најчитанији портал Севернобанатског округа
Због планираних радова на мрежи, у петак, 29. септембра, од 8 до 9 сати струје неће бити у Банатској Тополи, у Ослободилачкој улици, од улице Нови ред до Вука Караџића.
Од 10.30 до 11.30 ниће искључени потрошачи у Мокрину, у улицама:
– Жарка Зрењанина, од Соње Маринковић до Николе Тесле
– Николе Тесле, од Златне греде до Првомајске.
Културно-уметничко друштво „Мокрин“ представљаће Војводину на престижном Републичком такмичењу, Сабору народног стваралаштва Србије у Горњем Милановцу 14.октобра.
Ово је први пут да се мокрински КУД пласирао на Републичку смотру. После успешних наступа на општинском и зонском такмичењу, чланови КУД-а наступили су на Покрајинској смотри у Врбасу, на 44. Фестивалу фолклорних традиција.
У конкуренцији од чак 51 културно-уметничког друштва, стручни жири је одлучио да Мокринчани, уз још четири КУД-а, представљају Војводину на националном Сабору.
На сваком од својих наступа, КУД из Мокрина је одушевио публику и жири својим изванредним извођењем традиционалних игара из Северног Баната, укључујући „Паорско коло“, „Фицко“, „Велико мокринско коло“, такође и спојем банатских песама: „Да је вишња као трешња“, „Ај Лили Лили“, каже председник КУД-а, Живко Угреновић.
– Овај успех представља потврду нашег преданог рада и посвећености у очувању и промоцији традиције и богате културне баштине. Резултат је труда уметничких руководилаца и играча КУД-а, као и подршке Месне заједнице Мокрин и Града Кикинде. Овај изванредан подухват КУД-а не само што нас поносно представља на националној сцени, већ и наглашава важност очувања и неговања културног наслеђа, чиме се читава заједница инспирише да чува своје традиције и доприноси културном богатству наше земље. Узбуђени смо и нестрпљиви да видимо како ће КУД Мокрин представити Војводину на овом престижном догађају и верујемо да ће нас и даље одушевљавати својим изванредним уметничким перформансима – истакао је Угреновић.
Чланови КУД-а „Мокрин“ већ су, ове године, успешно наступили на међународном Фестивалу фолклора „Златни опанак“ у Ваљеву, на којем су освојили треће место у категорији јуниора. Такође су имали веома запажен наступ на Међународном фестивалу фолклора у Бугарској.
Празник се обележава као успомена на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христос на Голготи. Верници се данас придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак.
Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посети света места.
Патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, отуда и назив Возвиждење и црвено слово, као знак заветног празника у богослужбеном календару.
По хришћанском предању, народ је одговорио патријарху молитвом Господе помилуј, која се до данас на исти начин пева на православним литургијама.
Истовремено се, на овај празник, слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.
Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове делове узимали су спретни верници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета. Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове тог крста.
На Крстовдан се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе. По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.
Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све “ићи наопако”.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Крстовдан се слави два пута годишње: 27. септембра – јесењи Крстовдан и 18. јануара, када је зимски Крстовдан.
У Високој школи струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) завршена су сва три уписна рока, а број нових студената је изнад очекивања.
– Већу заинтересованост него ранијих година показали су будући бруцоши, посебно за смер струковни васпитач деце предшколског узраста. За овај и за смер струковни васпитач за традиционалне игре имали смо укупно 120 слободних места и попунили смо све буџетске позиције – каже Ангела Месарош Живков, директорица Школе.
На предшколски смер уписано је 59 студената, од тога 45 буџетских, а на традиционалном смеру је 11 уписаних, од којих су петоро корисници буџета.
– Задовољни смо, боље је него прошле године, имамо 16 студената више, посебно на предшколском смеру. Сви који су се пријавили су и положили пријемни испит, само су, у односу на број бодова, заузели место међу самофинансирајућим или студентима на буџету – каже директорица.
Од прошле године и самофинансирајући студенти могу да добију смештај у Дому ученика, али под друкчијим условимма плаћања. У Дому је конкурс у току, па још нема информација о томе колико ће будућих педагога из других места и имати прилику да станују у њему. Право да конкуришу за смештај немају једино студенти који су обновили годину.
У Вишој педагошкој у току је други уписни рок на мастер студије. У првом року свршени студенти заузели су 27 од расположивих 50 места.
Основне студије у овој школи трају три године и за самофинансирајуће студенте година кошта 54 хиљаде динара. Цена мастера је 75 хиљада и све је могуће платити на десет месечних рата.
Иако је одавно јасно да ни мед није као што је некада био, односно да је тржиште преплављено фалсификатима, најновија анализа овог производа на нашем тржишту показала је да, од 25 узорака, 22 нису прошла тестове аутентичности. У чак 88 одсто узорака утврђено је да је меду додавана нека врста шећера у различитим процентима.
Различите методе тестирања меда у кухињским условима не могу да дају поуздане резултате, каже Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине.
– Кад видите кристално прозиран мед, не купујте га – напомиње Чолак. – Моја препорука је да мед купујете од својих комшија пчелара којих у Кикинди има много. У кругу од највише 500 метара овде можете наћи пчелара, јер се сви познајемо. Код нас је такав менталитет да тешко да би неко од пчелара био склон таквој превари. Када мед купујете у продавници, добро прочитајте шта пише ситним словима на етикети, да ли пише „са додатком глукозно-фруктозног сирупа“, на пример, и у ком проценту. Овај додатак није штетан, али је у питању превара.
Чолак додаје да је проблем у правилнику у којем пише да се у мед могу ставити додаци.
– Неки су то схватили као рупу у прописима, па су додаци различити шећерни и фруктозни сирупи. А када то и напишу на декларацији, онда није кажњиво – изричит је Чолак.
У Кикинди има око 250 до 300 пчелара. Цена за килограм меда је 700 динара са тенденцијом пада, док су импути за пчеларе поскупели. Цене на велико су пале, организованог откупа каквог је некада било у Србији сада нема. Људи су очајни, немају коме да продају, а многи живе од тога, објашњава Саша Чолак.
У Србији је почела контрола по такозваној ЕИМ-ИРМС методи за процењивање аутентичности прехрамбених производа која је резултат вишегодишњег научноистраживачког рада дипломираног инжењера технологије Ивана Смајловића.
У Савезу пчеларских организација (СПОС) који је и објавио резултате, кажу да су се поштени произвођачи меда, вина и ракије удружили у Кластер “Уједињени за квалитет” ради сузбијања нелојалне конкуренције, односно потпуног уклањања са тржишта свих фалсификованих медова, вина и ракија, и не само њих, већ и сокова, млека и других производа.
– Скандалозно је до каквих резултата смо стигли. У овој години, када су пчелари на просјачком штапу, неко се богати продајући шећер као мед. И не само да вара потрошаче и маркете, већ и државу утајом пореза – ПДВ на производе од шећера је 20 одсто, а на мед само 10 процената. Разлика иде директно фалсификаторима у џеп – рекао је Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а, а преноси „Политика“.
Промоција новог, 19. броја часописа “Aттендите“ Историјског архива, биће одржана у петак, 29. септембра, од 17 сати, у свечаној сали Курије.
О једином историографско/архивистичком часопису на простору Баната, који Архив издаје већ готово две деценије говориће в.д. директор Срђан Сивчев и рецензент Димитрије Михајловић из Музеја Војводине.
Уметничка школа Театра „Гусани у магли“ започиње нови семестар са много новина. На „Вечери отворених врата“ синоћ су старе и потенцијалне полазнике упознали са садржајем радионица и новим активностима.
Поред часова из ликовне и драмске уметности, на којима је, у претходном семестру, било више десетина полазника свих узраста, од октобра ће у понуди Школе бити и часови певања на којима ће менторка бити Кикинђанка Ања Попадић. Ања је управо дипломирала на Музичкој академији у Источном Сарајеву, на одсеку за оперско певање.
– Часови ће бити индивидуални и радићемо на попу, року и на класици – на техници певања, интерпретацији, на појединачним композицијама, све док не дођемо до нивоа којим ћемо и полазници и ја бити задовољни – каже Ања.
Соња Белош, вајарка, за своју ликовну радионицу најављује нови концепт рада.
– Поделићу ликовну радионицу на експериметалну и на програм аналитичког цртања – објашњава Соња. – Експерименталне часове започећемо прављењем, рециклажом папира на којем ћемо, затим, правити графике. Истраживаћемо различите технике.
На драмској радионици са полазницима ће се припремати велику новогодишњу представу, каже глумац, Стефан Остојић, један од оснивача „Гусана у магли“.
– Сви полазници, или бар они који то буду желели, наступиће у мјузиклу који ћемо припремати са полазницима радионице певања. Пробе представе ће се, на почетку, одвијати једном недељно по два сата, а у завршној фази и чешће – каже Стефан. – Једино ограничење за све радионице је да сви који се пријаве треба да имају од 11 до 111 година. И у прошлом семестру имали смо врло различите узрасте и то нас посебно радује.
Све радионице Школе почињу у октобру. Ликовна и драмска ће се одржавати једном недељно по два сата, док ће часови певања трајати 45 минута са сваким полазником.
Још једна лепа вест је да ће „Гусани у магли“ од октобра редовно имати уметничка догађања викендом. Први такав догађај биће наступ Стефана Остојића са монодрамом „Лала“.
Ови млади уметници очекују вас у „Кући од перја“ или „Гушчарнику“ у Немањиној 24, са пуно елана и спремни за нове уметничке пројекте.
Информације и пријављивање су на бројевима: 069 138 55 68 (за радионицу певања), 064 46 16 113 (за ликовну радионицу) и 065 234 35 10 (за драмску), на мејл gusaniuglima@gmail.com или на Инстаграм и Фејсбук страници „Гусана у магли“.
Народна библиотека „Јован Поповић“ расписала је, шести пут, годишњи трејлер за књигу. Конкурс је намењен ауторима до 20 година, а један аутор може да учествује са највише два рада (једним самосталним и једним групним). Група може да има највише седам чланова.
По пропозицијама, трејлер не може бити краћи од 30 секунди, ни дужи од 10 минута, мора да буде оригиналан рад аутора и у резолуцији високог квалитета. Изабране књиге могу бити део школске лектире.
Аутори који пошаљу своје радове сагласни су да се њихов видео објави или користи касније у промотивне сврхе. Трејлери који садрже непристојан садржај или крше ауторска права, биће дисквалификовани, наводи се у конкурсу.
Радове треба послати на мејл: kultura@kibibliotek.org.rs до 1. октобра. Као и танијих година, најуспешније ауторе очекују награде: књиге и технички уређаји.
На подручју Полицијске управе у Кикинди у току викенда догодилe су се четири саобраћајне незгоде, у којима је један учесник у саобраћају тешко, а двоје лакше повређено. Настала материјална штета процењена је на 270 хиљада динара.
Поднета су 23 захтева за покретање прекршајног поступка и издато је 214 прекршајних налога.
Због вожње због под дејством алкохола и психоактивних супстанци из саобраћаја је искључено девет возача, од којих је петоро задржано до 12 сати јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила, односно користили су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривено је 49 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 154 прекршаја прекорачења дозвољене брзине и 61 осталих прекршаја.
Много малих људи и овог септембра први пут је упртило тешке торбе на леђа и са зебњом кренуло ка школи. Ово важно поглавље у њиховом животу доноси промене у читавој породици. Или би тако требало да буде.
Како помоћи свом прваку и себи да се у нову животну фазу закорачи са што мање стреса, питање је о које се родитељи и читаве породице одувек саплићу. О томе смо разговарали са психологом и психотерапеутом Татјанoм Тановић, која је основала и руководи Центром за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.
Полазак детета у школу је врло важна етапа у развоју породице, то нису само задаци који стоје пред дететом, већ пред целом породицом, јер долази до велике промене, каже Татјана Тановић за „Кикиндски портал“.
– У оквиру породице мењају се и улоге и задаци и обавезе одређених чланова: ко је тај ко ће да учи са дететом, ко ће да проверава домаће задатке, да одводи и доводи дете из школе, дукчије се планирају оброци и тако даље. Ово је битна фаза јер, ако породица не одговори адекватно на све ове задатке који стоје пред њом, то може да доведе до проблематичних ситуација, породица упада у ћорсокак – објашњава Тановићева.
Колико добро и брзо ће се првак прилагодити новим обавезама, врло је индивидуално и у великој мери зависи од тога да ли је раније имао обавезе, које су то обавезе биле, колико је самостално било у свакодневним ритуалима – облачењу, спремању својих ствари, да ли има одговорност за своје ствари, напомиње наша саговорница. Што је већа самосталност детета, његова емоционална и социјална зрелост, то ће се оно брже адаптирати на услове које му школа задаје.
– Врло је важно да праћење прилагођавања детета буде подједнако задатак и школе – учитеља/учитељице и родитеља. Они морају бити у међусобној интеракцији, сарадњи, посебно уколико примете било шта што је неуобичајено. То је, можда, више улога учитеља, јер је у школи с дететом, али и улога родитеља; да примете да ли дете одлази нерасположено у школу, да ли је заинтересовано за задатке, да ли их, можда, тешко савладава… Уколико се тако нешто догађа, морају се, прво, срести родитељ и учитељ да утврде шта је у питању. То могу бити и проблеми у прихватању и разумевању школских правила, у социјалним интеракцијама. Уколико, у било ком подручју, дете „искаче“, родитељ и учитељ су прва станица – мора доћи до сарадње. У случају да потешкоће наставе да се манифестују, можда је потребно укључити и психолога, да се види где је и шта је проблем. У сваком случају, детету може да помогне охрабрујући став и учитеља и родитеља и што мање критике, што не значи да се зажмури пред дететовим неадекватним понашањем, или неиспуњавањем задатака. Свака критика мора бити адекватно саопштена, тако да сачува дететово самопоштовање и достојанство, јер једино са охрабрујућим ставом, када су сачувани дететово самопоштовање и достојанство, оно ће моћи да напредује, да се мења и да се прилагођава новим ситуацијама – каже Татјана Тановић.
У новом окружењу, са новим вршњацима, нажалост, неретко се дешава да нека деца буду окрутна. Изругивање, исмевање, одбацивање, појаве су које посебно тешко могу да падну најмлађима.
– Пре свега, родитељи морају бити отворени за дететове промене понашања, расположења, ритуала и навика које има – тврди Тановићева. – То су први сигнали да се с дететом нешто дешава, да нешто није у реду, да се са нечим не сналази. У таквим ситуацијама треба полако кренути у разговор. Треба му рећи: видим да те нешто мучи. Потребно је отворити тему и допустити детету да оно прича, суздржати се од тога да одмах доносимо закључак, пресуду и решење, што обично родитељи раде, наравно из најбоље могуће намере, да детету пренесу сва могућа знања. Међутим, врло је важно слушати га, чути шта га мучи, са ким има проблема, јер ако ми одмах почнемо да дајемо готова решења, савете, пресуде и критике, дете се затвара, и онда нећемо чути оно што је потребно да чујемо. Дакле, први корак је саслушати дете, дозволити му да се отвори. Следећи корак је обратити се учитељу, остварити сарадњу, никако сам као родитељ истеривати правду. У сваком случају, дете треба емотивно оснажити. Свако дете је прича за себе, али генерално, то конкретно значи објаснити му да је то што други раде – до њих, да је оно и добро и паметно и лепо, треба му дати „ветар у леђа“.
Татјана Тановић истиче да, у сваком случају и у свакој ситуацији, не треба заборавити да је први корак градити самопоуздање детета и јачати га. Оно мора да зна да је родитељ ту за њега и да је могуће решити ситуације и проблеме који у школи могу да ескалирају уколико се не реагује на време.
Како су сви упливи у току развоја детета веома важни, а школа чини велики део тог процеса, важно је олакшати ђаку прве па и све остале кораке. Такође и родитељима и свима који брину да мале главе буду што мање оптерећене и да што више уживају у стицању знања, дружењу и свим осталим активностима које га изграђују као човека.
