Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Nagrada „Junaci mikrobiznisa“ Mirni Rackov

Igor Crnogorac June 14, 2023

Mirna Rackov iz Kikinde jedina je žena u Vojvodini i čitavoj Srbiji koja se bavi opančarstvom. Njena firma SZR „Maca papučarica“ ovih dana proslavila je 14. rođendan, a pravi poklon stigao joj je danas. Osvojila je drugu nagradu i ček na 300.000 dinara na konkursu „Junaci mikrobiznisa 2023.“

– Velika je čast biti u sto odabranih u prvom krugu ovog takmičenja, a kamoli ući u najuži izbor od pet firmi. Ovo nije samo moj uspeh, nego i uspeh svih koji su glasali za mene, jer su o prva tri mesta odlučivali glasovi na društvenim mrežama. Hvala svima koji su me podržali i tako omogućili da dobijem ovu nagradu – rekla je Mirna.

Takmičenje su organizovali Ministarstvo finansija, Privredna komora Srbije, „3 Bank“ i dnevne novine „Blic“.

Mirna je firmu otvorila 2009. godine. Pored opanaka, bavi se i izradom obuće za folklor. U ponudi ima oko 40 modela opanaka, čizmama, ženskih cipela i cipela za probe folklora. Izrađuje opanke sa prostora Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovačke, Ukrajne i Turske.

Nekoliko godina unazad pravi i opanke i obuću za potrebe snimanja serija i filmova.

Dan polja – žetva ječma na pragu, kosidba pšenice od kraja juna

Igor Crnogorac June 14, 2023

Na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“, u okviru Dana polja strnih žita i herbicidnih ogleda u kukuruzu, predstavljena je 81 sorta žita, ječma, tritikalea i raži. Proizvođači su mogli da vide i kako u našim mikroklimatskim uslovima uspeva 14 novih sorti pšenice.

Pero Latinović (83), poljoprivrednik iz Banatskog Velikog Sela ratarstvom se bavi 60 godina i kaže da ne pamti ovakvu godinu.

– Bolje godine nije bilo, ni za rast, ni za nicanje. Ako bude lepih, sunčanih dana, i rod će biti vrhunski. Žetvu planiram da počnem oko 1. jula, a pšenice imam na oko sto hektara – kazao je Latinović.

Očekuju se prinosi iznad proseka, a žetva pšenice mogla bi da počne za desetak dana.

– Od setve, pa sve do sada, kada smo na pragu žetve, poljoprivrednici su se susreli sa puno izazova. Već u oktobru rađen je tretman protiv cikade i svih vrsti vašiju, zima je bila blaga i topla, tako da je donela bolesti, isto kao i česte prolećne kiše – rekao je Zoran Simić, savetodavac u PSS. – Od oktobra do sada imamo prosek je 444 litre vodenog taloga po kvadratu, dok su delovi atara u Bašaidu i Banatskoj Topoli imali znatno više padavina. Kiše su uslovile poleganje žita na 25 do 30 procenata zasejanih njiva.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Petar Samolovac, posetu na Danu polja iskoristio je da pozove poljoprivrednike da konkurišu za sredstva. Ove godine budžet je veći i iznosi 1,4 milijardu dinara, a uvršteni su i novi programi, na zahtev poljoprivrednika.

– Na Danima polja susreću se struka i nauka i to je pomoć poljoprivrednicima za planiranje narednih proizvodnji – napomenuo je Mladen Đuran, direktor PSS.

I lokalna samouprava osluškuje potrebe proizvođača i u skladu sa tim raspisuje javne konkurse, dodao je gradonačelnik Nikola Lukač.

– U toku su javni pozivi za unapređenje poljoprivredne proizvodnje za lokalne proizvođače. Odvojeno je oko 15 miliona dinara za dvadesetak konkursa, a okrenuti smo takozvanim malim proizvođačima koji teže dobijaju sredstva kada apliciraju kod Pokrajine i Republike – precizirao je Lukač.

Za konkursne linije je jednostavno aplicirati i dobiti podsticaj. Pšenice ove godine ima više za 10 odsto u odnosu na višegodišnji prosek – ova kultura zauzima oko 17.000 hektara.

Otvoreni bazeni spremni za kupače – od vikenda i letnje temperature

Igor Crnogorac June 14, 2023

Na otvorenim bazenima Sportskog centra „Jezero“, u Kikindi i Banatskom Velikom Selu, sve je potpuno spremno za prve ovogodišnje kupače. Sezona počinje u subotu, 17. juna, i toga dana ulazak je besplatan.

Bazeni su uređeni, voda prekontrolisana, a i broj prodatih ulaznica pokazuje da su Kikinđani spremni za plivanje, sunčanje i druženje na bazenima ovog leta.

– Voda je izvrsnog kvaliteta, potpuno je prečišćena u nano-filterima koje smo remontovali pre dve godine. Naša tehnička služba pet puta dnevno, svakog dana, meri temperaturu vode, pe-ha vrednost i količinu hlora. Zavod za javno zdravlje je dva puta izvršio kontrolu i u toku sezone će dva puta sedmično uzorkovati i kontolisati vodu – kaže direktor SC „Jezero“, Dejan Pudar.

Na raspolaganju će, svakodnevno, biti 10 spasilaca i redara, a radno vreme je od 10 do 18 sati.

– Ukoliko i ove godine u julu budu tropske temperature, produžićemo ponovo radno vreme do 19 sati – napominje Pudar.

Cene karata ostale su iste kao i prošle sezone – dnevna karta je 300, odnosno 200 dinara za decu. Besplatno je za decu mlađu od sedam godina, trudnice i osobe sa posebnim potrebama i njihove pratioce. Ni popusti se nisu menjali – 20 odsto jeftinije je za odlikaše sa prosekom 5,00, pripadnike MUP-a i Vojske Srbije, zaposlene u zdravstvu i prosveti, penzionere i osobe sa invaliditetom. Sa „Tri plus karticom“ ostvaruje se popust od 30 odsto.

– Đacima generacije i sportistima generacije i pred ovu sezonu poklanjamo karticu sa 50 besplatnih ulazaka – dodaje Pudar. – Odlukom Upravnog odbora, istim karticama nagradićemo i naša dva najvernija korisnika zatvorenih bazena koji su čitave godine kupovali mesečne karte. To su Milena Latinović i Slobodan Isakov.

U prvoj sedmici prodaje sezonskih karata, u SC Jezero su snizili cene. Do danas, kada se i završava akcija, prodato je 130 sezonskih karata, gotovo sto sa 50 ulazaka. Inače, 10 ulazaka košta 2.000 dinara, 25 ulazaka – 4.500 dinara, a kartica za 50 ulazaka – 7.500 dinara.

Prema podacima iz „Jezera“, prošle godine je na otvorenim bazenima u Kikindi i u Banatskom Velikom Selu zabeleženo 80 hiljada ulazaka. Dnevno je, u proseku, bilo hiljadu posetilaca u Kikindi i oko 500 u Banatskom Velikom Selu, a čak dva puta više kupača registrovano je u danima kada su temperature bile blizu četrdesetog podeoka.

Iako je kalendarski još uvek proleće i poslednjih sedmica gotovo svakodnevno imamo kišu, meteorolozi, konačno, imaju lepe vesti. Kiša je najavljena još za petak, a zatim, prema prognozi, počinju letnje temperature. Najviša dnevna u nedelju biće 27 stepeni i beležiće stalni porast, do čak 32 stepena. Bazeni su spremni, pa za sve koji su raspoloženi za kupanje ostaje samo da se prognoze ostvare i – leto u Kikindi može da počne.

U Osnovnoj školi „Sveti Sava“ prvi put dodeljena Nagrada „Milena Girić“ za posebne uspehe iz biologije

Igor Crnogorac June 13, 2023

Nagrada koja nosi naziv po omiljenoj nastavnici biologije, Mileni Girić, prvi put je dodeljena večeras na svečanosti u OŠ “Sveti Sava”. Na inicijativu njene dece, Miroslava i Jelene, priznanje je ustanovljeno kao uspomena na nastavnicu koja je volela svoje đake i zbog učenika koji su primerni i ulažu poseban trud i ljubav u izučavanje biologije.

– Ovo mnogo znači za nas. Naša majka je preminula pre godinu dana u 87. godini. Ceo svoj radni vek, tri decenije, provela je u ovoj školi, bila je uspešna nastavnica, voljena od svojih učenika, poštovana od svojih kolega, ali pre svega je bila naša majka. Mi dugo živimo u SAD-u, tamo je uobičajeno da se ustanovljavaju ovakve nagrade i želeli smo da tu lepu tradiciju prenesmo u našu Kikindu, u kojoj smo odrasli, školovali se i formirali porodice pre nego što smo otišli u inostranstvo – rekao je Miroslav Girić, reditelj, zaposlen u oblasti informacionih tehnologija.

Njegova sestra Jelena koja je pravnik, zahvalila je zaposlenima u školi što su prihvatili njihovu inicijativu za ustanovljavanje nagrade.

– Zahvalni smo školi i gradu jer smo se uvek šalili da ceo grad čuva mamu – kaže Jelena. – Uvek nam je pričala kad bi srela nekog od svojih đaka, da su se prepoznali, da su joj pomogli. Onda bi, kad dođe kući, pregledala fotografije da bi se setila u kom je tačno razredu bio taj učenik. Naša majka prenela nam je ljubav prema porodici i ljudima, radoznalost i plemenitost, verujem kao i svojim đacima.

Prva nagrađena za izuzetne uspehe u oblasti biologije je Jovana Karić, učenica sedmog dva.

– Veoma mi znači ova nagrada jer mi je to znak da imam podršku da saznam nove stvari iz biologije i da se i dalje takmičim. Uživam u pripremama za takmičenje. Osim u biologiji, postizala sam uspehe i u fizici i hemiji – kaže Jovana.

Jovana je od naslednika nastavnice Milene Girić na poklon dobila tablet koji joj je uručen na kraju svečanosti u Školi. OŠ „Sveti Sava“ dodelila je večeras gotovo stotinu zahvalnica svojim učenicima.

– Na kraju svake školske godine uručimo priznanja učenicima koji su postigli najbolje rezultate na takmičenjima i konkursima. Na taj način im se zahvaljujemo i dajemo im motivaciju za nove uspehe. Ova školska godina je posebna jer smo dodelili i specijalnu nagradu – istakla je direktorica, Gordana Rackov.

Okrugli sto u Sajanu: Kolping društvo Srbije o razvoju socijalnog preduzetništva

Igor Crnogorac June 13, 2023

Radi stvaranja uslova za otvaranje novih socijalnih preduzeća, posebno u ruralnim sredinama i uspostavljanja saradnje institucija i nevladinog sektora kako bi se osnažila socijalna ekonomija, Kolping društvo Srbije organizovalo je okrugli sto u svom Edukativnom centru u Sajanu.

Socijalno preduzetništvo je poslovanje sa idejom da se ulaganje profita, nastalog prodajom proizvoda ili usluga, ispuni društvena misija: zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, obezbeđivanje socijalnih, zdravstvenih usluga i obrazovanja, zaštita životne sredine, kulturne aktivnosti u zajednici i slično.

Skupu na temu „Potencijali za razvoj socijalnog i ženskog preduzetništva u ruralnim područjima Vojvodine – modeli izvrsnosti“ prisustvovao je potpredsednik Vlade AP Vojvodine, Branko Ćurčić. On je podsetio da se Zakon o socijalnom preduzetništvu primenjuje od decembra i da je Pokrajinska vlada sa njim upoznala predstavnike lokalne samouprave.

– Prošle godine raspisali smo konkurs za firme zainteresovane za socijalno preduzetništvo kako bi ih finansijski podržali ali je bio kratak rok i konkurs nismo do kraja sproveli. U toku ove godine potrudićemo se da to bude uspešnije jer Vojvodina prednjači u broju socijalnih preduzeća u odnosu na druge delove države. Socijalna ekonomija je veoma važna za nas jer je usmerena na najranjivije kategorije, one koje se teže zapošljavaju – rekao je Ćurčić.

Jedno od socijalnih preduzeća je upravo u Sajanu, u Edukativnom centru koje poseduje stotinu košnica. Žene prolaze obuku za pčelarke, proizvode med i same se zapošnjavaju ili pronalaze posao, istakla je direktorica Kolping društva Srbije, Melinda Tomić.

– Ovo preduzeće u Sajanu želimo da transformišemo u cirkularno preduzeće, da rešavamo ekološke probleme. Ideja je da temu zapošljavanja žena i socijalnih preduzeća decentralizujemo i dovedemo u rurualne sredine, da pričamo sa ljudima koji treba da participiraju u ovoj vrsti preduzetništva i da ženama ponudimo poslovne angažmane – izjavila je Tomićeva.

Okruglom stolu prisustvovali su članovi Gradskog veća, Melita Gombar, zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, i Stevan Iličić, zadužen za ekologiju.

– Grad Kikinda je prepoznao značaj socijalnog preduzetništva jer utiče na osnaživanje i uključivanje osetljivih kategorija u društvene, ekonomske, radne i kulturne aktivnosti – rekla je Melita Gombar. – Država dajee veliku pomoć u paketima merama u oblasti populacione politike, radi osnaživanja ruralnih sredina, sprečavanja migracija i depopulacije stanovništva.

Na skupu u Sajanu učestvovali su i Zoltan Tot, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine i predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, Miljana Stojšić Stojanovska, direktorica Unije poslodavaca Vojvodine, , Danijela Maletić, članica Saveta za socijalno preduzetništvo RS, predstavnici Klastera socijalnog preduzetništva, fondacija i preduzetnici.

Kolping je međunarodno udruženje koje je, 1850. godine u Kelnu, osnovao Adolf Kolping, nemački katolički sveštenik. U više od 60 zemalja realizuje projekte radi pozitivnih promena u lokalnim zajednicama, podrške starijima i osnaživanja marginalizovanih grupa. Kolping Srbije postoji od 2001. godine sa edukativnim centrima u Novom Sadu i u Sajanu.

Radovi u JP „Toplana“ – za zadovoljne potrošače

Igor Crnogorac June 13, 2023

U Javnom preduzeću „Toplana“ ovo leto biće iskorišćeno za zamenu vrelovoda na mestima na kojima je to najpotrebnije. Upravo traju radovi na gradskom trgu, kod Katoličke crkve, na dužini od 90 metara. Prethodno je isti posao urađen na uglu ulica Uglješe Terzin i Miloša Velikog, na spajanju sa magistralnim vodom, kao i u Mikronaselju, gde je remontovan vod dužine 70 metara, kaže za „Komunu“ direktor, Dušan Marjanović.

– U grejnoj sezoni 2022/2023. imali smo četiri havarije, što je, mislim, najmanji broj u poslednjih nekoliko decenija. Sigurno je da planski remont koji sporovodimo u vansezoni daje dobar rezultat. I ovog leta ćemo, čim završimo zamenu vrelovoda na trgu, započeti ulaganje u automatizaciju, zamenu dotrajale opreme, remont proizvodnih jedinica i prateće opreme. Verujem da će ova ulaganja doprineti još lakšem i kvalitetnijem protoku i isporuci toplotne energije ka našim krajnjim korisnicima – objašnjava Marjanović.

JP „Toplana“ zagreva ukupno 214.000 kvadratnih metara u gradu. Sumirajući grejnu sezonu za nama, Marjanović kaže da dodatni grejni dani nisu naplaćeni korisnicima.

– U oktobru smo imali pet dana toplih proba i u aprilu je grejna sezona produžena za četiri dana. Ovo nismo fakturisali našim korisnicima, već smo mi, kao preduzeće, snosili troškove. Ukupno posmatrano, grejna sezona je trajala duže nego što je to uobičajeno, ali je, po broju grejnih dana, bila za nijansu kraća od planiranog.

Niža je i naplata u odnosu na prethodne godine, ali je još uvek, kako navodi, na zavidnom nivou. U obema kategorijama – fizičkih i pravnih lica, viša je od 90 odsto.

Zbog duga je utuženo 25 potrošača. Trenutno dug veći od 15 hiljada dinara ima tačno 389 korisnika.

– Kao socijalno odgovorno preduzeće koje razume probleme sa kojima se suočava određeni broj naših korisnika, uveli smo sistem reprograma duga, tako da naši korisnici mogu da izaberu koliki je taj period, a dug bi trebalo da izmire do početka nove grejne sezone – objašnjava Marjanović. – Ograničenja u minimalnom iznosu za plaćanje na rate nemamo. Jednostavno, kome god da je potreban reprogram duga, potrebno je samo da dođe do „Toplane“, da postignemo dogovor.

Da uloženi trud daje rezultate pokazalo se u poboljšanju grejanja i manjem broju havarija, i na to će u ovom preduzeću i nadalje biti fokusirani – dodaje direktor Marjanović. On, takođe, podseća potrošače da, u letnjim mesecima, provere svoje instalacije u stanovima i da, ukoliko je to potrebno, na vreme remontuju grejna tela kako bi, što spremniji, svi zajedno ušli u novu grejnu sezonu. „Za sve dodatne informacije, na raspolaganju smo da pomognemo“, poručuje Marjanović.

Više novih nego isključenih korisnika

U 2022. godini „Toplana“ je, na zahtev, sa sistema isključila dva fizička i jedno pravno lice koji su za to ispunili uslove. S druge strane, sedam novih potrošača, šestoro fizičkih i jedno pravno lice, priključeno je na daljinsko grejanje.

– Pošto se često spekuliše o tome da li je moguće da se neko isključi sa sistema daljinskog grejanja, odgovor je – da. Po podnošenju zahteva, a to mora biti po završetku grejne sezone, do početka avgusta, izdaju se tehnički uslovi koji moraju da budu ispunjeni, mi zatim izvršimo kontrolu, i fizički isključimo korisnika. Pre svega navedenog neophodno je da se izmire obaveze prema našem preduzeću – navodi Marjanović.

Zbog velike potražnje, sutra ponovo prodaja začinskog i lekovitog bilja iz „Naše kuće“

Igor Crnogorac June 12, 2023

Korisnici Dnevnog boravka Centra za pružanje usluga socijalne zaštite, ponovo će, zbog velikog interesovanja, sutra sugrađanima ponuditi začinsko i lekovito bilje. Rasad su sami ugojili u svojim plastenicima, a prošle sedmice već su na trgu prodavali bosiljak, nanu, matičnjak i druge mirisne i lekovite biljke.

Na tezgi ispred Kulturnog centra prodaja će biti organizovana od 10 do 14. sati. Korisnici će prikupljen novac iskoristiti za kupovinu novog sublimacionog štampača, za štampanje majica i šolja.

U Iđošu, 27. put: Sabor frulaša iz cele Vojvodine i Beograda

Igor Crnogorac June 12, 2023

Gotovo tri decenije Kulturno-prosvetno društvo „Milivoj Omorac“ iz Iđoša domaćin je regionalnog takmičenja frulaša, odnosno sabora pod nazivom „Škripi đeram“. U Iđošu je ove godine održan i sastanak organizatora predtakmičenja sa kojih se najbolji plasiraju na centralni sabor u Prislonici kod Čačka.

Sabor frulaša, 27. put, održaće se u subotu, 17. juna, u iđoškom Domu kulture.

– Prijavilo nam se 15 takmičara koji će nastupiti u četiri kategorije: mladi frulaši, izvorno sviranje, savremeno sviranje uz pratnju orkestra i dueti. Frulaši nam stižu iz Srbobrana, Leštana, Beograda, Pančeva, Novog Sada, Kikinde i Iđoša – kaže organizator, Željko Mirkonj, takođe jedan od dvojice iđoških predstavnika.

Prvi Sabor frulaša održan je 1995. godine, na inicijativu Radovana Mirkonja, Željkovog oca, koji je želeo da upravo Iđoš bude čuvar frulaške kulturne baštine u regionu.

Odlukom organizatora, predtakmičenje u Iđošu obuhvata region Vojvodine i Beograda. Osim ovog mesta, domaćini kvalifikacionih nadmetanja su Rača, Boljevac, Vranjska Banja i Šabac.

Na Saboru u Iđošu takmičenje će ocenjivati žiri: dr Danka Lajić, etnomuzikolog, predsednik, Dejan Anđelović iz Subotice, umetnik na fruli, član grupe „Iskon“, i Dalibor Todorović, majstor frule iz Raške. Nastupe će pratiti i organizator centralnog takmičenja u Prislonici, Zoran Rajčić. Najbolji iz Iđoša oprobaće se u konkurenciji pobednika regionalnih takmičenja, na 36. Saboru frulaša „Oj Moravo“, već 22. i 23. juna.

Organizaciju manifestacije podržale su Mesna zajednica Iđoš i Gradska uprava Kikinda. Prva frula zasviraće u subotu u Iđošu u 20 sati. Događaj će uveličati i gosti, folklor KUD „Mokrin“. Ulazak na Sabor je besplatan, a Iđošani se, kažu, nadaju dobroj poseti domaćina iz svog i drugih mesta sa područja grada.

“Kikindsko leto” 2023: selima u pohode

Igor Crnogorac June 11, 2023

“Kikindsko leto” ove godine biće kao i prošlogodišnje – pre svega usmereno na manifestacije koje se dešavaju u selima, kaže v. d. direktor Turističke organizacije Grada, Jasmina Milankov.

– Shvatili smo da je naša obaveza da objedinimo sve manifestacije na teritoriji grada, uključujući i sela i da, praktično, najavimo šta će sve građani moći da vide, koje će se sve manifestacije dešavati u selima. Pokrovitelj svih tih događaja je Grad Kikinda i bilo bi nam drago da, oni koji žive u gradu, posete i podrže seoske manifestacije od kojih se mnoge održavaju godinama, čak i decenijama. Ovo je još jedan način da podsetimo ljude da se i u selima dešavaju brojni zanimljivi programi koji mogu da zadovolje različite ukuse i građana i gostiju našeg grada – rekla je Milankova.

Turistička organizacija je, za sada, objavila raspored za jun. Za vas najavljujemo programe ze narednu sedmicu.

U Salonu Muzeja „Tera“, do 22. juna, traje izložba Daniele Fulgosi, „Prelaz tri“.

Izložba „Sto nevidljivih“ dostupna je, u Galeriji Narodnog muzeja, do 21. juna.

U Mokrinu u četvrtak, 15. juna, počinje Nedelja kulture. Od 20 sati, u Galeriji Doma kulture, održaće se Veče epske lirike sa Tatjanom Popov.

U petak, u 19 sati, u Galeriji „Tera“ biće otvorena izložba Božidara Plazinića pod nazivom „Vrlo malo svetlosti“. U isto vreme, u Galeriji Kulturnog centra, svoju knjigu „Teodor Pl. Branovački Senćanin“ predstaviće autor, Petar Terzić. Od 20 sati, u Galeriji Doma kulture u Mokrinu, održaće se književno veče mokrinske pesnikinje Živke Torbice.

U subotu, 17. juna, od 18 sati, na kikindskom trgu počinje Noćni bazar, koji će biti otvoren do 23.30. U galeriji Nova Narodnog muzeja, u 19 sati počinje violinski kocert na izložbi „U velikom formatu“, ispred slike „Portret violinistkinje Marije Mihailović“. Izložba fotografija Nevena Grujića u Galeriji mokrinskog Doma kulture biće otvorena u 20 sati. Takođe u 20 sati, u Domu kulture u Iđošu počinje 27. Sabor frulaša“. U Bašaidu se , na školskom igralištu održava “Pasuljijada”.

Baletska školica Kulturnog centra održaće koncert u nedelju, od 18 sati, u Narodnom pozorištu. U svečanoj sali muzeja, od 20 sati, nastupiće Veliki narodni orkestar, ženska pevačka grupa i vokalni solisti ADZNM „Gusle“.

Ulazak na sve programe je besplatan.

Nomad Andrej i njegove ukulele

Igor Crnogorac June 11, 2023

Andrej Anatoljevič Panajev sedeo je u jedno majsko predvečerje na klupi kod crkve i prebirao po svojoj maloj havajskoj gitari. Utvrđeno je da spava kod Sonje i Nikole koji su registrovani domaćini u zajednici „kauč surfinga“ (besplatno noćenje). Naredne večeri javljeno je da svira ukulele u dvorištu Teatra „Gusani u magli“. Andrej je Rus koji već dve godine putuje po svetu sa svojim instrumentom pod miškom. Stopira i spava kod dobrih ljudi, a ukulele mu donesu i poneku lokalnu valutu. Priča mirno i sa osmehom. Kada se „zaglavimo“ u engleskom, prelazimo na rusko-srpski.

Ima 29 godina i do pre dve godine živeo je u rodnom gradu Naberežnije Čelni, koji ima pola miliona stanovnika i nalazi se u blizini Kazanja. Andrej je kuvar i osam godina je radio u restoranu. A onda je poslednji novac koji je imao dao za ukulele i pošao u svet.

– Samo sam radio i spavao, to je dosadan život. Rešio sam da putujem, auto-stopom, kad god je to moguće. Noćim kod dobrih ljudi. Za dve godine bio sam u 16 zemalja i stekao mnoge prijatelje. Putujem po osećaju. Ako mi je negde lepo, zadržim se, ako nije, idem dalje – kaže Andrej.

Prvih nekoliko meseci Andrej je istraživao svoju zemlju. Onda je otišao u Egipat, a zatim je otkrio i svoju omiljenu državu, u koju se stalno vraća.

– U Egiptu je bilo malo ludo i strašno. Prvi put sam bio van Rusije. Bilo je ljudi koji su hteli da me prevare, vodu sam, na početku, plaćao pet puta skuplje. Najlepše mi je bilo u Turskoj, tamo sam ostao pet meseci. Hrana je ukusna, ljudi su jako gostoljubivi i ljubazni. Zatim sam bio u Gruziji, u Bosni, pa u Srbiji. U Beogradu sam prvi put ostao samo nekoliko dana i vratio sam se u Tursku. Sada sam osetio da sam spreman za Srbiju i vratio sam se.

U međuvremenu, zbog sankcija uvdenih Rusiji, Andrejev pasoš postao je nepoželjan u mnogim državama. Izbor destinacija se suzio, ali samo u Evropi. Zato je putovanje nastavio po zemljama za koje mu viza nije potrebna. Usledili su: Albanija, Crna Gora, Irak, Indija, Azrebejdžan, Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgistan, Jordan.

– Na početku sam žurio da što više toga vidim, sada sam usporio. Kada sam umoran, jednostavno ostanem. Ako ne nađem „kauč surfing“, budem u hostelu, a ponekad me lokalni ljudi pozovu kod njih, tako je bilo u i Subotici. U muslimanskim zemljama možeš jednostavno da pitaš ljude da prenoćiš kod njih i oni te bez problema prime, poštuju te kao gosta – objašnjava. – U Iraku nije baš bezbedno, svuda je vojska. Ali je u Jordanu bilo kao u raju, tamo su divni ljudi i pustinja je prelepa. Kada sam sleteo u Aman, stopirao sam kod aerodroma. Zaustavio se taksi i ja sam mu objasnio da nemam novca. On je rekao: „Nema problema, brate“. Vozio me je četiri sata po gradu, kupio mi kafu i sendvič. Zatim sam krenuo kroz pustinju, u Saham, stopirao sam. Čovek se zaustavio i dao mi novac za autobusku kartu i za hranu.

Ovoga puta, kaže, u Srbiji je već bio u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Subotici, odakle je stigao u Kikindu.

– Kikinda je prijateljski grad. Jednom sam živeo na takvom mestu i veoma mi je drago što sam ovde. Ne volim velike gradove, najviše volim kada je tiho i mirno, kao ovde. Kikinđani su srdačni i ljubazni. Volim ljude u Srbiji.

Andrej, bez vize, u našoj zemlji može da ostane mesec dana. Sada, kaže, nastavlja do Zrenjanina, Vršca, Niša i Čačka.

– Nije još gotovo. Leto ću provesti u Crnoj Gori, sviraću ukulele na obali. Želim zatim da odem u Iran, pa u Pakistan, a onda ću videti kuda dalje.

Osim na lepote predela kroz koje neumorno putuje, Andrej je usredsređen na ljude. Njegovi utisci dovode predrasude u pitanje.

– Ljudi su svuda isti i prijateljski su raspoloženi. Svi žele porodicu, kuću i novac. Ne želim još da idem kući, dobro mi je ovako. Samo uživam u životu.

Polako, bez žurbe, Andrej i njegove ukulele nastavljaju da stvaraju veze među ljudima. Jednaki u snovima i težnjama, svi su sabrani u mislima jednog mladog Rusa koji je razumeo najvažnije – na svakom mestu u svetu, samo je dobrota ista.