Ускршња изложба мокринских аутора отворена је у Галерији Дома културе у Мокрину. На изложби, коју је организовало удружење грађана „Раша Попов“ су приказане разнолике форме уметничког израза од уља на платну, уметничке фотографије до скулптура, дизајна, као и стрипова.
-Уметност у Мокрину није само изражавање вештине, већ и израз духа, додир музе, снаге и истине. У уметности се огледа љубав према завичају, животу, према свему што нас чини људима. Кроз радове које са поносом излажемо на овој изложби провлачи се нит која нас повезује са кореном наше постојбине, са својом причом и својом судбином. Ова изложба није само галерија слика, фотографија, скулптура, дизајна или стрипова, она надраста све то и много је више од тога. Ово је изложба душе Мокрина, изложба његових снова, његових страхова, његове радости, она задире у поре његове душе и открива нам суштину Мокрина – истакао је председник УГ „Раша Попов“ Живко Угреновић.
И овог Васкрса све очи биле су упрте у Мокрин где је одржано 34. Светско првенство у туцању фарбаним јајима. Овогодишњи победник је Душан Радић из Халмстада у Шведској који је успео да одбрани титулу коју је стекао прошле године. У финалу је био бољи од Милоша Ковачића из Мокрина. Треће место заузео је Иван Проданов.
-Рођен сам и одрастао у Мокрину и не пропуштам Васкрес у родном селу. Редовно учествујем у надметању, а сада сам други пут освојио ласкаву титулу и веома сам радостан. Нисам био превелики оптимиста и надао сам се да ћу ући у прва четири такмичара. Мојој срећи нема краја. Јаје је мокринско, а како га одабирам не бих да одам. Најважнији је звук које јаје производи, али и број пробаних јаја – истакао је видно узбуђен седамдесетогодишњи Радић, иначе правник у пензији.
Ништа мање узбудљиво није било ни у финалу јуниора. Светска шампионка у јуниорској конкуренцији освојио је седмогодишња Дуња Голић која је победила најмлађег учесника једногодишњег Ђорђа Лазића из Бијељине. Треће место заузео је Матија Зирамов.
-Мама и деда су одабрали победничко јаје, а мама Јелена га је офарбала. Ово је мој трећи пехар и веома волим да учествујем. Такмичићу се и наредних година – открила нам је Дуња.
У Мокрину, на Варошком тргу, као и сваке године окупио се велики број домаћина и гостију, а овом догађају присуствовали су и представници града на челу са градоначелником Николом Лукачем који је заједно са председником Савета МЗ Гораном Ристићем, уручио пехаре победницима.
-Сваке године они који посете Мокрин уживају у занимљивој манифестацији која промовише праве вредности заједништво, традицију, породицу. Месна заједница потруди се да организација буде одлична, а заједнички ћемо радити на томе да у наредним годинама привучемо још већи број посетилаца – рекао је Никола Лукач.
Горан Ристић додао је да је Мокрин за Ускрс центар света. Све манифестације које се организују имају за циљ промоцију Кикинде и Мокрина, али и да задрже младе људе на селу.
Такмичара је било око две стотине у обе категорије из окружења и других земаља, потврдио је главни судија Живица Терзић и то из Новог Сада, Меленаца, Угљевика, Бијељине, Кисељака, Торонта, Бечеја, Остојићева, Сремске Каменице, Италије, Суботице. Свако победничко јаје је пресечено и половину је појео судија, а половину победник.
-Јаје, да би учествовало у такмичењу мора да буде кокошије, да је фарбано и тврдо кувано. Некада је било других јаја, али и разне технике су примењиване да би се узео шампионски пехар. Сада тога нема, а оно што радује је да смо први пут имали такмичара из Италије и Зенице који немају везе са Мокрином – напоменуо је Терзић.
Светско првенство у туцању фарбаним ускршњим јајима, као и Васкршње свечаности организовала је Месна заједница Мокрин, уз подршку локалне самоуправе.
Већ три деценије Руско Село домаћин је дечије ускршње Туцанијаде. Такмичење у куцању фарбаним ускршњим јајима које се организује у улици Младена Стојановића окупило 115 малишана, истакао је Пеђа Танасић.
-Осим из Руског Села имали смо такмичаре из околних места, Кикинде, Вршца, али и других градова. Сваке године имамо све више малишана који су део наше традиционалне манифестације која се одржава 30. пут – каже Танасић.
Ове године прво место у категорији млађих такмичара припало је Огњену Врбљанцу, а код старијих је победница Јелена Танасић. За првопласиране су обезбеђене награде.
Рускоселско надметање почело је спонтано.
-Када сам био мали мој покојни отац и његови пријатељи окупили су, нас, децу из села и организовали Туцанијаду. Сада ми настављамо традицију и чувамо обичаје, а надамо се да ће и наша деца наследити нас – додао је Танасић.
Православни верници прослављају Васкрс, најрадоснији хришћански празник. У цркви светог Оца Николе служена је Васкршња литургија уз читање традиционалне празничне посланице патријарха и архијереја Српске православне цркве.
Поред великог броја верника, богослусужењу су присуствовали представници града на челу да градоначелником Николом Лукачем.
Литургији је присуствовао и народни посланик и шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов.
Васкрс је честитао и јереј Мирослав Бубало.
-Христос Васкрсе, овим најрадоснијим хришћанским поздравом, желим да честитам нашим суграђанима празник који слави победу над смрћу, слави рађање нове наде, а та нада се зове васкрсење. Сви се радујемо Васкрсу који у свима нама рађа наду– рекао је Бубало.
Градоначелник Лукач Кикинђанима је пожелео да у радости и весељу, у кругу породице прославе највећи хришћански празник.
-Славећи Исусово васкрсење славимо победу живота над смрћу. Све моје суграђане нека Христењу благослови и да се и у наредно периоду изборимо са свим изазовима. Симболи Васкрса даће нам нову енергију да пребродимо све недаће у будућности. Нека љубав према ближњима победи све – истакао је Никола Лукач.
Испред цркве чланови Позоришта „Лане“ и Канцеларије за младе делили су фарбана јаја. Чланице удружење жена за ову прилику офарбале су јаја која су дељена грађанима по изласку из цркве.
Јуче (субота) око 18 сати у делу Руског Села, које мештани зову Ново Село, наишао је облак из ког се сручила се велика количина падавина. Око педесетак литара кише пало је одједном. У три наврата, како сазнајемо од председника Савета Месне заједнице Душана Марјановића, пао је лед од најситнијег до величине јајета.
Највише штете нането је воћу и повртарским културама. Пластеници и стакленици у поменутом делу села претрпели су велику штету од тога да је најлон избушен и покидан до тога да су стакла полупана на стакленицима. На срећу, није евидентирано да је невреме оштетило црепове на кућама и саме стамбене објекте. Претпостављамо и да има штете на пољопривредним културама у делу атара од Руског села према Банатској Тополи, односно Банату. Овај део атара је и даље под водом. Већ је синоћ било позива наших мештана и све што можемо да урадимо да санирамо и помогнемо да се увлажи настала штета ми ћемо и учинити. Реаговала је и противградна одбрана, испаљене су ракете међутим невреме је одједном дошло, без икакве најаве, те претпостављам да је облак био велик и да ракете нису могле да га разбију на време – каже Марјановић.
Како сазнајемо у Метеоролошкој служби од маја па до касно у јесен није необично да се појаве градоносни облаци локалног карактера који доносе велику количину падавина на месту где се задрже. Они су праћени грмљавином, градом и олујним ветром.
Православни верници данас славе Ускрс, празник који Српска православна црква назива празником над празницима. То је најрадоснији хришћански празник који обележава Христово васкрснуће три дана након његове смрти на Голготи. Својим васкрсењем Исус је људима, како се верује, отворио пут у вечни живот.
Васкрс је дан радости и дружења међу људима, а посебну драж му дају офарбана и шарана јаја, као и други обичаји који се простиру код нас. На дан Христовог васкрсења са свих звоника православних храмова дуго звоне сва звона и најављују долазак великог празника. Породице са децом одлазе на васкршњу службу да би се након тога међусобно поздрављали речима „Христос васкрсе” и „Ваистину васкрсе”.
За Ускрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. Домаћин, по повратку из цркве, први узима једно фарбано јаје, а за њим сви укућани. Затим следи једна врста такмичења чије је јаје јаче. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.
Домаћица рано буди укућане да се умију водом. Рано се одлази у цркву, на јутрење и Васкршњу литургију, са собом се носе јаја, један део подели се по цркви, а други после богослужења комшијама, пријатељима, рођацима, пред црквом. Ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим јелима.
Андријана Гајин радила је тог јутра прву смену. Чим је стигла кући, она и њена деветогодишња ћерка Анђела маскирале су се у зеке, напуниле аутомобил слатким пакетима и кренуле да изненаде и обрадују малишане.
Ова медицинска сестра на Одељењу хемодијализе чланица је Фејсбук групе „Ми смо хумани Кикинда“ која, многи суграђани то знају, редовно, већ годинама, организује хуманитарне акције. Пожртвованост у добротворном раду препознала је и локална самоуправа, па је Андријана, 2022. године, добила Градско признање „Меланија Николић Гаичић“ за хуманитарни рад и исказано доброчинство. Са сталним и јаким поривом да помаже другима, Андријана, разуме се, није заспала на ловорикама. Акције ове групе су сталне, а последње прикупљање донација за ускршње даривање, јер су остали чланови били спречени, обавила је сама, иако све време прича у множини.
– Поновиле смо и акцију Групе, па су, уочи католичког и православног Ускрса, по три породице слабијег финансијског стања добиле све што им је потребно за обилну и укусну ускршњу трпезу: јаја, фарбе, буткицу, пиле, салату, сок, торту, слаткише за децу… – каже Андријана.
Иако сама одлази код људи који јој се јаве са вишком гардеробе, посуђа, украсних предмета, па затим, уколико је потребно, све то пере и припрема за продају, иако све то ради о сопственом трошку и у своје слободно време, иако сво време ради и брине о породици, мужу и двема ћеркицама, она стиже, када заврши све обавезе, да укључи „лајв“ и распрода, по врло симболичним ценама, све што је добила за те сврхе. И скромно каже: хумани су други.
– Има много хуманих људи, они дарују и купују, дају донације, и захвална сам им на томе. Ове године решиле смо да обрадујемо и децу која немају једног од родитеља, без обзира на то у каквој су финансијској ситуацији, хтеле смо да им улепшамо Ускрс, да их обрадујемо слаткишима. Имале смо на списку 14 деце која су, у највећем броју случајева, остала без мајке, једно оперисано и једно дете које је дијабетичар, за које смо правиле посебан пакетић, а слатке пакете добили су и браћа и сестре.
Новац је сакупљан у неколико продајних „лајвова“, али је било и анонимних донација, и бројних нових младих донатора, што је пријатно изненадило Андријану. Чини се да њена енергија и неодустајање од тога да стално и несебично помаже, инспирише друге.
– Правиле смо и наградне игре у којима редовно учествује више од 50 људи, а имале смо и донације у новцу – анонимних уплата било је, укупно, око 20 хиљада. Млади људи великог срца, ученици, чланови парламената средњих школа: „Милош Црњански“, Економско-трговинске школе и Гимназије, сакупили су у својим акцијама 38.500 динара и веома смо им захвалне на томе – набраја Андријана.
Тако је сакупљено око 70 хиљада динара за храну и слатке пакетиће у ускршњим акцијама. Уследила је куповина, тражило се где је јефтиније, а да би купила више киндер-јаја и чоколада, путовала је у Београд. За ово путовање, као и за све остале вожње у набавкама и поклањању, плаћа гориво из свог џепа. И чува све рачуне од куповина поклона како би, мирне савести, све то било коме и било када могла да покаже.
Своје ангажовање, време и труд, такође, не наплаћује. Зато је, тог четвртка, по повратку с посла, успела само да попије кафу, стави зечије уши Анђели и себи, нацрта им носиће и бркове и утовари у гепек већ припремљене пакете. Овога пута, помогла је, први пут и наша суграђанка на раду у иностранству, такође медицински радник, Ема Рица. Пошто су претходно провериле да ли су деца код куће, запутиле су се на 14 адреса. Успут су, на игралиштима, по улицама, свуда где су виделе децу, поклањале слаткише. Било је пуно радости тога дана, каже.
Слаткиши за децу на игралишту
Ипак, „зечићи“ су доживели мали пех. У повратку са једне од адреса, у крају који не познају довољно, ушли су у једносмерну улицу са погрешне стране и сада их очекује судија за прекршаје и казна између 10 и 20 хиљада динара.
Као и много пута до сада, у додели пакета породицама ван Кикинде помогла јој је сестра близнакиња Маријана, такође медицинска сестра, која живи у Иђошу и на располагању је увек када затреба, каже Андријана.
– У питању је наше одрастање, нисмо имале много тога, родитељи су нам били болесни, мајка је, када нас је родила, отишла у инвалидску пензију и мучила се да нам обезбеди све што нам треба. Зато смо се и школовале за медицинске сестре, зато и имамо потребу да помогнемо. Много пута помислим да не могу више, да ћу морати да одустанем, али када, као и овога пута, видим дечије осмехе и њихову срећу, морам да наставим даље – изговара полако Андријана, са кнедлом у грлу.
Андријана и њени људи не чине само колико могу, већ много више. Она види невољу, препознаје потребу, немаштину и тугу и не суди и не замера, већ се одмах покреће и помаже. Свакога дана, бар једној особи. И сви њени капацитети усмерени су ка томе да буде мање тужних, гладних и несрећних. Она је добар човек.
