Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Награда „Јунаци микробизниса“ Мирни Рацков

Igor Crnogorac June 14, 2023

Мирна Рацков из Кикинде једина је жена у Војводини и читавој Србији која се бави опанчарством. Њена фирма СЗР „Маца папучарица“ ових дана прославила је 14. рођендан, а прави поклон стигао јој је данас. Освојила је другу награду и чек на 300.000 динара на конкурсу „Јунаци микробизниса 2023.“

– Велика је част бити у сто одабраних у првом кругу овог такмичења, а камоли ући у најужи избор од пет фирми. Ово није само мој успех, него и успех свих који су гласали за мене, јер су о прва три места одлучивали гласови на друштвеним мрежама. Хвала свима који су ме подржали и тако омогућили да добијем ову награду – рекла је Мирна.

Такмичење су организовали Министарство финансија, Привредна комора Србије, „3 Банк“ и дневне новине „Блиц“.

Мирна је фирму отворила 2009. године. Поред опанака, бави се и израдом обуће за фолклор. У понуди има око 40 модела опанака, чизмама, женских ципела и ципела за пробе фолклора. Израђује опанке са простора Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Словачке, Украјне и Турске.

Неколико година уназад прави и опанке и обућу за потребе снимања серија и филмова.

Дан поља – жетва јечма на прагу, косидба пшенице од краја јуна

Igor Crnogorac June 14, 2023

На огледном пољу Пољопривредне стручне службе „Кикинда“, у оквиру Дана поља стрних жита и хербицидних огледа у кукурузу, представљена је 81 сорта жита, јечма, тритикалеа и ражи. Произвођачи су могли да виде и како у нашим микроклиматским условима успева 14 нових сорти пшенице.

Перо Латиновић (83), пољопривредник из Банатског Великог Села ратарством се бави 60 година и каже да не памти овакву годину.

– Боље године није било, ни за раст, ни за ницање. Ако буде лепих, сунчаних дана, и род ће бити врхунски. Жетву планирам да почнем око 1. јула, а пшенице имам на око сто хектара – казао је Латиновић.

Очекују се приноси изнад просека, а жетва пшенице могла би да почне за десетак дана.

– Од сетве, па све до сада, када смо на прагу жетве, пољопривредници су се сусрели са пуно изазова. Већ у октобру рађен је третман против цикаде и свих врсти вашију, зима је била блага и топла, тако да је донела болести, исто као и честе пролећне кише – рекао је Зоран Симић, саветодавац у ПСС. – Од октобра до сада имамо просек је 444 литре воденог талога по квадрату, док су делови атара у Башаиду и Банатској Тополи имали знатно више падавина. Кише су условиле полегање жита на 25 до 30 процената засејаних њива.

Помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Петар Самоловац, посету на Дану поља искористио је да позове пољопривреднике да конкуришу за средства. Ове године буџет је већи и износи 1,4 милијарду динара, а уврштени су и нови програми, на захтев пољопривредника.

– На Данима поља сусрећу се струка и наука и то је помоћ пољопривредницима за планирање наредних производњи – напоменуо је Младен Ђуран, директор ПСС.

И локална самоуправа ослушкује потребе произвођача и у складу са тим расписује јавне конкурсе, додао је градоначелник Никола Лукач.

– У току су јавни позиви за унапређење пољопривредне производње за локалне произвођаче. Одвојено је око 15 милиона динара за двадесетак конкурса, а окренути смо такозваним малим произвођачима који теже добијају средства када аплицирају код Покрајине и Републике – прецизирао је Лукач.

За конкурсне линије је једноставно аплицирати и добити подстицај. Пшенице ове године има више за 10 одсто у односу на вишегодишњи просек – ова култура заузима око 17.000 хектара.

Отворени базени спремни за купаче – од викенда и летње температуре

Igor Crnogorac June 14, 2023

На отвореним базенима Спортског центра „Језеро“, у Кикинди и Банатском Великом Селу, све је потпуно спремно за прве овогодишње купаче. Сезона почиње у суботу, 17. јуна, и тога дана улазак је бесплатан.

Базени су уређени, вода преконтролисана, а и број продатих улазница показује да су Кикинђани спремни за пливање, сунчање и дружење на базенима овог лета.

– Вода је изврсног квалитета, потпуно је пречишћена у нано-филтерима које смо ремонтовали пре две године. Наша техничка служба пет пута дневно, сваког дана, мери температуру воде, пе-ха вредност и количину хлора. Завод за јавно здравље је два пута извршио контролу и у току сезоне ће два пута седмично узорковати и контолисати воду – каже директор СЦ „Језеро“, Дејан Пудар.

На располагању ће, свакодневно, бити 10 спасилаца и редара, а радно време је од 10 до 18 сати.

– Уколико и ове године у јулу буду тропске температуре, продужићемо поново радно време до 19 сати – напомиње Пудар.

Цене карата остале су исте као и прошле сезоне – дневна карта је 300, односно 200 динара за децу. Бесплатно је за децу млађу од седам година, труднице и особе са посебним потребама и њихове пратиоце. Ни попусти се нису мењали – 20 одсто јефтиније је за одликаше са просеком 5,00, припаднике МУП-а и Војске Србије, запослене у здравству и просвети, пензионере и особе са инвалидитетом. Са „Три плус картицом“ остварује се попуст од 30 одсто.

– Ђацима генерације и спортистима генерације и пред ову сезону поклањамо картицу са 50 бесплатних улазака – додаје Пудар. – Одлуком Управног одбора, истим картицама наградићемо и наша два највернија корисника затворених базена који су читаве године куповали месечне карте. То су Милена Латиновић и Слободан Исаков.

У првој седмици продаје сезонских карата, у СЦ Језеро су снизили цене. До данас, када се и завршава акција, продато је 130 сезонских карата, готово сто са 50 улазака. Иначе, 10 улазака кошта 2.000 динара, 25 улазака – 4.500 динара, а картица за 50 улазака – 7.500 динара.

Према подацима из „Језера“, прошле године је на отвореним базенима у Кикинди и у Банатском Великом Селу забележено 80 хиљада улазака. Дневно је, у просеку, било хиљаду посетилаца у Кикинди и око 500 у Банатском Великом Селу, а чак два пута више купача регистровано је у данима када су температуре биле близу четрдесетог подеока.

Иако је календарски још увек пролеће и последњих седмица готово свакодневно имамо кишу, метеоролози, коначно, имају лепе вести. Киша је најављена још за петак, а затим, према прогнози, почињу летње температуре. Највиша дневна у недељу биће 27 степени и бележиће стални пораст, до чак 32 степена. Базени су спремни, па за све који су расположени за купање остаје само да се прогнозе остваре и – лето у Кикинди може да почне.

У Основној школи „Свети Сава“ први пут додељена Награда „Милена Гирић“ за посебне успехе из биологије

Igor Crnogorac June 13, 2023

Награда која носи назив по омиљеној наставници биологије, Милени Гирић, први пут је додељена вечерас на свечаности у ОШ “Свети Сава”. На иницијативу њене деце, Мирослава и Јелене, признање је установљено као успомена на наставницу која је волела своје ђаке и због ученика који су примерни и улажу посебан труд и љубав у изучавање биологије.

– Ово много значи за нас. Наша мајка је преминула пре годину дана у 87. години. Цео свој радни век, три деценије, провела је у овој школи, била је успешна наставница, вољена од својих ученика, поштована од својих колега, али пре свега је била наша мајка. Ми дуго живимо у САД-у, тамо је уобичајено да се установљавају овакве награде и желели смо да ту лепу традицију пренесмо у нашу Кикинду, у којој смо одрасли, школовали се и формирали породице пре него што смо отишли у иностранство – рекао је Мирослав Гирић, редитељ, запослен у области информационих технологија.

Његова сестра Јелена која је правник, захвалила је запосленима у школи што су прихватили њихову иницијативу за установљавање награде.

– Захвални смо школи и граду јер смо се увек шалили да цео град чува маму – каже Јелена. – Увек нам је причала кад би срела неког од својих ђака, да су се препознали, да су јој помогли. Онда би, кад дође кући, прегледала фотографије да би се сетила у ком је тачно разреду био тај ученик. Наша мајка пренела нам је љубав према породици и људима, радозналост и племенитост, верујем као и својим ђацима.

Прва награђена за изузетне успехе у области биологије је Јована Карић, ученица седмог два.

– Веома ми значи ова награда јер ми је то знак да имам подршку да сазнам нове ствари из биологије и да се и даље такмичим. Уживам у припремама за такмичење. Осим у биологији, постизала сам успехе и у физици и хемији – каже Јована.

Јована је од наследника наставнице Милене Гирић на поклон добила таблет који јој је уручен на крају свечаности у Школи. ОШ „Свети Сава“ доделила је вечерас готово стотину захвалница својим ученицима.

– На крају сваке школске године уручимо признања ученицима који су постигли најбоље резултате на такмичењима и конкурсима. На тај начин им се захваљујемо и дајемо им мотивацију за нове успехе. Ова школска година је посебна јер смо доделили и специјалну награду – истакла је директорица, Гордана Рацков.

Округли сто у Сајану: Колпинг друштво Србије о развоју социјалног предузетништва

Igor Crnogorac June 13, 2023

Ради стварања услова за отварање нових социјалних предузећа, посебно у руралним срединама и успостављања сарадње институција и невладиног сектора како би се оснажила социјална економија, Колпинг друштво Србије организовало је округли сто у свом Едукативном центру у Сајану.

Социјално предузетништво је пословање са идејом да се улагање профита, насталог продајом производа или услуга, испуни друштвена мисија: запошљавање људи који теже долазе до посла, обезбеђивање социјалних, здравствених услуга и образовања, заштита животне средине, културне активности у заједници и слично.

Скупу на тему „Потенцијали за развој социјалног и женског предузетништва у руралним подручјима Војводине – модели изврсности“ присуствовао је потпредседник Владе АП Војводине, Бранко Ћурчић. Он је подсетио да се Закон о социјалном предузетништву примењује од децембра и да је Покрајинска влада са њим упознала представнике локалне самоуправе.

– Прошле године расписали смо конкурс за фирме заинтересоване за социјално предузетништво како би их финансијски подржали али је био кратак рок и конкурс нисмо до краја спровели. У току ове године потрудићемо се да то буде успешније јер Војводина предњачи у броју социјалних предузећа у односу на друге делове државе. Социјална економија је веома важна за нас јер је усмерена на најрањивије категорије, оне које се теже запошљавају – рекао је Ћурчић.

Једно од социјалних предузећа је управо у Сајану, у Едукативном центру које поседује стотину кошница. Жене пролазе обуку за пчеларке, производе мед и саме се запошњавају или проналазе посао, истакла је директорица Колпинг друштва Србије, Мелинда Томић.

– Ово предузеће у Сајану желимо да трансформишемо у циркуларно предузеће, да решавамо еколошке проблеме. Идеја је да тему запошљавања жена и социјалних предузећа децентрализујемо и доведемо у руруалне средине, да причамо са људима који треба да партиципирају у овој врсти предузетништва и да женама понудимо пословне ангажмане – изјавила је Томићева.

Округлом столу присуствовали су чланови Градског већа, Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, и Стеван Иличић, задужен за екологију.

– Град Кикинда је препознао значај социјалног предузетништва јер утиче на оснаживање и укључивање осетљивих категорија у друштвене, економске, радне и културне активности – рекла је Мелита Гомбар. – Држава дајее велику помоћ у пакетима мерама у области популационе политике, ради оснаживања руралних средина, спречавања миграција и депопулације становништва.

На скупу у Сајану учествовали су и Золтан Тот, помоћник покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине и председник Савета Месне заједнице Сајан, Миљана Стојшић Стојановска, директорица Уније послодаваца Војводине, , Данијела Малетић, чланица Савета за социјално предузетништво РС, представници Кластера социјалног предузетништва, фондација и предузетници.

Колпинг је међународно удружење које је, 1850. године у Келну, основао Адолф Колпинг, немачки католички свештеник. У више од 60 земаља реализује пројекте ради позитивних промена у локалним заједницама, подршке старијима и оснаживања маргинализованих група. Колпинг Србије постоји од 2001. године са едукативним центрима у Новом Саду и у Сајану.

Радови у ЈП „Топлана“ – за задовољне потрошаче

Igor Crnogorac June 13, 2023

У Јавном предузећу „Топлана“ ово лето биће искоришћено за замену вреловода на местима на којима је то најпотребније. Управо трају радови на градском тргу, код Католичке цркве, на дужини од 90 метара. Претходно је исти посао урађен на углу улица Угљеше Терзин и Милоша Великог, на спајању са магистралним водом, као и у Микронасељу, где је ремонтован вод дужине 70 метара, каже за „Комуну“ директор, Душан Марјановић.

– У грејној сезони 2022/2023. имали смо четири хаварије, што је, мислим, најмањи број у последњих неколико деценија. Сигурно је да плански ремонт који спороводимо у вансезони даје добар резултат. И овог лета ћемо, чим завршимо замену вреловода на тргу, започети улагање у аутоматизацију, замену дотрајале опреме, ремонт производних јединица и пратеће опреме. Верујем да ће ова улагања допринети још лакшем и квалитетнијем протоку и испоруци топлотне енергије ка нашим крајњим корисницима – објашњава Марјановић.

ЈП „Топлана“ загрева укупно 214.000 квадратних метара у граду. Сумирајући грејну сезону за нама, Марјановић каже да додатни грејни дани нису наплаћени корисницима.

– У октобру смо имали пет дана топлих проба и у априлу је грејна сезона продужена за четири дана. Ово нисмо фактурисали нашим корисницима, већ смо ми, као предузеће, сносили трошкове. Укупно посматрано, грејна сезона је трајала дуже него што је то уобичајено, али је, по броју грејних дана, била за нијансу краћа од планираног.

Нижа је и наплата у односу на претходне године, али је још увек, како наводи, на завидном нивоу. У обема категоријама – физичких и правних лица, виша је од 90 одсто.

Због дуга је утужено 25 потрошача. Тренутно дуг већи од 15 хиљада динара има тачно 389 корисника.

– Као социјално одговорно предузеће које разуме проблеме са којима се суочава одређени број наших корисника, увели смо систем репрограма дуга, тако да наши корисници могу да изаберу колики је тај период, а дуг би требало да измире до почетка нове грејне сезоне – објашњава Марјановић. – Ограничења у минималном износу за плаћање на рате немамо. Једноставно, коме год да је потребан репрограм дуга, потребно је само да дође до „Топлане“, да постигнемо договор.

Да уложени труд даје резултате показало се у побољшању грејања и мањем броју хаварија, и на то ће у овом предузећу и надаље бити фокусирани – додаје директор Марјановић. Он, такође, подсећа потрошаче да, у летњим месецима, провере своје инсталације у становима и да, уколико је то потребно, на време ремонтују грејна тела како би, што спремнији, сви заједно ушли у нову грејну сезону. „За све додатне информације, на располагању смо да помогнемо“, поручује Марјановић.

Више нових него искључених корисника

У 2022. години „Топлана“ је, на захтев, са система искључила два физичка и једно правно лице који су за то испунили услове. С друге стране, седам нових потрошача, шесторо физичких и једно правно лице, прикључено је на даљинско грејање.

– Пошто се често спекулише о томе да ли је могуће да се неко искључи са система даљинског грејања, одговор је – да. По подношењу захтева, а то мора бити по завршетку грејне сезоне, до почетка августа, издају се технички услови који морају да буду испуњени, ми затим извршимо контролу, и физички искључимо корисника. Пре свега наведеног неопходно је да се измире обавезе према нашем предузећу – наводи Марјановић.

Због велике потражње, сутра поново продаја зачинског и лековитог биља из „Наше куће“

Igor Crnogorac June 12, 2023

Корисници Дневног боравка Центра за пружање услуга социјалне заштите, поново ће, због великог интересовања, сутра суграђанима понудити зачинско и лековито биље. Расад су сами угојили у својим пластеницима, а прошле седмице већ су на тргу продавали босиљак, нану, матичњак и друге мирисне и лековите биљке.

На тезги испред Културног центра продаја ће бити организована од 10 до 14. сати. Корисници ће прикупљен новац искористити за куповину новог сублимационог штампача, за штампање мајица и шоља.

У Иђошу, 27. пут: Сабор фрулаша из целе Војводине и Београда

Igor Crnogorac June 12, 2023

Готово три деценије Културно-просветно друштво „Миливој Оморац“ из Иђоша домаћин је регионалног такмичења фрулаша, односно сабора под називом „Шкрипи ђерам“. У Иђошу је ове године одржан и састанак организатора предтакмичења са којих се најбољи пласирају на централни сабор у Прислоници код Чачка.

Сабор фрулаша, 27. пут, одржаће се у суботу, 17. јуна, у иђошком Дому културе.

– Пријавило нам се 15 такмичара који ће наступити у четири категорије: млади фрулаши, изворно свирање, савремено свирање уз пратњу оркестра и дуети. Фрулаши нам стижу из Србобрана, Лештана, Београда, Панчева, Новог Сада, Кикинде и Иђоша – каже организатор, Жељко Миркоњ, такође један од двојице иђошких представника.

Први Сабор фрулаша одржан је 1995. године, на иницијативу Радована Миркоња, Жељковог оца, који је желео да управо Иђош буде чувар фрулашке културне баштине у региону.

Одлуком организатора, предтакмичење у Иђошу обухвата регион Војводине и Београда. Осим овог места, домаћини квалификационих надметања су Рача, Бољевац, Врањска Бања и Шабац.

На Сабору у Иђошу такмичење ће оцењивати жири: др Данка Лајић, етномузиколог, председник, Дејан Анђеловић из Суботице, уметник на фрули, члан групе „Искон“, и Далибор Тодоровић, мајстор фруле из Рашке. Наступе ће пратити и организатор централног такмичења у Прислоници, Зоран Рајчић. Најбољи из Иђоша опробаће се у конкуренцији победника регионалних такмичења, на 36. Сабору фрулаша „Ој Мораво“, већ 22. и 23. јуна.

Организацију манифестације подржале су Месна заједница Иђош и Градска управа Кикинда. Прва фрула засвираће у суботу у Иђошу у 20 сати. Догађај ће увеличати и гости, фолклор КУД „Мокрин“. Улазак на Сабор је бесплатан, а Иђошани се, кажу, надају доброј посети домаћина из свог и других места са подручја града.

“Кикиндско лето” 2023: селима у походе

Igor Crnogorac June 11, 2023

“Кикиндско лето” ове године биће као и прошлогодишње – пре свега усмерено на манифестације које се дешавају у селима, каже в. д. директор Туристичке организације Града, Јасмина Миланков.

– Схватили смо да је наша обавеза да објединимо све манифестације на територији града, укључујући и села и да, практично, најавимо шта ће све грађани моћи да виде, које ће се све манифестације дешавати у селима. Покровитељ свих тих догађаја је Град Кикинда и било би нам драго да, они који живе у граду, посете и подрже сеоске манифестације од којих се многе одржавају годинама, чак и деценијама. Ово је још један начин да подсетимо људе да се и у селима дешавају бројни занимљиви програми који могу да задовоље различите укусе и грађана и гостију нашег града – рекла је Миланкова.

Туристичка организација је, за сада, објавила распоред за јун. За вас најављујемо програме зе наредну седмицу.

У Салону Музеја „Тера“, до 22. јуна, траје изложба Даниеле Фулгоси, „Прелаз три“.

Изложба „Сто невидљивих“ доступна је, у Галерији Народног музеја, до 21. јуна.

У Мокрину у четвртак, 15. јуна, почиње Недеља културе. Од 20 сати, у Галерији Дома културе, одржаће се Вече епске лирике са Татјаном Попов.

У петак, у 19 сати, у Галерији „Тера“ биће отворена изложба Божидара Плазинића под називом „Врло мало светлости“. У исто време, у Галерији Културног центра, своју књигу „Теодор Пл. Брановачки Сенћанин“ представиће аутор, Петар Терзић. Од 20 сати, у Галерији Дома културе у Мокрину, одржаће се књижевно вече мокринске песникиње Живке Торбице.

У суботу, 17. јуна, од 18 сати, на кикиндском тргу почиње Ноћни базар, који ће бити отворен до 23.30. У галерији Нова Народног музеја, у 19 сати почиње виолински коцерт на изложби „У великом формату“, испред слике „Портрет виолинисткиње Марије Михаиловић“. Изложба фотографија Невена Грујића у Галерији мокринског Дома културе биће отворена у 20 сати. Такође у 20 сати, у Дому културе у Иђошу почиње 27. Сабор фрулаша“. У Башаиду се , на школском игралишту одржава “Пасуљијада”.

Балетска школица Културног центра одржаће концерт у недељу, од 18 сати, у Народном позоришту. У свечаној сали музеја, од 20 сати, наступиће Велики народни оркестар, женска певачка група и вокални солисти АДЗНМ „Гусле“.

Улазак на све програме је бесплатан.

Номад Андреј и његове укулеле

Igor Crnogorac June 11, 2023

Андреј Анатољевич Панајев седео је у једно мајско предвечерје на клупи код цркве и пребирао по својој малој хавајској гитари. Утврђено је да спава код Соње и Николе који су регистровани домаћини у заједници „кауч сурфинга“ (бесплатно ноћење). Наредне вечери јављено је да свира укулеле у дворишту Театра „Гусани у магли“. Андреј је Рус који већ две године путује по свету са својим инструментом под мишком. Стопира и спава код добрих људи, а укулеле му донесу и понеку локалну валуту. Прича мирно и са осмехом. Када се „заглавимо“ у енглеском, прелазимо на руско-српски.

Има 29 година и до пре две године живео је у родном граду Набережније Челни, који има пола милиона становника и налази се у близини Казања. Андреј је кувар и осам година је радио у ресторану. А онда је последњи новац који је имао дао за укулеле и пошао у свет.

– Само сам радио и спавао, то је досадан живот. Решио сам да путујем, ауто-стопом, кад год је то могуће. Ноћим код добрих људи. За две године био сам у 16 земаља и стекао многе пријатеље. Путујем по осећају. Ако ми је негде лепо, задржим се, ако није, идем даље – каже Андреј.

Првих неколико месеци Андреј је истраживао своју земљу. Онда је отишао у Египат, а затим је открио и своју омиљену државу, у коју се стално враћа.

– У Египту је било мало лудо и страшно. Први пут сам био ван Русије. Било је људи који су хтели да ме преваре, воду сам, на почетку, плаћао пет пута скупље. Најлепше ми је било у Турској, тамо сам остао пет месеци. Храна је укусна, људи су јако гостољубиви и љубазни. Затим сам био у Грузији, у Босни, па у Србији. У Београду сам први пут остао само неколико дана и вратио сам се у Турску. Сада сам осетио да сам спреман за Србију и вратио сам се.

У међувремену, због санкција увдених Русији, Андрејев пасош постао је непожељан у многим државама. Избор дестинација се сузио, али само у Европи. Зато је путовање наставио по земљама за које му виза није потребна. Уследили су: Албанија, Црна Гора, Ирак, Индија, Азребејџан, Казахстан, Узбекистан, Таџикистан, Киргистан, Јордан.

– На почетку сам журио да што више тога видим, сада сам успорио. Када сам уморан, једноставно останем. Ако не нађем „кауч сурфинг“, будем у хостелу, а понекад ме локални људи позову код њих, тако је било у и Суботици. У муслиманским земљама можеш једноставно да питаш људе да преноћиш код њих и они те без проблема приме, поштују те као госта – објашњава. – У Ираку није баш безбедно, свуда је војска. Али је у Јордану било као у рају, тамо су дивни људи и пустиња је прелепа. Када сам слетео у Аман, стопирао сам код аеродрома. Зауставио се такси и ја сам му објаснио да немам новца. Он је рекао: „Нема проблема, брате“. Возио ме је четири сата по граду, купио ми кафу и сендвич. Затим сам кренуо кроз пустињу, у Сахам, стопирао сам. Човек се зауставио и дао ми новац за аутобуску карту и за храну.

Овога пута, каже, у Србији је већ био у Београду, Новом Саду, Сомбору, Суботици, одакле је стигао у Кикинду.

– Кикинда је пријатељски град. Једном сам живео на таквом месту и веома ми је драго што сам овде. Не волим велике градове, највише волим када је тихо и мирно, као овде. Кикинђани су срдачни и љубазни. Волим људе у Србији.

Андреј, без визе, у нашој земљи може да остане месец дана. Сада, каже, наставља до Зрењанина, Вршца, Ниша и Чачка.

– Није још готово. Лето ћу провести у Црној Гори, свираћу укулеле на обали. Желим затим да одем у Иран, па у Пакистан, а онда ћу видети куда даље.

Осим на лепоте предела кроз које неуморно путује, Андреј је усредсређен на људе. Његови утисци доводе предрасуде у питање.

– Људи су свуда исти и пријатељски су расположени. Сви желе породицу, кућу и новац. Не желим још да идем кући, добро ми је овако. Само уживам у животу.

Полако, без журбе, Андреј и његове укулеле настављају да стварају везе међу људима. Једнаки у сновима и тежњама, сви су сабрани у мислима једног младог Руса који је разумео најважније – на сваком месту у свету, само је доброта иста.