Igor Crnogorac

БВС табла

Поред многих акција које мештани Банатског Великог Села предузимају на уређењу села, појавила се и иницијатива да ово место добије свој грб. Покретач је Борислав Стојисављевић, администратор Фејсбук странице „Великоселске новине“, иначе и председник Удружења „Крајишки вишебој“.

– Од постојања села немамо ни грб ни заставу. Изнео сам идеју и позвао људе да шаљу своје предлоге са описом значења симбола. У току марта и априла стигло је десетак предлога. Има различитих идеја, са Завичајном кућом, сунцокретом, пшеницом, кукурузом, пругом. Рецимо, на једном предложеном грбу су Василије Острошки, то је наша сеоска слава, и Крајишник у ношњи, са заставама, а између њих су Козара и три круне које представљају три рејона у селу – прича Стојисављевић.

Он додаје да је и сам, као иницијатор, урадио прво идејно решење на којем су били воз, планина Оштрељ код Босанског Петровца, одакле, углавном, потичу мештани, три цвета рунолиста за три дела села и исписана година колонизације, 1945. Међутим, каже, касније је свој предлог повукао због различитих ставова које мештани износе на страници „Великоселских новина“.

Како је рок за подношење предлога истекао, сада преостаје да идејно решење будућег грба изгласају чланови Савета Месне заједнице, председници удружења и бивши председници Месне заједнице. Затим ће, каже Стојисављевић, грб да се региструје, биће озваничен као симбол места и постављен на улазу у село.

На простору данашњег Банатског Великог Села, до досељавања породица из Босне, живели су Немци, у три мања насеља: Солтур, Шарл(е)вил и Сент Хуберт. Насеља је, после наредбе царице Марије Терезије из 1763. године, формирало 3.300  Француза из покрајине Лорене и Немаца из југозападне Немачке. Временом су се Французи асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а имена села задржана су као називи данашњих рејона Банатског Великог Села. Данас ово место има око 2.000 становника.

Живка торбица књига

Трећа књига песникиње из Мокрина, Живке Торбице, имаће своје прво представљање у петак, 5. маја, од 19 сати, у галерији Дома културе у овом месту.

Ово је њена трећа збирка и садржи 95 љубавних и родољубивих песама, насталих у протекле две године.

– Песме су веома емотивне, завичајне су о нашем о Банату, и углавном су истините, то су сећања на моје детињство – каже Торбица. – Сваког јутра напишем једну реченицу, тако започињем дан – прво песма, па све остало. Лајт мотив књиге је стих: „Не постоје два иста дана, ноћи, гласа… Ни срца, ни љубави, па чак ни две капи воде…“. Отуд и назив ове збирке.

Као и претходне две збирке, „Банаћанка“ и „Дневна доза мушкарца“, и ова је изашла у издању Банатског културног центра из Новог Милошева. Рецензент је Наташа Бундало Микић из Новог Сада, дизајн корица је урадила Сенка Влаховић из БКЦ.

На представљању у Мокрину говориће и библиотекарке Даринка Маљугић и Милана Бајкин. Ауторка каже да се нада и промоцији у Кикинди, у току маја. За наступ у свом селу, каже, не брине.

– У Мокрину је увек било добро посећено, верујем да ће тако бити и овог пута – додаје песникиња.

Нема сумње да ће Мокринчани, и овога пута, подржати своју песникињу. Као што је сигурно да ће Живка Торбица сваког јутра написати нове стихове и придружити их збирци од готово хиљаду својих, за сада необјављених, емотивих поетских изражаја.

ХАЦАТ_В46

Празник рада обележава се 1. маја у знак сећања на овај датум 1886. године када су стотине хиљада америчких радника изашли на улице Чикага да би захтевали осмочасовно радно време.

Прва два дана протеста протекла су мирно, међутим, трећег маја полиција је убила четири члана синдиката, а повређених је било много. Група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом, позвала је раднике да се наоружају и заказала, за следећи дан, демонстрације на Тргу Хејмаркет.

Овога пута дошло је само око три хиљаде демонстраната. Пред крај преотеста, под неразјашњеним околностима, неко је бацио бомбу (верује се да је то био полицијски агент, провокатор) која је убила седам радника и ранила 67 полицајаца.

Градске и државне власти ухапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт. Четворица, укључујући Парсонса и Спајса, погубљени су 11. новембра 1887. године.

Сви осуђени заговарали су оружану борбу и насиље као револуционарне методе, али нису пронађени и докази да је ико од њих бацио бомбу. Док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, 250.000 људи постројило се дуж улица Чикага како би изразили своју посрамљеност овим великим судским промашајем и своју солидарност са неправедно погубљеним радницима.

На Првом конгресу Друге интернационале, две године касније, 1889. године, одлучено је да је Први мај заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност.

У читавом свету тај дан се до данас обележава у спомен мученицима са трга Хејмаркет. Празник је, у нашој земљи, први пут обележен 1893. године великим протестним скуповима у Београду.

књига

Град Кикинда и Банатски културни центар (БКЦ) из Новог Милошева расписали су конкурс за објављивање три прве књиге младих аутора. Ове године обележава се и јубилеј – 15 година рада на заједничком објављивању првих књига. У овој сарадњи штампано је више од 30 наслова.

Конкурс се односи на ауторе до 35 година који живе на територији Кикинде, на ауторе из Србије. и из дијаспоре.

Аутори конкуришу са рукописима (поезија, проза, есеј, књижевна критика, научни и истраживачки радови и др.) од којих ће жири одабрати три рукописа за објављивање у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија), др Младен Ђуричић, књижевни критичар, и мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка.

Рукописе у wорд формату, биографију и контакт податке аутора (адреса, мејл, број телефона) треба послати на мејл banatskikulturnicentar@gmail.com.

Конкурс је отворен од 1. маја до 1. августа 2023. године.

Резултати ће бити познати 1. септембра, а књиге ће бити објављене до краја октобра 2023. године и појавиће се на Међународном сајму књига у Београду.

Додатне информације о конкурсу могу се добити путем мејла banatskikulturnicentar@gmail.com.

КУД Мокрин

На Градској смотри фолклора која је, под називом „Хајд’поведи весело“, одржана у недељу, према оцени жирија који су чинили проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог и композитор, и Слободанка Рац, кореограф, најбоље резултате у укупном пласману постигли су чланови КУД-а из Мокрина.

Међу победницима су мокрински играчки ансамбл и певачка група. У категорији фолклораца равноправни су са КУД-ом „Еђшег“, док су за најбољу певачку групу проглашени и чланови КУД „Извор“ из Накова. Жири није рангирао најбољепласиране. Сви они представљаће Град на Зонском такмичењу у Зрењанину, почетком јуна.

У такмичарском делу Смотре наступили су, у категоријама фолклорних игара и певачких група, шест друштава и група: КУД-ови из Мокрина, Банатског Великог Села, Накова, „Еђшег“ и Женска певачка група „Мелизми“.

Прву Градску смотру фолклора после 25 година, организовао је Културни центар уз подршку Града.

Градска смотра фолклора 1

„Хајд’ поведи весело“ назив је Градске смотре фолклора која је данас одржана у Народном позоришту у Кикинди. Ово је нови почетак такмичарских сусрета друштава која се баве очувањем народног стваралаштва и прилика за сусрете, размену искустава и позиционирање међу конкуренцијом.

– Културно-уметничка друштва обратила су се градоначелнику Николи Лукачу са жељом да Кикинда поново добије смотру фолклора какву је имала пре неколико деценија. Град је посао препустио Културном центру и ми смо контактирали Савез аматера Војводине који је организатор оваквих смотри. Сматрам да је веома значајно што смо поново покренули ово такмичење јер у селима су културно-уметничка друштва једине културне установе и имају јако много чланова. Нису се сви пријавили за учешће, неки можда нису желели, неки, вероватно, нису смели. Зато се надам да ће свака следећа смотра бити масовнија и да ће се наћи у календару годишњих градских манифестација – рекао је в. д. Директор Културног центра, Марко Марковљев.

Такмичарски део одвијао се у двема категоријама: фолклорни ансамбли и певачке групе и солисти. За наступ пред жиријем пријавили су се: културно-уметничка друштва „Мокрин“, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Извор“ из Накова и „Еђшег“, и Женска певачка група „Мелизми“. У ревијалном делу наступио је и КУД „Башаид“.

О најбољима који ће наступити на зонској смотри почетком јуна у Зрењанину, одлучивао је Стручни жири – проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог и композитор, и Слободанка Рац, уметнички руководилац Српског културног центра „Вук Стефановић Караџић“ из Бачке Тополе.

– Будући да фолклора, као укупног народног стваралаштва, више нема и једино још живи у културно-уметничким, аматерским друштвима, наша улога је да се потрудимо да те групе раде што ефикасније, са што изворнијим садржајима, да буду што ближи корену. Некада су били први, на извору, данас су све даље јер стижу нове генерације – каже професор Големовић. – Фолклор није само игра, то су и усмено стваралаштво и песма. Ова смотра је вишеструко важна и потрудићемо се да успоставимо критеријуме и стандарде јер таква активност мора да буде контролисана, близу оригинала и корена. Пружићемо пуну подршку и помоћ организаторима.

У име локалне самоуправе, првој Градској смотри фолклора присуствовале су заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски и ресорне чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Ово је прилика да се прикаже како се на прави начин чувају и негују култура и традиција са ових простора – изјавила је заменица градоначелника. – Биће интересантно видети који ће КУД понети титулу најбољег према оцени стручног жирија и касније, на вишим степенима такмичења, потврдити своје квалитете.  Град ће наставити да подржава културне догађаје који промовишу праве вредности, чувају традицију и успевају да, у окриљу нових трендова, љубав према музици и фолклору пренесу на млађе генерације.

Након смотре су се, у Културном центру, окупили представници свих учесника, како би са жиријем разговарали о томе како да још више побољшају свој рад, као амбасадори Кикинде у области фолкорног стваралаштва. После овог састанка биће познати и резултати такмичарског дела програма.

Празник рада

За Празник рада нерадни дани су 1. и 2. мај.

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА:

– бројеви телефона дежурних служби –

ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА – 413258

ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА – 062/88-44-888 и 062/88-44-891

ТОПЛАНА – 422857

СРБИЈАГАС – 422169

ПАРКИНГ – Паркинг служба неће наплаћивати паркирање 1. и 2. маја. У покушају уплате паркинг места корисник ће СМС поруком бити обавештен да је плаћање стопирано;

ПИЈАЦА – Врата градске пијаце током првомајског празника биће отворена за све посетиоце.

 

ТРГОВИНЕ:

„ЗЕЛЕНИ ДРАГСТОР“ – све продавнице ће 1. и 2. маја радити без измена у радном времену;

„ЛИДЛ“ – у понедељак неће радити, у уторак ће радити регуларно;

„УНИВЕРЕXПОРТ“ – 1. маја све продавнице радиће до 14 сати, 2. маја уобичајено;

„ИДЕА“ – 1. маја продавница у Светосавској ће радити уобичајено, све остале ће бити отворене од 7 до 14 сати. Другог маја се ради по редовном радном времену;

МАXИ“ – 1. маја биће отворен до 14 сати, 2. маја радиће уобичајено;

ГОМЕX“ – у понедељак од 7 до 15, у уторак – редовно радно време;

„СП“ – у понедељак је нерадни дан, у уторак ће се радити уобичајено;

„ПЕРСУ“ – 1. маја радиће до 14 сати, 2. маја редовно;

“СВЕТОФОР“ – 1. маја ће радити од 9 до 17, 2. маја уобичајено;

„МАТИЈЕВИЋ“ – оба дана празника, месаре ће радити од 7 до 14 сати;

„БИОМЕСАРА“ – неће радити ни у понедељак ни у уторак;

„МРКШИЋЕВИ САЛАШИ“ – код пијаце и у Микронасељу – 1. и 2. су нерадни дани;

„НЕОПЛАНТА“ – 1. и 2. маја радиће од 7 до 13 сати;

„БИГ ЦХИЦК“ у Улици Ј. Ј. Змаја – не ради оба празнична дана;

„ДМ“– у понедељак неће радити, у уторак ће радити уобичајено, од 8 до 21 сата;

ЛИЛЛY“ – 1. мај је нерадни дан, 2. маја радиће се од 9 до 17 сати.

 

ПОШТА, БРЗА ПОШТА, ПОСЛОВНИЦЕ:

ПОШТА и ПОСТЕXПРЕСС – у понедељак неће радити, у уторак ће радити само главна пошта, у Генерала Драшина, од 8 до 14 сати;

ДЕXПРЕСС – понедељак, 1. мај је нерадни дан, у уторак, 2. маја ради се уобичајено. Пошиљке преузете 28. априла, биће на испоруци у уторак;

БАНКЕ – не раде током два дана празника.

 

ЈАВНИ ПРЕВОЗ:

„АУТОПРЕВОЗ“ – 1. и 2. маја примењиваће се ред вожње као недељом;

„ЖЕЛЕЗНИЦА СРБИЈЕ“ – ред вожње као недељом за оба дана празника;

ТАКСИ ПРЕВОЗ – 1. и 2. маја ће се наплаћивати по другој, скупљој тарифи, као недељом.

 

ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ:

Амбуланта опште праксе имаће, оба дана празника, организована дежурства у Другој здравственој станици, у Светосавској улици, од 7 до 20 сати;

Педијатри ће бити доступни у Дечијем диспанзеру, од 9 до 17 сати;

ЦОВИД амбуланта (у дворишту Друге здравствене станице, у Светосавској улици) биће отворена сваког дана од 9 до 17 сати;

Дежурни стоматолог биће доступан у Првој здравственој станици, у Дому здравља, у Улици краља Петра Првог 106 сваког дана од 8-12 и од 14 до 18 сати;

Диспанзер за жене неће радити током два дана празника;

Специјалистичке амбуланте у Општој болници такође неће радити у понедељак и уторак.

 

АПОТЕКЕ:

„ЦВЕЈИЋ“ у Улици браће Татић дежурна је 24 сата;

„МИЛИ-3“ – 1. мај је нерадни дан за обе апотеке. У уторак, 2. маја, апотека у Браће Татић 3 радиће од 8 до 13, а апотека у Краља Петра Првог 83, од 8 до 17 сати;

„НЕОФАРМ“ – у обема апотекама, у Милоша Великог и у Светосавској улици, 1. мај је нерадни дан, 2. маја ће се радити од 7 до 14 сати.

„БЕНУ“ – 1. маја је нерадни дан, 2. маја ће радити од 8 до 15 сати. Апотека у објекту „МАXИ“ неће бити отворена оба празнична дана.

 

ВРТИЋИ И ШКОЛЕ:

Вртићи – не дежура ниједан вртић;

Основци и средњошколци немају наставу 1. и 2. маја. Следећи ненаставни дан је уторак, 9. мај.

 

ВАЖНИ БРОЈЕВИ ТЕЛЕФОНА ТАКОЂЕ СЕ НАЛАЗЕ НА НАШЕМ ПОРТАЛУ:

https://kikindski.rs/vazni-telefoni/

Уређење излетишта 3

Секретаријат за заштиту животне средине Градске управе и запослени на одржавању града, уредили су излетишта у Кикинди.

Средствима за сузбијање крпеља третирани су: простор Старог језера, Симићев салаш, Велики парк, СЦ „Језеро“, Кванташ, Водице, Еко стазу у Микронасељу, Стрелиште, Железнички нови ред, игралиште у улици Слободанке Ациган, дечије игралиште у А насељу, Пескара, и друге зелене површине у граду и на периферији, на укупној површини од 241.100 квадратних метара.

Луна парк 2

Како би био спреман да, у току првомајског празника прими и забави Кикинђане, у град је већ стигао Луна парк „Скорпионс 3“. На пољани између старог и новог иђошког пута већ неколико дана се постављају справе и различите атракције за све узрасте.

– Овога пута понудићемо више садржаја него ранијих година. Имамо и нових атракција, између осталог два ролеркостера, већи и мањи, који је на спрат, два мала и један велики рингишпил, већи и модернији тобоган на надувавање, две трамболине, два аутодрома и још много тога. Потрудили смо се да набавимо нове справе. Укупно ће их бити 20, од тога шест за одрасле и 14 за децу – каже Валентино Хорн, власник Луна парка чија породица довози забавни парк у Кикинду већ дуже од четири деценије.

Додаје да ће све бити спремно већ у недељу, али само као презентација. Званично ће луна парк радити два пуна дана, у понедељљак и уторак, 1. и 2. маја.

Иако су им трошкови порасли, каже Хорн, цене се неће разликовати од прошлогодишњих – биће од 150 до 250 динара. Луна парк „Скорпионс 3“ обезбедио је бесплатне жетоне за кориснике „Наше куће“ које ће они моћи да употребе већ у недељу.

Програм на бини

У оквиру забавног парка постављена је и бина на којој ће се у недељу, 30. априла, одвијати програми. Од 16 сати Дечије позориште „Лане“ одиграће представу “Школа за кловнове”, од 20 сати диџејеви ће пуштати хитове деведесетих. Концерт Ивана Гавриловића најављен је за 21 сат.

Облаци 18

Представа „Облаци“ о Душану Васиљеву, премијерно је одиграна синоћ у Народном позоришту. По тексту Нине Плавањац, комад је режирао Стеван Бодрожа.

Премијерном извођењу присуствовали су заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Можда ће нам ова представа помоћи у томе да добијемо одговор на питање како је могуће да једна тако млада особа, у суровим и тешким условима великог сиромаштва и боли, без подршке и привилегија какве се данас уживају, упркос  свему томе пронађе надахнуће и снагу да све то преточи у велико, ванвременско и универзално дело. Ми као друштво дугујемо Душану Васиљеву. На дан његове смрти Град Кикинда додељује престижну књижевну награду која је одавно превазишла локални ниво и тиме чинимо да његово име наставља да живи у спони са добитницима престижне награде и са њиховим вредним делима.  Настављамо да се одужујемо и заветом и обавезом да постојеће и, посебно, будуће младе генерације упознамо са делима, песмама које, нажалост, носе печат трагике његовог личног живота и времена у којем је живео. И овом представом покушавамо да се одужимо и да искажемо поштовање према свему ономе што је значио у српском књижевном стваралаштву – изјавила је Дијана Јакшић Киурски.

У представи играју: Владимир Максимовић у улози Душана Васиљева, Мина Стојковић, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић, Миљана Кравић, Лука Јовановић Џивџановски и Филип Клицов.

– Било је врло тешко радити представу јер је текст захтеван и комплексан. Требало је да на сцену пренесемо тај замамни, чаробни, необични, болни Васиљевљев свет и, бавећи се тиме, некако смо ушли у дубине његове поетике, у осуду насиља и рата, дубоки пацифизам, опомену да рат не треба да се дешава. Требало је то досегнути. Посебна је одговорност што покушавамо да скренемо пажњу на њега. Душан Васиљев би требало да добије своје место у низу српских великана и надам се да ће ова представа допринети томе – рекао је редитељ Бодрожа.

Наредни репертоарски термини за играње ове представе су 9. и 23. мај.