Igor Crnogorac

Kreativna Evropa 3

Представници институција и установа културе данас су Атељеу „Тера“ у Кикинди имали прилику да се упознају са програмом Европске уније „Креативна Европа“ којим се, по различитим конкурсима, финансирају пројекти у областима културе, аудио-визуелних делатности и међусекторске сарадње.

За шестогодишњи период који траје до 2027. године опредељен је укупан буџет од 2,4 милијарде евра. У претходном периоду пројекти из Србије су веома добро прошли на конкурсима, рекла је Мина Радмиловић Пјевац из канцеларије „Антена култура деск Србија“ програма „Креативна Европа“ у Новом Саду.

– Већ сутра нас очекује расписивање једног конкурса и зато смо овде да бисмо представили како можемо да помогнемо да институције, установе и удружења на прави начин конкуришу и да добију средства од ЕУ. Организоваћемо и тродневни семинар на Фрушкој Гори током новембра, када ћемо конкретно заинтересованима помоћи да формулишу своје пројектне предлоге, како би на конкурсу добили што више бодова.

До марта ће, кажу у „Антени“, бити расписано пет конкурса. Сваки захтева партнерску сарадњу са учесницима из других земаља на заједничком циљу.

– Сврха пројекта треба да буде унапређење одређених сегмената културе и аудио-визуелних делатности и важно је да буду поштовани приципи ЕУ – родна равноправност, укључивање угрожених социјалних група и особа са инвалидитетом. У проналаску партнера такође можемо да помогнемо јер имамо сарадњу са канцеларијама у другим земљама – рекла је Радмиловић Пјевац.

Информације о конкурсима као и контакт са запосленима у Канцеларији налазе се на сајту kreativnaevropa.rs.

Biblioteka Gvozdenovic

Пола века књижевног рада сажео је у своје најновије дело Славомир Гвозденовић, румунски и српски песник, уредник, универзитетски професор, посланик у румунском Парламенту, оснивач Савеза Срба у Румунији и први председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону. Збирку „Аутобиографија са поезијом“ представио је у Темишвару, а прва промоција у Србији уприличена је у нашем граду синоћ, у Народној библиотеци.

– Радује ме ово представљање у Кикинди јер је она далеко испред свих градова у Србији када је у питању сарадња са српском заједницом у Румунији – рекао је професор Гвозденовић. – Књига је моја биографија кроз поезију, а у темељима те поезије је пуно тога од наше историје, духовности, културе и памћења, свега што нас карактерише као посебан народ у Румунији и показује да смо, упркос свим невољама кроз које смо пролазили, сачували свој образ, част и достојанство, и нисмо поклекли ни пред ким. Скупо смо платили свој српски понос и достојанство, али бар смо то сачували за своју децу. Све је то у мојој поезији, све то чувам од заборава.

Гвозденовић је доктор српског језика и књижевности, а карактерише га изванредно познавање језика, истакла је књижевна критичарка Марија Танацков.

– Славомир Гвозденовић има, међу нашим песницима у дијаспори, можда и најзначајније место. Изузетно добро познаје језик, ушао је у његове тајне и по осећају за језик упоредила бих га са Васком Попом. Зачудно је да један Румун и један српски песник у Румунији толико воле српски језик, да улазе у његове дубине и да, на темељу тога, могу да нам покажу сву његову лепоту. Он има песме са римом, без риме, експерименте са интерпункцијом и са постмодерном, али по мени, он је песник који је изузетно ослоњен на традицију и негује културу сећања. Ипак, он није само српски песник, његов лирски субјекат представља се као грађанин света. Целокупна култура, од античке до данашње европске и светске цивилизације, садржана је у његовим песамама на нивоу асоцијација и примера. Он негује културу сећања, против је постмодернистичког хаоса и уништења свега што је иза нас, везан је за нашу веру, обичаје и традицију, и све то налази један лепи сплет у његовој поезији – рекла је Марија Танацков.

Гвозденовић је најавио да ће се, 23. и 24. новембра у Темишвару, у оквиру Дана српске културе, одржати мини-сајам српске књиге што је, како је рекао, јединствена манифестација у читавом српском расејању. Програми ће уследити после Дана српског језика који је, на његову иницијативу, изгласан у Парламенту Румуније. „Ми чувамо своје јер без имена и језика не бисмо ни постојали“, закључује Гвозденовић.

На добро посећеној књижевној вечери књижевника из Румуније и пријатеља Кикинђана, наступила је Женска певачка група „Гусала“.

voz

Светлосна и звучна сигнализација на путном железничком прелазу Кикинда-Банатско Велико Село, која није била у функцији две године, од данас (уторак, 17. октобар) је поново успостављена.

Возови се крећу брзином од 40-50 километра на сат и не заустављају се код прелаза, што значи да је обавезно заустављање за све возаче путничких возила, уколико сигнализација упозорава на долазак воза, сазнајемо на Железничкој станици.

puk 6

На иницијативу и у организацији Стефана Остојића, дипломираног глумца, у Новим Козарцима је, протеклог викенда, одржан тродневни театарски фестивал – „ПУК“ – Позориште у Козарцима. У сали Дома културе одигране су три представе и један стендап, а током дана трајале су драмске радионице за полазнике из Нових Козараца, Кикинде и Новог Сада.

Кућа Остојића била је, у току Фестивала, била уметничка резиденција за глумце и друге уметнике из Србије који су пратили програме, учествовали у њима и размењивали искуства.

Фестивал је отворила Милица Димитријевић из Ниша са својом монодрамом „Кад се завесе спусте“. Талентована млада глумица је, са пуно толине донела лик чувене Радмиле Савићевић. Сећање на славну глумицу публика је испратила са много емоција. Затим су се гледаоци преселили у парк испред Дома културе, у којем је Стефан Остојић, уз много радости и комуникације са обе стране, одиграо свој музички стендап „Мала ноћна неугода“.

Милица Димитријевић рекла је да јој је била част да отвори Фестивал.

– Осетила сам толико љубави, ентузијазма и позитивне енергије – изјавила је Милица. – Уживала сам играјући за публику у Новим Козарцима, осетила сам да чиним нешто значајно. Сам Фестивал је племенит чин, а за мене и ново искуство које ћу памтити. Ово кратко путовање ме је јако инспирисало и подстакло ме да размишљам о глуми и уметности на потпуно нов начин. Још једном сам потврдила себи да уметник не постоји без публике, зато јој треба пружити искреност, љубав и квалитетан садржај и она ће то препознати.

Другог фестивалског дана наступио је глумац из Шапца, Душан Симић који је веома надахнуто одиграо монодраму „Српски Хамлет“. Иззетна енергија и задовољство игре „прешли су рампу“ и публика је, и овога пута, актера наградила великим аплаузом. Симић је истакао да је играње на Фестивалу било веома инспиративно.

– Дошао сам да подржим свог колегу јер мислим да ради сјајну ствар у Новим Козарцима, а то је покретање позоришта, културе, оживљавање уметности уопште, што је велика мисија. Можда још увек нисмо свесни да је то један велики покрет којем се прикључује све већи број људи као и колега који су дошли и долазиће овде да играју представе за мештане. Било је предивно, људи су веома лепо реаговали и прихватили представу, и тај аплауз који сам добио је нешто што треба доживети. После представе сам се обратио публици и поручио им да подрже Стефана у његовим наумима и идејама и да истрају у томе, да их буде што више на догађајима и представама, али пре свега да шаљу своју децу да стичу нова сазнања о позоришту, култури, уметности. Нови Козарци, у наредном периоду, у Србији али и ван граница, могу да буду познати као место културе и једног новог покрета који је управо Стефан иницирао – рекао је после представе глумац Душан Симић, иначе и директор Туристичке организације Града Шапца.

Фестивал је затворила прва српска кловновска монодрама Стефана Остојића, у режији француске глумице и редитељке Ли Делонг. Козарчани и гости разумели су Лалине љубавне јаде, уживали у игри и волели веома инспирисаног и разиграног Остојића.

– Фестивал је био успешнији него што сам очекивао. Публика је у великом броју посетила сваку представу, радионице су биле одличне, а гости из других градова одушевљени су мештанима. Сваког месеца ћемо организовати неки догађај, публика ће се, надам се, навићи на честа културна дешавања, а посете уметника из других крајева освежиће сеоску атмосферу – сигуран је Остојић. – Децентрализација културе, и не само ње, важна је за опстанак заједнице. Верујем да ће се млади у све већем броју враћати у села. Само мир који нуди жувот на селу велики је луксуз у односу на живот у граду, зато верујем да ће и публика једва дочекати да дође овде, да гледа представу, учествује у радионицама и другим активностима.

Остојићев ентузијазам препознали су и у Месној заједници у којој су му пружили логистичку подршку у Дому културе, у којем су се одвијали програми. Жене из удружења такође су свесрдно помогле и почастиле госте Фестивала својим чувеним питама.

На „ПУК“ је пала завеса, али не задуго. У Новим Козарцима са радошћу очекују нове програме, чиме је децентрализација већ заживела. Јер, култура станује у нама, а места за њену манифестацију нису резервисана само за велике дворане и центре.

Почеци позоришне културе

Да Новокозарчани баштине позоришну културу говори и податак да је, пре неколико деценија, у овом месту веома успешно радила Драмска секција КУД „Петар Кочић“. Средњошколци из овог места редовно су сами припремали и играли представе пред пуном салом Дома културе, али и наступали на регионалним и покрајинским фестивалима одакле су се враћали овенчани наградама, чега се мештани и данас са поносом сећају.

kreativna evropa

Деск Креативна Европа Србија, организација која у нашој земљи спроводи програм Европске уније за финансијску подршку установама и организацијама у области културе, одржаће сутра (среда, 18. октобар) у Кикинди Инфо дан.

У сарадњи са Центром „Тера“ биће представљени позиви за конкурисање културним установама, организацијама и удружењима. Учесници ће имати прилику да размене идеје за потенцијалне пројекте, говориће се о примерима добре праксе и о будућим сарадњама.

Инфо дан биће одржан у Атељеу „Тере“, у Данила Косића бб, од 10 сати и улазак је бесплатан.

Креативна Европа је главни програм Европске уније којим се промовишу и подржавају европска културна, језичка разноликост и наслеђе и унапређују компетитивност и економски потенцијал културних, а нарочито аудиовизуелних делатности.

Актуелни програм располаже буџетом од 2,44 милијарде евра. Подељен је у три потпрограма – Култура, који покрива све области културе и уметности, изузев аудиовизуелних делатности које покрива потпрограм Медиа, и Међусекторско повезивање које омогућава сарадњу између различитих креативних области, покривајући, између осталог, и област информисања и медија.

Тренутно је у оквиру програма доступно више прилика за конкурисање, којима се подржавају посебне области, теме или типови активности.

51 Sabor

Културно-уметничко друштво „Мокрин“ имало је част да, протеклог викенда,  наступи на 51. Сабору народног стваралаштва Србије у Горњем Милановцу, на који су се пласирали са Покрајинске смотре у Врбасу. У конкуренцији тридесет најбољих аматерских културно-уметничких друштава из целе Србије који су представили своје културно наслеђе, КУД „Мокрин“ је имао част да отвори ову престижну манифестацију и да представи свој регион.

Наступ Женске певачке групе, фолклорног ансамбла са традиционалним играма из Баната и оркестра, који се представио са инструменталним нумерама „Игре из Војводине“, испраћен је овацијама.

– Учешће нашег КУД-а на овом догађају представља плод селекције и напорног рада који су уложени на смотрама у Кикинди, Зрењанину и у Врбасу. Изванредна изведба омогућила је публици да упозна богатство и разноликост традиције овог дела Србије – истиче председник КУД-а, Живко Угреновић. – Овај наступ представља огроман корак у афирмацији и очувању нашег културног наслеђа у савременом времену. Пласирати се међу тридесет најбољих културно-уметничких друштава у Србији била је права част и, свакако, један од већих успеха нашег КУД-а. То је резултат преданог рада свих наших чланова, али такође и изузетног залагања наших уметничких руководилаца, Нере Ковачев и Владимира Милованова. Сабор народног стваралаштва Србије је, још једном, доказао огромну вредност очувања културног наслеђа, прикупљања, чувања, приказивања и обнављања традиционалних вредности, игре, песме, музике, ношњи и обичаја са простора Србије.

Седми Сабор у Горњем Милановцу организовали су Централни Савез аматера у култури Србије и Културни центар овог града.

struja radovi

Због радова, у среду, 18. октобра, без струје ће, од 8 до 12 сати, бити потрошачи у Банатском Великом Селу, у улицама:

– Стојана Матића, од Симе Шолаје до Вука Караџића

– Иве Лоле Рибара, од Српских Ратника до Станка Опсенице,

најављено је из кикиндске „Електродистрибуције“.

LOGO SKOLICA SPORTA

Нова школица и нова прилика за малишане да започну спортске активности, отвара се у нашем граду. „Спортико кидс“ водиће мастер дипломирани професор спорта и физичког васпитања Срђан Митровић.

– Школица је намењена деци узраста од три до седам година. Циљ је да малишани буду физички активни и да, кроз игру, улазе у свет спорта. Вежбе које практикујемо осмишљене су за њихов правилан развој јер је веома важно да, у овом узрасту,  развијају моторику, кординацију, спретности и брзину. Поред тога, радиће се  базични спортови, попут атлетике и гимнастике, а у понуди је и школица пливања.  Важно је и да деца науче да раде у групама, како би развијали социјализацију и да, кроз игру и правилан рад са стручњацима, у њима развијемо спортски дух и здраве навике. Свакако ћемо имати вежбе за превенцију постуралних поремећаја и превенцију деформитета – каже Срђан Митровић.

Тренинзи ће се одржавати у вртићу „Мики“ у Микронасељу, два пута недељно и једном у седмици на базенима СЦ „Језеро“. Полазници ће бити подељени у две узрасне групе. Школица спорта отворена је данас, 16. октобра, и упис је у току. Све додатне информације могу се добити на број 069/54-33-055.

У „Спортико кидсу“ малишанима ће, поред правилног физичког развоја, бити омогућено да се упознају и опробају у спортским дисциплинама, пронађу себе у некој од њих и усвоје здраве животне навике.

saobracajna policija

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодила се једна саобраћајна незгода која је, на срећу, завршена само са материјалном штетом. Процењени износ је 30 хиљада динара.

Захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 30 учесника у саобраћају и издато је 227 прекршајних налога.

Из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључен 21 возач, троје је задржано до 12 сати јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила и били су под дејством психоактивних супстанци.

Такође, откривено је 96 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 49 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања и 80 осталих прекршаја.

Gvozdenovic-2022

Збирка поезије „Аутобиографија са поезијом“ Славомира Гвозденовића биће представљена у Народној библиотеци сутра (уторак, 17. октобар), од 18 сати.

Славомир Гвoзденовић је румунски и српски књижевник, уредник часописа „Књижевни живот“, преводилац, универзитетски професор. Један је од оснивача Савеза Срба у Румунији, посланик у Парламенту Румуније и први председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону. Објавио је четрдесет књига у Румунији, Србији и Европи. Добитник је значајних књижевних награда у Румунији, Србији и Републици Српској.

Књига „Аутобиографија са поезијом“ објављена је поводом 50 година песниковог књижевног рада. У програму ће учествовати аутор и Марија Танацков, књижевни критичар. Модератор вечери је Милана Бајкин.

Промоцију организују Библиотека и АДЗНМ „Гусле“.