јануар 27, 2026

Igor Crnogorac

otvoreni dan le belier rpk 3

Компанија „Л Белије“ одржала је данас у Регионалној привредној комори у Кикинди „Отворени дан“, представљање актуелне понуде радних места, као и могућности за обуке и напредовање.

– Нудимо запослење на око 20 позиција које нам недостају. Наше колеге данас заинтересоване упознају са захтевима радних места, условима рада и могућностима у нашој компанији. Капацитете у машинској обради смо попунили, али ЦНЦ оператери ће нам требати и у будућности јер планирамо проширење производње. За радна места на којима је то потребно организујемо плаћену обуку  – каже Кристина Ристић Попов, руководилац Сектора људских ресурса.

У име локалне самоуправе догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.

– С обзиром на то каква су глобална кретања, када компанија тражи нове раднике, значи да се у будућности припремају нови пројекти и да ће Кикинда бити поуздан и озбиљан партнер у производњи делова за аутомобилску индустрију – оценио је Танацков. – И већина потенцијалних инвеститора долази нам управо из ове области. Кикинда је препозната као центар са добрим условима за развој предузећа која се ослањају на аутомобилску индустрију, што значи да постоји озбиљна радна снага и знање које се преноси с генерације на генерацију.

Металски сектор јесте носилац кикиндске привреде, пре свега фирме које су повезане са металском индустријом, рекао је Тибор Horvat, председник РПК Севернобанатског округа.

– Последњих година привреда се развија и много нам значи да имамо што више фирми са неколико стотина запослених са добрим платама и добрим условима за рад које сарађују са најзначајнијим аутомобилским компанијама. Надам се да ће бити и више младих који ће се определити да се образују за рад у овој области, као занатлије и инжењери.

Фаврика „Л Белије“ тренутно тражи раднике за радна места у одржавању – бравара и електричара, и оперативце у ливачком погону, на завршној обради одливака, на ручном брушењу и у језгровници.

Данас је у Комори на разговорима било тридесетак заинтересованих. Незапослени који то желе, могу и даље овој компанији да се обрате за попуњавање слободних радних места.

naj kića 15

У оквиру „Поздрава пролећу“ данас су на бини испред Културног центра наступили најмлађи Кикинђани. За учешће у традиционалној трци у пузању „Нај Кића“ пријављено је тридесетак малишана.

Такмичари су повели и навијаче, бодрили су их маме, тате, браћа и сестре, баке и деке. Иако су се мерила времена, бебама је, чини се, најмање било до такмичења. На шареним струњачама и у новом друштву, неки су се забавили, неки заиграли, а било је и суза.

Такмичарски дух показале су маме које су спремиле бебама омиљене мамце: киндер-јаја, играчке, кључеве, мобилне телефоне, даљински од тв-а, чак и букет цвећа и личну карту. До циља се стизало тешко или никако, али је трка, кажу организатори из Културног центра, ипак успела, јер су се бебе лепо забавиле.

Један од тата, Срђан Сивчев, каже да су на такмичење дошли, пре свега, ради дружења.

– Довели смо нашу Милицу, она има девет месеци. Пропузала је па смо је пријавили за трку. Важно нам је да буде са децом, зато подржавамо овај леп програм.

Иако су Киће углавном и биле расположене за игру, добили смо победнике. То су десетомесечна Елена Индриковић, у конкуренцији девојчица, док је, међу дечацима, најбржи био Петар Латиновић који ће ускоро прославити први рођендан. За прва три места обезбеђени су пехари, а сви учесници добили су дипломе и поклон-пакетиће.

Дводневна манифестација „Поздрав пролећу“ завршава се централном приредбом малишана из вртића на Градском тргу. Галерију фотографија са најлађег такмичења погледајте у наставку.

eko maskenbal 6

„Еколошки маскенбал“ деце из кикиндских вртића данас се прикључио манифестацији „Поздрав пролећу“. На Градски трг стигли су маскирани у еко-костиме и са важним задатком – да суграђане подсете како се чува природа.

Лена Удицки је стигла са другарима из вртића „Мендо“.

– Обукла сам хаљину од кесица коју су направиле тета и мама. Кесице не смеју да се бацају по улици.

Елена додаје да је њој мама направила хаљину од новина.

– Направио сам костим од рециклаже јер сада учимо о рециклажи – објашњава Вук.

„Еколошки маскенбал“ део је „Еко-недеље“ коју организује Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.

– Наш трг је данас модна писта за прелепе креације од еколошких материјала. Деца ће шетњом показати колико је важно бринути о животној средини – каже Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата.

У име локалне самоуправе, манифестацију је подржала Мелита Гомбар, ресорна чланица Градског већа.

– Град Кикинда подржава овакве манифестације и надам се да ћемо подстаћи наше суграђане да брину о очувању животне средине и да заједно учествујемо у стварању боље будућности за све.

Малишани су, у карневалској колони, прошетали до Градске куће. Суграђанима су делили еколошке поруке које су сами правили. Затим су, испред Културног центра, уживали у наступу кантаутора Банета Росића и његове летеће гитаре.

Zdravlje na dlanu 3

Веома корисна иницијатива, потекла из кикиндског Удружења грађана „Здравље на длану“, требало би ускоро да добије свој епилог. Пројекат „Здраве ужине и унапређење здравља ђака у основним школама кикиндске општине“ ово удружење је покренуло пре девет година. Председник, др Горан Абрахам, не одустаје од циља да се школарцима на читавој територији града обезбеди здрав оброк у школи.

На подизању свести млађе популације о значају здравих навика, др Абрахам говори на предавањима у школама. Сада је, каже, на реду коначни договор са свима који одлучују о томе шта ће ђацима бити понуђено у школским кухињама.

– Организоваћемо састанак Актива директора са челницима Градске управе и произвођачима ужина на којем ћу, са др Јеленом Милешевић, нутриционистом,  представити пројекат. Желимо да укажемо на важност здравља деце како за популациону, тако и за економску политику нашег града. Након тога ћемо се састати са саветима родитеља који, по правилнику Министарства просвете, заједно са директором школе, доносе одлуку о избору ужина – каже др Абрахам.

Он истиче да је циљ да здраве ужине буду доступне од наредне школске године. Ипак, Удружење иницира и указује на неопходност здравих ужина, али избор остаје на саветима, родитељима, директорима и Граду.

Локална самоуправа би, уколико би пројекат заживео, требало да субвенционише скупље, здраве ужине, са 30 одсто од укупне цене. Ово је одређено на основу калкулације коју је урадила др Јелена Милешевић на Институту за медицинска истраживања у Београду.

У међувремену, Удружење „Здравље на длану“, у сарадњи са волонтерима  Црвеног крста, планира да предавање на тему „Гојазност и последице нездраве исхране“ одржи у свим основним школама на подручју града.

– Желимо да ђацима подигнемо свест о томе, да их заинтересујемо да прихвате здраве ужине када се буду имплементирале у школама – каже др Абрахам.

Да је тежња др Абрахама неопходна, показује и студија под називом „Истраживање здравља становништва Србије“ коју је, 2019. године, урадио Институт за јавно здравље „Батут“. Резултати су поражавајући – у Србији је свако осмо дете гојазно, док је свако пето предгојазно, што је један од највећих процената у Европи према подацима Међународне федерације за гојазност.

У публикацији „Епидемија гојазних у Србији“ наводи се да ће готово трећина гојазне предшколске деце постати гојазни одрасли, да ће половина гојазне деце од седам до 12 година бити гојазно и када одрасту, и да ће чак 70 процената гојазних адолесцената остати гојазни заувек.

Лекари упозоравају на то да све већи број деце има повишени крвни притисак, што је у уској вези са гојазношћу. Осим тога, гојазна деца често имају криву кичму, равне табане, жале се на болове у костима и мишићима, што указује на значај увођења здравих навика у свакодневицу најмлађе популације.

 

Plakat Iznad istoka i zapada 1

Туристичка организација Града организује концерт српске сабране музике под називом „Изнад Истока и Запада“. Изводе га врхунски музичари и припремљен је продукцији Града Новог Сада у години када је овај град био европска престоница културе.

Дела која се изводе тематски и временски су одређена од периода средњег века, немањићке Србије, преко најзначајнијих етно записа и инструменталних бравура од Косова до Војводине, до двадесетог века и дела нашег чувеног мелода појца и композитора песама „Востани Сербије“, „Ој Косово, Косово“, „Ој Призрене граде“ и многих других композиција, Љубомира Љубе Манасијевића.

Поред Манасијевића, наступају: мр Зорица Белић, сопран, оперска солисткиња из Новог Сада, и чланови београдског ансамбла „Ренесанс“: др Дарко Карајић, професор гитаре на ФМУ у Београду – лаута, ћура, шагије, Саша Боровић, виолиниста оркестра РТС-а – виолина, вијела, др Борис Буњац, соло тимпаниста и перкусиониста Оркестра Београдске Филхармоније – перкусије, и проф. Љубомир Димитријевић, професор флауте из Београда – блок-флаута, траверзо флаута, фрула.

Концерт „Изнад Истока и Запада“ биће одржан у четвртак, 20. априла, у концертној сали Народног музеја, од 20 сати. Улазак је бесплатан.

SUBNOR Adaševci 2

Делегација кикиндског СУБНОР-а учестовала је у обележавању 78. годишњице пробоја Сремског фронта. Уз представнике покрајинске и републичке владе, Војске Србије, дипломатског кора, СУБНОР-а, ветерана, округа, Шида и Сремске Митровице и удружења грађана, положили су венце на спомен-обележје „Сремски фронт“ у Адашевцима.

Сремски фронт био је одбрамбена линија Вермахта и Хрватских оружаних снага. У рововским борбама, од октобра 1944. до 12. априла 1945. године, учествовало је око 250 хиљада војника на обе стране. Завршене су пробојем немачко-хрватске одбране 12—13. априла 1945. и напредовањем трупа Југословенске армије до Загреба, Словеније и аустријске границе. У њима је погинуло око 13.500 бораца Народноослободилачке војске Југославије, углавном младића из Србије и Црне Горе.

На годишњици обележавања, у делегацији из Кикинде која је бројала више од 40 чланова, били су и ивиђачи из Одреда „Прока С. Плави“. Присутнима су се обратили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Никола Селаковић, и генерал-мајор у пензији Видосав Ковачевић.

Полицајци ветерани одржали помен погинулом колеги

Делегација Удружења ветерана Посебних јединица полиције Кикинде, однедавно секције СУБНОР-а, одржала је, 15. априла, помен палом другу Жељку Раужану на његовом гробу у Хртковцима. Раужанову вечну кућу посетили су његови другови из Кикинде: Петер Фекете, Никола Марјановић, Љубомир Никић и Александар Дрљачић.

Жељко Раужан био је припадник 23. одреда 5. чете Посебних јединица Полиције МУП-а Србије. Погинуо је 1999. године у борби против албанских терориста у селу Жабељ код Ђаковице.

Наредних дана ветерани ПЈП посетиће гробове и других својих палих колега, припадника 23. одреда.

– Многобројне жртве пале су за отаџбину. Наша генерација има задатак да млађим генерацијама у аманет остави чување сећања на жртве и важне историјске догађаје – изјавио је Саво Орељ, председник кикиндског одбора СУБНОР-а.

GV Iđoš 2

Седница Градског већа одржана је данас у Месној заједници Иђош. Градоначелник Никола Лукач и чланови Већа разговарали су са представницима Савета Месне заједнице о неопходним инвестицијама у овом месту.

– Разговор је био веома конструктиван јер има великих проблема и много захтева мештана који врше притисак на Савет. Неопходне су одређене предрадње и одређивање приоритета за планиране радове – рекао је, после састанка, градоначелник Лукач. – Треба да обезбедимо средства како би се употпунио садржај за мештане и то ће, у наредном периоду, и бити приоритет Месне заједнице и Града, да реализујемо капиталне инвестиције у овом месту.

Чланови Савета Месне заједнице били су задовољни исходом састанка.

– Остварили смо своје захтеве. Неопходна су велика улагања у Дом културе и у зграду бившег „Ловца“ и добили смо одобрење да се предузму одређене припремне активности. Савет је имао идеју да се зграда Дома културе претвори у вишенаменски објекат културе у којем ће бити простор за децу, музеј и библиотека, што би помогло развоју културе у селу. Ловачки дом би служио за одржавање многобројних манифестација и пријем гостију – рекла је председница Савета МЗ Иђош, Иванка Грујић.

За редовно функционисање Месне заједнице Иђош, за ову годину, из буџета Града, издвојено је нешто више од девет милиона динара. Додатна средства мораће да се пронађу за капиталне инвестиције, рекао је Љубан Средић, члан ГВ задужен за пољопривреду и месне заједнице.

– До краја године планирани су радови на путној инфраструктури, тротоарима и паркинзима, највећи део оног што је тражио Савет биће и остварено. У Доситејевој улици коловоз ће бити превучен асфалтним слојем, а у Улици Јована Јовановића Змаја биће закрпњене ударне рупе и уклоњене банкине. Такође је обезбеђено милион динара за препројектовање Ловачког дома и пола милиона за озакоњење зграде, пројектовање и јавну набавку за Дом културе – каже Средић. – Потрудићемо се да се са радовима почне до краја године, најкасније почетком 2024. За мост између Иђоша и Мокрина којем је потребна поправка, прво морамо да утврдимо у чијој је надлежности.

Данашња седница Градског већа у Иђошу била је прва у овој години одржана у сеоској месној заједници. Како је најавио градоначелник, са овом праксом ће се наставити и у другим местима Града, како би се са грађанима разговарало о конкретним проблемима.

Ekološki maskenbal 2

Поводом обележавања два значајна датума, Дана заштите од буке (20. април) и Дана планете земље (22. април), Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града и ове године одржава „Еко-недељу“.

Низ активности за децу и младе, од предшколаца до средњошколаца, одржаће се од 18. до 21. априла.

– Активности започињемо мерењем буке у Школској радионици Ливнице. Са стручњацима из Завода за јавно здравље и ученицима Техничке школе, са смера возачи, измерићемо буку у овој радној средини – каже Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата.

Еколошки програми настављају се у среду, изложбом ликовних радова млађих основаца на тему „Моје природно окружење“ која ће бити отворена у Културном центру тачно у подне.

Најлепши програм за најмлађе биће поново Еколошки маскенбал на којем ће  предшколци представити своје еко-костиме. Карневалска поворка биће на Градском тргу у четвртак у 10 сати.

Последњег дана, у петак, у Културном центру, од 10 сати, ученици петог разреда основних школа имаће прилику да покажу своје знање из екологије.

KUD Mokrin 15

КУД „Мокрин“ вечерас је, на Ускршњем годишњем концерту, испунио и сцену и салу Дома културе у овом месту. У програму под називом „Коло шарено играло је весело“ наступило је свих 200 чланова Друштва, од најмлађих, припремних група, до ветерана.

У име Града догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Заслуге за овако диван рад Друштва припадају свим члановима и Мокринчанима. Честитам вам што чувате традицију и обичаје овог дела наше земље и ми вас у томе подржавамо. Васкршње свечаности и Мокрин и Кикинду стваљају на мапу света – рекао је Лукач.

Подршка култури и удружењима која се баве очувањем традиције на селима увек је обезбеђена у локалној самоуправи, рекла је Валентина Мицковски.

– На тај начин пружамо могућност деци да науче нешто о својој традицији и култури. Културно-уметничко друштво има и образовни ноту и треба квалитетно да се ради, да се задрже стандарди. Циљ је и задржати младе људе и кроз културу их научити животним вештинама. Сматрам да је КУД „Мокрин“ квалитетно друштво које се труди да, кроз песму, игру и поезију, у сарадњи са Месном заједницом, школом и библиотеком, ради на очувању културне баштине ових простора.

Вечерашњим концертом Друштво је обележило 20 година постојања и активног рада у шест фолклорних секција, двема певачким групама – дечијој и женској, рецитаторској и драмској групи.

– На концерту је сублимиран наш целогодишњи рад и вечерас га представљамо публици. Имамо заиста импозантан број чланова и трудимо се да им обезбедимо што боље услове за рад. Од локалне самоуправе и Месне заједнице имамо изузетну подршку без које не бисмо могли да остваримо овако велики обим рада – рекао је Живко Угреновић, председник КУД „Мокрин“.

Богат програм обухватио је песме и игре из читаве Србије. Праћени изузетним оркестром, чланови Друштва приказали су, са много ентузијазма, све своје таленте. И доказали да се у Морину обичаји и заједништво високо цене и чувају.

 

Selo 1

Јавни конкурс за доделу сеоске куће с окућницом које је, ове године трећи пут расписало Министарство за бригу о селу, изазвало је веома велико интересовање, сазнајемо у Служби за односе са јавношћу Министарства. Само у прве три недеље трајања конкурса стигло је око 250 захтева, који су тренутно у процедури. У Градској управи Кикинда у поступку је 20 пријава које ће, уколико се испуне услови, потенцијални корисници средстава послати у Министарство.

Разлог за повећану заинтересованост вероватно је и у томе што најновији конкурс има значајну измену. До сада су за бесповратна средства у највишем износу од милион 200 хиљада динара могли да конкуришу млади брачни парови и ванбрачни партнери, самохрани родитељи и самци који се баве пољопривредом. Ове године прилику да бесплатно дођу до некретнине на селу имају и појединци којима пољопривреда није основна делатност.

Ко све може да конкурише

За бесплатну кућу са окућницом, поред општих услова, да су држављани РС, да су пунолетни, да нису осуђивани, да немају јавни дуг, подносиоци захтева морају да испуне и следеће услове: да имају мање од 45 година, да нису власници непокретности у Србији, изузев пољопривредног земљишта, да нису продали непокретност у претходних пет година, као и да је нису стекли у истом периоду.

Такође, не смеју да буду у крвном сродству са продавцем непокретности – у правој линији до било ког степена, а у побочној закључно са другим степеном, као ни у тазбинском или адоптивном сродству.

Кућа мора да испуњава одређене услове

Тржишна вредност сеоске куће са окућницом мора да испуњава основне услове за живот и становање и не сме да се налази у градским и општинским седиштима и приградским насељима. Може да се налази на територији било ког насељеног места, без обзира на пребивалиште подносиоца пријаве.

У насељеном месту у којем се налази кућа или у суседном месту мора да постоји бар један од објеката јавне службе или услуга, здравствена амбуланта, пошта, школа, станица превоза.

Сеоска кућа са окућницом, за чију куповину подносиоци пријаве конкуришу, треба да је уписана у катастар непокретности на име продавца као породична стамбена зграда, без терета, и на њој не смеју да буду нерешени имовинско-правни односи.

Може бити у својини више особа и купопродајна цена мора бити у границама њене вредности на тржишту непокретности, и не виша од 1.200.000 динара.

Поступак пријављивања

Кућу за чију куповину ће конкурисати у Министарству, заинтересовани треба сами да пронађу. Пошто контактирају продавца, потребно је да попуне образац пријаве са сајта Министарства и да се обрате локалној самоуправи на чијој територији се налази кућа.

Локална самоуправа затим шаље у теренску контролу комисију за процену тржишне вредности непокретности. Потенцијални продавац треба да се сагласи са процењеном тржишном вредности непокретности. Заједно са осталом прикупљеном документацијом, потенцијални купац шаље пријаву Министарству.

Бесповратна средства нису намењена за опремање сеоске куће и окућнице, порез на пренос апсолутних прав и порез на имовину, трошкове прикупљања документације, као ни за адаптацију сеоске куће.

Уколико комисија Министарства одобри доделу новца за куповину куће, корисник је обавезан да је осигура на десет година. Такође, забрањено му је да је отуђи или оптерети у истом периоду.

Рок за подношење пријаве је 1. новембар. Бесповратна средства ће се додељивати по редоследу поднетих пријава, до утрошка предвиђених средстава. Министарство је за ове намене издвојило 500 милиона динара.

Програм и образац пријаве се могу преузети електронским путем на интернет страници Министарства за бригу о селу www.mbs.gov.rs. За сва питања на располагању су запослени у Министарству, који се могу контактирати мејлом:  mirjana.vesic@mbs.gov.rs, milos.petrovic@mbs.gov.rs, ivana.lijeskic@mbs.gov.rs, ili na brojeve telefona 011 311 7633, 011 311 2016 i 011 267 3024.

Кикинда предњачи на конкурсу

У протекле две године у селима на територији Града новцем добијеним од Министарства, млади парови су купили 65 кућа. Кикинда је једна од пет локалних самоуправа које су добиле највише средстава за решавање стамбених проблема младих куповином у сеоских кућа.

Повећано интересовање поводом Јавног конкурса показују и продавци некретнина. Међутим, како се чини по огласима и искуствима потенцијалних купаца, за куће у селима често се траже нереално високи износи. У огласима на интернету најнижа цена за минимално условну кућу са окућницом је 15 хиљада евра.

Према подацима са сајтова за промет некретнинама, цене по квадрату су у распону од 100 до чак 570 евра, само за стамбени простор, док куће, најчешће, имају велике окућнице. Управо дворишта и помоћни објекти, који су често новији од саме куће, подижу и реалну тржишну вредност некретнина.

Свакако, сви заинтересовани за конкурисање, требало би што пре да уђу у процес тражења куће и да се обрате локалној самоуправи, како би се проценила њена тржишна вредност и послала пријава Министарству.

Don`t copy text!