Igor Crnogorac

Шума Мокрин 1

Ђаци ОШ “Васа Стајић” у Мокрину данас су учествовали у садњи своје Школске шуме. У делу познатом као Некина бара засађено је 400 стабала бреста, тополе, храста и врбе „дафине”. У садњи су помогли чланови Удружења грађана “Некина бара” и радници расадника “Викумак”. Акцију “Школске шуме” локална самоуправа предузима од 2014. године, а Град је, само у 2022. години, засадио 17 хиљада стабала.

Пошумљавање у Кикинди и околини спроводи се и као део кампање „Засади шуму“, чији су покретачи „Адриа Медиа Гроуп“ и „дм дрогерие маркт“, уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управе за шуме, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ЈП „Србијашуме“, ЈП „Војводинашуме“, Покрета горана Србије, Привредне коморе Србије, Ботаничке баште „Јевремовац“, Биолошког факултета Универзитета у Београду, Шумарског факултета у Београду, Шумарске школе Краљево, Завода за заштиту природе, Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине и Института за шумарство.

Данашњој садњи у Мокрину присуствовао је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

Лала плакат

Кроз традиционалну музику, архаичне инструменте, циркуске вештине, фолклорни плес, невербални театар, луткарску анимацију и кловновску анимацију публике, Лала, главни лик , представља легенду о постанку познатог пара Лале и Сосе. Аутори представе су глумац Стефан Остојић и редитељка Ли Делонг.

Ли Делонг је уважена америчка/француска глумица, редитељка, кловновска учитељица и списатељица која ствара више од 30 година. Формалну едукацију остварила је на Академији у Западној Вирџинији, а затим у париском позоришту Питера Брука и школи Жака Лекока. Њена монодрама победник је Единбуршког фестивала, а представе које је режирала, награђиване су на многим фестивалима, широм Европе.

Глумац, главни продуцент и иницијатор пројекта је Кикинђанин Стефан Остојић. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Љубослава Мајере. Играо у позориштима у Кикинди, Краљеву, Новом Саду и Суботици. Освојио је награде за најбољег глумца на фестивалима: професионалних позоришта Војводине, Враголасте позориштарије у Смедеревској Паланци, Звездариште у Београду, и годишњу награду града Кикинде за рад у Хуманитарном театру „Гусани у магли“, чији је оснивач.

Ово је прича о настанку представе „Лала“ – од Новог Сада, преко Париза, до Кикинде и премијерног извођења у току Дана лудаје. Стефан Остојић је, после премијере, на хуманитарној турнеји бициклом, донео свог „Лалу“ на сцене домова културе у свим кикиндским селима. Затим га је представљао публици на Азорским острвима, у Будимпешти, Прагу и Новом Саду.

„Лала“ се сада враћа кући и чека вас у Народном позоришту у Кикинди у петак, 23. децембра, од 20 сати.

И наставља даље, проносећи причу о поносним и добрим људима Северног Баната који воле, радују се и у другима препознају само добро и само људе.

дан јна 11

Прва Пролетерска народноослободилачка ударна бригада формирана је 21. децембра 1941. године, а дан касније кренула је у прве борбе, те се овај датум славио као Дан Југословенске народне армије. У знак сећања на ове значајне историјске догађаје, Градски одбор Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР-а) у Кикинди данас је уприличио свечаност у Културном центру.

– Сходно политичкој и војној ситуацији у којој се Србија налази, задатак борачких удружења је да подигну патриотизам и родољубље нашег народа – рекао је председник Градског одбора СУБНОР-а, Саво Орељ.

На почетку свечаности интонирана је химна Савеза, „Партизан сам, тим се дичим“, а затим је, за чланове и госте, приређен програм у којем су чланови Одбора за културно-забавни рад СУБНОР-а и Одреда извиђача „Прока Средојев“ извели најпознатије песме из Народноослободилачког рата (НОР-а).

Програму је присуствовао председник Градског парламента, Младен Богдан. Он је подсетио да је обележавање историјских датума важно и за град и за државу.

– Не улазећи у идеологију, значајно је да су у покретима отпора били људи који су се борили против надолазеће несреће у Европи и свету. У том моменту били су први који су устали против Хитлера. Обележавањем ових датума задржавамо сећање на људе који су се борили против фашизма, за народ, за слободу, не жалећи своје животе. Они су били праве патриоте и родољуби и ми, као град и држава дужни смо да поштујемо њихову борбу и жртве. Подржаваћемо и убудуће рад удружења која се баве неговањем традиције НОР-а – рекао је Богдан.

Богдану је уручено признање за подршку раду СУБНОР-а. Захвалнице су добили и  заслужни чланови и сарадници Одбора: секретар Општинског одбора Савски венац, Чедомир Стевић, председник Месног одбора Дедиње, Рајко Никезић, Илија Стевић из Градског одбора Зрењанин, председница Секције бораца Војвођанских бригада, Олга Којић Штрбац, затим Миодраг Тадић, Владимир Радић, Ђуро Буцало, Драго Пекија, Милна Живко, Борис Живко, Бранка Вујадинов, Душан Вујадинов, Ивица Ромаков, Добринка Недин, Весна Бојић, Драгана Дрљић, Јасмина Тадић и Културни центар Кикинда.

У току свечаности емитован је и разговор са последњим преживелим борцем Прве пролетерске бригаде, митраљесцем и пензионисаним пуковником ЈНА, Зденком Дупланчићем, који је радила новинарка Весна Бојић.

Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада имала је, приликом формирања у месту Рудо, у Босни и Херцеговини, 1.200 бораца, распоређених у шест батаљона – четири из Србије и два из Црне Горе. Формирао ју је Врховни командант Народноослободилачке војске и Покрета за ослобођење Југославије, Јосип Броз Тито.

Први командант Бригаде био је Коча Поповић. На свом ратном путу прешла је више од 20 хиљада километара, у њеним борбама учествовало је више од 22 хиљаде људи из целе Југославије. Имала је више од 7.500 погинулих, рањених и несталих бораца; из строја је избацила више хиљада непријатељских војника. Дала је 83 народна хероја.

ОМШ

Ученици Основне музичке школе “Слободан Малбашки” приредиће у среду, 21. децембра, Новогодишњи концерт.

У Народном позоришту у Кикинди концерт почиње у 18 сати.

Саобрацајна 4

Градоначелник Кикинде Никола Лукач уручио је данас донацију представницима Полицијске управе, чиме је заокружен износ од 1,2 милиона динара, са колико је ове године Град помогао Саобраћајној полицији ради веће безбедности у саобраћају.

– Важно је да сарађујемо, да се још више ради и на превентиви и контролама, да представљамо активности Савета за безбедност и Саобраћајне полиције – рекао је Лукач. – Потребно је да грађани знају да постоји опрема помоћу које могу да се пронађу недозвољене супстанце и да ће контроле бити чешће, како бисмо безбедност у саобраћају подигли на још виши ниво.

Ове године Град је обезбедио и донације Одељењу за ванредне ситуације, док је Саобраћајна полиција већ добила опрему, дрога-тест и алкометар.

– Последња донација Саобраћајној полицији ове године садржи апарат за контролу дигиталних тахографа, опрему и сет за увиђаје – рекао је члан Градског већа задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Мирослав Дучић.

Сарадња и улагање у рад полиције значи и бољу безбедност грађана, рекао је начелник Полицијске управе Кикинда Павле Рајков.

– Протекле године имали смо много посла и резултати нису остали незапажени ни у Граду, ни на територији државе – истакао је Рајков. – Опрема нам много значи, увиђајне екипе ће моћи брже и боље да раде, а добили смо и „пијане наочаре“ које ће помоћи у превенцији, пре свега по школама, јер се помоћу њих добија утисак какве су реакције приликом коришћења алкохола и наркотика.

Рајков је додао да се нада да ће све локалне самоуправе пратити пример Кикинде како би, коришћењем савремене опреме, и са нултом толеранцијом, могао да се спречи сваки вид прекршаја и криминала.

319395135_839326680484007_8824730664798952664_н

Деда Мразеви на мотоциклима, чланови Мото клуба „Банатски бајкери“ већ пету годину труде се да, уочи празника, пакетићима обрадују што више малишана.

– Имамо спонзоре и људе добре воље који помажу да направимо што више пакетића. И даље прикупљамо средства и имаћемо још поклона. Однећемо их  деци у породицама које су лошијој материјалној ситуацији – каже председник Клуба, Ференц Тамаш .

До сада су пакетиће хуманих бајкера добила деца у вртићима „Наша радост“, „Бамби“ и „Пчелица“, најмлађи у Друштву за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Чигра“ и деца чланова Удружења мултипле склерозе у Кикинди. Незаустављиви бајкери у црвеном неће одустати све док не буду сигурни да је свако дете у граду и околини обрадовано  новогодишњим пакетићем.

Пакетици коњички 4

Кориснике Дневног боравка Центра за пружање услуга социјалне заштите у Кикинди данас је обрадовао Деда Мраз који је стигао са коњском запрегом и донео пакетиће.

– Донели смо тридесет пакетића које су самостално припремили чланови нашег Клуба. Имамо педесетак чланова и сами смо се организовали, желели смо да их обрадујемо колико смо у могућности – рекао је Петар Средојев из Коњичког клуба „Банат“ из Кикинде.

Ни температура у минусу ни ледени ветар нису спречили кориснике „Наше куће“ да, с радошћу дочекају Деда Мраза испред Дневног боравка.

– За наше кориснике ово је двоструко задовољство – дошао је Деда Мраз и то на коњу. Зато је код нас данас посебно свечано – рекла је Цецилија Шајбер, захваљујући се на пакетићима.

Заузврат, корисници Центра припремили су своје ручне радове које су поклонили Деда Мразу, присутним члановима Коњичког клуба и новинарима.

чесма
Због радова на реконструкцији цевовода на водозахвату “Шумице”, у граду су, у наредном периоду, могуће појаве смањеног притиска воде у водоводној мрежи и благо замућење воде, саопштено је из Јавног предузећа “Кикинда”.

Предузети радови део су реконструкције водовода која се предузима за нову фабрику воде у изградњи.

– У току су радови на превезивању, односно изради чворишта на водозахвату. Очекујемо да ће бити завршени у наредних неколико дана. Не очекујемо проблеме у снабдевању потрошача ни на вишим спратовима стамбених зграда, као ни погоршање квалитета воде – рекао је за Кикиндки портал Славко Војнић Мијатов, руководилац Сектроа водовода и канализације у ЈП “Кикинда”.

петарда

Деци не треба дозволити да уопште дођу у контакт са пиротехничким средствима. Повреде настале приликом употребе пиротехнике могу бити наизглед безазлене у смислу да су то мање опекотине и мање ране, али некада могу да захвате делове тела у виду већих опекотина, и могу се задобити повреде шаке које се завршавају ампутацијом прстију или недостатком делова шаке, указао је доктор Ђорђе Крављанац из Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, преноси Танјуг.

– У периоду од две године имали смо такве случајеве које смо могли да решавамо само у амбулантним условима, није било пријема у болницу ни оних који су захтевали хируршко лечење. Међутим, за дочек 2022. године, троје деце имало је озбиљне повреде и хоспитализовано је у Институт за мајку и дете – рекао је Крављанац.

Он је свима који раде са децом, а пре свега родитељима, поручио да употреба пиротехничких средстава за децу представља опасност, наводећи да деца не знају на безбедан начин да употребљавају петарде, већ често из радозналости покушају да употребе то пиротехничко средство.

– Баце петарду, она не експлодира, онда је поново узму у руку и тада дође до експлозије и повреде – објаснио је Крављанац и додао да се све то догађа из дечије радозналости, али и из недовољног знања о могућностима које могу да настану приликом употребе пиротехничких средстава.

Он је упозорио на могуће бројне последице и компликације које некада могу да угрозе дечији живот. Како је рекао, током свог рада сусрео се са више веома тешких случајева оваквих повреда.

Између осталог, навео је да су спасили дечака који је, пре неколико година, убацио петарду у резервоар за бензин при чему је дошло до експлозије, па повреда није захватила само шаке већ читаво тело – лице, главу, екстремитете и труп.

– Он је био животно угрожен, неколико пута смо га оперисали, имао је трансплатације коже, лица, реконструкције шака. Успели смо да га спасимо, али редовно долази код нас и сваке године има две или три операције ожиљака који су изражени и који му праве проблем у свакодневном функционисању – рекао је Крављанац.

Говорећи о томе шта би прво требало урадити када дође до оваквих повреда, пре позива лекара, навео је да би рану прво требало на неки начин заштитити, ако је могуће испрати је хладном водом или ставити хладне облоге и увити повреду пешкиром, пеленом или неким другим материјалом, а потом дете што пре  довести у хитну хируршку службу где ће на адекватан начин бити збринуто.

НСЗ Кикинда

Тренд смањења броја незапослених у Кикинди и селима се наставља, показују најновији подаци Националне службе за запошљавање (НСЗ). На евиденцији је, крајем новембра, било 2.219 особа, што је 527 мање у односу на почетак године. Проверили смо који су разлози смањења незапослености, колико је оних који су, у истом периоду, засновали радни однос.

Детаљнија статистика Националне службе открива следеће: од јануара до децембра запослено је два пута више особа од броја који показује умањење незапослености.

Радни однос, у том периоду, засновало је 1.086 људи, а готово исти број (1.002) избрисан је из евиденције због недоласка на разговор или нејављања. Врло мало незапослених (34) стекло је право на старосну пензију, а два пута више њих (73) самовољно се одјавило са евиденције.

Међутим, ова умањења надокнађена су новопријављенима. Највише их је старости од 15 до 24 године, 511, а најмање старијих од 60 година.

У НСЗ немају податке о томе колико особа се вратило на евиденцију после заснивања радног односа, нити о разлозима због којих је неко престане да долази на јављања и разговоре.

Међу онима који траже посао, готово половина је без квалификације (46 одсто), следе особе са завршеним ИВ и  ИИИ степеном стручне спреме.

Укупно гледано, тренд опадања броја незапослених на евиденцији НСЗ од 2020. је константан и на годишњем нивоу, у просеку је око 830.

Када су у питању потребе послодаваца, најтраженији су радници у производњи, продавци и помоћни кувари, а послодавци, у зависности од врсте посла, често не примају старије раднике.

Сходно томе, на списковима је највише људи старости од 50 до 54 године, одмах затим оних који имају између 40 и 50 година живота.

Актуелну понуду слободних радних места можете пратити на нашем сајту, у секцији Инфо, послови.