Игор Црногорац, аутор са Кикиндски портал

Вратили се и отворили крафт пивару: Јер волимо Кикинду

Igor Crnogorac Април 23, 2023

Да се млади, по завршетку школовања све чешће опредељују за повратак у Кикинду и да, уз то, имају добре идеје, много воље и ентузијазма да донесу нешто ново свом граду, показује и пример Андреја Кукучке.

Андреј је, по завршетку прехрамбеног смера на Технолошком факултету, са девојком Катарином Келић, графичким дизајнером из Новог Сада, у Кикинди отворио прву регистровану крафт пивару, а однедавно и дестилерију, „Дрозли“.

– Док сам студирао у Београду, придружио сам се екипи која је експериментисала са укусима у малој пивари у Пиварском клубу Булевар. Викендом су биле дегустације на којима смо добијали утиске и затим мењали рецепте – каже Андреј.

По завршетку факултета, Андреј и Катарина одлучују да започну сопствену производњу. Иако су крафт пиваре већ препознате у већим центрима што би им, вероватно, олакшало пласман, они долазе у Кикинду.

– Јер волимо Кикинду. Овде је најлепше и ту познајемо највише људи. Иако већина угоститеља има екслклузивне уговоре са великим комерцијалним пиварама, успели смо да нађемо начин да пласирамо наша пива – у „Цаффе Цаффе“–у, „Кући кафе“ и у трафици у Светосавској, али и код неколико угоститеља у Новом Саду и Београду.

Андреј објашњава да су њихова пива по квалитету много друкчија од комерцијалних. Кључна разлика је, каже, у томе што велике пиваре, што је и законом прописано, не морају да користе више од 50 одсто јечма. Остало могу да буду и друге житарице које садрже шећер – овас и кукуруз, што појефтињује производњу.

У „Дрозлију“ се пиво прави од јечма, а укуси су, колико необични за просечног конзумента, топлико и потпуно егзотични.

– Ми прво направимо експериментално пиво и понудимо га на пробу људима на базару. Последње које смо направили је јако горко и има пуно хмеља, воћкасто је, цитрусно и тамно, мислили смо да га људи неће прихватити. Догодило се, међутим, да им се јако свидела та дијагонала. Зато ћемо усталити његову производњу и посветићемо га мокринској дропљи.

„Дрозли“ пива, за сада седам врста, у светлој и тамној варијанти, имају укусе коријандера и ароматичних трава, кајсије, тропског воћа, чоколаде, тамне ражи и тамног слада, америчког хмеља.

Производња је започета пре три године. У међувремену су Андреј и Катарина регистровали и дестилерију, и сада су у процесу припреме и џина и ликера од брезиног дрвета.

У експериментисању и прилагођавању жељама потрошача ови млади људи не посустају. Сада започињу и безалкохолни програм

– Пре две недеље пустили смо у промет комбуху, ферментисани напитак на бази зеленог и црног чаја, интензивног укуса и допадљивог дизајна. Следе комбуха од зове и комбуха тоник јер смо из Индонезије набавили дрво чинчона од ког се традиционално прави тоник – објашњава Андреј.

Кад год су у могућности, Андреј и Катарина се труде да подрже културне догађаје. За прошлогодишње „Дане лудаје“ направили су тамно пиво од бундеве које је наишло на веома добре реакције, па ће га поновити и на наредној манифестацији.

– Имамо веома лепу сарадњу са Туристичком организацијом – каже Андреј. – Мислим да више тога треба да буде окренуто локалу. Зато на лето планирамо да у Кикинди организујемо едукацију за све који желе да праве пиво у кућним условима.

Андреј, Катарина, и читава породица која помаже у „Дрозли“ пивари не плаше се конкуренције, штавише, желе да подстакну и подрже суграђане да се одваже и допринесу граду, онако како они то чине. Вредно, упорно, са пуно креативности и љубави.

Рецитатор из Нових Козараца, Драган Јованић, добитник златне дипломе на Покрајинској смотри

Igor Crnogorac Април 23, 2023

Драган Јованић, ученик другог разреда Основне школе „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца, постигао је велики успех на 53. Покрајинској смотри рецитатора у Сечњу.

У конкуренцији 46 рецитатора добио је златну диплому и пласирао се за наступ на највишем нивоу такмичења – Републичкој смотри рецитатора. Драган је наступио са песмом Моше Одаловића „Ма каква дивота“ коју је припремио са својом учитељицом Биљаном Бркић.

Покрајинска смотра „Песниче народа мог” завршно је такмичење најбољих рецитатора и део је селекције за Републичку смотру која се одржава у Ваљеву. Завршава се данас, наступом средњошколаца. Девет рецитатора из сваке категорије наступиће на државном такмичењу.

Жири Смотре радио је у саставу: Предраг Момчиловић, глумац и професор н Академији уметности у Новом Саду, Ана Лесковац, професорка словачког језика, Агнеш Рафаи Телечки, глумица и професорка на Академији уметности у Новом Саду, Амалија Ковач, глумица и новинарка, и Данијела Раду.

Најлепша и најбоља понуда цвећа на Градском тргу

Igor Crnogorac Април 22, 2023

Кикиндски трг данас је процветао на задовољство великог броја суграђана који имају прилику да купе најразноврсније декоративне саднице по повољним ценама. “Пролећни сајам цвећа” стални је програм Туристичке организације Града и сваки пут привуче велики број продаваца и купаца.

По изузетно лепом дану, испред Православне цркве, саднице је изложило десет узгајивача цвећа из Кикинде, Сенте, Бечеја и других места.

Пољопривредно газдинство Роберта и Кларе Киш из Бечеја већ је познато Кикинђанима.

– Годинама долазимо овде на цветну пијацу и задовољни смо. Наша понуда је широка, имамо собно цвеће, дрвеће, тује, само вишегодишње засаде продајемо – каже Клара. – Свако пронађе понешто, а највише се тражи цвеће за двориште, као и зачинске биљке – селен, оригано, влашац и рузмарин.

Роберт и Клара Киш имали су гужву као и сви остали продавци, али смо само код њих пронашли сасвим егзотични цвет – мухоловку.

Богату понуду имао је данас и Дарко Гајин који има своје пољопривредно газдинство у Бочару, а у Кикинди, већ неколико година и продавницу „Бочарска башта“.

– Имамо бегоније, кадифе, меденице, различите мушкатле. Највише продајемо ситне расаде – бегоније и мушкатле које су увек популарне јер је Кикинда, рекао бих, град мушкатли. Цене су од 50 динара за ситан расад, мушкатле су 150 и 200, висеће сулфиније су 300 динара, калиопе 350 и 500 – каже Дарко којем у продаји помаже ћерка Нађа.

Међу препуним гајбицама овде су и саксије од теракоте у облику животиња. Цена им је 700 и 900 динара.

“Пролећни сајам цвећа” траје до 16 сати и, уколико га већ нисте посетили, остало је још мало времена данас. Следећу прилику имаћете ускоро јер се у Туристичкој организацији потруде да, у време садње и уређења вртова, понове овај леп догађај.

„Шта знаш о саобраћају“ – најмасовније такмичење за основце у Граду

Igor Crnogorac Април 22, 2023

Градско такмичење „Шта знаш о саобраћају“ одржава се данас у ОШ „Фејеш Клара“ 54. пут. У познавању саобраћајних прописа надмеће се 56 ученика виших разреда основних школа са територије Града.

– Ово је једно од најстаријих такмичења. Његов значај је велики јер има и едукативни карактер и намењено је млађим суграђанима. Ученици имају прилику да покажу колико познају саобраћајне прописе, али и да стекну нова знања, како би били што безбеднији у саобраћају. Градска управа им у томе пружа пуну подршку – изјавио је Иван Нинчић, секретар Секретаријата за социјалну заштиту Градске управе Кикинда.

Такмичење је једно од најмасовнијих у граду – из 14 основних школа наступају по четири ученика.

– Ђаци су подељени у две узрасне категорије. Први део, о познавању саобраћајних прописа, одвија се у учионицама, а затим се деца надмећу у спретности вожње бициклом на полигону. По двоје најбољих из сваке категорије, наступиће на регионалном такмичењу 13. маја, које ће се, такође, одржати у Школи „Фејеш Клара“. Следе републички и европски ниво такмичења – каже Небојша Миланов из Актива наставника технике и технологије.

Под покровитељством Града, манифестацију организују Министарство просвете, науке и технолошког развоја, МУП – Одељење саобраћајне полиције. АМСС и Актив наставника технике и технологије.

(ВИДЕО) Министарка Маја Гојковић у Кикинди: Град је озбиљан кандидат за Престоницу културе Србије

Igor Crnogorac Април 21, 2023

У радној посети Кикинди данас је била потпредседница Владе и министарка културе, Маја Гојковић. Непосредан повод био је отварање новог галеријског простора Народног музеја и изложбе слика академика 20. века из Уметничке збирке Српске академије наука и уметности.

– Данас смо показали да средина која није ни Београд ни Нови Сад може да буде културни центар читаве државе, уз добру сарадњу Министарства и Града. Остварујемо и један од стратешких циљева Владе и Министарства, децентрализацију, пре свега у програму „Градови у фокусу“, по којем је Кикинда за адаптацију простора Народног музеја добила 16 милиона динара, док је Град обезбедио додатна четири милиона – рекла је министарка Гојковић.

У Градској кући министарка је одржала радни састанак са челницима Града и директорима установа културе на којем се разговарало о изради Стратегије развоја културе, о конкурисању за средства за реконструкцију крова Културног центра и о могућности да наш град учествује на конкурсу за Престоницу културе за 2025. годину. Министарка Гојковић је оценила да је, са интересантним културним и инфраструктурним пројектима, Кикинда један од најозбиљнијих кандидата.

– Као град пронашли смо се у том конкурсу јер имамо веома значајно и богато културно, историјско, материјално и нематеријално наслеђе и баштину, и богату и разноврсну традицију. Сматрам да поседујемо све неопходне квалитете како бисмо били Национални центар културе и уметности наше земље – оценила је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

Министарка Гојковић затим је посетила нову галерију у Народном музеју и отворила изложбу „У великом формату“ – слике академика 20. века.

– Изузетно нам је задовољство да се слике из наше зборке нађу у овако лепо опремљеном простору у којем дишу на посебан начин. Назив изложбе не односи се само на формате, већ и на значај уметника. Чланови Академије су сликари чија је вредност потврђена пријемом у најзначајнију институцију Српске науке и уметности – изјавила је Јелена Межински Миловановић, кустос Уметничке збирке САНУ.

Изузетна дела, 14 слика Марка Челебоновића, Предрага Пеђе Милосављевића, Миодрага Миће Поповића и других уметника који су их поклонили Академији, посетиоцима ће бити доступна до 21. јуна.

У суботу у Иђошу полагање обавезног испита за све псе опасних раса и више од 55 центиметара

Igor Crnogorac Април 21, 2023

У Иђошу ће се сутра, 22. априла, одржати Национална утакмица службених школованих паса. Манифестацију, једину у Војводини, трећи пут организује Кинолошко друштво Иђош.

На утакмици пси полажу испите посебне за службене и ловачке псе који се заснивају на програму за полицијске и војне псе и усклађени су са актима Међународне кинолошке федерације, каже члан организационог одбора Атила Тот, власник школе за дресуру паса у Кикинди.

– Један од испита је и БХ-ВТ испит социјализације и послушности, то је први степен у овом такмичењу за све расе које се класификују као опасне, какве су бул и стафорд и за псе више од 55 центиметара. Људи, најчешће, не знају да је законом прописан за све псе у овој категорији, и за власнике цивиле. Испит се полаже из три дела, један, писмени део, полаже водич, а псу се проверава послушност и понашање у саобраћају – истиче Тот.

За утакмицу је пријављено 12 паса из читаве Србије и они ће полагати испите у шест радних програма. У вишим степенима провера се састоји из трагачког дела, послушности и одбране и напада. Пас који положи испит за програм највишег степена, већ може да наступа на међународним такмичењима, каже Тот.

На Фудбалском стадиону у Иђошу скуп учесника је у седам сати ујутро.

Изложба „Кућа у Кнегиње Милице“ у Салону „Тера“

Igor Crnogorac Април 21, 2023

У Салону Музеја „Тера“ ће у суботу, 22. априла, у 12 сати, бити отворена изложба младе уметнице Саре Лазаревић. Литографија, акрил и туш на платну чине збирку под називом “Кућа у Кнегиње Милице”.

– Рад је посвећен стану у којем је живела моја баба Бранислава Николић – Бранка. Налазио се у улици Кнегиње Милице 18 у Јагодини. Ови облици представљају згуснуте емоционалне забелешке, потакнуте сећањем на период одрастања. Одрастање је процес који непрекинуто траје док је човек жив – каже уметница у најави изложбе.

Сара Лазаревић је рођена 1997. године у Јагодини. Тренутно је на докторским академским студијама Графичког одсека на ФЛУ у Београду. Излагала је на више групних изложби у земљи и иностранству, и на четири самосталне изложбе. Добитница је награда, признања и стипендија.

Изложба ће, у Салону „Тере“, бити доступна до 7. маја.

Концерт у Народном музеју: српска култура и традиција сачуване у музици

Igor Crnogorac Април 20, 2023

У пројекту под називом „Изнад Истока и Запада“ окупили су се уметници из Београда и Новог Сада, у жељи да српску музичку баштину која обухвата период од средњег до 20. века сачувају и понуде публици као вредност која нема цену.

Вечерас су наступили у сали Народног музеја, у организацији Туристичке организације Града.

– Наш циљ је очување српске културе кроз музику. Желимо младим људима да пошаљемо поруку да се окрену правим вредностима, очувању културног наслеђа и да се клоне кича и шунда. Да је важно да раде на свом културном уздизању и усавршавању јер култура спаја људе – рекла је Валентина Мицковски, ресорна чланица Градског већа.

Назив пројекта је наслов књиге Владике Николаја Велимировића, у којој он износи податке о српском народу током времена, о вери, традицији и култури уз поруку да треба духовно да се уздижемо и да будемо изнад далекоисточне али и изнад екстремно западне филозофије, каже Љубомир Љуба Манасијевић, певач и композитор из Београда, аутор песама “Востани Сербије”, “Ој Косово, Косово”, “Ој Призрене граде”.

– Направили смо спој средњовековне теме и музике везане за Немањиће, и српске изворне музике из различитих крајева Србије. Изворна музика заслужује да се што више изводи и ја и компонујем у том духу. Такође, веома волим тамбураше и две песме које још нису представљене посветио сам Војводини и тамбурашима.

Музичари који наступају са овим програмом чланови су ансамбла „Ренесанс“. Пројекат управо и наставља традицију ове групе, каже њен оснивач, Љубомир Димитријевић, професор флауте из Београда.

– Оживљавамо старе и стварамо нове записе у жељи да уверимо слушаоце да је тако некада било. Велика је штета што не можемо да знамо како је то звучало на Немањићком двору. Али знамо који су то били инструменти, налазимо их на фрескама. На таквим инструментима изводимо програме и добијамо аутентичан звук, поштујући музички језик тог доба. Текстови песама такође су изванредни и то је вредност коју морамо сачувати – рекао је Димитријевић који наступа на више дувачких инструмената – блок-флаути, траверзо-флаути, фрули.

Оперска солисткиња из Новог Сада, сопран мр Зорица Белић, каже да је у Кикинди трећи пут и да је радује сваки сусрет са овдашњом публиком.

– Велико ми је задовољство да наступамо у вашем граду – каже. – Посебно нам је драго да наступамо у градовима који поштују културу и пресрећни смо да постоје такве престонице културе у нашој земљи. Стално нас покреће љубав према музици, друкчије овако сложен посао не би био могућ.

У инструменталним, соло и дуетским наступима, кикиндска публика имала је прилику да, поред средњовековних српских мелодија и косовског циклуса са тематиком немањићке Србије, чује и песме „Све док је твога благог ока“, „Тамо далеко“, „Маријо дели бела Кумријо“, „Густа ми магла паднала“ и многе друге бисере српске музичке заоставштине.

На инструментима попут цариградске лауте, ћуре, шаргија, гоча, тарабуке, наступили су и чланови ансамбла „Ренесанс“ из Београда, др Дарко Карајић, професор гитаре, Саша Боровић, виолиниста оркестра РТС-а и др Борис Буњац, соло тимпаниста и перкусиониста Оркестра Београдске Филхармоније.

Аутентичан програм српске етно ризнице ови изузетни музичари наставиће да доносе поштоваоцима у мањим градовима као поклон и опомену да се баштина мора сачувати и остављати у аманет новим посвећеницима уметности.

У РПК Компанија „Л Белије“ представила понуду радних места

Igor Crnogorac Април 20, 2023

Компанија „Л Белије“ одржала је данас у Регионалној привредној комори у Кикинди „Отворени дан“, представљање актуелне понуде радних места, као и могућности за обуке и напредовање.

– Нудимо запослење на око 20 позиција које нам недостају. Наше колеге данас заинтересоване упознају са захтевима радних места, условима рада и могућностима у нашој компанији. Капацитете у машинској обради смо попунили, али ЦНЦ оператери ће нам требати и у будућности јер планирамо проширење производње. За радна места на којима је то потребно организујемо плаћену обуку – каже Кристина Ристић Попов, руководилац Сектора људских ресурса.

У име локалне самоуправе догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.

– С обзиром на то каква су глобална кретања, када компанија тражи нове раднике, значи да се у будућности припремају нови пројекти и да ће Кикинда бити поуздан и озбиљан партнер у производњи делова за аутомобилску индустрију – оценио је Танацков. – И већина потенцијалних инвеститора долази нам управо из ове области. Кикинда је препозната као центар са добрим условима за развој предузећа која се ослањају на аутомобилску индустрију, што значи да постоји озбиљна радна снага и знање које се преноси с генерације на генерацију.

Металски сектор јесте носилац кикиндске привреде, пре свега фирме које су повезане са металском индустријом, рекао је Тибор Хорват, председник РПК Севернобанатског округа.

– Последњих година привреда се развија и много нам значи да имамо што више фирми са неколико стотина запослених са добрим платама и добрим условима за рад које сарађују са најзначајнијим аутомобилским компанијама. Надам се да ће бити и више младих који ће се определити да се образују за рад у овој области, као занатлије и инжењери.

Фаврика „Л Белије“ тренутно тражи раднике за радна места у одржавању – бравара и електричара, и оперативце у ливачком погону, на завршној обради одливака, на ручном брушењу и у језгровници.

Данас је у Комори на разговорима било тридесетак заинтересованих. Незапослени који то желе, могу и даље овој компанији да се обрате за попуњавање слободних радних места.

Одржана трка у пузању „Нај Кића“: Елена и Петар су победници

Igor Crnogorac Април 20, 2023

У оквиру „Поздрава пролећу“ данас су на бини испред Културног центра наступили најмлађи Кикинђани. За учешће у традиционалној трци у пузању „Нај Кића“ пријављено је тридесетак малишана.

Такмичари су повели и навијаче, бодрили су их маме, тате, браћа и сестре, баке и деке. Иако су се мерила времена, бебама је, чини се, најмање било до такмичења. На шареним струњачама и у новом друштву, неки су се забавили, неки заиграли, а било је и суза.

Такмичарски дух показале су маме које су спремиле бебама омиљене мамце: киндер-јаја, играчке, кључеве, мобилне телефоне, даљински од тв-а, чак и букет цвећа и личну карту. До циља се стизало тешко или никако, али је трка, кажу организатори из Културног центра, ипак успела, јер су се бебе лепо забавиле.

Један од тата, Срђан Сивчев, каже да су на такмичење дошли, пре свега, ради дружења.

– Довели смо нашу Милицу, она има девет месеци. Пропузала је па смо је пријавили за трку. Важно нам је да буде са децом, зато подржавамо овај леп програм.

Иако су Киће углавном и биле расположене за игру, добили смо победнике. То су десетомесечна Елена Индриковић, у конкуренцији девојчица, док је, међу дечацима, најбржи био Петар Латиновић који ће ускоро прославити први рођендан. За прва три места обезбеђени су пехари, а сви учесници добили су дипломе и поклон-пакетиће.

Дводневна манифестација „Поздрав пролећу“ завршава се централном приредбом малишана из вртића на Градском тргу. Галерију фотографија са најлађег такмичења погледајте у наставку.