Igor Crnogorac

Idjoske djakonije (3)

Ђаконије у Иђошу, оне гастрономске, али и рукотворине, све по сачуваним рецептима из усменог предања старијих, пре седам година први пут су представљене у овом месту захваљујућу Удружењу жена „Вретено“. И ове године, у суботу, кувао се пилећи паприкаш, правили су се старински колачи и били су изложени најлепши обредни везени пешкири, на српском и на мађарском језику.

Манифестација „Иђошке ђаконије“ била је међународног карактера јер је привукла такмичаре из Новог Сада, Падеја, Остојићева, Бечеја, Титела, Бачког Петровца, Малог Иђоша, Београда, Фекетића и из Мађарске, њих више од стотину.

– Надметали су се чланови удружења али и средњошколци, а у богатом програму за госте који су стигли са свих страна, наступиле су све генерације – од малишана из иђошког вртића и школе, до чланова фолклора и хора КУД „Сунчана јесен“ Градског удружења пензионера из Кикинде и Актива жена ПУПС-а из Новог Сада – каже председница Удружења „Вретено, Бранкица Микалачки.

На крају дана, према одлуци жирија, најбољи паприкаш направио је Миле Бојић из Бечеја, док су кувари из Економско-трговинске школе заузели друго место.

Награда за најбоље колаче остала је у Иђошу, Олгици Татомир, а за најлепши пешкир манифестације проглашен је онај који је извезла Анка Лозанов из Титела. У категорији старих, очуваних пешкира, прво место заузела је Марија Ковиљац из Београда, док је за најлепши пешкир са мађарским везом направила Марта Мајор из Малог Иђоша.

Чланице „Вретена“ покaзале су се као добре домаћице, па је чувених иђошких крофни било у изобиљу. Поред тога, приређен је и етно-базар, али и радионица у којој су најмлађи учили да праве старе колаче – гурабије.

Судећи по ангажману и ентузијазму организатора и учесника манифестације, иђошких ђаконија биће још дуго година, а стари обичаји, најбољи рецепти и традиција, неће бити заборављени.

mamograf

Републички фонд за здравство у сарадњи са Министарством здравља данас, у 150 домова здравља у читавој Србији, од 10 до 16 сати организује превентивне прегледе на карцином дојке и простате. У Другој здравственој станици у Кикинди, узоркована је крв 60 мушкараца, старијих од 49 година ради контроле тумор маркера, а 22 жене старије од 40 година урадиле су ултразвук дојки.

– Сваке године организујемо превентивне прегледе, до сада увек у сарадњи са Болницом – каже директорица Дома здравља, др Биљана Марковић. – Имамо велики кадровки проблем, доктори већ раде прековремено, али ипак се организујемо у оваквим приликама. С времена на време радимо скрининге на кардиоваскуларне болести и дијабетес, као превентиву, у току радног времена.

Управо недостатак лекарског кадра је и разлог што се превентивни прегледи, какви су и ови данас, иначе веома ретко обављају у некој од здравствених установа, каже докторка Марковић.

Снимање ултразвуком радио је доктор Вукосав Тркуља, радиолог, начелник Одељења радиологије у Болници, а узорковање крви на тумор маркере докторка Татјана Тодоровић из Дома здравља.

Акција је наишла на веома добар одзив Кикинђана, кажу лекари. Резултати оних који су данас били на превентивном прегледу већ сутра ће бити код њихових изабраних лекара.

Октобар је Међународни месец борбе против рака дојке који је водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести жена у свету. Карцином дојке је, код жена старости од 45 до 64 у Србији један од водећих узрока превремене смрти.

Рак простате је, према статистици, први узрочник смртности мушке популације оболеле од карцинома у нашој земљи.

dijalizirani skup (1)

Поводом Европског дана донације органа, данас се, у Мотелу „Ловац“, одржава предавање на тему „Буди донор, продужи бар један живот“, у организацији градског Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида.

Скупу присуствују представници удружења из читаве Србије, а о на ову тему говориле су др Лада Петровић, интерниста-нефролог, професор на новосадском Медицинском факултету, др Оливера Милићевић, интерниста-нефролог у Општој болници у Кикинди и Снежана Вукотић, дугогодишњи пацијент на дијализи.

У Србији овог момента више од две хиљаде људи чека трансплантацију органа, у највећем броју бубрега, речено је на скупу, што указује на хитност решавања овог проблема на државном нивоу.

– Бубрежни инвалиди на први поглед не изгледају као инвалиди, али ми смо инвалиди сто одсто јер нам живот зависи од апарата. У односу на друге болести, наш проблем је мањи јер постоји апарат за хемодијализу који нам замењује рад органа. Неопходно је да имамо више донора, то је наш циљ и морамо да будемо уједињени са институцијама и са државом како бисмо га постигли – рекао је  Радослав Јовичић, председник Савеза бубрежних инвалида Војводине.

Скуп у Кикинди један је од корака у подизању свести грађана о значају донирања органа, али очекује се и системско решење, истакла је Дренка Варађанин секретар градског Удружења.

– Један донор може да спаси осам до девет живота. Ови људи су на дијализи али им је потребна трансплантација како би могли нормално да живе, да раде и да доприносе. Управо је на усвајању закон по којем смо сви потенцијални донори. Уколико се усвоји, органе неће донирати само они који се изјасне да то не прихватају, уз напомену да ће коначни пристанак за донацију давати породица преминулог. Наше наредне активности биће предавања у школама и предузећима како бисмо подигли свест о донирању органа – најавила је Дренка Варађанин.

Дијализирани пацијенти сусрећу се са проблемима које имају и други инвалиди и Градска управа намерава да им помогне у њиховом решавању, рекао је Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе који је, у име Градске управе, присуствовао скупу.

– Последњих седам-осам година интензивирана је сарадња између Удружења и Града – напоменуо је Тасовац.- Проблем су паркинг места код Болнице и у читавом граду, мора да их има више, проблем је и превоз пацијената и то је у поступку решавања. Ускоро ћемо иницирати састанак са представницима Болнице, Дома здравља и Удружења како бисмо олакшали живот грађанима са инвалидитетом.Снежана Вукотић из Београда на дијализи, сада у кућним условима, укупно је 43 године.

– Моја порука је да су дијализа и трансплантација неодвојиве. Да бисте имали добру трансплантацију, морате, пре тога, имати добру дијализу, то су методе које се смењују, ниједна није вечита и обе морају да буду урађене како треба – истакла је Вукотићева.На територији Кикинде сваког момента на дијализи је између 85 и 100 пацијената, најмлађи има 21 годину. На трансплантацију чека више од 20 оболелих.

 

Kozarci zene 1

Ради промоције женског предузетништва, у организацији Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, у Новим Козарцима је данас излагало двадесетак предузетница и жена из удружења из овог и околних места.

Завршна изложба овог секретаријата за 2023. одржана је на платоу испред Месне заједнице и присуствовали су јој, заједно са градоначелником Николом Лукачем, покрајински секретар Предраг Вулетић и покрајинска посланица Станислава Хрњак.

– Пре две године смо, такође у Новим Козарцима, отворили изложбу женског стваралаштва – рекао је Предраг Вулетић. – Покрајинска Влада и наш секретаријат континуирано раде на унапређењу женског стваралаштва. Имали смо неколико конкурса ради оснаживања женског стваралаштва, што даје и додатну вредност живота на селу. Намера нам је и да, организовањем едукација и академија за жене, сва удружења претворимо у предузетничке радње, како би жене и на овај начин могле да допринесу породичном буџету.

Предраг Вулетић такође је најавио да ће, захваљујући, како је рекао, домаћинском управљању буџетом, за неколико дана, други пут ове године, бити расписан конкурс за помоћ породицама у којима се, од првог јануара родило треће или четврто дете. На располагању је додатних 60 милиона, па ће, за унапређење стамбеног статуса или куповину нове стамбене јединице, по породици моћи да буде опредељено до 1.600.000 динара, а то су, показало се у ранијем периоду, углавном породице у селима, истакао је Вулетић.

– Оваквим манифестацијама очување традиције, културе и обичаја преносимо на нове генерације. Захваљујем свим удружењима жена и Месној заједници што, уз подршку Владе, надлежног секретаријата и Града истрајавају у очувању старих заната. Афирмисање и подршка женском предузетништву, посебно у селима, јесте наш задатак јер желимо и додатно да охрабримо жене да постану предузетнице, да нам села живе и да чувају породицу, што нам је најважније – рекао је градоначелник Лукач.

На мини-сајму у Новим Козарцима своја вина и ракију изложило је пољопривредно газдинство породице Савић из овог места, које је засновало виноград још 2009. године.

– Радимо сви, у производњи и дистрибуцији помажемо и сестра и ја – каже Милица Савић. – Имамо висококвалитетне сорте, каберне совињон и рајnски ризлинг, од њих правимо црно, бело вино и розе. Захваљујући сталној едукацији, унапређењу производње, а пре свега заједничком, породичном раду и љубави, имамо изузетан квалитет, што нам је потврђено на многим сајмовима на којима смо наступали.  Винима смо дали називе по мами, сетри и мени: „Бело злато“, „Ружица“ и „Милица“ – каже Милица Савић.

Предузетница из Иђоша, Весна Буљин, донела је своје слатке проиводе од бундеве.

– Сама сам осмислила све производе, па имам и неке које нико други не прави – каже Весна. – То су све рецепти од моје свекрве. У кући је било много деце и није било слатког, па је она правила пекмез од бундеве који се маже на хлеб и који су звали „кркљуш“. Правим и сок и ликер од бундеве, компот и слатко.

Манифестацију су, својим наступом, обогатили чланови фолклора КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца, под руководством Милана Вашалића.

Поред хране и пића, пита с кромпиром које су припремиле домаћице из удружења „Нови Козарци“, на тезгама су понуђени и ручни радови: чарапе, назувци, простирке, везене „домаћице“ и још много уникатних рукотворина које су израдиле жене из Иђоша, Новог Бечеја, Александрова и Кикинде.

SUBNOR 13. vojvodjanska (2)

На данашњи дан 1944. године у Кикинди је формирана 13. Војвођанска ударна бригада. Тим поводом, чланови кикиндског Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР-а) и Ветерана посебних јединица полиције који припадају овој организацији, положили су венац на спомен-обележје на тргу код Градске куће. Скупу су присуствовали и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

– Бригада је имала пет батаљона, у строју је било око две хиљаде припадника из свих места северног и средњег Баната. Одмах након формирања почела је интензивна обука у кикиндској касарни. Бригада није учествовала у директним борбама, али је била у другом ешалону и давала важну подршку борбеним јединицама, обезбеђивала је границе са Мађарском и Румунијом и део територије код Драве и Дунава где су се водиле борбе. Један батаљон је био послат у Босну, био је у саставу корпуса народне одбране Југославије и директно под командом ОЗНЕ (Одељења за заштиту народа, прим. аут.). Имали су веома важан задатак, чишћење од диверзаната, квислинга, заосталих јединица четничког и усташког покрета, припадника муслиманске и немачке војске који су намерно остављени да врше саботаже у позадини – рекао је Саво Орељ, председник кикиндског СУБНОР-а.

Најмлађи припадник ове славне партизанске јединице, Мијо Варошанец, имао је непуних 15, а најстарији 50 година. Трећину су чинили скојевци и припадници Комунистичке парртије Југославије, док су  остали били омладинци, радници, сељаци, а десет одсто чиниле су жене, додао је Орељ. Командант Бригаде био је Марко Танурџић Шиптар.

У Војводини је било формирано 15 бригада, а 13. Војвођанска нарасла је на пет хиљада припадника. У борбама у Босни изгубила је 20 припадника, а исто толико је умрло од рањавања и болести.

Bazar i sajam cveca (4)

Захваљујући Туристичкој организацији Града, произвођачи и удружења сваког месеца имају прилику да пласирају своју понуду на базарима и сајмовима на кикиндском тргу. На данашњем Октобарском базару и Сајму цвећа тезге је испунило четрдесетак продаваца рукотворина, хране, пића, и десетак произвођача цвећа из Кикинде и околних места.

Међу украсним цвећем највише места заузеле су јесење руже које су актуелне у месецима пре зиме и не захтевају много пажње, кажу Зоран и Милена Кошчица, власници пољопривредног газдинства из Mокрина.

– Имамо јесење руже, које се сада највише купују за башту и за гробље, а донели смо и кактусе и сукуленте, и висеће хризантеме. Када дође хладно време, цвеће може да се унесе у неку просторију у којој је 10 до 15 степени, да се сачува до следеће године, када буде још веће и лепше. Треба га само повремено заливати током зиме – каже Зоран Кошчица. – Они који желе отпорније цвеће, увек у стану могу да имају сукуленте који су веома отпорни. Најнижа цена нашег цвећа је 200 динара. Гајење захтева много рада, немамо ни велику зараду, али радимо ово из љубави.

Велики део Трга заузели су и све популарнији мали четинари, али и ароматично, зачинско биље. Многи суграђани искористили су и ову прилику да улепшају свој врт и купе домаће производе од својих комшија.

Suncana jesen 3

Културно-уметничко друштво „Сунчана јесен“ Градског удружења пензионера наставља сарадњу са Геронтолошким центром у Кикинди и, поводом Месеца старијих, приређује гостовања и дружења са вршњацима.

– Сваке године октобра идемо у домове у којима су смештени старији суграђани. Ове године одржавамо два концерта, у Старом и у Новом дому Геронтолошког центра. У Дом „Мизерикордија“ нећемо ићи због епидемиолошке ситуације код њих. На концертима наступају хор, фолклор и солисти, тридесетак наших чланова. Имали смо наступе у оба дома. Идемо увек када нас позову – за Нову годину, Дан жена, било којим поводом. Понекад и активно учествују у наступу и веома нам је драго због тога. За њих припремимо репертоар са старијим песмама, као што је „Три сам дана кукурузе брала“ и друге које су и њима и нама познате – каже председница КУД-а „Сунчана јесен“, Радојка Грујић.

КУД „Сунчана јесен“ веома је активан на манифестацијама у граду и селима. У пет секција окупља се око 90 чланова.

Penzionerska kartica

Из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање обавештавају кориснике који су поднели пријаву за Пензионерску картицу да своју картицу могу лично да преузму у филијали и суботом од 7 до 12 сати. Картице се могу, као и до сада, преузимати и радним данима, од 7 до 18 сати.

Корисници који нису добили поруке, односно чије су картице у поступку персонализације, добиће их на кућну адресу чим буду израђене. Обавеза корисника је да, приликом преузимања картица од поштара, потпишу изјаве сагласности, које ће Пошта проследити Фонду у затвореној коверти, како би картице биле активиране.

bicikl (2)

Град Кикинда расписао је данас јавни позив за привредне субјекте ради спровођења набавке бицикала као еколошки прихватљивог превоза, за 2023. годину која се спроводи по одлуци Градског већа. Код изабраних привредних субјеката бицикле ће куповати грађани који остваре право на суфинансирање.

Одлуком о буџету Града за ову годину, за суфинансирање набавке бицикала по овом позиву, опредељено је милион динара. Средства се додељују у износу од 10 хиљада динара по једном бициклу.

Документација за Јавни позив може да се преузме на интернет страници kikinda.org.rs (информације – конкурси-актуелни) на којој се налазе и детаљи о пријављивању. За додатне информације заинтересовани привредни субјекти могу се обратити и на телефон 0230/315-905 или путем мејла zastita@kikinda.org.rs.

Пријава се подноси лично у Услужном центру Градске управе или поштом. Рок за конкурисање је 20. октобар.

Набавка бицикала спроводи се ради повећања броја бициклиста на улицама Града ради смањења емисије животних гасова у животну средину.

Skolska slagalica 2

Општинско такмичење у „Школској слагалици“, у организацији Ученичког парламента и професора Економско-трговинске школе, одржано је у петак.

Наступили су представници средњих школа: Александар Бокић из Економско-трговинске школе, Стефан Рајков из Гимназије „Душан Васиљев“, Лара Калембер из Средње стручне школе „Милош Црњански“ и Катарина Голић из Техничке школе.

У финале су се пласирали Катарина Голић и Александар Бокић, који је и победник такмичења. Треће место заузео је Стефан Рајков, четврто Лара Калембер.

Како су навели организатори, такмичење се одржава ради подстицања другарства, стицања нових знања, поштовања људских права, поштења и праведности.