najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Zbog planiranih radova na mreži, u petak, 29. septembra, od 8 do 9 sati struje neće biti u Banatskoj Topoli, u Oslobodilačkoj ulici, od ulice Novi red do Vuka Karadžića.
Od 10.30 do 11.30 niće isključeni potrošači u Mokrinu, u ulicama:
– Žarka Zrenjanina, od Sonje Marinković do Nikole Tesle
– Nikole Tesle, od Zlatne grede do Prvomajske.
Kulturno-umetničko društvo „Mokrin“ predstavljaće Vojvodinu na prestižnom Republičkom takmičenju, Saboru narodnog stvaralaštva Srbije u Gornjem Milanovcu 14.oktobra.
Ovo je prvi put da se mokrinski KUD plasirao na Republičku smotru. Posle uspešnih nastupa na opštinskom i zonskom takmičenju, članovi KUD-a nastupili su na Pokrajinskoj smotri u Vrbasu, na 44. Festivalu folklornih tradicija.
U konkurenciji od čak 51 kulturno-umetničkog društva, stručni žiri je odlučio da Mokrinčani, uz još četiri KUD-a, predstavljaju Vojvodinu na nacionalnom Saboru.
Na svakom od svojih nastupa, KUD iz Mokrina je oduševio publiku i žiri svojim izvanrednim izvođenjem tradicionalnih igara iz Severnog Banata, uključujući „Paorsko kolo“, „Ficko“, „Veliko mokrinsko kolo“, takođe i spojem banatskih pesama: „Da je višnja kao trešnja“, „Aj Lili Lili“, kaže predsednik KUD-a, Živko Ugrenović.
– Ovaj uspeh predstavlja potvrdu našeg predanog rada i posvećenosti u očuvanju i promociji tradicije i bogate kulturne baštine. Rezultat je truda umetničkih rukovodilaca i igrača KUD-a, kao i podrške Mesne zajednice Mokrin i Grada Kikinde. Ovaj izvanredan poduhvat KUD-a ne samo što nas ponosno predstavlja na nacionalnoj sceni, već i naglašava važnost očuvanja i negovanja kulturnog nasleđa, čime se čitava zajednica inspiriše da čuva svoje tradicije i doprinosi kulturnom bogatstvu naše zemlje. Uzbuđeni smo i nestrpljivi da vidimo kako će KUD Mokrin predstaviti Vojvodinu na ovom prestižnom događaju i verujemo da će nas i dalje oduševljavati svojim izvanrednim umetničkim performansima – istakao je Ugrenović.
Članovi KUD-a „Mokrin“ već su, ove godine, uspešno nastupili na međunarodnom Festivalu folklora „Zlatni opanak“ u Valjevu, na kojem su osvojili treće mesto u kategoriji juniora. Takođe su imali veoma zapažen nastup na Međunarodnom festivalu folklora u Bugarskoj.
Praznik se obeležava kao uspomena na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti. Vernici se danas pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak.
Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.
Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, otuda i naziv Vozviždenje i crveno slovo, kao znak zavetnog praznika u bogoslužbenom kalendaru.
Po hrišćanskom predanju, narod je odgovorio patrijarhu molitvom Gospode pomiluj, koja se do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.
Istovremeno se, na ovaj praznik, slavi uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta. Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.
Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe. Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve “ići naopako”.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje: 27. septembra – jesenji Krstovdan i 18. januara, kada je zimski Krstovdan.
U Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) završena su sva tri upisna roka, a broj novih studenata je iznad očekivanja.
– Veću zainteresovanost nego ranijih godina pokazali su budući brucoši, posebno za smer strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta. Za ovaj i za smer strukovni vaspitač za tradicionalne igre imali smo ukupno 120 slobodnih mesta i popunili smo sve budžetske pozicije – kaže Angela Mesaroš Živkov, direktorica Škole.
Na predškolski smer upisano je 59 studenata, od toga 45 budžetskih, a na tradicionalnom smeru je 11 upisanih, od kojih su petoro korisnici budžeta.
– Zadovoljni smo, bolje je nego prošle godine, imamo 16 studenata više, posebno na predškolskom smeru. Svi koji su se prijavili su i položili prijemni ispit, samo su, u odnosu na broj bodova, zauzeli mesto među samofinansirajućim ili studentima na budžetu – kaže direktorica.
Od prošle godine i samofinansirajući studenti mogu da dobiju smeštaj u Domu učenika, ali pod drukčijim uslovimma plaćanja. U Domu je konkurs u toku, pa još nema informacija o tome koliko će budućih pedagoga iz drugih mesta i imati priliku da stanuju u njemu. Pravo da konkurišu za smeštaj nemaju jedino studenti koji su obnovili godinu.
U Višoj pedagoškoj u toku je drugi upisni rok na master studije. U prvom roku svršeni studenti zauzeli su 27 od raspoloživih 50 mesta.
Osnovne studije u ovoj školi traju tri godine i za samofinansirajuće studente godina košta 54 hiljade dinara. Cena mastera je 75 hiljada i sve je moguće platiti na deset mesečnih rata.
Iako je odavno jasno da ni med nije kao što je nekada bio, odnosno da je tržište preplavljeno falsifikatima, najnovija analiza ovog proizvoda na našem tržištu pokazala je da, od 25 uzoraka, 22 nisu prošla testove autentičnosti. U čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima.
Različite metode testiranja meda u kuhinjskim uslovima ne mogu da daju pouzdane rezultate, kaže Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.
– Kad vidite kristalno proziran med, ne kupujte ga – napominje Čolak. – Moja preporuka je da med kupujete od svojih komšija pčelara kojih u Kikindi ima mnogo. U krugu od najviše 500 metara ovde možete naći pčelara, jer se svi poznajemo. Kod nas je takav mentalitet da teško da bi neko od pčelara bio sklon takvoj prevari. Kada med kupujete u prodavnici, dobro pročitajte šta piše sitnim slovima na etiketi, da li piše „sa dodatkom glukozno-fruktoznog sirupa“, na primer, i u kom procentu. Ovaj dodatak nije štetan, ali je u pitanju prevara.
Čolak dodaje da je problem u pravilniku u kojem piše da se u med mogu staviti dodaci.
– Neki su to shvatili kao rupu u propisima, pa su dodaci različiti šećerni i fruktozni sirupi. A kada to i napišu na deklaraciji, onda nije kažnjivo – izričit je Čolak.
U Kikindi ima oko 250 do 300 pčelara. Cena za kilogram meda je 700 dinara sa tendencijom pada, dok su imputi za pčelare poskupeli. Cene na veliko su pale, organizovanog otkupa kakvog je nekada bilo u Srbiji sada nema. Ljudi su očajni, nemaju kome da prodaju, a mnogi žive od toga, objašnjava Saša Čolak.
U Srbiji je počela kontrola po takozvanoj EIM-IRMS metodi za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda koja je rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada diplomiranog inženjera tehnologije Ivana Smajlovića.
U Savezu pčelarskih organizacija (SPOS) koji je i objavio rezultate, kažu da su se pošteni proizvođači meda, vina i rakije udružili u Klaster “Ujedinjeni za kvalitet” radi suzbijanja nelojalne konkurencije, odnosno potpunog uklanjanja sa tržišta svih falsifikovanih medova, vina i rakija, i ne samo njih, već i sokova, mleka i drugih proizvoda.
– Skandalozno je do kakvih rezultata smo stigli. U ovoj godini, kada su pčelari na prosjačkom štapu, neko se bogati prodajući šećer kao med. I ne samo da vara potrošače i markete, već i državu utajom poreza – PDV na proizvode od šećera je 20 odsto, a na med samo 10 procenata. Razlika ide direktno falsifikatorima u džep – rekao je Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, a prenosi „Politika“.
Promocija novog, 19. broja časopisa “Attendite“ Istorijskog arhiva, biće održana u petak, 29. septembra, od 17 sati, u svečanoj sali Kurije.
O jedinom istoriografsko/arhivističkom časopisu na prostoru Banata, koji Arhiv izdaje već gotovo dve decenije govoriće v.d. direktor Srđan Sivčev i recenzent Dimitrije Mihajlović iz Muzeja Vojvodine.
Umetnička škola Teatra „Gusani u magli“ započinje novi semestar sa mnogo novina. Na „Večeri otvorenih vrata“ sinoć su stare i potencijalne polaznike upoznali sa sadržajem radionica i novim aktivnostima.
Pored časova iz likovne i dramske umetnosti, na kojima je, u prethodnom semestru, bilo više desetina polaznika svih uzrasta, od oktobra će u ponudi Škole biti i časovi pevanja na kojima će mentorka biti Kikinđanka Anja Popadić. Anja je upravo diplomirala na Muzičkoj akademiji u Istočnom Sarajevu, na odseku za opersko pevanje.
– Časovi će biti individualni i radićemo na popu, roku i na klasici – na tehnici pevanja, interpretaciji, na pojedinačnim kompozicijama, sve dok ne dođemo do nivoa kojim ćemo i polaznici i ja biti zadovoljni – kaže Anja.
Sonja Beloš, vajarka, za svoju likovnu radionicu najavljuje novi koncept rada.
– Podeliću likovnu radionicu na eksperimetalnu i na program analitičkog crtanja – objašnjava Sonja. – Eksperimentalne časove započećemo pravljenjem, reciklažom papira na kojem ćemo, zatim, praviti grafike. Istraživaćemo različite tehnike.
Na dramskoj radionici sa polaznicima će se pripremati veliku novogodišnju predstavu, kaže glumac, Stefan Ostojić, jedan od osnivača „Gusana u magli“.
– Svi polaznici, ili bar oni koji to budu želeli, nastupiće u mjuziklu koji ćemo pripremati sa polaznicima radionice pevanja. Probe predstave će se, na početku, odvijati jednom nedeljno po dva sata, a u završnoj fazi i češće – kaže Stefan. – Jedino ograničenje za sve radionice je da svi koji se prijave treba da imaju od 11 do 111 godina. I u prošlom semestru imali smo vrlo različite uzraste i to nas posebno raduje.
Sve radionice Škole počinju u oktobru. Likovna i dramska će se održavati jednom nedeljno po dva sata, dok će časovi pevanja trajati 45 minuta sa svakim polaznikom.
Još jedna lepa vest je da će „Gusani u magli“ od oktobra redovno imati umetnička događanja vikendom. Prvi takav događaj biće nastup Stefana Ostojića sa monodramom „Lala“.
Ovi mladi umetnici očekuju vas u „Kući od perja“ ili „Guščarniku“ u Nemanjinoj 24, sa puno elana i spremni za nove umetničke projekte.
Informacije i prijavljivanje su na brojevima: 069 138 55 68 (za radionicu pevanja), 064 46 16 113 (za likovnu radionicu) i 065 234 35 10 (za dramsku), na mejl gusaniuglima@gmail.com ili na Instagram i Fejsbuk stranici „Gusana u magli“.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ raspisala je, šesti put, godišnji trejler za knjigu. Konkurs je namenjen autorima do 20 godina, a jedan autor može da učestvuje sa najviše dva rada (jednim samostalnim i jednim grupnim). Grupa može da ima najviše sedam članova.
Po propozicijama, trejler ne može biti kraći od 30 sekundi, ni duži od 10 minuta, mora da bude originalan rad autora i u rezoluciji visokog kvaliteta. Izabrane knjige mogu biti deo školske lektire.
Autori koji pošalju svoje radove saglasni su da se njihov video objavi ili koristi kasnije u promotivne svrhe. Trejleri koji sadrže nepristojan sadržaj ili krše autorska prava, biće diskvalifikovani, navodi se u konkursu.
Radove treba poslati na mejl: kultura@kibibliotek.org.rs do 1. oktobra. Kao i tanijih godina, najuspešnije autore očekuju nagrade: knjige i tehnički uređaji.
Na području Policijske uprave u Kikindi u toku vikenda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode, u kojima je jedan učesnik u saobraćaju teško, a dvoje lakše povređeno. Nastala materijalna šteta procenjena je na 270 hiljada dinara.
Podneta su 23 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 214 prekršajnih naloga.
Zbog vožnje zbog pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci iz saobraćaja je isključeno devet vozača, od kojih je petoro zadržano do 12 sati jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,2 promila, odnosno koristili su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkriveno je 49 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 154 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine i 61 ostalih prekršaja.
Mnogo malih ljudi i ovog septembra prvi put je uprtilo teške torbe na leđa i sa zebnjom krenulo ka školi. Ovo važno poglavlje u njihovom životu donosi promene u čitavoj porodici. Ili bi tako trebalo da bude.
Kako pomoći svom prvaku i sebi da se u novu životnu fazu zakorači sa što manje stresa, pitanje je o koje se roditelji i čitave porodice oduvek sapliću. O tome smo razgovarali sa psihologom i psihoterapeutom Tatjanom Tanović, koja je osnovala i rukovodi Centrom za podršku porodici, lični razvoj i humano društvo „Poveži se“ u Kikindi.
Polazak deteta u školu je vrlo važna etapa u razvoju porodice, to nisu samo zadaci koji stoje pred detetom, već pred celom porodicom, jer dolazi do velike promene, kaže Tatjana Tanović za „Kikindski portal“.
– U okviru porodice menjaju se i uloge i zadaci i obaveze određenih članova: ko je taj ko će da uči sa detetom, ko će da proverava domaće zadatke, da odvodi i dovodi dete iz škole, dukčije se planiraju obroci i tako dalje. Ovo je bitna faza jer, ako porodica ne odgovori adekvatno na sve ove zadatke koji stoje pred njom, to može da dovede do problematičnih situacija, porodica upada u ćorsokak – objašnjava Tanovićeva.
Koliko dobro i brzo će se prvak prilagoditi novim obavezama, vrlo je individualno i u velikoj meri zavisi od toga da li je ranije imao obaveze, koje su to obaveze bile, koliko je samostalno bilo u svakodnevnim ritualima – oblačenju, spremanju svojih stvari, da li ima odgovornost za svoje stvari, napominje naša sagovornica. Što je veća samostalnost deteta, njegova emocionalna i socijalna zrelost, to će se ono brže adaptirati na uslove koje mu škola zadaje.
– Vrlo je važno da praćenje prilagođavanja deteta bude podjednako zadatak i škole – učitelja/učiteljice i roditelja. Oni moraju biti u međusobnoj interakciji, saradnji, posebno ukoliko primete bilo šta što je neuobičajeno. To je, možda, više uloga učitelja, jer je u školi s detetom, ali i uloga roditelja; da primete da li dete odlazi neraspoloženo u školu, da li je zainteresovano za zadatke, da li ih, možda, teško savladava… Ukoliko se tako nešto događa, moraju se, prvo, sresti roditelj i učitelj da utvrde šta je u pitanju. To mogu biti i problemi u prihvatanju i razumevanju školskih pravila, u socijalnim interakcijama. Ukoliko, u bilo kom području, dete „iskače“, roditelj i učitelj su prva stanica – mora doći do saradnje. U slučaju da poteškoće nastave da se manifestuju, možda je potrebno uključiti i psihologa, da se vidi gde je i šta je problem. U svakom slučaju, detetu može da pomogne ohrabrujući stav i učitelja i roditelja i što manje kritike, što ne znači da se zažmuri pred detetovim neadekvatnim ponašanjem, ili neispunjavanjem zadataka. Svaka kritika mora biti adekvatno saopštena, tako da sačuva detetovo samopoštovanje i dostojanstvo, jer jedino sa ohrabrujućim stavom, kada su sačuvani detetovo samopoštovanje i dostojanstvo, ono će moći da napreduje, da se menja i da se prilagođava novim situacijama – kaže Tatjana Tanović.
U novom okruženju, sa novim vršnjacima, nažalost, neretko se dešava da neka deca budu okrutna. Izrugivanje, ismevanje, odbacivanje, pojave su koje posebno teško mogu da padnu najmlađima.
– Pre svega, roditelji moraju biti otvoreni za detetove promene ponašanja, raspoloženja, rituala i navika koje ima – tvrdi Tanovićeva. – To su prvi signali da se s detetom nešto dešava, da nešto nije u redu, da se sa nečim ne snalazi. U takvim situacijama treba polako krenuti u razgovor. Treba mu reći: vidim da te nešto muči. Potrebno je otvoriti temu i dopustiti detetu da ono priča, suzdržati se od toga da odmah donosimo zaključak, presudu i rešenje, što obično roditelji rade, naravno iz najbolje moguće namere, da detetu prenesu sva moguća znanja. Međutim, vrlo je važno slušati ga, čuti šta ga muči, sa kim ima problema, jer ako mi odmah počnemo da dajemo gotova rešenja, savete, presude i kritike, dete se zatvara, i onda nećemo čuti ono što je potrebno da čujemo. Dakle, prvi korak je saslušati dete, dozvoliti mu da se otvori. Sledeći korak je obratiti se učitelju, ostvariti saradnju, nikako sam kao roditelj isterivati pravdu. U svakom slučaju, dete treba emotivno osnažiti. Svako dete je priča za sebe, ali generalno, to konkretno znači objasniti mu da je to što drugi rade – do njih, da je ono i dobro i pametno i lepo, treba mu dati „vetar u leđa“.
Tatjana Tanović ističe da, u svakom slučaju i u svakoj situaciji, ne treba zaboraviti da je prvi korak graditi samopouzdanje deteta i jačati ga. Ono mora da zna da je roditelj tu za njega i da je moguće rešiti situacije i probleme koji u školi mogu da eskaliraju ukoliko se ne reaguje na vreme.
Kako su svi uplivi u toku razvoja deteta veoma važni, a škola čini veliki deo tog procesa, važno je olakšati đaku prve pa i sve ostale korake. Takođe i roditeljima i svima koji brinu da male glave budu što manje opterećene i da što više uživaju u sticanju znanja, druženju i svim ostalim aktivnostima koje ga izgrađuju kao čoveka.
