Đaci OŠ “Vasa Stajić” u Mokrinu danas su učestvovali u sadnji svoje Školske šume. U delu poznatom kao Nekina bara zasađeno je 400 stabala bresta, topole, hrasta i vrbe „dafine”. U sadnji su pomogli članovi Udruženja građana “Nekina bara” i radnici rasadnika “Vikumak”. Akciju “Školske šume” lokalna samouprava preduzima od 2014. godine, a Grad je, samo u 2022. godini, zasadio 17 hiljada stabala.
Pošumljavanje u Kikindi i okolini sprovodi se i kao deo kampanje „Zasadi šumu“, čiji su pokretači „Adria Media Group“ i „dm drogerie markt“, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za šume, 
Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, JP „Srbijašume“, JP „Vojvodinašume“, Pokreta gorana Srbije, Privredne komore Srbije, Botaničke bašte „Jevremovac“, Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Šumarskog fakulteta u Beogradu, Šumarske škole Kraljevo, Zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i Instituta za šumarstvo.
Današnjoj sadnji u Mokrinu prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.
Li Delong je uvažena američka/francuska glumica, rediteljka, klovnovska učiteljica i spisateljica koja stvara više od 30 godina. Formalnu edukaciju ostvarila je na Akademiji u Zapadnoj Virdžiniji, a zatim u pariskom pozorištu Pitera Bruka i školi Žaka Lekoka. Njena monodrama pobednik je Edinburškog festivala, a predstave koje je režirala, nagrađivane su na mnogim festivalima, širom Evrope.
Glumac, glavni producent i inicijator projekta je Kikinđanin Stefan Ostojić. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Ljuboslava Majere. Igrao u pozorištima u Kikindi, Kraljevu, Novom Sadu i Subotici. Osvojio je nagrade za najboljeg glumca na festivalima: profesionalnih pozorišta Vojvodine, Vragolaste pozorištarije u Smederevskoj Palanci, Zvezdarište u 
Beogradu, i godišnju nagradu grada Kikinde za rad u Humanitarnom teatru „Gusani u magli“, čiji je osnivač.
Prva Proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada formirana je 21. decembra 1941. godine, a dan kasnije krenula je u prve borbe, te se ovaj datum slavio kao Dan Jugoslovenske narodne armije. U znak sećanja na ove značajne istorijske događaje, Gradski odbor Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR-a) u Kikindi danas je upriličio svečanost u Kulturnom centru.
– Shodno političkoj i vojnoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi, zadatak boračkih udruženja je da podignu patriotizam i rodoljublje našeg naroda – rekao je predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a, Savo Orelj.
kulturno-zabavni rad SUBNOR-a i Odreda izviđača „Proka Sredojev“ izveli najpoznatije pesme iz Narodnooslobodilačkog rata (NOR-a).
– Ne ulazeći u ideologiju, značajno je da su u pokretima otpora bili ljudi koji su se borili protiv nadolazeće nesreće u Evropi i svetu. U tom momentu bili su prvi koji su ustali protiv Hitlera. Obeležavanjem ovih datuma zadržavamo sećanje na ljude koji su se borili protiv fašizma, za narod, za slobodu, ne žaleći svoje živote. Oni su bili prave patriote i rodoljubi i mi, kao grad i država dužni smo da poštujemo njihovu 
borbu i žrtve. Podržavaćemo i ubuduće rad udruženja koja se bave negovanjem tradicije NOR-a – rekao je Bogdan.
odbora Dedinje, Rajko Nikezić, Ilija Stević iz Gradskog odbora Zrenjanin, predsednica Sekcije boraca Vojvođanskih brigada, Olga Kojić Štrbac, zatim Miodrag Tadić, Vladimir Radić, Đuro Bucalo, Drago Pekija, Milna Živko, Boris Živko, Branka Vujadinov, Dušan Vujadinov, Ivica Romakov, Dobrinka Nedin, Vesna Bojić, Dragana Drljić, Jasmina Tadić i 
Kulturni centar Kikinda.
Prva proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada imala je, prilikom formiranja u mestu Rudo, u Bosni i Hercegovini, 1.200 boraca, raspoređenih u šest bataljona – četiri iz Srbije i dva iz Crne Gore. Formirao ju je Vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i Pokreta za oslobođenje Jugoslavije, Josip Broz Tito.
Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač uručio je danas donaciju predstavnicima Policijske uprave, čime je zaokružen iznos od 1,2 miliona dinara, sa koliko je ove godine Grad pomogao Saobraćajnoj policiji radi veće bezbednosti u saobraćaju.
Ove godine Grad je obezbedio i donacije Odeljenju za vanredne situacije, dok je Saobraćajna policija već dobila opremu, droga-test i alkometar.
– Protekle godine imali smo mnogo posla i rezultati nisu ostali nezapaženi ni u Gradu, ni na teritoriji države – istakao je Rajkov. – Oprema nam mnogo znači, uviđajne ekipe će moći brže i bolje da rade, a dobili smo i „pijane naočare“ koje će pomoći u prevenciji, pre svega po školama, jer se pomoću njih dobija utisak kakve su reakcije prilikom korišćenja alkohola i narkotika.
Deda Mrazevi na motociklima, članovi Moto kluba „Banatski bajkeri“ već petu godinu trude se da, uoči praznika, paketićima obraduju što više mališana.
Korisnike Dnevnog boravka Centra za pružanje usluga socijalne zaštite u Kikindi danas je obradovao Deda Mraz koji je stigao sa konjskom zapregom i doneo paketiće.
obradujemo koliko smo u mogućnosti – rekao je Petar Sredojev iz Konjičkog kluba „Banat“ iz Kikinde.
dočekaju Deda Mraza ispred Dnevnog boravka.
Deci ne treba dozvoliti da uopšte dođu u kontakt sa pirotehničkim sredstvima. Povrede nastale prilikom upotrebe pirotehnike mogu biti naizgled bezazlene u smislu da su to manje opekotine i manje rane, ali nekada mogu da zahvate delove tela u vidu većih opekotina, i mogu se zadobiti povrede šake koje se završavaju amputacijom prstiju ili nedostatkom delova šake, ukazao je doktor Đorđe Kravljanac iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić”, prenosi Tanjug.
Trend smanjenja broja nezaposlenih u Kikindi i selima se nastavlja, pokazuju najnoviji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Na evidenciji je, krajem novembra, bilo 2.219 osoba, što je 527 manje u odnosu na početak godine. Proverili smo koji su razlozi smanjenja nezaposlenosti, koliko je onih koji su, u istom periodu, zasnovali radni odnos.
Kada su u pitanju potrebe poslodavaca, najtraženiji su radnici u proizvodnji, prodavci i pomoćni kuvari, a poslodavci, u zavisnosti od vrste posla, često ne primaju starije radnike.