Још један незаслужен, али истовремено и наиван, пораз, претрпио је севернобанатски српсколигаш: Слога је у Чонопљи славила 3:1 (стрелац јединог поготка за наш тим био је Алберт Лекај, на слици испод), па је и селидба ОФК Кикинде у Војвођанску лигу „Исток”, све извеснија.
– Када се не искористе шансе какве смо ми имали против Слоге, казна коју смо доживели најчешће бива неизбежна. Невероватан је начин на који просипамо бодове – каже шеф струке Милан Ћулум.
Предстојећег викенда следи још једно тешко гостовање, Кикинђани ће у Ветерник, а полако и математика постаје „противник” нашег клуба, јер бодова је све мање у оптицају…
Резултати 24. кола: Слога – ОФК Кикинда 3:1, Железничар – Ветерник 3:0, Бачка – Младост (БЈ) 2:0, Динамо – Хајдук 0:4, Нафтагас – Словен 1:0, Слобода – Младост (О) 0:0, Јединство – Инђија 2:0, Омладинац – Врбас 1:0.
ПОРЕДАК: Нафтагас 57, Железничар 48, Јединство 47, Хајдук 44, Врбас 38, Младост (БЈ) 34, Словен 34, Динамо 34, Бачка 30, Ветерник 28, Слога 27, Слобода 25, Омладинац 24, Младост (О) 22, Инђија 21, ОФК Кикинда 15.
У 25. колу, у суботу и недељу (16.30), играћe: Јединство – Слога, Инђија – Омладинац, Врбас – Слобода, Словен – Динамо, Младост (БЈ) – Железничар, Ветерник – ОФК Кикинда, Младост (О) – Нафтагас, Хајдук – Бачка.
Д. П.
Year: 2026
У оквиру пројекта EuroHaCa (Euro Handball Caravan), у недељу, у ОШ „Свети Сава“ реализован је рукоменти караван у ком је учествовало 300 ученика те школе. Истакнути рукометаши МРК „Кикинда Гриндекс“, Лука Панић, Марко Јокић и Милан Панић својим примером показали су деци колико су спорт и здрав живот важни за правилан развој.
Ученици су имали прилику да се опробају у овом занимљивом спорту и да пролазе полигоне прилагођене узрасту и нивоу предзнања, уз подршку локалних тренера и обучених волонтера. Испред Српског рукометног савета, програм је водио Ненад Крсљевски.
У реализацији активности, учествовали су ученици Јована Савић, Нина Стијеља, Емилија Бањац, Сара Вучковић, Марија Нађ, Николина Пилиповић, Петра Милица Фазекаш, Матија Патаки и Михајло Чанак, као и наставница физичког и здравственог васпитања, Светлана Мирчић Вукобрат.
Иначе, овај међународни спортско-едукативни програм је осмислио и спроводи Спортски рукометни савез са циљем да се овај спорт поново приближи деци основношколског узраста. Реализује се у оквиру сарадње Србије, Немачке и Француске, уз подршку програма Ерасмус+ и Европске уније.
Т. Д.
На Републичком такмичењу у знању енглеског језика ученице седмог разреда Теодора Петров из ОШ „Ђура Јакшић“ и Јована Лисулов из ОШ „Свети Сава“, показале су завидан ниво знања и освојиле друго место са 39 од максималних 40 бодова.
Теодорин ментор, наставница Ивана Глигорин, истакла је да је ово изузетан успех:
-Теодора од првог разреда учествује на такмичењима из енглеског језика и у другом разреду на међународном Хипо такмичењу учествовала је у светском финалу. Небројано пута смо се састале, вежбале и радиле тестове што показује њену посвећеност. Поред талента, рад и труд су се исплатили.
И Бранислава Вујовић, Јованин ментор, напомиње да су припреме за надметање почеле још у јануару:
-Јована је талентована и показала је изузетно знање почев од општинског нивоа такмичења, а па све Републичког. И сама сам пријатно изненађена овим успехом с обзиром на то да је енглески језик најпопуларнији међу ученицима и да је конкуренција велика.
Такмичење је организовано на Филозофском факултету у Новом Саду, и на њему је учествовало више од 600 ученика седмог разреда из различитих крајева Србије.
А.Ђ..
На 56. покрајинској смотри рецитатора „Песниче народа мог“, која је одржана протеклог викенда у Сечњу, представило се десет рецитатора из нашег округа. Како сазнајемо од Тање Ножице из Културног центра, такмичење је трајало три дана.
-Првог дана рецитовало је 46 најмлађих учесника. Наши представници, Мирјана Вашалић, Селена Суботић и Урош Чавић, својим наступима показали су изузетно умеће и храброст али се, нажалост, нису се пласирали на следећи ниво.
Другог дана смотре наступило је 47 ученика узраста од петог до осмог разреда, међу којима су и Јован Степанчев, Драган Јованић и Адриана Ћурчин из кикиндског округа.
-Златне дипломе однели су Степанчев и Јованић што их ставља међу двадесет најбољих у покрајини, док се Степанчев пласирао и на републичко такмичење које ће се одржати половином маја у Ваљеву – истакла је Ножица.
Ученици средњих школа, Тибор Борисов, Лена Давидовић, Вид Вашалић и Милица Попов наступили су у недељу.
-Можемо да се похвалимо да су Лена, Вид и Милица добили златне дипломе, а Милица се такође пласирала на републичку смотру рецитатора. Ово је изузетан успех за наш округ јер од 2010. године нисмо имали два представника на републичком нивоу.
Према речима учесника и њихових ментора, конкуренција је била веома јака. Сваког дана додељивано је двадесет златних диплома за одговарајући узраст, од којих је деветоро бирано да представља Војводину на државном нивоу.
Т. Д.
Народна библиотека „Јован Поповић“ у среду, 29. априла , са почетком у 18 часова, организује представљање књиге „Песмарица за три срца“ ауторке Марије Миљковић.
О књизи ће, поред ауторке бити присутни Драган Батинић, књижевник, Драгица Оличков, песникиња и професор др Јовица Тркуља.
Током претходнoг дана на путевима у Републици Србији догодилo се 108 саобраћајних незгода у којима је погинуло пет, а повређено је 44 лицa. Током претходног дана на путевима које покрива Полицијска управа Кикинда догодила се једна саобраћајна незгода у којој је повређено јeдна особа.
Са побољшањем временских услова и почетком лепших дана, на путевима Републике Србије бележи се повећан број мотоциклиста и других возача двоточкаша. Из МУП-а подсећају све учеснике у саобраћају да је неопходно поштовање саобраћајних прописа, као и повећан опрез, имајући у виду већу рањивост ове категорије возача. Апелују на мотоциклисте да брзину кретања прилагоде условима на путу, да поштују ограничења и избегавају ризична претицања и нагле маневре. Посебно истичу значај коришћења заштитне опреме – заштитне кациге, рукавица,
јакни и друге опреме – у складу са упутствима произвођача, јер правилна употреба значајно смањује ризик од тешких повреда.
-Позивамо и возаче путничких и теретних возила да обрате додатну пажњу на мотоциклисте, посебно приликом скретања, укључивања у саобраћај и промене саобраћајне траке – наводе у МУП-у.
У Великој сали Културног центра вечерас је одржана промоција књиге „Слеме“ ауторке Драгице Оличков, која је публици представила своје пето књижевно дело, спајајући приче, поезију и породичну историју у јединствену целину.
Како је истакла ауторка, „Слеме“ представља њену до сада најзрелију књигу, у којој су се приче и песме „саме писале“, ослоњене на лична сећања и животна искуства.
– Ово је моја пета књига. У њој су сада преовладале приче, док је мањи део поезије. Приче су из мог детињства, из мог живота, и надам се да ће се публици свидети – рекла је Оличков.
Књига је подељена у три целине – прву чине приче, централни део доноси родослов породице Радaк, из које ауторка потиче, док трећи део обухвата духовну поезију. Све је обједињено симболичним насловом „Слеме“, који, како је ауторка наговестила, своје пуно значење открива унутар самог дела.
Књижевна критичарка Марија Миљковић оценила је да ова књига представља врхунац ауторкиног досадашњег стваралаштва.
– „Слеме“ је заиста слеме на кући Драгичине поезије. Из књиге у књигу она ту кућу гради, а сада видимо да је све зрелија, чвршћа и духовнија. Посебна вредност је у томе што је уткала сећања на детињство и заборављене вредности, са мером, скромношћу и људском топлином – истакла је Миљковић.
О значају књиге говорио је и рецензент Немања Савић, који је нагласио да дело превазилази оквире личне приче.
– Књига је изашла у издању Банатског културног центра. Реч је о мешовитом књижевном делу које спаја прозно-поетске записе и мемоарску грађу. Књига није само лично сећање, већ и универзално сведочанство о кикиндским породицама, просторима и људима, што јој даје посебну вредност – навео је Савић.
„Слеме“ је намењено како деци, тако и одраслима, а ауторка је најавила да већ има материјал за нову књигу, чиме је јасно да њен књижевни пут наставља да се развија.
Вече је употпуњено наступом дечјег хора „Цврчак“, који је извео две песме из ауторкиних збирки, дајући додатну емоционалну ноту читавом догађају.
Т. Д.
У Валенсији су хиљаде демонстраната, наступајући у одбрану каталонског језика, скандирале „Еспаñол ел qуе но боте“ – ко не скаче, тај је Шпанац. Овај агресивни и искључујући поклич, који носи јасне елементе примитивног теста лојалности, није усамљен случај.
Исти механизам виђен је на украјинском Мајдану, а последњих месеци и на студентским протестима у Србији, под паролом „Ко не скаче, тај је ћаци“. Ово примитивно скандирање се претворило у масовно лудило и својеврсно секташење – ритуал у коме се колективна хистерија намеће као обавеза, а свако ко не учествује одмах се проглашава непријатељем. Није то код нас дошло случајно, већ као део шире агенде која треба да дестабилизује суверене државе и уведе их у хаос, што најбоље показује крвави украјински пример.
Како преноси шпански портал ,,ОКДиарио“, на манифестацији одржаној 25. априла на тргу Сант Агустí у Валенсији окупиле су се хиљаде присталица каталонског сепаратизма. Учесници су носили заставе Валенсијске заједнице, каталонске естеладе и палестинске заставе, док су узвикивали пароле у одбрану каталноског језика.
Међу њима се јасно чуло скандирање „Еспаñол ел qуе но боте“, којим се сви који не учествују у колективном ритуалу скакања означавају као „Шпанци“, односно као страни елемент и непријатељ идентитета. Овај антишпански (сепаратистички) поклич, како извештава ОКДиарио, постао је вирални симбол искључивости на протесту који је организовала екстремно лева, сепаратистичка оргнизација ,,Ацциó Цултурал дел Паíс Валенциà“, уз подршку левог спектра и каталанистичких група.
Иста логика примењена је пре више од деценије у Украјини. Током Еуромајдана 2013/2014. године масовно се скандирало „Хто не скаче, тој Москаљ“ – ко не скаче, тај је Москаљ. Парола се орила хладним кијевским трговима и брзо је постала симбол антируског расположења, али и начин да се свако ко не учествује у колективном ритуалу означи као издајник и припадник „непријатељског народа“.
Тај примитивни механизам није остао само на протестима. Преселио се на стадионе, војне параде и јавне скупове, додатно продубљујући етничке поделе које су претходиле крвавом сукобу.
Сличан тренд захватио је и студентске протесте у Србији током 2025. и 2026. године. На блокадама факултета, улицама Новог Сада, Београда и других градова, редовно се чује „Ко не скаче, тај је ћаци“, где се „ћаци“ користи као погрдан назив за присталице Српске напредне странке.
Уместо аргументоване дебате и политичке борбе, прибегава се најпримитивнијем облику колективне етикете, истом оном обрасцу који смо видели у Валенсији и Кијеву.
Поглед редакције портала Српски Угао
Тренд „ко не скаче, тај је непријатељ“ није безазлена фолклорна забава, већ опасан механизам који разара друштвену кохезију. Он претвара политичко неслагање у етничку или идеолошку мржњу, намеће обавезно учешће у масовној хистерији и свакога ко мисли другачије проглашава издајником.
Било да је реч о каталонским сепаратистима, украјинским националистима или српским „блокадерима“, у основи је исти примитивизам који води ка поларизацији, насиљу и урушавању елементарних цивилизацијских норми. Друштво у коме се лојалност доказује скакањем није слободно друштво, већ друштво руље.
Посебно је забрињавајуће што се овакав механизам све чешће користи и у Србији, где се политичке разлике претварају у моралну осуду и линч на улицама. Уместо јачања институција и културе дијалога, младе генерације уче да је довољно викати и скакати да би се неко прогласио непријатељем народа.
То није пут ка бољем друштву, већ пут ка новим поделама и сукобима које смо већ превише пута платили високом ценом.
Пише: Нина Стојановић
Извор: српски угао
У фабрици „Тоза Марковић“ завршен је ремонт машина и опреме који није рађен више од деценије. Он ће омогућити да цреп из кикиндске циглане буде квалитетнији, а производња ће се обављати без непотребних застоја, истакнуто је приликом посете градоначелника Младена Богадна и његових сарадника, фирми која ова године обележава 160 година постојања.
-Озбиљна средства су уложена, а урађено је све – истакао је Мирослав Гајић, директор. – Ремонт су водили инжењери и запослени у одржавању и према њиховим сугестијама. Почео је 12. јануара и након више од три месеца све машине у фабрици доведене су у исправно стање. У мају планирамо да покренемо производњу и очекујем да улагања донесу позитивне ефекте.
У компанији ће бити запослено 350 радника, колико је неопходно за оптималну производњу. Конкурс за посао је отворен јер, како наводи Гајић, долази до природног одлива запослених који су стекли право на пензију:
-На заједничком колегијуму донећемо одлуку о тачном датуму покретања производње. Запослени, који тренутно примају зараду од 65 одсто, као ни сви остали не треба да брину о томе да ли ће фабрика поново почети да радом. Чекамо праве услове, а очекивани профит, захваљујући ремонту само једне пресе, биће осам милиона динара већи месечно. Поставили смо и метал детектор, репарирали смо пећи и сушаре. На глинокопу је 70.000 тона одлежале глине и све то донеће нам квалитетан производ – цреп.
У овом тренутку на лагеру је нешто више од 8,5 милиона комада црепа прве класе. Значајна су померања на тржишту у претходном периоду, пре свега сировине и репроматеријала, што је довело до његове нестабилности.
-На заједничком колегијуму донећемо одлуку о тачном датуму покретања производње. Запослени, који тренутно примају зараду од 65 одсто, као ни сви остали не треба да брину о томе да ли ће фабрика поново почети да радом. Чекамо праве услове, а очекивани профит, захваљујући ремонту само једне пресе, биће осам милиона динара већи месечно. Поставили смо и метал детектор, репарирали смо пећи и сушаре. На глинокопу је 70.000 тона одлежале глине и све то донеће нам квалитетан производ – цреп.
„Тоза Марковић“ је међу најстаријим фабрикама, не само у Србији, него и у региону, подсетио је градоначелник Богдан. И поред непроверених гласина производња у фабрици заустављена је искључиво због ремонта.
-Што боље пословање и унапређена производња пуно значи за све нас. Фабрика црепа у нашем граду старија је и од многих држава које постоје у свету и на свима нама је да се боримо да је сачувамо јер је она богатство града, не само у области економије, већ и традиције. Где год да одемо прва једна од првих асоцијација на Кикинду је управо „Тоза Марковић“. Поред геополитичких кретња, производњу у овој, али и многим другим фирмама пореметила је и унутрашња нестабилност, те и овог пута желим да позовем на смиривање тензија. Криза која траје дуже од 18 месеци негативно утиче на све сфере живота – прецизирао је Младен Богдан.
Петар Зарић, руководилац техничких послова напоменуо је да ће поред олакшаног рада, ремонт допринети и уштедама за фабрику.
-Ово је велики искорак у односу на прошлу годину и донеће бољитак како за фирму, тако и за све запослене.
Директор производње грубе керамике Драган Ђукановић наводи да ће ремонт допринети да погонска спремност буде максимална, али и да производња тече без застоја:
-И ранијих година било је ремонта, али никада није био овакав, свеобухватан. Реконструкцију вагона пећи урадили смо у потпуности. Они су били у лошем стању, па је такав био и производ. Сад смо допринели да производ буде одличног квалитета.
Ремонтоване су две циглане, као и глинокоп, а први човек града искористио је прилику да руководству „Тозе“ уручи плакету Црвеног крста приликом опремања простора кухиње у којима се припремају оброци за најугроженије.
А.Ђ.
Милан Панић, на Медитеранском првенству у Словачкој, био је члан кадетске рукометне селекције Србије која је заузела друго место након пораза у финалу од Шпаније, а градоначелник Кикинде Младен Богдан примио га је у Градској кући.
– Сигуран сам да Милан Панић још може доста да пружи и помогне кикиндском рукомету, а ми ћемо глeдати да увек подржимо, ту смо и важно је да ми видимо колико ми имамо успеха у свим врстама спорта и то када погледамо колико су наша улагања мања у односу на веће градове у Србији – рекао је Богдан.
Турнир у Словачкој послужио је као провера за Европско првенство за кадете, предстојећег лета у Београду.
– Водили смо против Шпанаца, од два до три разлике, а пред краја су нас стигли и преокренули у финишу, али до Европског првенства има још доста времена да исправимо недостатке уз помоћ тренера Раула Гонзалеса – истакао је Панић.
Још је Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, додала:
– Свакако се трудимо да Кикинду промовишемо као град спорта, а Милан Панић је то сада на најбољи начин урадио.
Д. П.