Prijava za penzionerske kartice na sajtu Fonda PIO počinje u ponoć. Od 15. marta penzioneri mogu da podnesu zahtev elektronski ili u filijali Fonda, gde će im zaposleni pomoći da popune elektronski zahtev.
Za prijavu je potrebna samo lična karta, a čitava procedura traje do dva minuta. Kartice će se izdavati sukcesivno, kako budu izrađivane, i do 1. oktobra svi korisnici penzija koji se prijave imaće svoje kartice.
Kartice će se preuzimati na šalterima Fonda PIO. Fond će obavestiti penzionere telefonom ili mejlom, u zavisnosti od toga za šta se korisnik bude odlučio prilikom prijave, kada njihove penzionerske kartice budu u filijali, objasnio je ministar finansija, Siniša Mali.
Istovremeno, on je pozvao društveno odgovorne kompanije da se uključe u akciju. Privredni subjekti treba da popune kontakt-formu sa osnovnim podacima, koju će od 15. marta moći da pronađu na sajtu Fonda PIO, kako bi blagovremeno bili pripremljeni sporazumi o saradnji.
Svako ko se prijavi za karticu imaće popuste u raznim trgovinskim lancima i prodavnicama, restoranima, salonima, muzejima, pozorištima, rekao je Mali.
Link za prijavljivanje za penzionersku karticu je zpk.trezor.gov.rs.
U nameri da najsavremenijim metodama sačuva vredne istorijske izvore, Istorijski arhiv Kikinda dostavio je svojoj matičnoj ustanovi, Arhivu Vojvodine, povelje carice Marije Terezije iz 1774. godine o proglašenju Velike Kikinde za varošicu i o ustanovljenju Velikokikindskog privilegovanog distrikta.
– U Arhivu Vojvodine biće urađeni skeniranje, obrada i izrada kopija ovih dokumenata. Povelje su najveće dragocenosti koje Arhiv čuva. Kopije na pergamentnom papiru biće izrađene povodom 250 godina od ustanovljenja Distrikta. Sredstva za ovaj posao obezbedio je Grad Kikinda – kaže v. d. direktor kikindskog Istorijskog arhiva, Srđan Sivčev.
Vredna donacija iz matične ustanove
Prilikom ove posete, direktor Arhiva Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović, poklonio je Arhivu u Kikindi 200 primeraka najnovijih izdanja te ustanove.
– U pitanju su ekskluzivni naslovi, kapitalna dela iz istoriografije, književnosti, geografije, antropologije, objavljena u proteklih nekoliko godina, koja će značajno obogatiti naš bibliotečki fundus – ocenjuje Sivčev.
Poklanjanje izdanja Arhiva Vojvodine deo je akcije „Vreme darivanja“ kojom su obuhvaćene sve ustanove kulture u Vojvodini. Krajem januara, dr Kuzmanović i narodni poslanik Milenko Jovanov posetili su Narodnu biblioteku u Kikindi. Tada je ovoj ustanovi poklonjeno 300 naslova – izdanja Arhiva Vojvodine i knjiga iz lične biblioteke direktora Kuzmanovića.
U Kikindu su, prošle sedmice, stigla dva igrača američkog fudbala iz Sjedinjenih država. Pojačanje „Mamuta“ u ovoj sezoni su hvatač Džošua Alajes i trkač Dejvid Ros.
Foto: Tamara Milošević
Džošua ima 25 godina, dolazi sa Floride, iz Tampe. Američki fudbal trenira od svoje pete godine. Džošua je u Kikindi tek tri dana i kaže da mu je pomalo hladno.
– Veoma sam zahvalan, ovo je izuzetna prilika za mene, nikada nisam pomislio da ću igrati u drugoj državi. Blagosloven sam što sam ovde. Svi su nas dočekali raširenih ruku, jako nam je prijatno ovde. Dok sam bio kod kuće. igrači „Mamuta“ su me kontaktirali i sprijateljili smo se još pre mog dolaska. Jedva smo čekali da se vidimo i upoznamo, da mi pokažu grad. Ljudi su otvorenog uma, topli i brižni, veoma sam uzbuđen i srećan i jedva čekam da nastavim karijeru ovde – kaže.
Sa Džošuom su stigli i roditelji i devojka, i ostaće u Kikindi desetak dana.
– Ja sam najmlađi u porodici, želeli su da vide da sam se dobro smestio – objašnjava Džošua uz široki osmeh.
Dejvid Ros ima 22 godine, dolazi iz države Njujork, iz malog mesta na severu SAD-a. Takođe trenira od ranog detinjstva. Na poziciji je trkača, bio je proglašen za jednog od najboljeg u državi. Završio je pravo i planira da postane advokat.
Foto: Tamara Milošević
– Oduševljen sam gostoprimstvom, čini da se osećam kao kod kuće, svi iz tima zaista čine sve da se ne osećam kao stranac. Želim da im prenesem ono što ja znam, da pomognem da dostignu još viši nivo. Takođe, cilj mi je da popularišem američki fudbal, zajedništvo i sve dobro što on donosi. Veoma bih voleo i nadam se da ću doprineti tome da američki koledži prepoznaju mogućnost da i igrači iz Srbije dolaze u naše timove, da to bude razmena – kaže Dejvid.
Iako još nisu uspeli mnogo toga da vide, kažu da im se grad dopada. Kao i hrana za koju tvrde da je mnogo zdravija i ukusnija od američke.
Protekli vikend proveli su sa saigračima na pripremama u Adi. Utakmice Sport klub Prve lige Srbije počeće krajem aprila, a Dejvid i Džošua u Srbiji ostaju do kraja juna.
I ovo pojačanje stiglo je zahvaljujući američkoj agenciji „Pro Hunt“ sa kojom „Mamuti“ već godinama sarađuju. Ukoliko se ostvare želje igrača, gostovanja fudbalera biće dvosmerna, na obostrano zadovoljstvo.
Gradska uprava Kikinda postiže zapažene rezultate u upravljanju otpadom. Za proteklih osam godina, broj divljih deponija je, sa 27, sveden na osam, na području grada i okolnih mesta. To je bio razlog da predstavnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj budu pozvani da se aktivno uključe u rad konferencije pod nazivom „Bezbednost i zdravlje na radu sa zdravstveno-medicinskog i tehničko-bezbednosnog aspekta ekologije i zaštite od požara“.
Konferencija je održana prošle sedmice na Kopaoniku, u organizaciji HSE Centra (Health, Safety & Environment – zdravlje, bezbednost i životna sredina). Kikinda je bila jedina lokalna samouprava među predstavnicima nadležnog ministarstva, zdravstvenih ustanova i univerziteta iz Srbije i Crne Gore.
Rad pod nazivom „Upravljanje otpadom na nivou lokalne samouprave“ predstavili su autori – sekretarka Sekretarijata, Miroslava Grujić, Edvin Tot i Dragan Grujić.
– Ukazana nam je velika čast da predstavimo način na koji se naša lokalna sredina bavi uklanjanjem otpadom. Kikinda je jedan od prvih i malobrojnih gradova u Srbiji koji se upravljanjem otpadom aktivno bavi od 2007. godine. Mi smo među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji koje imaju Regionalnu deponiju i aktivno rade na smanjenju broja divljih deponija u svim naseljenim mestima – kaže Miroslava Narančić.
HSE Centar okuplja stručnu javnost i predstavnike vlasti radi razmene iskustava, unapređivanja struke i predstavljanja primera dobre prakse na konferencijama koje organizuje od 2019. godine. Predstavnici kikindskog Sekretarijata do sada su, u radu konferencija, na poziv, učestvovali drugi put.
Zahvaljujući kikindskom teatru, tačnije pozorišnim stvaraocima, umetnost će dati doprinos ispravljanju nepravde u današnjem statusu Kikinđanina Dušana Vasiljeva, književnika, jednog od najznačajnijih srpskih ekspresionista.
U Narodnom pozorištu počele su probe na komadu „Oblaci – Dušan Vasiljev“. Po tekstu Nine Plavanjac, predstavu potpisuje Stevan Bodroža, reditelj iz Beograda. Sa njegovim rediteljskim izrazom kikindska publika imala je priliku da se upozna u predstavi „Laža i paralaža“, koju je radio u našem gradu pre dve godine.
Predstava „Laža i paralaža“
Sa Stevanom Bodrožom razgovarali smo o novom komadu i porukama koje ćemo pronaći u pozorišnoj simbolici priče o Dušanu Vasiljevu.
Kikindski portal: Režirali ste, sa velikim uspehom, i klasike i savremene pisce. Kakav je izazov za Vas da na scenu postavite namenski napisan komad o jednoj ličnosti?
Stevan Bodroža: Kada u pozorištu stvarate komad o bilo kojoj konkretnoj osobi, zapravo pokušavate da dočarate univerzalnu priču koja se ne tiče samo te osobe, nego je referentna za širi krug ljudi. Mi pokušavamo da, u sudbini Dušana Vasiljeva, pronađemo određene tačke, podudarnosti, koje mogu da progovore o sudbini čitavih generacija. Konkretno, a to je jasno na primeru Vasiljeva, osećam da se naša, srpska kultura, vrlo maćehinski odnosi prema darovitim mladim ljudima. Mi nismo kultura koja veruje mladosti, koja će mlade podržati, dati im vetar u leđa. Dušan Vasiljev nije doživeo duboke godine u kojima bi ga društvo priznalo, umro je vrlo mlad. Veoma se namučio u životu, bio je iz siromašne porodice koja nije mogla da ga školuje, borio se na razne načine, a sve vreme je istrajno pisao i ostavio veoma značajno delo koje, do danas, nema adekvatno priznanje. Za njega se zna, neke njegove pesme se smatraju kvalitetnim, čak izvanrednim, ali njegova specifična, istaknuta i poštovanja i sećanja vredna ličnost nije dovoljno priznata u našoj sredini.
Kikindski: Dušan Vasiljev je, sa socijalne margine, uz jaku volju i veoma mlad, pokušavao da uđe u središnje društvene tokove i donese promenu. Da li mislite da je, u tom smislu, danas drukčija situacija u odnosu na vreme u kojem je on živeo?
Bodroža: Bavljenje umetnošću jeste svojevrsna privilegija. Tolstoj sigurno ne bi napisao svoje „bucmaste“ romane da nije bio situirani plemić, da nije mogao da neguje svoj neosporni genij. Mi ni ne znamo koliko genijalaca u našem društvu radi u pekarama, koliko izvanrednih mladih ljudi prestaje da studira jer roditelji ne mogu da im finansiraju školovanje. Bivša Jugoslavija je, u jednom kratkom periodu, bila zemlja u kojoj je mogao da se desi taj klasni „kvantni skok“. Moji roditelji su došli iz sela u grad, ja sam se rodio u Beogradu, što je napravilo razliku u odnosu na to kakav bi bio moj život da sam ostao tamo odakle su oni došli. Mislim da su problemi sa kojima se suočavao Dušan Vasiljev ponovo aktuelni. Njegov život je priča o neverovatnoj izdržljivosti, posvećenosti umetnosti i nemogućnosti da se bilo šta drugo izabere. Mislim da to tekst Nine Plavanjac otelovljuje na fantastičan način – taj poziv, jači od bilo čega, od bilo kakvog konformizma, bilo kakvog privatnog odnosa, čak i ljubavnog. Nina je napisala pseudobiografiju o tome kako su mogli da izgledaju Dušanovi odnosi, njegov životni put. Dramu sačinjavaju, u meri od čak devedeset odsto, same Dušanove rečenice, bilo da su njegovi stihovi, ili rečenice uzete iz njegovih priča, ili pak iz njegove dve drame. A opet, to nije „prikladna“ drama – za potrebe namenske predstave „kolaž“ sastavljen od već postojećih dela. Ninina drama ima sve elemente samosvojnog dramskog dela i stoji nezavisna u odnosu na opus samog Vasiljeva.
Kikindski: Drugi put režirate u kikindskom pozorištu, poznajete ansambl. Probe uveliko traju, kakvi su sada utisci?
Bodroža: Stvarno uživam u radu u ovom pozorištu. Divno je sarađivati sa glumcima i sa upravnikom koji imaju sluha za to šta šta je sve nephodno uraditi, izmaštati i obezbediti da bi jedno umetničko delo imalo svoj integritet. To, moram da priznam, nije uvek slučaj. Ipak, nekako uspevam na svom putu da se sretnem sa istomišljenicima.
U predstavi „Oblaci – Dušan Vasiljev“ igraju: Vladimir Maksimović – u naslovnoj ulozi, Nikola Joksimović, Anđela Kiković, Miljana Kravić, Mina Stojković, i Luka Jovanović i Filip Klicov, kao gosti.
Dramaturgiju takođe potpisuje Nina Plavanjac, scenograf je Milica Bajić Đurov, kostimograf Milica Kolarić, i saradnik za scenski govor je Dijana Marojević. Premijera predstave očekuje se krajem aprila.
Izložba vetrenjača od recikliranog materijala koje su pravili učenici nižih razreda 12 osnovnih škola sa teritorije grada, otvorena je danas u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave. Na konkurs, raspisan povodom obeležavanja Svetskog dana energetske efikasnosti, 5. marta, stiglo je više od 200 radova.
– Akciju smo sproveli kako bismo skrenuli pažnju na zaboravljene, obnovljive izvore energije: energiju vetra, sunca i vode, što su i energije budućnosti. Vetrenjaču smo izabrali jer ona simboliše proizvodnju hrane u davnim vremenima. Zbog jako velikog odziva, a uz to imamo i grupne i pojedinačne radove, još uvek nismo osmislili način nagrađivanja, ali svakako ćemo se truditi da obradujemo poklonima što veći broj dece – rekla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata.
Izložbu je podržala članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski, koja je i prisustvovala otvaranju.
Sara, Anđela i Ivana, učenice trećeg razreda škole „Vuk Karadžić, danas su sa drugarima iz odeljenja došle na otvaranje izložbe. Sara i Anđela su i autorke radova za koje kažu da ih nije bilo teško naprviti, a od materijala su koristile karton, kolaž-papir i foliju.
Marko i Stefan iz Škole „6. oktobar“ ispričali su nam čemu služe vetrenjače i rekli da im se najviše sviđaju one najveće, koje „liče na prave“.
Narednih dana i đaci ostalih osnovnih škola posetiće izložbu i sa svojim učiteljima pričati o obnovljivim izvorima energije.
Zbog radova na mreži, u utorak, 14. marta, od 9 do 11 sati, struje neće imati potrošači u Kikindi u ulicama:
Kraljevića Marka – od Đure Oličkova do puta za Iđoš, u Đure Oličkova, u Albertovoj – od Đure Oličkova do Žarka Gavranova, u Kumanovskoj – od broja 175 do Ulice Žarka Gavranova i u Žarka Gavranova ulici.
Na zahtev publike-posetilaca koji su se, kako smo se i sami uverili, sjajno proveli na humanitarnim žurkama „Disco forever“ i „Ja volim 90-e“, u organizaciji Fejsbuk grupe “Kikindski korzo”, zabava se nastavlja.
Novo druženje zakazano je za petak, 17. mart, od 21 sata. Mesto je isto, Disko-bar „Pazzia“, u Dositejevoj 36. „Pazzia“ je, u međuvremenu, renovirana, pa će ovo veče ujedno biti i svečano otvaranje.
– Posle nekoliko odličnih zabava, stiglo nam je zaista mnogo poruka hvale i podrške. Veoma smo ponosni na ono što smo do sada uradili, želimo da nastavimo u istom ritmu i da budemo još bolji. Sada organizujemo „Nostalgija parti“ – slušaćemo najveće hitove koji će nas vratiti u vremena kada je muzika bila čista emocija i umetnost. Obuhvatićemo sve, od „Indeksa“, „Crvene jabuke“, Kemala Montena, Dina Merlina, „Bijelog dugmeta“, Zdravka Čolića, „Novih fosila“ i „Srebrnih krila“, do disko hitova. Kasnije, u toku noći, zavrtećemo i najpoznatije hitove devedesetih – kaže organizator, Bogdan Mandić, administrator stranice „Kikindski korzo“.
Cena ulaznice je 200 dinara, a na ulazu sve goste očekuje specijalno iznenađenje. Neka se spreme denseri, nostalgičari, i svi u srcu mladi, posebno oni koji su propustili prethodne izlaske u noćni provod u diskoteci. Kao nekad.
Rekonstrukcija jedne od najstarijih zgrada Opšte bolnice biće završena do 1. aprila. Po okončanju građevinskih radova, u objekat u kojem se nalaze odeljenja transfuziologije, psihijatrije i fizijatrije, biće useljeni oprema i nameštaj.
– U obnovljenu zgradu unećemo potpuno novu opremu koju će, po postavljanju, proveriti stručnjaci iz nadležnih institucija. Biće kupljen i nov nameštaj za čekaonice, sestrinske i lekarske sobe, pa se očekuje da rad u ovom objektu počne krajem juna – kaže v. d. direktorica Bolnice, dr Vesna Tomin.
Za medicinsku opremu i bolničke setove Ministarstvo za javna ulaganja izdvojilo je 250 hiljada evra. Pokrajinska vlada opredelila je dodatnih 11 miliona dinara za kupovinu nameštaja.
Obimna rekonstrukcija u prvoj fazi, obuhvatiće zatim i ostale najstarije objekte u krugu Bolnice – zgrade u kojima su Infektivno, Dečije odeljenje, Onkologija, Palijativa i Patologija. Svi navedeni radovi u prvoj etapi vredni su 340 miliona dinara.
Nova zgrada bolnice imaće 20 hiljada kvadrata
U narednim etapama predviđena je i rekonstrukcija 14 hiljada kvadrata u novoj zgradi, uz izgradnju dodatnih objekata, odnosno aneksa sa šest hiljada kvadratnih metara, kao i renoviranje upravne zgrade. Ovaj posao će, prema sadašnjim procenama, koštati oko tri milijarde dinara i finansiraće ga Ministarstvo za javna ulaganja.
Stižu i novi, savremeni aparati
Istovremeno, kako bi se sugrađanima omogućila što kvalitetnija dijagnostika, osavremenjuje se oprema na svim odeljenjima gde za tim postoji potreba, kaže dr Tomin. Po redovnom konkursu za snabdevanje bolnica medicinskom opremom, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo kikindskoj ustanovi opredelio je tačno 39.786.960 dinara.
– Tražili smo novi ultrazvučni aparat sa kardiološkim sondama za Interno odeljenje i jedan za Odeljenje radiologije. Prvi put će i Pedijatrija dobiti svoj, novi ultrazvučni aparat sa sondom za ultrazvuk kukova. Na Interno odeljenje stižu i tri defibrilatora sa privremenim pejsmejkerom, a Ginekologija će dobiti novi, operativni sto, koristan zbog uvođenja metode spinalne anestezije prilikom carskog reza. Takođe će, na ORL odeljenju, biti opremljen novi radni prostor za dijagnostiku i male hirurške intervencije – kaže direktorica.
Snimanja na novom skeneru počeće za dve sedmice
Novi, 64-slojni skener, postavljen je u posebno uređen prostor na Radiologiji. Ovaj savremeni aparat četiri puta je precizniji od prethodnog i omogućiće mnogo kvalitetniju dijagnostiku. Za nekoliko dana, kaže direktorica, stručnjaci za jonizujuće zračenje proveriće uređaj, a predstavnici proizvođača upoznaće tehničare na ovom odeljenju sa performansama aparata, pa je izvesno da će prva snimanja biti urađena za najkasnije dve sedmice. Stari, remontovanji skener, Bolnica je poklonila Domu zdravlja u Žitištu.
Dr Tomin dodaje da je u Bolnici u funkciji novi, savremeni mamograf i da imaju u planu i nabavku aparata za magnetnu rezonancu. Kako je za ovaj uređaj neophodna izgradnja posebnog prostora, takozvanog električnog kaveza, ta dijagnostička metoda Kikinđanima će biti dostupna po završetku rekonstrukcije i dogradnje nove bolničke zgrade.
Najškolovaniji kadar i na Pedijatriji
Na Odeljenju pedijatrije, do kraja godine, svi lekari imaće i subspecijalizacije.
– Svi naši pedijatri već imaju ili završavaju i subspecijalizacije – kaže dr Tomin. – Na ovom odeljenju ćemo imati dvoje neonoatologa, jednog pulmologa, neurologa-epileptologa i jednog kardiologa.
Dodaje da kikindska bolnica, jedina u Vojvodini pored ustanove u Sremskoj Kamenici, ima lekara koji je završio subspecijalizaciju iz palijativne medicine.
Anomalije kukova otklanjaju se u najranijem uzrastu
– U okviru rane prevencije razvojnih poremećaja najmanje 30 godina u Kikindi radimo ultrasonografiju dečijih kukova u prvoj godini života – objašnjava dr Tomin – Poznato je da je Vojvodina edemsko područje za razvoj ovih anomalija – na stotinu dece, četvoro ima razvojne anomalije kukova. Ranom detekcijom uspeli smo da, za sve ove godine, nijedno dete nije moralo da bude operisano, već su bile dovoljne konzervativne metode, široki povoj i „Pavlikovo remenje“.
U Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača započete su promotivne aktivnosti o upisu koji će se obavljati krajem juna.
Sa nastavnim programom, aktivnostima u Školi i mogućnostima po završetku školovanja, profesori već upoznaju učenike srednjih škola u gradu i mnogim okolnim mestima.
Juče i danas studenti su na Sajmu obrazovanja “Putokazi“ u Novom Sadu. Za 15. mart zakazan je Dan otvorenih vrata kada će, od 12 do 15 sati, svi zainteresovani moći bliže da se upoznaju sa Školom – da razgovaraju sa nastavnicima i članovima Studentskog parlamenta, kao i da dobiju sve potrebne informacije.
Škola upisuje studente na osnovne i master strukovne studije. Osnovne studije traju tri godine i imaju dva smera: strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta i strukovni vaspitač za tradicionalne igre. Master studije traju dve godine.
– Novina je da, od prošle godine, postoje dva mesta na budžetu i na masteru, što je motivacija za studente osnovnih studija da postignu što bolji prosek. Prošle školske godine smo, kao budžetske korisnike, upisali 45 studenata na predškolskom smeru i pet na tradicionalnom. Očekujemo da će nam Pokrajinski sekretarijat i ove godine odobriti istu kvotu. Sada se svi studenti rangiraju, tako da je uvek moguće da se, sa samofinansirajućeg statusa, pređe na budžet, i obrnuto – kaže direktorica Škole, Angela Mesaroš-Živkov.
Direktorica napominje i da bi predstojeći upis mogao da bude poslednja prilika za zainteresovane koji imaju trogodišnje srednje obrazovanje da upišu smer za tradicionalne igre. Ukoliko se, kao što se najavljuje, od naredne godine uvede polaganje državne mature, to više neće biti moguće.
– Za studente koji su u radnom odnosu, pored redovne nastave tokom sedmice, subotom organizujemo konsultativnu nastavu. Pored toga, profesori su im dostupni putem interneta. Upis na doškolovanje je za one koji su završili Višu školu za obrazovanje vaspitača koja je postojala do 2007. godine. Sada mogu da završe i treću godinu, kako bi mogli da upišu i master studije.
Diploma priznata u inostranstvu
O statusu VŠSSOV govori i podatak da studenti u Kikindu dolaze iz svih gradova Srbije, iz Republike Srpske i iz Crne Gore, kaže direktorica. Ona dodaje da studiranje u našem gradu olakšava i činjenica da, od prošle godine, u Učeničkom domu mogu da budu smešteni i samofinansirajući studenti.
Diplomirani vaspitači imaju više mogućnosti da pronađu zaposlenje nego što je to bio slučaj ranijih godina. Sada se zapošljavaju i u ustanovama za pružanje pomoći mentalno manje razvijenim osobama i kao lični asistenti.
Važna informacija je i da su diplome ove Škole priznate u inostranstvu bez polaganja razlike ispita.
Plaćanje i na rate
I ove godine Škola će upisati 120 studenata – 95 na smeru za strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta i 25 na smeru strukovni vaspitač za tradicionalne igre.
Samofinansirajući studenti godinu plaćaju 54 hiljade, a studenti na masteru 75 hiljada dinara. Škola odobrava plaćanje u 10 mesečnih rata.
Sve informacije o Školi i upisu dostupne su na sajtu i društvenim mrežama.
