На иницијативу и у организацији Стефана Остојића, дипломираног глумца, у Новим Козарцима је, протеклог викенда, одржан тродневни театарски фестивал – „ПУК“ – Позориште у Козарцима. У сали Дома културе одигране су три представе и један стендап, а током дана трајале су драмске радионице за полазнике из Нових Козараца, Кикинде и Новог Сада.
Кућа Остојића била је, у току Фестивала, била уметничка резиденција за глумце и друге уметнике из Србије који су пратили програме, учествовали у њима и размењивали искуства.
Фестивал је отворила Милица Димитријевић из Ниша са својом монодрамом „Кад се завесе спусте“. Талентована млада глумица је, са пуно толине донела лик чувене Радмиле Савићевић. Сећање на славну глумицу публика је испратила са много емоција. Затим су се гледаоци преселили у парк испред Дома културе, у којем је Стефан Остојић, уз много радости и комуникације са обе стране, одиграо свој музички стендап „Мала ноћна неугода“.
Милица Димитријевић рекла је да јој је била част да отвори Фестивал.
– Осетила сам толико љубави, ентузијазма и позитивне енергије – изјавила је Милица. – Уживала сам играјући за публику у Новим Козарцима, осетила сам да чиним нешто значајно. Сам Фестивал је племенит чин, а за мене и ново искуство које ћу памтити. Ово кратко путовање ме је јако инспирисало и подстакло ме да размишљам о глуми и уметности на потпуно нов начин. Још једном сам потврдила себи да уметник не постоји без публике, зато јој треба пружити искреност, љубав и квалитетан садржај и она ће то препознати.
Другог фестивалског дана наступио је глумац из Шапца, Душан Симић који је веома надахнуто одиграо монодраму „Српски Хамлет“. Иззетна енергија и задовољство игре „прешли су рампу“ и публика је, и овога пута, актера наградила великим аплаузом. Симић је истакао да је играње на Фестивалу било веома инспиративно.
– Дошао сам да подржим свог колегу јер мислим да ради сјајну ствар у Новим Козарцима, а то је покретање позоришта, културе, оживљавање уметности уопште, што је велика мисија. Можда још увек нисмо свесни да је то један велики покрет којем се прикључује све већи број људи као и колега који су дошли и долазиће овде да играју представе за мештане. Било је предивно, људи су веома лепо реаговали и прихватили представу, и тај аплауз који сам добио је нешто што треба доживети. После представе сам се обратио публици и поручио им да подрже Стефана у његовим наумима и идејама и да истрају у томе, да их буде што више на догађајима и представама, али пре свега да шаљу своју децу да стичу нова сазнања о позоришту, култури, уметности. Нови Козарци, у наредном периоду, у Србији али и ван граница, могу да буду познати као место културе и једног новог покрета који је управо Стефан иницирао – рекао је после представе глумац Душан Симић, иначе и директор Туристичке организације Града Шапца.
Фестивал је затворила прва српска кловновска монодрама Стефана Остојића, у режији француске глумице и редитељке Ли Делонг. Козарчани и гости разумели су Лалине љубавне јаде, уживали у игри и волели веома инспирисаног и разиграног Остојића.
– Фестивал је био успешнији него што сам очекивао. Публика је у великом броју посетила сваку представу, радионице су биле одличне, а гости из других градова одушевљени су мештанима. Сваког месеца ћемо организовати неки догађај, публика ће се, надам се, навићи на честа културна дешавања, а посете уметника из других крајева освежиће сеоску атмосферу – сигуран је Остојић. – Децентрализација културе, и не само ње, важна је за опстанак заједнице. Верујем да ће се млади у све већем броју враћати у села. Само мир који нуди жувот на селу велики је луксуз у односу на живот у граду, зато верујем да ће и публика једва дочекати да дође овде, да гледа представу, учествује у радионицама и другим активностима.
Остојићев ентузијазам препознали су и у Месној заједници у којој су му пружили логистичку подршку у Дому културе, у којем су се одвијали програми. Жене из удружења такође су свесрдно помогле и почастиле госте Фестивала својим чувеним питама.
На „ПУК“ је пала завеса, али не задуго. У Новим Козарцима са радошћу очекују нове програме, чиме је децентрализација већ заживела. Јер, култура станује у нама, а места за њену манифестацију нису резервисана само за велике дворане и центре.
Почеци позоришне културе
Да Новокозарчани баштине позоришну културу говори и податак да је, пре неколико деценија, у овом месту веома успешно радила Драмска секција КУД „Петар Кочић“. Средњошколци из овог места редовно су сами припремали и играли представе пред пуном салом Дома културе, али и наступали на регионалним и покрајинским фестивалима одакле су се враћали овенчани наградама, чега се мештани и данас са поносом сећају.
