Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Najmlađi poručuju: čuvajte prirodu!

Igor Crnogorac April 20, 2023

„Ekološki maskenbal“ dece iz kikindskih vrtića danas se priključio manifestaciji „Pozdrav proleću“. Na Gradski trg stigli su maskirani u eko-kostime i sa važnim zadatkom – da sugrađane podsete kako se čuva priroda.

Lena Udicki je stigla sa drugarima iz vrtića „Mendo“.

– Obukla sam haljinu od kesica koju su napravile teta i mama. Kesice ne smeju da se bacaju po ulici.

Elena dodaje da je njoj mama napravila haljinu od novina.

– Napravio sam kostim od reciklaže jer sada učimo o reciklaži – objašnjava Vuk.

„Ekološki maskenbal“ deo je „Eko-nedelje“ koju organizuje Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada.

– Naš trg je danas modna pista za prelepe kreacije od ekoloških materijala. Deca će šetnjom pokazati koliko je važno brinuti o životnoj sredini – kaže Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata.

U ime lokalne samouprave, manifestaciju je podržala Melita Gombar, resorna članica Gradskog veća.

– Grad Kikinda podržava ovakve manifestacije i nadam se da ćemo podstaći naše sugrađane da brinu o očuvanju životne sredine i da zajedno učestvujemo u stvaranju bolje budućnosti za sve.

Mališani su, u karnevalskoj koloni, prošetali do Gradske kuće. Sugrađanima su delili ekološke poruke koje su sami pravili. Zatim su, ispred Kulturnog centra, uživali u nastupu kantautora Baneta Rosića i njegove leteće gitare.

Zdrave užine kao važan deo zdravih navika dece i adolescenata

Igor Crnogorac April 19, 2023

Veoma korisna inicijativa, potekla iz kikindskog Udruženja građana „Zdravlje na dlanu“, trebalo bi uskoro da dobije svoj epilog. Projekat “Zdrave užine i unapređenje zdravlja đaka u osnovnim školama kikindske opštine” ovo udruženje je pokrenulo pre devet godina. Predsednik, dr Goran Abraham, ne odustaje od cilja da se školarcima na čitavoj teritoriji grada obezbedi zdrav obrok u školi.

Na podizanju svesti mlađe populacije o značaju zdravih navika, dr Abraham govori na predavanjima u školama. Sada je, kaže, na redu konačni dogovor sa svima koji odlučuju o tome šta će đacima biti ponuđeno u školskim kuhinjama.

– Organizovaćemo sastanak Aktiva direktora sa čelnicima Gradske uprave i proizvođačima užina na kojem ću, sa dr Jelenom Milešević, nutricionistom, predstaviti projekat. Želimo da ukažemo na važnost zdravlja dece kako za populacionu, tako i za ekonomsku politiku našeg grada. Nakon toga ćemo se sastati sa savetima roditelja koji, po pravilniku Ministarstva prosvete, zajedno sa direktorom škole, donose odluku o izboru užina – kaže dr Abraham.

On ističe da je cilj da zdrave užine budu dostupne od naredne školske godine. Ipak, Udruženje inicira i ukazuje na neophodnost zdravih užina, ali izbor ostaje na savetima, roditeljima, direktorima i Gradu.

Lokalna samouprava bi, ukoliko bi projekat zaživeo, trebalo da subvencioniše skuplje, zdrave užine, sa 30 odsto od ukupne cene. Ovo je određeno na osnovu kalkulacije koju je uradila dr Jelena Milešević na Institutu za medicinska istraživanja u Beogradu.

U međuvremenu, Udruženje “Zdravlje na dlanu”, u saradnji sa volonterima Crvenog krsta, planira da predavanje na temu “Gojaznost i posledice nezdrave ishrane“ održi u svim osnovnim školama na području grada.

– Želimo da đacima podignemo svest o tome, da ih zainteresujemo da prihvate zdrave užine kada se budu implementirale u školama – kaže dr Abraham.

Da je težnja dr Abrahama neophodna, pokazuje i studija pod nazivom „Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije“ koju je, 2019. godine, uradio Institut za javno zdravlje “Batut”. Rezultati su poražavajući – u Srbiji je svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno, što je jedan od najvećih procenata u Evropi prema podacima Međunarodne federacije za gojaznost.

U publikaciji „Epidemija gojaznih u Srbiji“ navodi se da će gotovo trećina gojazne predškolske dece postati gojazni odrasli, da će polovina gojazne dece od sedam do 12 godina biti gojazno i kada odrastu, i da će čak 70 procenata gojaznih adolescenata ostati gojazni zauvek.

Lekari upozoravaju na to da sve veći broj dece ima povišeni krvni pritisak, što je u uskoj vezi sa gojaznošću. Osim toga, gojazna deca često imaju krivu kičmu, ravne tabane, žale se na bolove u kostima i mišićima, što ukazuje na značaj uvođenja zdravih navika u svakodnevicu najmlađe populacije.

Koncert „Iznad Istoka i Zapada“ u Narodnom muzeju

Igor Crnogorac April 19, 2023

Turistička organizacija Grada organizuje koncert srpske sabrane muzike pod nazivom “Iznad Istoka i Zapada”. Izvode ga vrhunski muzičari i pripremljen je produkciji Grada Novog Sada u godini kada je ovaj grad bio evropska prestonica kulture.

Dela koja se izvode tematski i vremenski su određena od perioda srednjeg veka, nemanjićke Srbije, preko najznačajnijih etno zapisa i instrumentalnih bravura od Kosova do Vojvodine, do dvadesetog veka i dela našeg čuvenog meloda pojca i kompozitora pesama “Vostani Serbije”, “Oj Kosovo, Kosovo”, “Oj Prizrene grade” i mnogih drugih kompozicija, Ljubomira Ljube Manasijevića.

Pored Manasijevića, nastupaju: mr Zorica Belić, sopran, operska solistkinja iz Novog Sada, i članovi beogradskog ansambla „Renesans“: dr Darko Karajić, profesor gitare na FMU u Beogradu – lauta, ćura, šagije, Saša Borović, violinista orkestra RTS-a – violina, vijela, dr Boris Bunjac, solo timpanista i perkusionista Orkestra Beogradske Filharmonije – perkusije, i prof. Ljubomir Dimitrijević, profesor flaute iz Beograda – blok-flauta, traverzo flauta, frula.

Koncert „Iznad Istoka i Zapada“ biće održan u četvrtak, 20. aprila, u koncertnoj sali Narodnog muzeja, od 20 sati. Ulazak je besplatan.

Kikindski SUBNOR i Veterani PJP odali počast poginulim herojima: Dali su živote za našu slobodu

Igor Crnogorac April 19, 2023

Delegacija kikindskog SUBNOR-a učestovala je u obeležavanju 78. godišnjice proboja Sremskog fronta. Uz predstavnike pokrajinske i republičke vlade, Vojske Srbije, diplomatskog kora, SUBNOR-a, veterana, okruga, Šida i Sremske Mitrovice i udruženja građana, položili su vence na spomen-obeležje „Sremski front“ u Adaševcima.

Sremski front bio je odbrambena linija Vermahta i Hrvatskih oružanih snaga. U rovovskim borbama, od oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine, učestvovalo je oko 250 hiljada vojnika na obe strane. Završene su probojem nemačko-hrvatske odbrane 12—13. aprila 1945. i napredovanjem trupa Jugoslovenske armije do Zagreba, Slovenije i austrijske granice. U njima je poginulo oko 13.500 boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, uglavnom mladića iz Srbije i Crne Gore.

Na godišnjici obeležavanja, u delegaciji iz Kikinde koja je brojala više od 40 članova, bili su i iviđači iz Odreda “Proka S. Plavi”. Prisutnima su se obratili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Selaković, i general-major u penziji Vidosav Kovačević.

Policajci veterani održali pomen poginulom kolegi

Delegacija Udruženja veterana Posebnih jedinica policije Kikinde, odnedavno sekcije SUBNOR-a, održala je, 15. aprila, pomen palom drugu Željku Raužanu na njegovom grobu u Hrtkovcima. Raužanovu večnu kuću posetili su njegovi drugovi iz Kikinde: Peter Fekete, Nikola Marjanović, Ljubomir Nikić i Aleksandar Drljačić.

Željko Raužan bio je pripadnik 23. odreda 5. čete Posebnih jedinica Policije MUP-a Srbije. Poginuo je 1999. godine u borbi protiv albanskih terorista u selu Žabelj kod Đakovice.

Narednih dana veterani PJP posetiće grobove i drugih svojih palih kolega, pripadnika 23. odreda.

– Mnogobrojne žrtve pale su za otadžbinu. Naša generacija ima zadatak da mlađim generacijama u amanet ostavi čuvanje sećanja na žrtve i važne istorijske događaje – izjavio je Savo Orelj, predsednik kikindskog odbora SUBNOR-a.

Prva sednica GV u seoskoj MZ ove godine – u Iđošu prioritet infrastruktura

Igor Crnogorac April 18, 2023

Sednica Gradskog veća održana je danas u Mesnoj zajednici Iđoš. Gradonačelnik Nikola Lukač i članovi Veća razgovarali su sa predstavnicima Saveta Mesne zajednice o neophodnim investicijama u ovom mestu.

– Razgovor je bio veoma konstruktivan jer ima velikih problema i mnogo zahteva meštana koji vrše pritisak na Savet. Neophodne su određene predradnje i određivanje prioriteta za planirane radove – rekao je, posle sastanka, gradonačelnik Lukač. – Treba da obezbedimo sredstva kako bi se upotpunio sadržaj za meštane i to će, u narednom periodu, i biti prioritet Mesne zajednice i Grada, da realizujemo kapitalne investicije u ovom mestu.

Članovi Saveta Mesne zajednice bili su zadovoljni ishodom sastanka.

– Ostvarili smo svoje zahteve. Neophodna su velika ulaganja u Dom kulture i u zgradu bivšeg „Lovca“ i dobili smo odobrenje da se preduzmu određene pripremne aktivnosti. Savet je imao ideju da se zgrada Doma kulture pretvori u višenamenski objekat kulture u kojem će biti prostor za decu, muzej i biblioteka, što bi pomoglo razvoju kulture u selu. Lovački dom bi služio za održavanje mnogobrojnih manifestacija i prijem gostiju – rekla je predsednica Saveta MZ Iđoš, Ivanka Grujić.

Za redovno funkcionisanje Mesne zajednice Iđoš, za ovu godinu, iz budžeta Grada, izdvojeno je nešto više od devet miliona dinara. Dodatna sredstva moraće da se pronađu za kapitalne investicije, rekao je Ljuban Sredić, član GV zadužen za poljoprivredu i mesne zajednice.

– Do kraja godine planirani su radovi na putnoj infrastrukturi, trotoarima i parkinzima, najveći deo onog što je tražio Savet biće i ostvareno. U Dositejevoj ulici kolovoz će biti prevučen asfaltnim slojem, a u Ulici Jovana Jovanovića Zmaja biće zakrpnjene udarne rupe i uklonjene bankine. Takođe je obezbeđeno milion dinara za preprojektovanje Lovačkog doma i pola miliona za ozakonjenje zgrade, projektovanje i javnu nabavku za Dom kulture – kaže Sredić. – Potrudićemo se da se sa radovima počne do kraja godine, najkasnije početkom 2024. Za most između Iđoša i Mokrina kojem je potrebna popravka, prvo moramo da utvrdimo u čijoj je nadležnosti.

Lovački dom Iđoš — Зграда бившег Ловачког дома у Иђошу

Današnja sednica Gradskog veća u Iđošu bila je prva u ovoj godini održana u seoskoj mesnoj zajednici. Kako je najavio gradonačelnik, sa ovom praksom će se nastaviti i u drugim mestima Grada, kako bi se sa građanima razgovaralo o konkretnim problemima.

„Eko-nedelja“ za decu i mlade, od 18. do 21. aprila

Igor Crnogorac April 18, 2023

Povodom obeležavanja dva značajna datuma, Dana zaštite od buke (20. april) i Dana planete zemlje (22. april), Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada i ove godine održava „Eko-nedelju“.

Niz aktivnosti za decu i mlade, od predškolaca do srednjoškolaca, održaće se od 18. do 21. aprila.

– Aktivnosti započinjemo merenjem buke u Školskoj radionici Livnice. Sa stručnjacima iz Zavoda za javno zdravlje i učenicima Tehničke škole, sa smera vozači, izmerićemo buku u ovoj radnoj sredini – kaže Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata.

Ekološki programi nastavljaju se u sredu, izložbom likovnih radova mlađih osnovaca na temu „Moje prirodno okruženje“ koja će biti otvorena u Kulturnom centru tačno u podne.

Najlepši program za najmlađe biće ponovo Ekološki maskenbal na kojem će predškolci predstaviti svoje eko-kostime. Karnevalska povorka biće na Gradskom trgu u četvrtak u 10 sati.

Poslednjeg dana, u petak, u Kulturnom centru, od 10 sati, učenici petog razreda osnovnih škola imaće priliku da pokažu svoje znanje iz ekologije.

Spektakularnim koncertom Kulturno-umetničkog društva završene Vaskršnje svečanosti u Mokrinu

Igor Crnogorac April 17, 2023

KUD „Mokrin“ večeras je, na Uskršnjem godišnjem koncertu, ispunio i scenu i salu Doma kulture u ovom mestu. U programu pod nazivom „Kolo šareno igralo je veselo“ nastupilo je svih 200 članova Društva, od najmlađih, pripremnih grupa, do veterana.

U ime Grada događaju su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

– Zasluge za ovako divan rad Društva pripadaju svim članovima i Mokrinčanima. Čestitam vam što čuvate tradiciju i običaje ovog dela naše zemlje i mi vas u tome podržavamo. Vaskršnje svečanosti i Mokrin i Kikindu stvaljaju na mapu sveta – rekao je Lukač.

Podrška kulturi i udruženjima koja se bave očuvanjem tradicije na selima uvek je obezbeđena u lokalnoj samoupravi, rekla je Valentina Mickovski.

– Na taj način pružamo mogućnost deci da nauče nešto o svojoj tradiciji i kulturi. Kulturno-umetničko društvo ima i obrazovni notu i treba kvalitetno da se radi, da se zadrže standardi. Cilj je i zadržati mlade ljude i kroz kulturu ih naučiti životnim veštinama. Smatram da je KUD „Mokrin“ kvalitetno društvo koje se trudi da, kroz pesmu, igru i poeziju, u saradnji sa Mesnom zajednicom, školom i bibliotekom, radi na očuvanju kulturne baštine ovih prostora.

Večerašnjim koncertom Društvo je obeležilo 20 godina postojanja i aktivnog rada u šest folklornih sekcija, dvema pevačkim grupama – dečijoj i ženskoj, recitatorskoj i dramskoj grupi.

– Na koncertu je sublimiran naš celogodišnji rad i večeras ga predstavljamo publici. Imamo zaista impozantan broj članova i trudimo se da im obezbedimo što bolje uslove za rad. Od lokalne samouprave i Mesne zajednice imamo izuzetnu podršku bez koje ne bismo mogli da ostvarimo ovako veliki obim rada – rekao je Živko Ugrenović, predsednik KUD „Mokrin“.

Bogat program obuhvatio je pesme i igre iz čitave Srbije. Praćeni izuzetnim orkestrom, članovi Društva prikazali su, sa mnogo entuzijazma, sve svoje talente. I dokazali da se u Morinu običaji i zajedništvo visoko cene i čuvaju.

Veliko interesovanje za besplatne kuće na selu

Igor Crnogorac April 17, 2023

Javni konkurs za dodelu seoske kuće s okućnicom koje je, ove godine treći put raspisalo Ministarstvo za brigu o selu, izazvalo je veoma veliko interesovanje, saznajemo u Službi za odnose sa javnošću Ministarstva. Samo u prve tri nedelje trajanja konkursa stiglo je oko 250 zahteva, koji su trenutno u proceduri. U Gradskoj upravi Kikinda u postupku je 20 prijava koje će, ukoliko se ispune uslovi, potencijalni korisnici sredstava poslati u Ministarstvo.

Razlog za povećanu zainteresovanost verovatno je i u tome što najnoviji konkurs ima značajnu izmenu. Do sada su za bespovratna sredstva u najvišem iznosu od milion 200 hiljada dinara mogli da konkurišu mladi bračni parovi i vanbračni partneri, samohrani roditelji i samci koji se bave poljoprivredom. Ove godine priliku da besplatno dođu do nekretnine na selu imaju i pojedinci kojima poljoprivreda nije osnovna delatnost.

Ko sve može da konkuriše

Za besplatnu kuću sa okućnicom, pored opštih uslova, da su državljani RS, da su punoletni, da nisu osuđivani, da nemaju javni dug, podnosioci zahteva moraju da ispune i sledeće uslove: da imaju manje od 45 godina, da nisu vlasnici nepokretnosti u Srbiji, izuzev poljoprivrednog zemljišta, da nisu prodali nepokretnost u prethodnih pet godina, kao i da je nisu stekli u istom periodu.

Takođe, ne smeju da budu u krvnom srodstvu sa prodavcem nepokretnosti – u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj zaključno sa drugim stepenom, kao ni u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu.

Kuća mora da ispunjava određene uslove

Tržišna vrednost seoske kuće sa okućnicom mora da ispunjava osnovne uslove za život i stanovanje i ne sme da se nalazi u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima. Može da se nalazi na teritoriji bilo kog naseljenog mesta, bez obzira na prebivalište podnosioca prijave.

U naseljenom mestu u kojem se nalazi kuća ili u susednom mestu mora da postoji bar jedan od objekata javne službe ili usluga, zdravstvena ambulanta, pošta, škola, stanica prevoza.

Seoska kuća sa okućnicom, za čiju kupovinu podnosioci prijave konkurišu, treba da je upisana u katastar nepokretnosti na ime prodavca kao porodična stambena zgrada, bez tereta, i na njoj ne smeju da budu nerešeni imovinsko-pravni odnosi.

Može biti u svojini više osoba i kupoprodajna cena mora biti u granicama njene vrednosti na tržištu nepokretnosti, i ne viša od 1.200.000 dinara.

Postupak prijavljivanja

Kuću za čiju kupovinu će konkurisati u Ministarstvu, zainteresovani treba sami da pronađu. Pošto kontaktiraju prodavca, potrebno je da popune obrazac prijave sa sajta Ministarstva i da se obrate lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se nalazi kuća.

Lokalna samouprava zatim šalje u terensku kontrolu komisiju za procenu tržišne vrednosti nepokretnosti. Potencijalni prodavac treba da se saglasi sa procenjenom tržišnom vrednosti nepokretnosti. Zajedno sa ostalom prikupljenom dokumentacijom, potencijalni kupac šalje prijavu Ministarstvu.

Bespovratna sredstva nisu namenjena za opremanje seoske kuće i okućnice, porez na prenos apsolutnih prav i porez na imovinu, troškove prikupljanja dokumentacije, kao ni za adaptaciju seoske kuće.

Ukoliko komisija Ministarstva odobri dodelu novca za kupovinu kuće, korisnik je obavezan da je osigura na deset godina. Takođe, zabranjeno mu je da je otuđi ili optereti u istom periodu.

Rok za podnošenje prijave je 1. novembar. Bespovratna sredstva će se dodeljivati po redosledu podnetih prijava, do utroška predviđenih sredstava. Ministarstvo je za ove namene izdvojilo 500 miliona dinara.

Program i obrazac prijave se mogu preuzeti elektronskim putem na internet stranici Ministarstva za brigu o selu www.mbs.gov.rs. Za sva pitanja na raspolaganju su zaposleni u Ministarstvu, koji se mogu kontaktirati mejlom: mirjana.vesic@mbs.gov.rs, milos.petrovic@mbs.gov.rs, ivana.lijeskic@mbs.gov.rs, ili na brojeve telefona 011 311 7633, 011 311 2016 i 011 267 3024.

Kikinda prednjači na konkursu

U protekle dve godine u selima na teritoriji Grada novcem dobijenim od Ministarstva, mladi parovi su kupili 65 kuća. Kikinda je jedna od pet lokalnih samouprava koje su dobile najviše sredstava za rešavanje stambenih problema mladih kupovinom u seoskih kuća.

Povećano interesovanje povodom Javnog konkursa pokazuju i prodavci nekretnina. Međutim, kako se čini po oglasima i iskustvima potencijalnih kupaca, za kuće u selima često se traže nerealno visoki iznosi. U oglasima na internetu najniža cena za minimalno uslovnu kuću sa okućnicom je 15 hiljada evra.

Prema podacima sa sajtova za promet nekretninama, cene po kvadratu su u rasponu od 100 do čak 570 evra, samo za stambeni prostor, dok kuće, najčešće, imaju velike okućnice. Upravo dvorišta i pomoćni objekti, koji su često noviji od same kuće, podižu i realnu tržišnu vrednost nekretnina.

Svakako, svi zainteresovani za konkurisanje, trebalo bi što pre da uđu u proces traženja kuće i da se obrate lokalnoj samoupravi, kako bi se procenila njena tržišna vrednost i poslala prijava Ministarstvu.

„Pozdrav proleću“ u sredu i četvrtak u Kikindi

Igor Crnogorac April 17, 2023

Deca će, i ovog aprila, pozdraviti proleće u Kikindi u programima koji se već 24. put odvijaju na Gradskom trgu i u Kulturnom centru.

„Pozdrav proleću“ otvoriće u sredu, 19. aprila, Pozorište „Radionica snova“ iz Novog Bečeja. U velikoj sali KC, od 10 sati, odigraće predstavu „Ducka, ovde nešto smrducka“, namenjenu deci starijoj od tri godine.

Izložba likovnih radova mlađih osnovaca na temu “Moje prirodno okruženje” biće otvorena u KC u 12 sati. Program je deo “Eko-nedelje” koju organizuje Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada.

Od 13 sati, takođe u KC, u programu pod nazivom „Mozgalice za velike i male“, sa decom će se družiti Mikloš Maroti, autor knjiga zabavne logike, matematike i enigmatike.

Programi se nastavljaju u četvrtak, interaktivnim koncertom kikindskim mališanima već poznatog kantautora za decu, Baneta Rosića. Od 10 sati u KC održaće se promocija diska pod nazivom „Avanture leteće gitare“.

U isto vreme na Gradskom trgu je ekološki maskenbal predškolaca koji je, takođe, deo “Eko-nedelje”.

U 11.30 na Trgu nastupaju bebe u trci u puzanju „Naj Kića“. “Pozdrav proleću“ završiće se centralnom priredbom na Trgu od 15 sati, na kojoj će nastupiti predškolci i osnovci sa teritorije Grada.

Manifestaciju organizuje Kulturni centar pod pokroviteljstvom Grada Kikinde.

Danas je Uskrs

Igor Crnogorac April 16, 2023

Praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću, Vaskrsenje Isusa Hrista, danas slave pravoslavni hrišćani. Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer je Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih suština hrišćanskog učenja i označava pobedu vere i života nad smrću.

U pravoslavnim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru. Ovim se simbolično ukazuje na to da je Isus, svojim vaskrsenjem, pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja svim ljudima.

Vaskrs je pokretan praznik i slavi se u prvu nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.

Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema običaju, farbaju u crveno, kao simbol prolivene krvi Hristove.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Uskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.

Prvo obojeno jaje čuva se do idućeg Uskrsa i zove “čuvarkuća”.

U svim pravoslavnim hramovima služe se vaskršnje liturije – ponoćna i jutarnja, kada se i pričešćuju svi koji su postili.

Hrišćani Uskrs slave tri dana i pozdravljaju se sa: Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!