Igor Crnogorac

Marta Istvan 3

Најновије дело кикиндског етнографа Марте Иштван, „Овде почивају у вечном миру: гробља у Кикинди“, представљена је вечерас у препуном холу Народне библиотеке која је, у сарадњи са Архивом Војводине, и издавач књиге.

У име локалне самоуправе, промоцији је присуствовала ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски, која је подсетила да је иницијатива за партнерско издаваштво потекла од нашег суграђанина, народног посланика Миленка Јованова.

– Ово је важан културни догађај јер је Марта Иштван својим делом успела да сведочи о прошлости житеља наше мултикултуралне средине. Импресионира ме чињеница да се у књизи не помињу само знамените личности, већ и они који немају својих потомака – рекла је Валентина Мицковски.

Поред ауторке, на представљању су говорили и историчар Лазар Демић и директор Историјског архива Војводине, др Небојша Кузмановић.

– Ауторка је урадила важан посао и добро и велико дело за град – истакао је Кузмановић. – То је културни добитак јер сазнајемо много о људима који су живели на овим просторима. Култура сећања је важна, без оваквих књига веома мало бисмо знали о својим прецима. Не може се живети без прошлости и наш задатак је да објављујемо дела у којима се она чува.

Марта Иштван је за време свог двадесетпетогодишњег рада у Библиотеци, као преводилац са немачког и мађарског језика помагала истраживачима, а затим је и сама почела да проучава завичајну историју Војводине и то чини већ две деценије. Вечерас представљена књига седма је коју је објавила и тек први део о гробљима у Кикинди.

– Ово је наставак моје теме о масовним гробницама у Војводини, немачким, мађарским и српским – рекла је ауторка. – Првобитна идеја је била да направим збирку најлепших споменика. Међутим, када сам почела да радим, схватила сам да има много тога што треба забележити јер нестаје. Ту су описи гробаља, гробница, биљног света, симбола, најстаријих надгробних плоча, гробова познатих Кикинђана. Овде су гробља стара више од 200 година, има надгробних плоча из прве половине 19. века, али не и нема старијих. Много тога се занимљивог може сазнати о људима који су живели овде и важно је што је могуће више сачувати од заборава.

У првом делу истраживачког рада налазе се описи и подаци о четири гробља – Мокринском и Мелином, и православном и католичком. Поред тога што се православци сахрањују ка истоку, а католици ка западу, разлика у писму на надгробним плочама је све мање.

– Код православаца налазимо и латиницу и ћирилицу, мада, у последње време, све више ово друго писмо. На католичким споменицима, деца из мешовитих бракова неретко употребљавају ћирилицу. Једна од разлика је и у томе што се код православаца чланови једне породице сахрањују у групама гробовима, док су код католика то крипте у којима су сви чланови породице. Ни правило о правцима сахрањивања све мање је важно у односу на то да гроб буде уочљив. Ради моде и да буде боље виђен, гроб се поставља поред пута. Ни на гробљима човек не може да одустане од своје жеље да буде виђен, да буде први и да буде на неком добром месту, и гроб се окреће из тог разлога, и тога има све више, на свим гробљима – сведочи Марта Иштван.

Као најлепши и споменик којем се увек враћа, издваја скулптуру жене од белог мермера која седи поред црног поломљеног стуба. Споменик се налази испред капеле на Католичком мокринском гробљу и подигнут је Немици из Беча која је преминула у 42. години. На њему пише само „Мици“ и „Породица Кислингер“, и симболизује рано прекинут живот жене којој је супруг, на овај начин, подарио вечност.

Kњига је двојезична, написана је и на српском и на мађарском језику. Истраживања на ову тему ауторка наставља и напомиње да је тек на почетку. У плану јој је, каже, да забележи све о свих једанаест гробаља у Кикинди и тиме да вредан допринос сећању на људе који су живели и сахрањени су под истим небом.

muzicka 1

По програму обележавања Совембра – месеца сова, ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ сутра (среда, 15. новембар) ће одржати Концерт под маскама – „Солвембар“. У свечаној сали Народног музеја концерт ће почети у 18 сати.

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

Град Кикинда расписује конкурс за награду „Душан Васиљев” која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа од 1.500 еура.

Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно-просветне заједнице 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, односно песника експресионистичке идеологије.

После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново установљена 2009. године. По новом Правилнику додељује се за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику.

Током протеклих четврт века награду су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић и други.

Издавачи и аутори треба да пошаљу књиге (четири примерка по појединачном наслову, три за жири и један за библиотеку) на адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, Кикинда, уз напомену „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 14. фебруара 2024. године.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев. Признање ће бити додељено 27. марта, на дан смрти Душана Васиљева, што је и Дан кикиндске Гимназије која носи његово име, и у оквиру програма обележавања стогодишњице смрти песника.

Додатне информације могу се добити путем мејла: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

kancelarija

Незапослени са завршеном средњом школом имају могућност укључивања у меру приправништва Националне службе за запошљавање. Ова мера подразумева стручно оспособљавање незапосленог за самосталан рад у струци ради обављања приправничког стажа и стицања услова за полагање стручног испита.

Реализује се код послодавца који припада приватном сектору и траје у складу са законом, односно на основу акта о организацији и систематизацији послова код послодавца.

Послодавцу Национална служба рефундира на месечном нивоу нето минималну зараду и припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање, у трајању до шест месеци.

Послодавац треба да обезбеди ментора који је минимум истог нивоа квалификација као и приправник и да има најмање 12 месеци искуства у струци или 24 месеца радног искуства на пословима на којима се приправник оспособљава.

У меру се могу укључити незапослени са средњим образовањем млађи од 30 година који се на евиденцији налазе дуже од шест месеци, особе са инвалидитетом, Роми, млади који имају статус младих у домском смештају, хранитељским породицама и старатељским породицама.

Јавни позив је отворен до 30. новембра, односно до утрошка средстава издвојених за ову намену.

Sveti_kozma_i_damjan

Браћа Козма и Дамјан су били врачеви (лекари), бесребреници и чудотворци. Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, како су то добили бесплатно, бесплатно су и лечили именом Господа Исуса Христа, те су им људи дали име још бесребреници, што значи бесплатни лекари.

Храм светих Козме и Дамјана у Кикинди

Били су веома опрезни у бесплатном лечењу људи, па се Козма једном истински наљутио на Дамјана што је узео три јајета од жене коју су излечили, по имену Паладија. Толико се Козма наљутио да је наредио да га после смрти не сахране крај брата Дамјана. Али Дамјан је узео та три јајета не као награду, него због тога што га је Паладија заклела Светом Тројицом. Ипак. по смрти њиховој у месту Фереману били су заједно сахрањени. И после смрти су исцељивали.

Манастир Златенац

У црквеном календару празник је обележен црним словом. Празник светих врача обележава се и у здравственим установама које светитеље и лекаре славе као заштитнике своје професије.

Манастир Зочиште

Свети врачи обележавају се с уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здравима и способнима за рад током целе године. Болесници се заветују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве, а у народу постоји веровање да на овај празник није добро радити тешке физичке послове, посебно не на великим висинама. Такође, не би требало да се без преке потребе излази из куће. Овај празник се слави и као заштита од удара грома.

Овим светитељима посвећен је храм у Кикинди који данас прославља 20 година од почетка изградње. Такође су им посвећени манастири Златенац и Зочиште.

studenti

Пријављивање за студентске картице почело је данас (понедељак, 13. новембар) на сајту Управе за трезор. Председник Извршног одбора Банке Поштанска Штедионица Бојан Кекић најавио је да ће ова банка свим студентима који узму картицу уплатити почетних 500 динара.

Министар финансија Синиша Мали рекао је да је рок за пријављивање неограничен и да ће студенти имати читав низ погодности. Навео је да је за пријаву неопходно само неколико података и да ће картице студентима бити достављене брзо.

“Картице су платне и са нашим партнерима из Поштанске штедионице обезбедили смо да оне могу да се користе не само за плаћање, већ и да донесу читав низ погодности за наше студенте. Тако Ер Србија даје 10 одсто попуста на авионске карте, а Србијавоз 20 одсто”, рекао је Мали.

Додао је да ће се радити на томе да буде попуста у књижарама, библиотекама, биоскопима и свим местима и институцијама које су студентима важне.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић је казала да право на картице има око 240 хиљада студената.

“Ова картица ће за студенте државних и приватних универзитета и факултета значити много јер ће картица бити платна и преко ње ће моћи да добију студентске стипендије и кредите. То се односи на оне који ће испунити одређене услове, а све их је више и сада девет хиљада студената добија стипендије, а шест хиљада кредите”, рекла је она.

Истакла је да су студентске картице рађене по моделу пензионерских, с тим да су прилагођене потребама младих који уче, па ће им помоћи у процесу образовања.

Председница СКОНУС-a (Студентскe конференцијe универзитета Србије), Маргарета Смиљанић, истакла је да су студенти веома позитивно реаговали на попусте који су до сада објављени и да очекује да ће, кроз даљу промоцију и објављивање нових попуста, картице заинтересовати све већи број студената.

Tera 1

У Центру за ликовну и примењену уметност „Тера“ настављају процес изградње међународне институционалне и интерсекторске сарадње у региону.

Директор Центра, Александар Липован, потписао је, прошле седмице, споразум о сарадњи са деканицом Академије за умјетност и културу у Осијеку, проф. др Хеленом Саблић Томић, а затим и са заменицом ректора Универзитета „Полис“ у Тирани, др Елоном Карафили, о размени искустава са Одсеком за уметност и дизајн овог универзитета.

Како је у споразумима истакнуто, институције су се сложиле да ће заједнички радити на јачању будуће сарадње и развијању културних, уметничких, научних и наставних искустава ради промоције ових активности и заједничких интереса.

Студенти наведених институција ће практичну наставу у области скулптуре одржавати у Студентском кампу „Тера“. Рад и боравак у Атељеу „Тера“ који има статус споменика културе од значаја за индустријско наслеђе, нуди све расположиве техничке и технолошке услове за преношење знања и четрдесет година интегрисаног искуства у раду са глином. У додатку скулпторске праксе, студенти имају прилику и да се упознају са основама РеОрг метода, интернационално признатог иновативног начина реорганизације и оптимизације музејских депоа.

Поред редовних активности у склопу програма, професори ових институција одржаће и и јавне мастерклас часове, предавања, презентације истраживања или пројеката заинтересованој јавности у Кикинди.

Важно је напоменути да се споразум о сарадњи са албанским партнером ослања на Меморандум о разумевању о културној сарадњи на Западном Балкану који регулише видове сарадње у области културе између институција три стране: Републике Србије, Републике Албаније и Републике Северне Македоније. Кроз заједничке позиве за финансирање пројеката, регулише лакшу мобилност уметника у оквиру програма Отворени Балкан. Све институције су заинтересоване да заједнички учествују са овим програмом на конкурсу Креативне Европе.

Позицију Центра „Тера“ и Кикинде као регионалног и европски препознатог центра за студенте уметничких академија утемељио је и промовисао професор Слободан Којић, оснивач и дугогодишњи директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

klaster srem

Бесплатне радионице о предузетништву и програмирању биће одржане у Кикинди наредног викенда, од 17. до 19. новембра, у Техничкој школи. Oсмишљене су као низ интерактивних предавања и тренинга.

На радионицама о предузетништву и дигиталном маркетингу полазници ће стећи потребна знања за покретање личног бизниса, писање доброг бизнис плана, као и за промоцију и маркетинг на друштвеним мрежама.

„Увод у WordPress“ је интезивна и динамична обука, на којој полазници уче да самостално креирају и одржавају свој сајт. За ову радионицу нису потребна претходна знања нити додатна опрема јер се одржава у рачунарском кабинету.

Радионице су намењене младима, а пријављивање је на овом линку.

Предавачи су програмери са дугогодишњим искуством. Радионице се одржавају по пројекту „Информатичка писменост и предузетништво – модерни алати за развој (само)запошљивости младих“ који спроводи организација Омладинско туристички кластер Срем у партнерству са школом програмирања Београдски Институт за технологију – БИТ. Пројекат финансира Министарство туризма и омладине Републике Србије. Циљ је допринос већем запошљавању и самозапошљавању младих и њиховој бољој информисаности о пословним приликама у земљи.

Прошле године кроз ове обуке je прошло више од 240 младих из Чачка, Суботице, Бора, Вршца, Пирота и Инђије.

posao mladi

Национална служба за запошљавање објавила је да пријављивање младих за учешће у програму “Моја прва плата” почиње данас и трајаће до 6. децембра.

Фирма Маригој Медиа Гроуп, издавач градског информативног недељника „Комуна” и Кикиндског портала пријавила се за учешће у овом програму. Огласили смо позиције сниматељ/фотограф и новинар сарадник.

Уколико имате до 30 година, незапослени сте и заинтересовани за рад у медијима, волите динамично радно окружење и спремни сте за учење и стицање нових вештина, позивамо вас да се пријавите за учешће у програму.

Према роковима овог програма, послодавци ће од 7. до 22. децембра бирати кандидате међу пријављеним заинтересованима на порталу “Моја прва плата”, а најкасније до 29. децембра биће објављена коначна листа послодаваца са бројем изабраних извршилаца на оглашеним радним позицијама.

Закључивање уговора између Националне службе за запошљавање, послодаваца и изабраних кандидата којима се уређују међусобна права и обавезе, биће обављено од 1. до 19. јануара следеће године, а у том периоду мора почети и спровођење овог програма.

Програм се спроводи код послодаваца у приватном или јавном сектору, а оспособљавање за рад траје девет месеци. За време обуке младима са завршеном средњом школом обезбеђена је месечна новчана накнада од 28.000 динара, а онима са факултетским образовањем 34.000 динара.

Spasoje 5

Један осмогодишњи дечак у Мокрину ставио је провидан папир на теткин уџбеник из историје и прекопирао Милоша Обилића. Хтео је да се прави да зна да црта и да буде „главни у улици“. Када су га другови натерали да то докаже и дали му празан папир, нацртао је исто, из прве. Јер је знао да црта.

Спасоје Кулаузов, уметник који је цртао и црта: „Блека Стену“, „Мирка и Славка“, „Гринга“ и многе друге стрипове, данас ради у свом атељеу са погледом на двориште. Његов уметнички пут, захваљујући изразитом таленту, текао је глатко. Донео му је посао, признања, на моменат се учинило и да ће га одвести далеко од куће. Један од најбољих стрип-цртача на овим просторима и ових дана има два нова стрипа на табли у соби, у Мокрину.

– Када је моја учитељица, Радојка Јанић, видела како цртам, стално ме је подстицала. На крају четвртог разреда, за један час, на њену молбу, урадио сам тридесет цртежа, сваком другу из разреда по један, и по жељи. Онда је те радове учитељица показала новом наставнику ликовног, изврсном цртачу из добре школе који је стигао из Макарске, звао се Ивко Врањицан. Он је рекао да је немогуће да дете тог узраста тако црта – сећа се Спасоје. – После је тај наставник на сваки ликовни конкурс у Југославији слао један мој рад, и то лошији. Говорио је да, ако пошаље бољи, нико неће поверовати да је дете то урадило.

Лошији Спасојини радови побеђивали су где год су се појавили. Његове цртеже редовно су објављивале тада у школама обавезне „Дечје новине“. Са овим великим издавачем из Горњег Милановца почео је да сарађује веома рано. Од њих је и добио први хонорар за илустрације, а сарадња је трајала дуже од две деценије.

Иако је желео да упише уметничку школу, породичне околности му то нису дозвољавале. После невољних покушаја да заврши за аутоелектричара или аутомеханичара, уметнички порив одвео га је код стрица у Париз.

– Тамо сам био седам месеци и много тога сам видео и научио. Желео сам да останем, али су ме родитељи молили да се вратим јер је стигао позив за војску. После тога више никуда нисам хтео да идем – каже Спасоје.

Добро је што се вратио – преко канала у улици Златна греда, у којој је био шериф јер је знао да нацрта све каубоје, чекала је једна Ђурђина. Са њом је засновао породицу. Добили су Кристину и Јована.

– У једном периоду живели смо у Београду и радио сам за „Дечје новине“ које су тамо имале представништво, али смо се вратили у Мокрин – прича Спасоје. – Сво време сам цртао стрипове. Добијем, рецимо, тему Народноослободилачки рат. Радио сам и “Мирка и Славка“, али и „Гринга“, а онда сам смислио стрип са причама које сам слушао као дете. Главни ликови била су двојица дечака. За „Дневник“ сам радио „Блека Стену“, то је лиценца, урадио сам 120 страна, и сада ће поново да га штампају.

У међувремену се запослио у кикиндској штампарији „Графика“, где је радио као словослагач, а затим и као дизајнер. Каже да му је посао био занимљив јер је, неминовно, читао све књиге које су се штампале, чак и оне на енглеском и мађарском језику. Од стрипа није одустајао.

– Касно сам видео да је загребачки „Вијесник“ расписао конкурс за стрип из НОР-а. Пошто сам имао спреман само вестерн, то сам и послао. Прихватили су га и био сам трећи у Југославији јер сам промашио тему – сећа се Спасоје. – На међународном конкурсу деведесетих година добио сам понуду за посао од једног француског стрип-часописа за младе. Све је пропало јер је почео рат. Онда су стигле санкције и криза стрипа. Радио сам рекламе и идејна решења за фирме, а затим иконе и слике. Три слике по мотивима „Сеобе Срба“ Паје Јовановића урадио  сам за људе у Немачкој, овде сам урадио целу једну кућу у муралима, између осталог и „Тајну вечеру“ ширине 7,5 метара. За то су ми требала три дана, и то после смена у „Графици“.

Било је то време санкција, „Графика“ више није постојала, а ћерка Тина је студирала. Спасоје је сарађивао са више кикиндских новина, цртао је кратке хумористичке стрипове, био је уредник у „Мокринским новинама“, илустратор, дизајнер, муралиста, сликар, али увек и пре свега, аутор стрипова.

После породичне трагедије, када је изгубио сина, сасвим је престао да ради. Тек пет година касније послушао је савет да поново седне испред косе табле, подеси светло са леве стране и узме оловку. Да му то буде терапија. Црта сваког дана, од три до седам, осим викендом.

– Највише радим стрипове јер волим и да пишем. Једно време сам примењивао француски стил, са више детаља, а сада се опет ради на поједностављивању, што је теже. Цртам два стрипа истовремено. Кад добијем идеју, смислим сценарио, морам одмах да урадим скице, а касније их туширам. Теме су домаће – наша посла, свађе око међе, па приче из давних дана, да се не заборави, или стране. Онда су главни јунаци гангстери – прича Спасоје.

Културни центар у Кикинди, у сарадњи са Матицом српском, сваке године изда једну књигу са оригиналним стриповима Спасоја Кулаузова. До сада их је било шест. Тренутно су на његовом столу „Сведоци по избору“ и „Езра“, за овогодишње издање.

У атељеу нема видокруга без стрипа. Ту су: „Кери“, „Маска“, „Беса“, „Варгас“, „Три велике рибе“, „Професионалци“, „Нови шпил“, „Крвави пут“… Ту су све испричане и приче које ће тек да буду нацртане и исписане оловком, тушем, лавиром, чиме год, јер таленат не мирује и тера на рад.

– Никад не седим испред празног папира. Чим седнем, цртам. Знам много људи који су талентовани, али су одустали, што значи и да немају довољно дара.

А свој виртуозитет, своју савршену вештину, Спасоје је, каже, наследио од деде по оцу.

– Деда је нацртао себе, бабу и њихово седморо деце и послао им цртеж из логора у Немачкој. Чувам га овде, у соби. Када је први пут био код мене и када је видео шта радим, рекао је: „Да си отишао у Америку, био би велики човек“ – сећа се Спасоје.

Иако ствара свакодневно и каже да је нервозан кад не ради и да га цртање умирује, овај стрип-мајстор и велики уметник, веома је доследан у избегавању јавности. И када му изађе књига, организатори се намуче да га наговоре да дође на промоцију.

Ни његови Мокринчани, као чврсто повезана заједница, не дају му да посустане. Добро су упознати с његовом скромношћу, али му упорно приређују изложбе, чувајући и уметност стрипа и свог уметника.

Када је један дечак у Мокрину ставио провидан папир на теткин уџбеник из историје и прекопирао Милоша Обилића, хтео је да задиви другове, да постане „шериф у улици“, и није знао да уме да црта. Сада црта вестерне и шериф је свих стрипова за које знамо. Он је један од највећих савремених уметника и живи у Мокрину. Он је Спасоје Кулаузов.