October 2023 | Page 22 of 26 | Kikindski portal

Osnovna škola „Milivoj Omorac” proslavila svoj dan

Jelena Trifunović October 6, 2023

Iđoška OŠ „Milivoj Omorac” proslavila je Dan škole organizovanjem prigodnog programa posvećenog Milivoju Omorcu, i radionica u kojima su učestvovali đaci i roditelji. Ovu obrazovnu ustanovu pohađa 122 učenika.

– Ova godina značajna nam je jer imamo mali porast broja đaka, devet ih je više nego prošle godine, a možemo i da se pohvalimo ulaganjima. Od Grada smo dobili 3,5 miliona za sanaciju podova, 400.000 dinara je uloženo u krečenje učionica i hodnika, stići će i nov nameštaj, očekujemo ga početkom naredne godine. Od resornog pokrajinskog sekretarijata smo dobili 3,5 miliona za sanaciju sanitarnih čvorova. U planu je izrada projekta za sanaciju fasade – rekao je Aleksandar Aćimov, direktor škole.

Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu čestitala je đacima i nastavnom kadru Dan škole.
– Drago mi je da sam danas ovde i da sam prisustvovala divnom programu koji je bio posvećen Milivoju Omorcu. Jedna od vrednosti za koje se borio je multikulturalnost, a ova škola jeste multikulturalna sredina. Drago mi je da su sa nama pokrajinska poslanica Jelena Jovanović i direktorica Kancelarije za inkluziju Roma Ljiljana Mihajlović- istakla je Mickovska.

U okviru Dečije nedelje, romska deca od drugog do osmog razreda dobijaju na poklon školski pribor.
– Jedini put izlaza iz začaranog kruga siromaštva je obrazovanje. Kikinda je lokalna samouprava sa najviše dece koja uče romski jezik kao izborni predmet sa elementima nacionalne kulture Roma što nam je važno za očuvanje kulture i identiteta – napomenula je Jelena Jovanović, pokrajinska poslanica.

Školski pribor dobiće između 200 i 250 đaka, precizirao je Željko Radu, koordinator za romska pitanja.
– Obrazovanje je najbolji put za integraciju u društvo, I to je uspeh ne samo romske zajednice već i većinskog društva sa kojim romska zajednica deli život. Ovo je deo implementacije Lokalnog akcionog plana usvojenog 2023. godine. Načelnik okruga Miroslav Dučić nam je obezbedio pernice, a Gradska uprava školski pribor. Prvaci su već dobili školski pribor – rekao je Radu.

Sportsko penjanje: Bratislav Krstonošić (16), član iđoškog Pentraksa, ima lepu perspektivu u ovom sportu

Dejan Panić October 6, 2023

Kikinđanin Bratislav Krstonošić, član iđoškog Sportskopenjačkog kluba Pentraks, na Prvenstvu Srbije u beogradskom Košutnjaku, osvojio je dve zlatne medalje i usto uzeo još i jedno srebro. Zlatom se okitio u konkurenciji juniora u obe discipline: brzinskom odnosno težinskom penjanju, a okušao se i sa seniorima i u toj konkurenciji stigao je do srebra u brzniskom penjanju dok mu je u težinskom izmaklo finale. Uspeh je ovo za momka koji je na takmičenje otišao redovnom autobusnom linijom, s rancem na leđima, bez pratnje trenera Laze Radivojca, koji je opravdano bio sprečen.

– Bratislav je kao šesnaestogodišnjak ostvario veliki uspeh u seniorskoj konkurenciji brzinskog penjanja, a i u težinskom bi verovatno stigao do finala, ali bilo je i stranih takmičara, Grka, Bugara i Severnih Makedonaca. Inače, imamo 10 članova u klubu, a za ovaj sport je potrebna najpre životna inteligencija, jer takmičar najpre mora mozgom da reši određenu situaciju kako će se penjati, a tek nakon toga dolaze do izražaja mišići i tu su napori ogromni – kaže Radivojac.

Krstonošić dodaje:

– Prezadovoljan sam rezultatima, a prijala mi je atmosfera na takmičenju. Sport je na severu Banata nepoznat, jer kod nas nema prirodnih stena, a inače je vrlo zahtevan i fizički i mentalno. Treniram nakon škole uveče, sat ili dva vremena. Zimi se više trenira, leti idemo na takmičenja, na prirodnu stenu.

384534592_3553478551556505_6090110696625917975_n

Lokalna samouprava podržava lokalna preduzeća

Aleksandra Djuran October 6, 2023

U ulici Kraljevića Marka broj 40 otvoren je deveti maloprodajni objekat „Zelenog dragostora“. Ovom događaju prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski. Vladimir Radovanović, vlasnik „Zelenog dragstora“ ističe da prodavnice otvaraju na zahtev građana.

-Zapošljavamo sedamdesetak radnika i cilj nam je da vrlo brzo dođemo do stotinu zaposlenih. Hvala lokalnoj samoupravi što nas podržava, a mi smo tu da pomognemo razvoju Grada – rekao je Radovanović.

Gradonačelnik Lukač istakao je da će on i njegov tim uvek podržati lokalna preduzeća i firme.

-Vladimir Radovanović je i društveno odgovoran. Više puta do sada pomogao je pojedince, ali i javne ustanove. Lokalne firme uvek ćemo podržati jer nam je želja da rastu i razvijaju se i upošljavaju što veći broj sugrađana – dodao je Lukač.

Đaci OŠ „Vuk Karadžić” darovali Dečije odeljenje bolnice

Jelena Trifunović October 6, 2023

U OŠ „Vuk Karadžić“ caruje drugarstvo!

Empatija i humanost, te dve najviše ljudske vrednosti koje su posle tragičnih događaja u maju ove godine dospele pod lupu javnosti, nisu napustili đačke klupe i srca dece koja pohađaju ovu obrazovno-vaspitnu ustanovu.

U okviru Dečije nedelje, koja pod sloganom „Veliko srce dece Srbije“ traje od 2. do 8. oktobra, danas su predstavnici ove škole uručili Dečijem odeljenju kikindske bolnice prigodne poklone: igračke, odeću, knjige i paket mlevenog „Plazma“ keksa.

Inicijativa za akciju potekla je od članova Đačkog parlamenta OŠ „Vuk Karadžić“, koji su uz pomoć svojih drugara prikupili sredstva za nabavku i kupovinu darova najmlađim pacijentima koji se leče u bolnici.

U ime te ustanove, na ovom izuzetno humanom gestu i poklonima zahvalile su specijalista neonatologije dr Biljana Plemić i glavna sestra Dečijeg odeljenja Milica Mitrašinović.Složile su se da igračke uvek dobro dođu, a da je pomoć u vidu hrane i odeće dragocena.

386437132_1278618736191357_3738280714879583012_n

Na Dan oslobođenja, 6. oktobar: Sa pijetetom se setili žrtava fašizma

Aleksandra Djuran October 6, 2023

Polaganjem venaca na spomenik Žrtvama fašizma u centru grada obeleženo je 79 godina od oslobođenja Kikinde u Drugom svetskom ratu. Počast poginulim borcima odali su predstavnici lokalne samouprave na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, ambasade Ruske Federacije , SUBNOR-a , Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, boračkih udruženja, političkih partija. Obraćajući se okupljenima gradonačelnik Lukač istakao je da je te 1944. godine, nakon godina nesreće, tuge i bola konačno došla sloboda.

-Građani Kikinde dali su svoj doprinos oslobođenju od fašističkog zla, boreći se na različite načine protiv okupatora i njihovih saradnika. Njihove žrtve nikada nećemo zaboravaiti, a njihova hrabrost mora da bude pouka svim naraštajima. Moramo se setiti i velike hrabrosti sovjetske armije koja je učestvovala u oslobođenju našeg grada. Naš odnos prema borcima može se videti i kroz rekonstrukciju i očuvanje spomenika Žrtvama fašizma, ali i drugih spomen obeležja koji je obavljen u prethodnom periodu – naveo je Lukač.

Kikinda je oslobođena 6. oktobra 1944. godine kada su trupe Sovjetske crvene armije zajedno sa Velikokikindskim partizanskim odredom nakon trosatne borbe sa nemačkom artiljerijom na ulazu u grad izvojevale pobedu. Skupu je prisustvovao i Jovo Barošvevčić , predsednik SUBNOR-a Vojvodine i potpredsednik SUBNOR-a Srbije.

-Ovo je veliki dan za Kikindu jer je pre 79 godina stigla sloboda. Vaš grad dao je ogroman doprinos u Drugom svetskom ratu jer je od samog početka učestvovao u oslobođenju zemlje protiv okupatora. Danas odajemo počast svim žrtvama rata – naveo je Baroševčić.

Savetnik u Vladi Srbije general Milorad Stupar rekao je da je važno da se kod dece neguje kultura sećanja.

-Važno je da se sećamo onih koji su nam dali slobodu i mi u Kikindi ne zaboravljamo one koji su poginuli braneći je. Srpski narod ceni svoju slobodu i nikada nije niti će ugrožavati slobodu drugih naroda. Oduvek smo nudili ruku suživota i to činimo i danas. Ceneći našu slobodu, cenimo i slobodu drugih naroda – precizirao je Stupar.

Crvena armija je, 6. oktobra 1944. godine, u snažnom udaru razbila ostatke nemačkih jedinica koji su bili prisutni u Kikindi. Sa 35 tenkova ušli su u naš grad, a u oslobođenju su učestvovali partizani Severnobanatskog odreda. Mladen Bogdan, predsednik Skupštine Grada napomenuo je da je u savremenoj kikindskoj istoriji 6. oktobar je jedan od najznačajnijih datuma i da je predstavljao novo poglavlje u istoriji Grada.

-Velike žrtve podnete su da bi naš grad, ali i čitava zemlja bili slobodni. Svih onih koji su dali najdrogacenije, svoj život, mi ćemo se sećati sa pijetetom. I danas svi zajedno, predstavnici republičke, pokrajinske i lokalne vlasti, šaljemo poruku iz Kikinde da nam je i danas, kao i tada, potrebno zajedništvo i sabornost – dodao je Bogdan.

U Drugom svetskom ratu život je izgubilo 648 Kikinđana. Povodom ovog datuma u Velikom parku otvorena je i izložba specijalnih jedinica policije.

Izložba u autobusu o životu Petefi Šandora

Igor Crnogorac October 6, 2023

Putujuća izložba o Petefi Šandoru, velikom mađarskom pesniku i jednom od vođa nacionalnog pokreta, proteklog vikenda stigla je u Kikindu.

– Slikama, crtežima i tekstom, kao i slagalicama i mapama, na interaktivan način prikazan je Petefijev životni put iz nove perspektive – njegova ličnost i stvaralaštvo, sa akcentom na interesantne događaje iz njegovog života, na odnos sa ocem, na primer. Postavka je veoma zanimljiva i upravo interaktivan sadržaj posebno je interesantan đacima koji su, u najvećem broju, i posetili izložbu. Cilj je da se, u godini kada se obeležava 200 godina od rođenja Petefi Šandora, njegovo delo predstavi što većem broju ljudi, posebno u manjim mestima, u kojima nema mnogo prilika za ovakve sadržaje – rekla je Melita Gombar, članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.

Izložba je besplatna i krenula iz Budimpešte pre godinu dana. Kikinda je bila 220. mesto u kojoj je prikazana. Do sada je imala 60 hiljada posetilaca u Mađarskoj i u pograničnim delovima Rumunije i Srbije. U našem gradu autobus sa izložbom bio je postavljen na gradskom trgu imao je oko 300 posetilaca, uglavnom đaka iz osnovnih škola „Feješ Klara“ i „Mora Karolj“ iz Sajana.

Organizator izložbe u našoj zemlji je Vojvođanski mađarski obrazovni, istraživački i kulturni centar u Subotici. Pored Melite Gombar, postavku su obišli i predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, Zoltan Tot, i članica Saveta mađarske nacionalne manjine, Ramona Tot.

Petefi Šandor smatra se najtalentovanijim i najboljim mađarskim lirskim pesnikom 19. veka. Kao vodeći pesnik mađarskog romantizma, najzaslužniji je da je mađarska poezija poznata u svetu. Iako je stradao veoma mlad, ostavio je značajno književno delo. Oduševljen njegovim pisanjem, Jovan Jovanović Zmaj je na srpski jezik preveo i prepevao dvadesetak Petefijevih pesama. Danas most u Budimpešti nosi njegovo ime.

Kikinda nastupa na najvećem sajmu investicija u Evropi

Igor Crnogorac October 5, 2023

Kao deo delegacije Razvojne agencije Vojvodine, Grad Kikinda, sa još pet gradova pokrajine, učestvuje na jednom od najvećih evropskih sajmova investicija, „Expo Real“-u u Minhenu.

Na ovogodišnjoj manifestaciji u centru Bavarske, na više od 54 hiljada kvadrata, nastupa 2.199 izlagača iz tridesetak država sveta.

Dominantni su izlagači iz Nemačke koji predstavljaju svoje pokrajine i ekonomske regione, a značajan je i nastup predstavnika Austrije, Švajcarske, Holandije, Italije, Francuske, Španije, Velike Britanije i drugih država Evrope.

Od investitora sa prostora bivše Jugoslavije izlažu regije iz Slovenije i Hrvatske. Republiku Srbiju promovišu vojvođanski gradovi: Novi Sad, Subotica, Sremska Mitrovica, Sombor, Zrenjanin i Kikinda, koji nude industrijske zone, naučne parkove i traže investitore za izgradnju stanova i smeštajnih kapaciteta.

Grad Kikinda nastupa sa ponudom za industrijske parcele koje su u režimu slobodne carinske zone: Podzona 1 Nove industrijske zone, kao i Industrijska zona „Rasadnik“. Ponuđene su i različite brownfield lokacije i traže se potencijalni ulagači za izgradnju hotela i SPA&Wellness centra u kompleksu Starog jezera.

Investiciona ponuda Grada Kikinde našla se u društvu akvizicija velikih centara, poput nemačkih metropola Minhena, Berlina, Hamburga, Kelna, zatim evropskih gradova Budimpešte, Varšave, Barselone, Amsterdama, Praga, Dablina…

Fokus brojnih sesija na „Expo Realu“ je na racionalnoj potrošnji energije i dekarbonizaciji, što je posebno važno velikim ulagačima u različitim sektorima – industrijskim, hotelijerskim i stambenim.

Primetna je blaga uzdržanost i veći oprez potencijalnih investitora i očigledno je da geopolitičke prilike na istoku Evrope imaju dominantan uticaj na nove investicije.

KD „Adi Endre“ iz Sajana proslavilo 75 godina rada na očuvanju tradicije

Igor Crnogorac October 5, 2023

Izložbom koja prikazuje istorijat očuvanja tradicije i kulturne baštine, Kulturno društvo „Adi Endre“ otvorilo je, proteklog vikenda, u Domu kulture u Sajanu, proslavu 75 godina postojanja i rada.

Pored članova Kulturnog društva i dece iz OŠ „Mora Karolj“, nastupio je orkestar citri iz Telečke i gosti iz Arpadhaloma iz Mađarske, pobratimskog mesta.

– Dodelili smo zahvalnice civilnim organizacijama, Gradskoj upravi, koju su predstavljali Melita Gombar, članica Gradskog veća i Šandor Talpai, pomoćnik gradonačelnika, kao i svim zaslužnim članovima i učesnicima programa. Gosti su, kao i prilikom svakog jubileja, dobili bilten sa fotografijama koje prikazuju aktivnosti Društva u proteklih pet godina – kaže Šara Benjocki, predsednica Društva.

Svečanu zdravicu održali su predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, Zoltan Tot, i Balint Juhas, predsednik Izvršnog odbora Saveza Vojvođanskih Mađara.

Kulturno društvo „Adi Endre“ ima oko sto članova, od najmlađeg uzrasta, koji su aktivni u folklornoj, gastro i sekciji za očuvanje tradicije. Upravo zbog svog predanog rada na negovanju mađarske kulturne baštine, Društvo je u Budimpešti nagrađeno priznanjem „Kaloš Zoltan“ za Mađare van granica.

U Društvu se već pripremaju za aktivnosti povodom Mikulaša i Božića i očekuju početak rada sekcije sviranja na citri, kaže Šara Benjocki.

Adi Endre, čije ime nosi ovo kulturno drušvo, najznačajniji je stvaralac u modernom mađarskom pesništvu. Bio je potomak stare plemićke porodice iz Erdelja, pravnik i novinar, i veliki patriota. Voleo je svoju zemlju i celu Evropu. Svoje pesme je posvećivao slobodi, jednakosti, veri. Smatra se da, osim Šandora Petefija, nema premca. Prevodili su ga Danilo Kiš i Miroslav Krleža.

Humanitarna likovna kolonija Centra za stručno usavršavanje

Aleksandra Djuran October 5, 2023

Centar za stručno usavršavanje domaćin je Likovnoj koloniji koja se organizuje drugi put u prostoru ove ustanove. Milovan Penkov, magistar vajarstva i slikarstva iz Niša jedan je od učesnika kolonije.

-U Kikindi sam bio na koloniji u Gerontološkom centru i drago mi je što sam posle desetak godina ponovo u vašem gradu. Planiram da ostavim tri do četiri dela čija prodaja će pomoći nekom – kazao je Penkov.

Cilj je promocija Kikinde, a kolonija je humanitarna, istakao je direktor Centra za stručno usavršavanje Dejan Karanović.

-Prva likovna kolonija održana je 2019. godine, nakon čega je usledila korona i nismo mogli da je organizujemo. Okupili smo 25 slikara koji će stvarati u prelepom ambijentu naučnog parka. Naši gosti imaće priliku da posete i znamenitosti Kikinde, Muzej „Teru“ i Suvaču i još bolje upoznaju naš grad. Nastala dela prodavaće se na javnoj aukciji, a novac će biti usmeren ili zdravstvenim ustanovima ili pojedincima kojima bude neophodan – pojasnio je Karanović.

Slikare je posetila Valentina Mickovski, članica Gradskog veća.

-Likovna kolonija u Centru za stručno usavršavanje okupila je slikare iz naše sredine, ali i drugih mesta Srbije. Ovo će biti prilika da upoznaju Kikindu, ali i da pokažu humanost jer će se sredstva od prodaje slika donirati onome kome su najpotrebnija. Pozdravljam ovu inicijativu – rekla je Valentina Mickovski.

Kolonija traje do nedelje.

384501940_855719729158674_3565428808531970432_n

Svečanom sednicom i polaganjem venaca Ruskoselci obeležili Dan sela

Aleksandra Djuran October 5, 2023

Predstavnici Grada, Saveta Mesne zajednice i SUBNOR-a polaganjem venaca na spomenik žrtvama fašizma u centru Ruskog Sela obeležili su Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Sve žrtve rata zaslužuju počast jer su poginule braneći slobodu, istakli su obraćajući se okupljenima Savo Orelj, predsednik SUBNOR-a i general Milorad Stupar, savetnik u Vladi Srbije i predsednik Udruženja srpskih ratnika.

Održana je i svečana sednica na kojoj je predsednik Saveta MZ Rusko Selo Dušan Marjanović govorio o investicijama koje su urađene u ovom mestu.

-Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu odobrio je pet miliona dinara, a Grad Kikinda 7,5 miliona dinara sa kojima smo potpuno rekonstruisali objekte na stadionu FK „Crvena zvezda“ koji su svečano otvoreni za slavu sela. Adaptiran je prostor Doma kulture i posle 30 godina u renoviranim prostorijama ponovo imamo seosku biblioteku. Asfaltirano je 900 metara Njegoševe ulice, a uz proširenje bankina dobili smo odličan put. Za najkasnije 15 dana počeće izgradnja parkinga na četiri lokacije: kod pravoslavnog groblja, ispred katoličke crkve, ispred ambulante Doma zdravlja i u dvorištu Omladinske sale. Očekuje nas i čišćenje divlje deponije. Do kraja godine nastavićemo i radove na seoskom parku površine 2,5 hektara u centru sela – obrazložio je Marjanović.

Svečanosti je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima koji je istakao da svako naseljeno mesto u lokalnoj samoupravi ima kvalitetenog partnera.

-Ruskoselci znaju da cene slobodu i dostojanstveno obeležavaju sve važne datume u mestu. Drago mi je što je obeležavanju prisustvovao veliki broj meštana, posebno mladih, kojima treba da prenesemo osećaj privrženosti svojoj državi i narodu. Rusko Selo može da računa na gradsku upravu, da zajednički radimo na poboljšanju kvaliteta života u ovoj mesnoj zajednici – istakao je Lukač.

Ovo je bila prilika da se Rusko Selo oduži najzaslužnijim pojedincima i kolektivima. Petooktobarsku povelju dobio je Milan Kovačević, vlasnik firme „Stovarište Kovačević“ koja je pokazala društvenu odgovornost.

-Čast mi je što je prepoznato naše zalaganje da Rusko Selo bude još lepše i bolje mesto. Uvek se odazivamo svim akcijama, a pomažemo i sportistima, talentovanim đacima, ali i organizovanje manifestacija. Firma je osnovana pre sedam godina i naša želja je da se selo razvija, da mladi ostaju na selu i da selo živi – rekao je Milan Kovačević.

Lazo Dragić i Branislav Berbakov zahvalnice su dobili za društveno koristan rad, ali i angažovanost kada je neophodno animirati meštane da se pomogne.

-Pokrenuo sam inicijativu da se uredi pravoslavno groblje koje je u lošem stanju. Nema staza i ne može se prići pojedinim grobovima, nije bilo kolica za prevoz pokojnika i cveća. Kolica su napravljena, a prikupljena su i sredstva za izlivanje dela staze duge 88 metara – saznajemo od Dragića.

U Drugom svetskom ratu život je izgubilo 77 Ruskoselaca , a mesto je oslobođeno 1944. godine.

Month: October 2023