Igor Crnogorac

Jelena Tanaskovic

Министарка пољопривреде, Јелена Танасковић, изјавила је данас да је заустављено ширење афричке куге свиња и навела да је еутаназирано 38.000 свиња, а да се власницима чије су животиње убијене редовно исплаћују накнаде за штету.

– Битно је да бранимо велике фарме, направили смо појасеве одбране и то је дало резултате. Зауставили смо ширење и нема панике међу пољопривредницима – истакла је Јелена Танасковић, а преноси „Политика“.

Министарка је нагласила да ће држава испунити све што је обећала пољопривредницима, да ће их и даље подстицати субвенцијама и да су исплате за млеко у току, а да ће у септембру бити исплаћене и субвенције за земљиште, без обзира на то што контрола парцела још траје.

Ana Brnabić

Председница Владе, Ана Брнабић, изјавила је да су сви у Влади свесни да плате морају још да расту, али да је, у односу на 2012, направљен огроман раст.

– Од петка су плате у просвети увећане за 5,5 одсто, као и плате медицинским сестрама и техничарима, дакле делу у здравству. Од првог јануара иде ново повећање од 10 одсто за просветне раднике, медицинске сестре и техничаре – рекла је председница Владе гостујући на ТВ “Пинк”, а преноси “Политика”.

Додала је да су у Влади потпуно свесни да те плате треба да буду још веће, али да се полако иде ка циљу.

– Наставни кадар, са седмим степеном стручне спреме, дакле наставник у школи ће, од 1. јануара 2024, имати плату од око 87.000 динара. А 2012. године тај исти наставник је имао нешто више од 44.000. То је повећање плата у просвети од 96 одсто за неких 11 година. Што се тиче медицинских сестара и техничара, ту смо имали велики, акутни проблем дефицита кадра, јер су многи одлазили у иностранство. Те, 2012 године, просечна плата медицинске сестре била је 32.454 динара. Од 1. јануара просечна плата медицинске сестре биће 80.193 динара, и то је раст од преко 147% за 11 година, уз перманентну стабилност јавних финансија – закључила је Ана Брнабић и објаснила је то резултат фискалне консолидације коју је спровео председник Србије Александар Вучић.

Djordje i Ivana 4

Сјајни музичари, моћни вокали, тврди рок-звук и сами хитови рок-бендова са простора Југославије од пре шест деценија до данас ређали су се синоћ на Тргу, на концерту под називом „Да се не заборави“ који су приредили Ђорђе Давид, „Death Saw“ и Ивана Петерс.

У жестокој завршници „Кикиндског лета“ публика на Тргу уживала је пуна два сата, певајући са Давидом и Иваном који су их освојили професионализмом и непосредношћу.

– У Кикинди сам после 20 година, последњи пут овде сам наступао, такође са Иваном, на Мото-сусретима на Плавој бањи. Сада сам дошао да се кандидујем за наступ на „Данима лудаје“ јер је то ствар престижа. Ако добро одрадимо вечерашњи концерт, можда имамо шансу – рекао је Ђорђе публици која га је, у томе, у наставку вечери, здушно подржала.

Иако је наступ каснио читав сат (музичари су то оправдали радовима на путу), публика је имала стрпљења да испрати и врло савесне тонске пробе и да сачека концерт који им је донео пуна два сата чисте енергије и сјајне атмосфере.

Ивана Петерс, певачица групе „Негатив“, каријеру је започела као вокал (уз Гоцу Тржан) поп-групе „ТАП 011″. Ђорђе Давид најавио ју је као најбољи женски вокал на Балкану.

– Рокенрол још увек живи, „Негатив“ још увек постоји, имамо нове песме, само још треба да их снимимо. Ми увек имамо где да наступамо, имамо своју „фан-базу“. Није лако, али код нас је рокенрол у запећку, мислим да су мало бендови криви, али нема нас ни у медијима – каже Ивана.

Ђорђе Давид, деведесетих година певач групе „Генерација 5“, по занимању глумац, сада наступа са бендом „Death Saw“. Млађим нараштајима познат је и као члан жирија такмичења „Звезде Гранда“.

– Упркос томе што га медији игноришу, рокенрола итекако има. Не можете да видите спотове, стављен је са стране, али имамо страшне клинце у овој музици, у читавој држави – каже Ђорђе. – Вечерас представљамо Александра Јосифовског који је био мој први суперфиналиста у „Звездама Гранда“, и заузео је прошле године друго место, и, такође мог кандидата, овогодишњу победницу, Славицу Ангелову из Струмице. Захваљујући њој сам успео у својој мисији, да освојим парче простора са таквом музиком јер је финалу певала Луиса Армстронга.

И Ђорђе и Ивана успели су, присним односом са публиком и изванредним даром за комуникацију, потпуно да освоје Кикинђане свих генерација. Овај завршетак „Кикиндског лета“ остаће упамћен, а рокери, старији и млађи, сигурно ће прижељкивати њихов наступ на „Данима лудаје“ или било којим другим поводом.

Hitna pomoc

Дечак од непуне две године смртно је страдао данас у поподневним сатима док се играо са братом близанцем. Претпоставља се да се, у игри, случајно, упетљао у канап од завесе. Дечаци су били сами у соби док је мајка отишла до оближње продавнице.

У повратку, мајка је затекла сина без свести, са канапом око врата. Истрчала је из куће са дететом и затражила помоћ. Комшије су покушале да помогну, детету је дато вештачко дисање, затим га је Хитна помоћ одвезла до Болнице у којој су лекари покушали да га реанимирају. Нажалост, било је прекасно.

Млади родитељи са дечацима су се недавно доселили у своју кућу у улици Стерије Поповића. Дечаци би рођендан прославили у новембру.

Трагедија је потврђена у Полицијској управи у Кикинди у којoј кажу да је о догађају обавештено Више јавно тужилаштво у Зрењанину.

sova buba 8

Највећа сова на свету од пре неколико месеци живи у Кикинди. Зове се Буба и кућни је љубимац породице Трумбеташев. Буба је још увек мала, има 4,5 месеца, и висока је више од пола метра. Када порасте, биће висока 70 центиметара, а распон крила биће јој 1,9 метара.

Њена врста зове се велика ушара или орлова сова, због канџи којима, на квадратни центиметар, хвата једну тону. На латинском назив врсте је Bubo bubo,  отуд и име. А у кућу Трумбеташових, породице која се, иначе, на свом пољопривредном газдинству, бави козарством, стигла је јер је Кикинда град сова, каже Веселин Трумбеташев. Али и као компромис.

– Ишао сам једном на вашар и видео сам, успут, јастребаре. И онда сам хтео јастреба. Рекао сам то жени, али она је хтела орла. Онда је чула да су се у Србији први пут, у одгајивачници, излегла три птића највеће сове и одмах смо се договорили. Ред је да у Кикинди живи највећа сова. Она је, иначе, иста као мала ушара, којих има у граду, само у много већем издању. Кад смо добили Бубу, била је беба, мала као веће пиле, бела и чупава. Живела је с нама у кући, целу ноћ је скакутала на прозору – каже Веселин.

Орлова сова је евроазијска птица грабљивица. Животни век у природи јој је 20-25 година, у заточеништву живи и до 60 година. Назив је добила због канџи и веома је опасна. У природи лови глодаре, зечеве, јежеве. али је забележено и да ноћу по плен улази у гнезда јастребова и сокола. Има бешуман лет. Једина међу птицама не може да помера очи, зато главу окреће за 180 степени.

Веселин има дозволу за држање Бубе од Министарства за заштиту животне средине, на шта га и Закон обавезује.

– Буба, ипак, није иста као припадници њене врсте који живе у дивљини, она је инпритована птица, што значи да је одгајана у инкубатору – објашњава Веселин. – Бубини мајка и отац су из Чешке. Ја сам је добио на поклон из легалне одгајивачнице у Панчеву, ту је рођена. Пошто је из инкубатора, она не може да се снађе у природи. У томе је разлика између ње и сова из дивљине. Има брата и сестру, што значи да је једна од пет легалних птица те врсте у Србији.

Један од разлога због којих Бубини сродници нису популарни као љубимци је и то што је тешка за обуку.

– Буба је јако паметна, али има своју нарав, и неће да слуша. Она мисли да је човек њена врста, мене и жену сматра за родитеље и нас не дира. Уловила нам је била мачку, али је мачка успела да побегне. Ја се играм са њом, цео дан смо заједно, прави ми друштво. Понаша се као куца понекад, има своје играчке, лопту, камиончиће, али највише воли да узме женину папучу и да је „удави“ у базену. Од кад је стигла, омиљена играчка јој је мали бели меда. Када спава, чучне, а спава када и ми, дању понекад дремне. Заправо има добар карактер, тако смо је ми научили – прича Веселин.

Бубина врста спада у усамљене птице. Буба то, свакако, није. Веселин и Соња већ јој знају и расположења. Када јој је забавно, љуља горњи дао тела, а када је љута, перје оку ушију јој се повлачи у назад. И то најчешће када наиђу Лаза и Маша, пулини који је, обично, нервирају. Иначе, када фиксира погледом, зенице јој се потпуно прошире, и тада се зна да је спремна за акцију.

Буба је сада већ девојчица и има свој стан-волијеру са базеном од 13 квадрата. Међутим, брзо расте, већ нема места да рашири крила и зато јој се гради нови, такорећи мањи једнособан стан од 30 квадрата и три метра висине, са базеном, наравно.

Посебна прича је храна за Бубу која је, разуме се, посебна.

– Као мала, јела је до девет једнодневних пилића на дан. Сада један њен оброк чине два бела пацова и две до три препелице. Прво сам јој храну куповао у Новом Саду. Схватио сам да је то прескупо, па сам решио да покренем производњу пацова и јапанских препелица. За то су ми била потребна и два инкубатора по које смо ишли у Темишвар. Тада ми је жена рекла да је много јефтиније да, када ми је досадно, идем у кафану, него да држим сову – признаје Веселин.

Чини се да је супруга Соња била у праву када су у питању трошкови. Јер, када се Буба прехладила, схватили су да је најближи доктор за њу један ветеринар, Италијан у Дубаију. Само разговор са ветеринаром коштао је 200 евра, а инјекције против упале грла су, такође, стигле из Емирата. Нисмо питали за цену. Али смо схватили зашто је Соња зове Буба-трошак.

Буба је, ипак, добра девојчица и много воли да се шета по Тргу везана на руци свог газде. Тада јој прилазе деца и сви би да се фотографишу са највећом совом на свету која, сасвим очекивано, живи у граду ушара, малих и великих, свакако питомих. Као и људи у месту чији су заштитни знак.

Devic 1

Историчар Немања Девић данас је у Кикинди, у организацији Историјског архива, промовисао своју књигу „За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944“ са којом је одбранио своју докторску дисертацију.

Говорећи о томе да су историчари који се баве критичком историографијом често сувишни и непожељни, Девић напомиње да и сам дели ту судбину.

– Постоје одређени наративи у друштву који су се формирали под утицајем вишедеценијске пропаганде, филмова, књижевности. У нашем друштву свакодневно има превише прошлости. Сувишни су историчари који се ослањају на историјске изворе, који руше и преиспитују митове, који митовима постављају неугодна питања – каже Девић.

Као историчар, додаје, настоји да утврди тачне податке у сваком свом истраживању, не осврћући се на идеологију и пропаганду.

– О партизанима се писало много, До 1985. године, на територији целе тадашње Југославије било је објављено између 80 хиљада и 100 хиљада различитих наслова, од новинских чланака до биографија. То говори о снажној пропаганди која је требало не само да реконструише Други светски рат, него да га конструише. Идеологија је легитимна, али ми живимо у постидеолошком добу и, ако се бавимо историјом, треба стално да се преиспитујемо. Овом књигом ја нисам дао коначну и савршену, идеално објективну верзију историје, него сам поставио нека нова питања. То је моја тежња, да критички ишчитавам постојећу литературу, да користим нове изворе и да отварам нова питања. Надам се да ће нове генерације демантовати нас, као што ми понекад деманутујемо старе генерације историчара, то ћу сматрати искораком – објашњава Девић.

У Институту за савремену историју у којем је запослен, каже, не ради се на новим и епохалним открићима, али се постављају нова питања, откривају извори и труде се да период од 1941. до 1945. године прикажу као један драматичан и комплексан период у историји српског народа који треба разматрати из више углова.

– Живимо у времену деградације вредности институција и људи од струке, поготово успоном друштвених мрежа имамо ситуацију да смо малтене сви постали експерти за све и ту видим највећи проблем и потенцијал за даље урушавање кредибилитета и установа и стручних појединаца. С друге стране, трудим се да својој генерацији поручим да на догађаје не гледа црно-бело. Андре Жид је рекао да је сиво једина боја истине, и управо тако, са много нијанси, треба гледати према прошлости.

Иако је докторирао са монографијом о партизанима, написао је и неколико књига о Равногорским покрету и био у јавности означен као ревизиониста, четник, што је, како каже, судбина историчара који се баве савременом историјом, да буду обележени по ономе што истражују.

На данашњој, добро посећеној промоцији, публика је имала прилику да са овим перпективним историчарем сучели мишљења, као и да купи два његова дела: „За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944““ и „Српска прича – Сећања из рата и револуције 1941-1945 – Александар М. Милошевић“.

radovi skola basaid

У Основној школи „1. Октобар“ у Башаиду у току лета предузети су радови у свлачионицама и тоалетима поред фискултурне сале.

– Од Покрајинске владе по конкурсу нам је одобрено 2,6 милиона динара за ове радове. Званична примопредаја биће ових дана. Сада је, од приоритетних радова, преостало да се реконструише део дворишта Школе – рекао је директор, Мирко Влајков и нагласио да, до пре неколико година, у ову установу није улагано најмање четири деценије.

Први радови после дужег времена били су реконструкција фискултурне сале, нова расвета у Школи и грејање, истакао је градоначелник Никола Лукач приликом посете Башаиду.

– Најновији радови обезбедиће још боље услове за ђаке у Башаиду. Град је ове године определио 40 милиона динара за реконструкције, поправке и санације у основним школама. Добра сарадња са покрајинским и републичким органима резултирала је одобравањем пројеката нашим школама – рекао је Лукач. – Нећемо се зауставити, неке школске зграде су старе и дотрајале, трудимо се да правимо приоритете.

Само ове године, новац за радове од покрајинске и републичке владе добиле су и школе „Вук Караџић“, „Ђура Јакшић“, „Фејеш Клара“, „Јован Поповић“, „Петар Кочић“ у Накову. Уз добру сарадњу, удруженим снагама, допринећемо још бољој опремљености свих школа на територији Кикинде, закључио је градоначелник.

P1200856

Првог школског дана, најмлађим ђацима на територији Кикинде стигли су и поклони од Града: уџбеници, и пакети са делом школског прибора. Некима од њих, ђацима у три градске и две сеоске школе, поклоне су јутрос, на првим часовима, уручили градоначелник Никола Лукач, покрајинска посланица и председница Одбора за образовање и науку Станислава Хрњак, начелник Полицијске управе Павле Рајков и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Првог септембра Град традиционално дарује прваке. Из буџета смо, ове године, за уџбенике и поклоне са прибором и опремом, издвојили око 4,1 милион динара. Уверили смо се да су деца жељна дружења и стицања знања, желимо им да чувају једни друге, да слушају своје учитеље и да са њима савладају знања која су им потребна, да овај период живота почну на најлепши начин. Потрудићемо се да у свакој школи обезбедимо још боље услове за ђаке, као и за наставни и ненаставни кадар и, у наредном периоду, наставићемо да обезбеђујемо средства за опремање школа. Желимо да знају да ће Град Кикинда увек бити уз њих и уз све грађане – рекао је Лукач.

Први дан у школи велики је догађај и за ђаке и за њихове родитеље, као и за наставни кадар, рекла је Станислава Хрњак, честитајући првацима полазак у школу.

– Покрајинска влада од 2016. године интензивно сарађује са Градом на различитим пројектима које школе подносе на конкурсима. Ми се заиста радујемо свему што је корак напред и из године у годину, како расте буџет Покрајине Војводине, а сада је безмало 123 милијарде, тако расте удео капиталних инцвестиција, као и подршка грађанима Кикинде, односно најмлађима кроз образовне институције. Стално радимо на томе да унапредимо систем како бисмо помогли деци и родитељима у сваком смислу, у образовном процесу, у безбедности, кроз психолошку подршку и социјалну политику у нашем граду која је проглашена за једну од најбољих у Србији. То је наш заједнички задатак – нагласила је Станислава Хрњак.

Она је додала да је Основна школа „Фејеш Клара“ на почетку велике реконструкције за коју је Покрајинска влада, само за прву фазу радова, већ обезбедила 150 милиона динара.

Директорица Хермина Чемере рекла је да је уписано 19 првака – 12 ће учити на српском, а седморо на мађарском језику. Укупно Школу похађа 210 ученика.

У самом граду госте су на првим часовима имали и ђаци у Основној школи „Ђура Јакшић, у којој су, у први разред, уписана 34 ученика. И прваци у Школи „Јован Поповић” јутрос су дочекали госте.

– Ова школа уписала је 34 првака у два одељења. Први пут, од када сам ја директор, првог школског дана нас је обишао градоначелник – рекла је директорица, Јелена Крвопић.

Испред сваке школе од јутрос су и дежурни полицајци који ће, и надаље, сваког дана, бити са децом у току наставе.

– Полицијска управа у Кикинди спремно је дочекала први дан наставе, имали смо довољно времена да анализирамо и постављамо нове задатке, сваки наш полицијски службеник на обезбеђењу школе зна тачно шта треба да ради како би максимално обезбедио ученике у свим школама. Поред тога, ове школске године, са свим ученицима реализоваћемо и пројекат „Заједно и безбедно кроз детињство“ – казао је начелник Полицијске управе Кикинда Павле Рајков.

У ОШ „Иво Лола Рибар“ у Новим Козарцима уписано је 10 првака.

– У току распуста уређивали смо школу, а првацима смо данас приредили свечани пријем. Следећи смернице Министарства , надамо се да ће ова школска година бити година развијања другарства и поверења на општу добробит свих нас – рекла је директорица Школе, Драгана Радујко.

Жељко Вукмировић један је од пет дечака-првака у Школи у Новим Козарцима.

– Све ми се свиђа у овде, и учитељица и учионица. Ово су већ све моји другари – каже Жељко.

Тијана је првак у ОШ „1. Октобар“ у Башаиду.

– Најважније је учење, здравље, да слушаш своју учитељицу и да помажеш својим другарима. Већ пишем слова и цртам домаћи. Мој најбољи друг Милош седи са мном у клупи – похвалила се Тијана.

Школа у Башаиду уписала је 25 нових ученика, што је седморо мање у односу на прошлу школску годину, па је формирано једно уместо два одељења. Укупно Башаид има 250 основаца.

elektricni trotinet

У Србији, према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, постоји више од 200.000 тротинета. Уколико буду усвојене новине у Закону о безбедности саобраћаја на путевима, први пут ће и они бити законски регулисани, када је реч о вожњи.

Међу предлозима за измену и допуну закона о безбедности у саобраћају нашла се и забрана кретања електричних тротинета по тротоарима, али и подизање старосне границе за њихове возаче.

“Лица од 14 година и старија, моћи ће да возе тротинет али на следећим површинама: свуда где возе бициклисти, бици-тракама, пешачко-бициклистичким стазама, али у нашем предлогу је да се тротинети могу кретати коловозом, уколико њиме управљају лица старија од 18 година”, рекао је Милан Илић, из Агенције за безбедност саобраћаја.

Возачима електричног тротинета биће дозвољено кретање коловозом уз обавезну употребу заштитне кациге и светлећег прслука, како би били безбедни и видљиви на улици. Такође, предвиђена брзина кретања електричног тротинета не сме да буде већа од 25 километара на час.

“Закон каже да, уколико постоји бици-трака поред пешачког прелаза, тада може да се вози и бицикл и тротинет. Уколико не постоји, тада је и возач бицикла и тротинета дужан да сиђе и пређе као пешак. То је важно ако дође до удеса, па возач кола удари тротинетисту на пешачком прелазу који је возио, за возача је то олакшавајућа околност, зато што се не очекује да он туда вози”, додао је Илић.

У предлогу измене закона стоји и да ће возачима електричног тротинета бити забрањено да се крећу у пешачким зонама. Иако је предвиђено и да се свака неодговорна вожња адекватно казни, акценат је и овог пута на превенцији и повећању безбедности свих учесника у саобраћају, поручују из Агенције за безбедност саобраћаја.

(Извор: РТВ)

Plesna skola 6

Прави празник плеса приредиле су вечерас чланице „Dance N Soul“ школе у дворишту Курије. Наступиле су све узрасне групе и солисти, вишеструко награђивани на многим плесним такмичењима.

– Спремили смо спектакл. Прошла сезона била нам је веома успешна, свака је све боља. Имамо 5-6 такмичења у сезони и на сваком наступамо са минимално пет кореографија. Добијамо много награда, често и специјалне награде управо за кореографије, Вежбамо, деца се труде, јако су талентована. Сваке године има нас све више и захваљујем родитељима на поверењу – каже Мирна Крнић, професорка физичког васпитањња и председница „Денс ен соул“ Удружења спортског плеса „Ритмик“.

Деветогодишња Анђела Малиновић плеше већ две године.

– Волим да плешем јер ту има и мало гимнастике. Вечерас плешемо „Конфидент“. Наставићу да се бавим плесом и када порастем – каже Анђела.

Даница Чавић из Мокрина има 15 година и у Школи је три године.

– Пронашла сам се управо у плесу каже Даница. – Јако сам задовољна успехом и поносна сам на наше инструкторке и на све нас. Са такмичења се увек вратимо са много трофеја и медаља, углавном освајамо прва места. Вечерас имам и соло кореографију „Дарк хорс“.

Највећа плесна школа у граду ради са децом од четири до 14 година. Има осам група модерног плеса и једну групу мажореткиња, а припремају и солисте у плесу. Вечерас, на „Кикиндском лету“ имали су подршку бубњарске секције Студија „Маус“ и бројне и најверније публике – својих родитеља и бака и дека, али и многих који су једноставно уживали у правим плесним наступима и модерним кореографијама по којима је ова Школа и позната.