклора, а ту рачунамо, разуме се, и сву подршку младим фолклорцима „Гусала“, није било довољно места у сали Народног позоришта, на два концерта – дечијих, а затим извођачких ансамбала и ветерана.
– Ми га зовемо концертом свих ансамбала јер је заиста тако – наступило је 400 наших чланова, од предшколског узраста до ветерана. Вечерас су извођачки ансамбли премијерно извели Игре из источне Македоније и Игре са банатских салаша, као и две нове кореографске минијатуре. Такође, део програма су и наше кореографије по којима смо препознатљиви – Српске игре из Баната и Српске игре из Поморишја. Не може се, 
наравно, без југа Србије јер је атрактиван, зато увек имамо и Игре из Врањског поља и Босилеградског Крајишта, а ветеранске групе су наступиле са играма из Бујановца и из Лесковца – каже Попов.
ово 
генерално програм који радимо – каже Емилија.
„Таоци снова“ је роман о породици која се насељава у Банату у време Марије Терезије. Паралелна прича у роману је о несрећама и губицима испуњеном животу композитора Густава Малера, чијом музиком је ауторка инспирисана.
Аница Лазин је завршила Музичку академију и била запослена у Радио Београду. Србију је, због антиратних ставова и неслагања са тадашњим системом, напустила почетком деведесетих година. Празнину насталу због одсечених веза попунила је, каже, управо овом књигом, коначним прихватањем носталгије и чежње, и спознајом да корени нису изгубљени, да су у њој самој, једнако као и снови.
Показало се да је идеја наишла на одличан одзив и учесника и публике. Овога пута, новац ће се сакупљати за дечака Дамјана Петрова из Кикинде који је, приликом рођења, остао без кисеоника, што је довело до последица које захтевају лечење.
И ове године на „Ki dance Fest“-у ће, уз плесаче домаћине из школе „Dance N Soul Ritmik“, наступити и гости: мажореткиње из Студија „Венус плус“ из Аде и из плесног студија „Лана“ из Панчева, хип-хоп групе студија „Style“ из Суботице и „M Dance“ из Сенте, чланови студија савременог плеса „Quick Dance“ из Новог Кнежевца и бубњарска секција кикиндског Студија „Maus“ коју предводи Душан Лињачки.
Изложба слика Браце Азарића из Нових Козараца свечано je отворена вечерас у Галерији Културног центра. Ретроспектива обухвата период од 40 година стварања на 25 слика овог уметника.
– Азарић је сликар импулса и тренутка. У његовим сликама се све одвија у једном даху. Све је у замаху и покрету, заправо, све траје без сустајања и прекида. Нема у њима предаха који би профилисао мирне пасаже сликане представе. Његови радови упућују на узбуђење које расте и нараста до крешченда, до готово апстрактне визије чију је границу имао на уму и никад је није преступио – рекао је Вучинић.
Сликар Шандор Керекеш из Суботице истакао је да се Азарићев рад не може одредити ниједним сликарским правцем.
нам гротеску данашњег постковид периода који људе чини охлађеним и изолованима. Свима је неопходан контакт, као и додир са сликарима и њиховим делима.
апстрактно, из подсвести, тада излази оно што осећаш – објаснио је Азарић.
– Колонија окупља еминентне сликаре и постаје већ традиција. Само један од бенефита је да се овом сарадњом размењују знања и искуства уметника. Посебно је леп гест сликара да оставе један свој рад Културном центру – рекла је Валентина Мицковски.
Сусрет ликовних уметника у Кикинду је већ други пут довео пензионисаног професора ликовне уметности из Суботице, Шандора Керекеша, који слика већ педесет година.
– Прву изложбу имао сам у војсци у Вараждину, тада сам сликао партизане. Мислим да Кикинда треба да има једну колонију од шест дана јер имамо услове, а град би добио добре слике. За ову салу сликам банатски пејзаж, акрил на платну – каже Драгољевић.
За сада није познато шта је узроковало пад дрвета. По пресеку и корењу види се да је потпуно здраво, рекла је секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе, Мирослава Наранчић, која је стигла на лице места.
низијско шумарство из Новог Сада, свако стабло има свој здравствени картон. Нека су означена као сасвим, а нека као мало мање витална, али ниједно није болесно, о томе се води рачуна, а то се и види по обореном стаблу. Екипа из Института ће већ сутра стићи у Кикинду како би се установио узрок пада, да није можда дошло до ремећења кореновог система због инсталација или неких других околности – рекла је Мирослава Наранчић.
Она је додала да власници оштећених аутомобила треба да се јаве Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и да, са документацијом из Полицијске управе, поднесу захтев за надокнаду штете.
Ансамбл за вокалну и инструменталну традиционалну музику Факултета за музику и театар Западног универзитета из Темишвара и женска певачка група, солисти и Велики народни оркестар Академског друштва за неговање музике „Гусле“ наступили су вечерас у препуној сали Народног позоришта.
АДЗНМ “Гусле” и струковна Асоцијација музиколога и етнокореолога “Банат”, коју воде стручњаци из Румуније и професори Академије Западног универзитета. Сарадња је, иначе, започета годину дана раније, а поред заједничких наступа, обухвата и заједничке пројекте, снимања и штампана издања.
Западног универзитета – рекао је Зоран Петровић, директор „Гусала“.
подржимо овај догађај и „Гусле“ које с поносом носе титулу удружења грађана од посебног значаја за Град – изјавила је Мицковска.
У Румунији ће, у граду Дети, наредног викенда наступити и играчки ансамбли „Гусала“. Из овог Друштва већ најављују и новогодишњи концерт хора са гостима који ће се одржати 28. децембра, а затим и концерт божићних и коледарских песама 5. јануара у Храму Светих Козме и Дамјана.
