Uskršnja izložba mokrinskih autora otvorena je u Galeriji Doma kulture u Mokrinu. Na izložbi, koju je organizovalo udruženje građana „Raša Popov“ su prikazane raznolike forme umetničkog izraza od ulja na platnu, umetničke fotografije do skulptura, dizajna, kao i stripova.
-Umetnost u Mokrinu nije samo izražavanje veštine, već i izraz duha, dodir muze, snage i istine. U umetnosti se ogleda ljubav prema zavičaju, životu, prema svemu što nas čini ljudima. Kroz radove koje sa ponosom izlažemo na ovoj izložbi provlači se nit koja nas povezuje sa korenom naše postojbine, sa svojom pričom i svojom sudbinom. Ova izložba nije samo galerija slika, fotografija, skulptura, dizajna ili stripova, ona nadrasta sve to i mnogo je više od toga. Ovo je izložba duše Mokrina, izložba njegovih snova, njegovih strahova, njegove radosti, ona zadire u pore njegove duše i otkriva nam suštinu Mokrina – istakao je predsednik UG „Raša Popov“ Živko Ugrenović.
I ovog Vaskrsa sve oči bile su uprte u Mokrin gde je održano 34. Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim jajima. Ovogodišnji pobednik je Dušan Radić iz Halmstada u Švedskoj koji je uspeo da odbrani titulu koju je stekao prošle godine. U finalu je bio bolji od Miloša Kovačića iz Mokrina. Treće mesto zauzeo je Ivan Prodanov.
-Rođen sam i odrastao u Mokrinu i ne propuštam Vaskres u rodnom selu. Redovno učestvujem u nadmetanju, a sada sam drugi put osvojio laskavu titulu i veoma sam radostan. Nisam bio preveliki optimista i nadao sam se da ću ući u prva četiri takmičara. Mojoj sreći nema kraja. Jaje je mokrinsko, a kako ga odabiram ne bih da odam. Najvažniji je zvuk koje jaje proizvodi, ali i broj probanih jaja – istakao je vidno uzbuđen sedamdesetogodišnji Radić, inače pravnik u penziji.
Ništa manje uzbudljivo nije bilo ni u finalu juniora. Svetska šampionka u juniorskoj konkurenciji osvojio je sedmogodišnja Dunja Golić koja je pobedila najmlađeg učesnika jednogodišnjeg Đorđa Lazića iz Bijeljine. Treće mesto zauzeo je Matija Ziramov.
-Mama i deda su odabrali pobedničko jaje, a mama Jelena ga je ofarbala. Ovo je moj treći pehar i veoma volim da učestvujem. Takmičiću se i narednih godina – otkrila nam je Dunja.
U Mokrinu, na Varoškom trgu, kao i svake godine okupio se veliki broj domaćina i gostiju, a ovom događaju prisustvovali su i predstavnici grada na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem koji je zajedno sa predsednikom Saveta MZ Goranom Ristićem, uručio pehare pobednicima.
-Svake godine oni koji posete Mokrin uživaju u zanimljivoj manifestaciji koja promoviše prave vrednosti zajedništvo, tradiciju, porodicu. Mesna zajednica potrudi se da organizacija bude odlična, a zajednički ćemo raditi na tome da u narednim godinama privučemo još veći broj posetilaca – rekao je Nikola Lukač.
Goran Ristić dodao je da je Mokrin za Uskrs centar sveta. Sve manifestacije koje se organizuju imaju za cilj promociju Kikinde i Mokrina, ali i da zadrže mlade ljude na selu.
Takmičara je bilo oko dve stotine u obe kategorije iz okruženja i drugih zemalja, potvrdio je glavni sudija Živica Terzić i to iz Novog Sada, Melenaca, Ugljevika, Bijeljine, Kiseljaka, Toronta, Bečeja, Ostojićeva, Sremske Kamenice, Italije, Subotice. Svako pobedničko jaje je presečeno i polovinu je pojeo sudija, a polovinu pobednik.
-Jaje, da bi učestvovalo u takmičenju mora da bude kokošije, da je farbano i tvrdo kuvano. Nekada je bilo drugih jaja, ali i razne tehnike su primenjivane da bi se uzeo šampionski pehar. Sada toga nema, a ono što raduje je da smo prvi put imali takmičara iz Italije i Zenice koji nemaju veze sa Mokrinom – napomenuo je Terzić.
Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim uskršnjim jajima, kao i Vaskršnje svečanosti organizovala je Mesna zajednica Mokrin, uz podršku lokalne samouprave.
Već tri decenije Rusko Selo domaćin je dečije uskršnje Tucanijade. Takmičenje u kucanju farbanim uskršnjim jajima koje se organizuje u ulici Mladena Stojanovića okupilo 115 mališana, istakao je Peđa Tanasić.
-Osim iz Ruskog Sela imali smo takmičare iz okolnih mesta, Kikinde, Vršca, ali i drugih gradova. Svake godine imamo sve više mališana koji su deo naše tradicionalne manifestacije koja se održava 30. put – kaže Tanasić.
Ove godine prvo mesto u kategoriji mlađih takmičara pripalo je Ognjenu Vrbljancu, a kod starijih je pobednica Jelena Tanasić. Za prvoplasirane su obezbeđene nagrade.
Ruskoselsko nadmetanje počelo je spontano.
-Kada sam bio mali moj pokojni otac i njegovi prijatelji okupili su, nas, decu iz sela i organizovali Tucanijadu. Sada mi nastavljamo tradiciju i čuvamo običaje, a nadamo se da će i naša deca naslediti nas – dodao je Tanasić.
Pravoslavni vernici proslavljaju Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik. U crkvi svetog Oca Nikole služena je Vaskršnja liturgija uz čitanje tradicionalne praznične poslanice patrijarha i arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Pored velikog broja vernika, bogoslusuženju su prisustvovali predstavnici grada na čelu da gradonačelnikom Nikolom Lukačem.
Liturgiji je prisustvovao i narodni poslanik i šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov.
Vaskrs je čestitao i jerej Miroslav Bubalo.
-Hristos Vaskrse, ovim najradosnijim hrišćanskim pozdravom, želim da čestitam našim sugrađanima praznik koji slavi pobedu nad smrću, slavi rađanje nove nade, a ta nada se zove vaskrsenje. Svi se radujemo Vaskrsu koji u svima nama rađa nadu– rekao je Bubalo.
Gradonačelnik Lukač Kikinđanima je poželeo da u radosti i veselju, u krugu porodice proslave najveći hrišćanski praznik.
-Slaveći Isusovo vaskrsenje slavimo pobedu života nad smrću. Sve moje sugrađane neka Hristenju blagoslovi i da se i u naredno periodu izborimo sa svim izazovima. Simboli Vaskrsa daće nam novu energiju da prebrodimo sve nedaće u budućnosti. Neka ljubav prema bližnjima pobedi sve – istakao je Nikola Lukač.
Ispred crkve članovi Pozorišta „Lane“ i Kancelarije za mlade delili su farbana jaja. Članice udruženje žena za ovu priliku ofarbale su jaja koja su deljena građanima po izlasku iz crkve.
Juče (subota) oko 18 sati u delu Ruskog Sela, koje meštani zovu Novo Selo, naišao je oblak iz kog se sručila se velika količina padavina. Oko pedesetak litara kiše palo je odjednom. U tri navrata, kako saznajemo od predsednika Saveta Mesne zajednice Dušana Marjanovića, pao je led od najsitnijeg do veličine jajeta.
Najviše štete naneto je voću i povrtarskim kulturama. Plastenici i staklenici u pomenutom delu sela pretrpeli su veliku štetu od toga da je najlon izbušen i pokidan do toga da su stakla polupana na staklenicima. Na sreću, nije evidentirano da je nevreme oštetilo crepove na kućama i same stambene objekte. Pretpostavljamo i da ima štete na poljoprivrednim kulturama u delu atara od Ruskog sela prema Banatskoj Topoli, odnosno Banatu. Ovaj deo atara je i dalje pod vodom. Već je sinoć bilo poziva naših meštana i sve što možemo da uradimo da saniramo i pomognemo da se uvlaži nastala šteta mi ćemo i učiniti. Reagovala je i protivgradna odbrana, ispaljene su rakete međutim nevreme je odjednom došlo, bez ikakve najave, te pretpostavljam da je oblak bio velik i da rakete nisu mogle da ga razbiju na vreme – kaže Marjanović.
Kako saznajemo u Meteorološkoj službi od maja pa do kasno u jesen nije neobično da se pojave gradonosni oblaci lokalnog karaktera koji donose veliku količinu padavina na mestu gde se zadrže. Oni su praćeni grmljavinom, gradom i olujnim vetrom.
Pravoslavni vernici danas slave Uskrs, praznik koji Srpska pravoslavna crkva naziva praznikom nad praznicima. To je najradosniji hrišćanski praznik koji obeležava Hristovo vaskrsnuće tri dana nakon njegove smrti na Golgoti. Svojim vaskrsenjem Isus je ljudima, kako se veruje, otvorio put u večni život.
Vaskrs je dan radosti i druženja među ljudima, a posebnu draž mu daju ofarbana i šarana jaja, kao i drugi običaji koji se prostiru kod nas. Na dan Hristovog vaskrsenja sa svih zvonika pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i najavljuju dolazak velikog praznika. Porodice sa decom odlaze na vaskršnju službu da bi se nakon toga međusobno pozdravljali rečima „Hristos vaskrse” i „Vaistinu vaskrse”.
Za Uskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. Domaćin, po povratku iz crkve, prvi uzima jedno farbano jaje, a za njim svi ukućani. Zatim sledi jedna vrsta takmičenja čije je jaje jače. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom. Rano se odlazi u crkvu, na jutrenje i Vaskršnju liturgiju, sa sobom se nose jaja, jedan deo podeli se po crkvi, a drugi posle bogosluženja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom. Ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim jelima.
Andrijana Gajin radila je tog jutra prvu smenu. Čim je stigla kući, ona i njena devetogodišnja ćerka Anđela maskirale su se u zeke, napunile automobil slatkim paketima i krenule da iznenade i obraduju mališane.
Ova medicinska sestra na Odeljenju hemodijalize članica je Fejsbuk grupe „Mi smo humani Kikinda“ koja, mnogi sugrađani to znaju, redovno, već godinama, organizuje humanitarne akcije. Požrtvovanost u dobrotvornom radu prepoznala je i lokalna samouprava, pa je Andrijana, 2022. godine, dobila Gradsko priznanje „Melanija Nikolić Gaičić“ za humanitarni rad i iskazano dobročinstvo. Sa stalnim i jakim porivom da pomaže drugima, Andrijana, razume se, nije zaspala na lovorikama. Akcije ove grupe su stalne, a poslednje prikupljanje donacija za uskršnje darivanje, jer su ostali članovi bili sprečeni, obavila je sama, iako sve vreme priča u množini.
– Ponovile smo i akciju Grupe, pa su, uoči katoličkog i pravoslavnog Uskrsa, po tri porodice slabijeg finansijskog stanja dobile sve što im je potrebno za obilnu i ukusnu uskršnju trpezu: jaja, farbe, butkicu, pile, salatu, sok, tortu, slatkiše za decu… – kaže Andrijana.
Iako sama odlazi kod ljudi koji joj se jave sa viškom garderobe, posuđa, ukrasnih predmeta, pa zatim, ukoliko je potrebno, sve to pere i priprema za prodaju, iako sve to radi o sopstvenom trošku i u svoje slobodno vreme, iako svo vreme radi i brine o porodici, mužu i dvema ćerkicama, ona stiže, kada završi sve obaveze, da uključi „lajv“ i rasproda, po vrlo simboličnim cenama, sve što je dobila za te svrhe. I skromno kaže: humani su drugi.
– Ima mnogo humanih ljudi, oni daruju i kupuju, daju donacije, i zahvalna sam im na tome. Ove godine rešile smo da obradujemo i decu koja nemaju jednog od roditelja, bez obzira na to u kakvoj su finansijskoj situaciji, htele smo da im ulepšamo Uskrs, da ih obradujemo slatkišima. Imale smo na spisku 14 dece koja su, u najvećem broju slučajeva, ostala bez majke, jedno operisano i jedno dete koje je dijabetičar, za koje smo pravile poseban paketić, a slatke pakete dobili su i braća i sestre.
Novac je sakupljan u nekoliko prodajnih „lajvova“, ali je bilo i anonimnih donacija, i brojnih novih mladih donatora, što je prijatno iznenadilo Andrijanu. Čini se da njena energija i neodustajanje od toga da stalno i nesebično pomaže, inspiriše druge.
– Pravile smo i nagradne igre u kojima redovno učestvuje više od 50 ljudi, a imale smo i donacije u novcu – anonimnih uplata bilo je, ukupno, oko 20 hiljada. Mladi ljudi velikog srca, učenici, članovi parlamenata srednjih škola: „Miloš Crnjanski“, Ekonomsko-trgovinske škole i Gimnazije, sakupili su u svojim akcijama 38.500 dinara i veoma smo im zahvalne na tome – nabraja Andrijana.
Tako je sakupljeno oko 70 hiljada dinara za hranu i slatke paketiće u uskršnjim akcijama. Usledila je kupovina, tražilo se gde je jeftinije, a da bi kupila više kinder-jaja i čokolada, putovala je u Beograd. Za ovo putovanje, kao i za sve ostale vožnje u nabavkama i poklanjanju, plaća gorivo iz svog džepa. I čuva sve račune od kupovina poklona kako bi, mirne savesti, sve to bilo kome i bilo kada mogla da pokaže.
Svoje angažovanje, vreme i trud, takođe, ne naplaćuje. Zato je, tog četvrtka, po povratku s posla, uspela samo da popije kafu, stavi zečije uši Anđeli i sebi, nacrta im nosiće i brkove i utovari u gepek već pripremljene pakete. Ovoga puta, pomogla je, prvi put i naša sugrađanka na radu u inostranstvu, takođe medicinski radnik, Ema Rica. Pošto su prethodno proverile da li su deca kod kuće, zaputile su se na 14 adresa. Usput su, na igralištima, po ulicama, svuda gde su videle decu, poklanjale slatkiše. Bilo je puno radosti toga dana, kaže.
Slatkiši za decu na igralištu
Ipak, „zečići“ su doživeli mali peh. U povratku sa jedne od adresa, u kraju koji ne poznaju dovoljno, ušli su u jednosmernu ulicu sa pogrešne strane i sada ih očekuje sudija za prekršaje i kazna između 10 i 20 hiljada dinara.
Kao i mnogo puta do sada, u dodeli paketa porodicama van Kikinde pomogla joj je sestra bliznakinja Marijana, takođe medicinska sestra, koja živi u Iđošu i na raspolaganju je uvek kada zatreba, kaže Andrijana.
– U pitanju je naše odrastanje, nismo imale mnogo toga, roditelji su nam bili bolesni, majka je, kada nas je rodila, otišla u invalidsku penziju i mučila se da nam obezbedi sve što nam treba. Zato smo se i školovale za medicinske sestre, zato i imamo potrebu da pomognemo. Mnogo puta pomislim da ne mogu više, da ću morati da odustanem, ali kada, kao i ovoga puta, vidim dečije osmehe i njihovu sreću, moram da nastavim dalje – izgovara polako Andrijana, sa knedlom u grlu.
Andrijana i njeni ljudi ne čine samo koliko mogu, već mnogo više. Ona vidi nevolju, prepoznaje potrebu, nemaštinu i tugu i ne sudi i ne zamera, već se odmah pokreće i pomaže. Svakoga dana, bar jednoj osobi. I svi njeni kapaciteti usmereni su ka tome da bude manje tužnih, gladnih i nesrećnih. Ona je dobar čovek.
