Оцтобер 2023 | Паге 22 оф 26 | Кикиндски портал

Основна школа „Миливој Оморац” прославила свој дан

Jelena Trifunović Оцтобер 6, 2023

Иђошка ОШ „Миливој Оморац” прославила је Дан школе организовањем пригодног програма посвећеног Миливоју Оморцу, и радионица у којима су учествовали ђаци и родитељи. Ову образовну установу похађа 122 ученика.

– Ова година значајна нам је јер имамо мали пораст броја ђака, девет их је више него прошле године, а можемо и да се похвалимо улагањима. Од Града смо добили 3,5 милиона за санацију подова, 400.000 динара је уложено у кречење учионица и ходника, стићи ће и нов намештај, очекујемо га почетком наредне године. Од ресорног покрајинског секретаријата смо добили 3,5 милиона за санацију санитарних чворова. У плану је израда пројекта за санацију фасаде – рекао је Александар Аћимов, директор школе.

Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за образовање и културу честитала је ђацима и наставном кадру Дан школе.
– Драго ми је да сам данас овде и да сам присуствовала дивном програму који је био посвећен Миливоју Оморцу. Једна од вредности за које се борио је мултикултуралност, а ова школа јесте мултикултурална средина. Драго ми је да су са нама покрајинска посланица Јелена Јовановић и директорица Канцеларије за инклузију Рома Љиљана Михајловић- истакла је Мицковска.

У оквиру Дечије недеље, ромска деца од другог до осмог разреда добијају на поклон школски прибор.
– Једини пут излаза из зачараног круга сиромаштва је образовање. Кикинда је локална самоуправа са највише деце која уче ромски језик као изборни предмет са елементима националне културе Рома што нам је важно за очување културе и идентитета – напоменула је Јелена Јовановић, покрајинска посланица.

Школски прибор добиће између 200 и 250 ђака, прецизирао је Жељко Раду, координатор за ромска питања.
– Образовање је најбољи пут за интеграцију у друштво, И то је успех не само ромске заједнице већ и већинског друштва са којим ромска заједница дели живот. Ово је део имплементације Локалног акционог плана усвојеног 2023. године. Начелник округа Мирослав Дучић нам је обезбедио пернице, а Градска управа школски прибор. Прваци су већ добили школски прибор – рекао је Раду.

Спортско пењање: Братислав Крстоношић (16), члан иђошког Пентракса, има лепу перспективу у овом спорту

Dejan Panić Оцтобер 6, 2023

Кикинђанин Братислав Крстоношић, члан иђошког Спортскопењачког клуба Пентракс, на Првенству Србије у београдском Кошутњаку, освојио је две златне медаље и усто узео још и једно сребро. Златом се окитио у конкуренцији јуниора у обе дисциплине: брзинском односно тежинском пењању, а окушао се и са сениорима и у тој конкуренцији стигао је до сребра у брзниском пењању док му је у тежинском измакло финале. Успех је ово за момка који је на такмичење отишао редовном аутобусном линијом, с ранцем на леђима, без пратње тренера Лазе Радивојца, који је оправдано био спречен.

– Братислав је као шеснаестогодишњак остварио велики успех у сениорској конкуренцији брзинског пењања, а и у тежинском би вероватно стигао до финала, али било је и страних такмичара, Грка, Бугара и Северних Македонаца. Иначе, имамо 10 чланова у клубу, а за овај спорт је потребна најпре животна интелигенција, јер такмичар најпре мора мозгом да реши одређену ситуацију како ће се пењати, а тек након тога долазе до изражаја мишићи и ту су напори огромни – каже Радивојац.

Крстоношић додаје:

– Презадовољан сам резултатима, а пријала ми је атмосфера на такмичењу. Спорт је на северу Баната непознат, јер код нас нема природних стена, а иначе је врло захтеван и физички и ментално. Тренирам након школе увече, сат или два времена. Зими се више тренира, лети идемо на такмичења, на природну стену.

384534592_3553478551556505_6090110696625917975_н

Локална самоуправа подржава локална предузећа

Aleksandra Djuran Оцтобер 6, 2023

У улици Краљевића Марка број 40 отворен је девети малопродајни објекат „Зеленог драгостора“. Овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач и његова заменица Дијана Јакшић Киурски. Владимир Радовановић, власник „Зеленог драгстора“ истиче да продавнице отварају на захтев грађана.

-Запошљавамо седамдесетак радника и циљ нам је да врло брзо дођемо до стотину запослених. Хвала локалној самоуправи што нас подржава, а ми смо ту да помогнемо развоју Града – рекао је Радовановић.

Градоначелник Лукач истакао је да ће он и његов тим увек подржати локална предузећа и фирме.

-Владимир Радовановић је и друштвено одговоран. Више пута до сада помогао је појединце, али и јавне установе. Локалне фирме увек ћемо подржати јер нам је жеља да расту и развијају се и упошљавају што већи број суграђана – додао је Лукач.

Ђаци ОШ „Вук Караџић” даровали Дечије одељење болнице

Jelena Trifunović Оцтобер 6, 2023

У ОШ „Вук Караџић“ царује другарство!

Емпатија и хуманост, те две највише људске вредности које су после трагичних догађаја у мају ове године доспеле под лупу јавности, нису напустили ђачке клупе и срца деце која похађају ову образовно-васпитну установу.

У оквиру Дечије недеље, која под слоганом „Велико срце деце Србије“ траје од 2. до 8. октобра, данас су представници ове школе уручили Дечијем одељењу кикиндске болнице пригодне поклоне: играчке, одећу, књиге и пакет млевеног „Плазма“ кекса.

Иницијатива за акцију потекла је од чланова Ђачког парламента ОШ „Вук Караџић“, који су уз помоћ својих другара прикупили средства за набавку и куповину дарова најмлађим пацијентима који се лече у болници.

У име те установе, на овом изузетно хуманом гесту и поклонима захвалиле су специјалиста неонатологије др Биљана Племић и главна сестра Дечијег одељења Милица Митрашиновић.Сложиле су се да играчке увек добро дођу, а да је помоћ у виду хране и одеће драгоцена.

386437132_1278618736191357_3738280714879583012_н

На Дан ослобођења, 6. октобар: Са пијететом се сетили жртава фашизма

Aleksandra Djuran Оцтобер 6, 2023

Полагањем венаца на споменик Жртвама фашизма у центру града обележено је 79 година од ослобођења Кикинде у Другом светском рату. Почаст погинулим борцима одали су представници локалне самоуправе на челу са градоначелником Николом Лукачем, амбасаде Руске Федерације , СУБНОР-а , Војске Србије и Министарства одбране, борачких удружења, политичких партија. Обраћајући се окупљенима градоначелник Лукач истакао је да је те 1944. године, након година несреће, туге и бола коначно дошла слобода.

-Грађани Кикинде дали су свој допринос ослобођењу од фашистичког зла, борећи се на различите начине против окупатора и њихових сарадника. Њихове жртве никада нећемо забораваити, а њихова храброст мора да буде поука свим нараштајима. Морамо се сетити и велике храбрости совјетске армије која је учествовала у ослобођењу нашег града. Наш однос према борцима може се видети и кроз реконструкцију и очување споменика Жртвама фашизма, али и других спомен обележја који је обављен у претходном периоду – навео је Лукач.

Кикинда је ослобођена 6. октобра 1944. године када су трупе Совјетске црвене армије заједно са Великокикиндским партизанским одредом након тросатне борбе са немачком артиљеријом на улазу у град извојевале победу. Скупу је присуствовао и Јово Барошвевчић , председник СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије.

-Ово је велики дан за Кикинду јер је пре 79 година стигла слобода. Ваш град дао је огроман допринос у Другом светском рату јер је од самог почетка учествовао у ослобођењу земље против окупатора. Данас одајемо почаст свим жртвама рата – навео је Барошевчић.

Саветник у Влади Србије генерал Милорад Ступар рекао је да је важно да се код деце негује култура сећања.

-Важно је да се сећамо оних који су нам дали слободу и ми у Кикинди не заборављамо оне који су погинули бранећи је. Српски народ цени своју слободу и никада није нити ће угрожавати слободу других народа. Одувек смо нудили руку суживота и то чинимо и данас. Ценећи нашу слободу, ценимо и слободу других народа – прецизирао је Ступар.

Црвена армија је, 6. октобра 1944. године, у снажном удару разбила остатке немачких јединица који су били присутни у Кикинди. Са 35 тенкова ушли су у наш град, а у ослобођењу су учествовали партизани Севернобанатског одреда. Младен Богдан, председник Скупштине Града напоменуо је да је у савременој кикиндској историји 6. октобар је један од најзначајнијих датума и да је представљао ново поглавље у историји Града.

-Велике жртве поднете су да би наш град, али и читава земља били слободни. Свих оних који су дали најдрогаценије, свој живот, ми ћемо се сећати са пијететом. И данас сви заједно, представници републичке, покрајинске и локалне власти, шаљемо поруку из Кикинде да нам је и данас, као и тада, потребно заједништво и саборност – додао је Богдан.

У Другом светском рату живот је изгубило 648 Кикинђана. Поводом овог датума у Великом парку отворена је и изложба специјалних јединица полиције.

Изложба у аутобусу о животу Петефи Шандора

Igor Crnogorac Оцтобер 6, 2023

Путујућа изложба о Петефи Шандору, великом мађарском песнику и једном од вођа националног покрета, протеклог викенда стигла је у Кикинду.

– Сликама, цртежима и текстом, као и слагалицама и мапама, на интерактиван начин приказан је Петефијев животни пут из нове перспективе – његова личност и стваралаштво, са акцентом на интересантне догађаје из његовог живота, на однос са оцем, на пример. Поставка је веома занимљива и управо интерактиван садржај посебно је интересантан ђацима који су, у највећем броју, и посетили изложбу. Циљ је да се, у години када се обележава 200 година од рођења Петефи Шандора, његово дело представи што већем броју људи, посебно у мањим местима, у којима нема много прилика за овакве садржаје – рекла је Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

Изложба је бесплатна и кренула из Будимпеште пре годину дана. Кикинда је била 220. место у којој је приказана. До сада је имала 60 хиљада посетилаца у Мађарској и у пограничним деловима Румуније и Србије. У нашем граду аутобус са изложбом био је постављен на градском тргу имао је око 300 посетилаца, углавном ђака из основних школа „Фејеш Клара“ и „Мора Карољ“ из Сајана.

Организатор изложбе у нашој земљи је Војвођански мађарски образовни, истраживачки и културни центар у Суботици. Поред Мелите Гомбар, поставку су обишли и председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот, и чланица Савета мађарске националне мањине, Рамона Тот.

Петефи Шандор сматра се најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником 19. века. Као водећи песник мађарског романтизма, најзаслужнији је да је мађарска поезија позната у свету. Иако је страдао веома млад, оставио је значајно књижевно дело. Одушевљен његовим писањем, Јован Јовановић Змај је на српски језик превео и препевао двадесетак Петефијевих песама. Данас мост у Будимпешти носи његово име.

Кикинда наступа на највећем сајму инвестиција у Европи

Igor Crnogorac Оцтобер 5, 2023

Као део делегације Развојне агенције Војводине, Град Кикинда, са још пет градова покрајине, учествује на једном од највећих европских сајмова инвестиција, „Еxпо Реал“-у у Минхену.

На овогодишњој манифестацији у центру Баварске, на више од 54 хиљада квадрата, наступа 2.199 излагача из тридесетак држава света.

Доминантни су излагачи из Немачке који представљају своје покрајине и економске регионе, а значајан је и наступ представника Аустрије, Швајцарске, Холандије, Италије, Француске, Шпаније, Велике Британије и других држава Европе.

Од инвеститора са простора бивше Југославије излажу регије из Словеније и Хрватске. Републику Србију промовишу војвођански градови: Нови Сад, Суботица, Сремска Митровица, Сомбор, Зрењанин и Кикинда, који нуде индустријске зоне, научне паркове и траже инвеститоре за изградњу станова и смештајних капацитета.

Град Кикинда наступа са понудом за индустријске парцеле које су у режиму слободне царинске зоне: Подзона 1 Нове индустријске зоне, као и Индустријска зона „Расадник“. Понуђене су и различите броwнфиелд локације и траже се потенцијални улагачи за изградњу хотела и СПА&Wеллнесс центра у комплексу Старог језера.

Инвестициона понуда Града Кикинде нашла се у друштву аквизиција великих центара, попут немачких метропола Минхена, Берлина, Хамбурга, Келна, затим европских градова Будимпеште, Варшаве, Барселоне, Амстердама, Прага, Даблина…

Фокус бројних сесија на „Еxпо Реалу“ је на рационалној потрошњи енергије и декарбонизацији, што је посебно важно великим улагачима у различитим секторима – индустријским, хотелијерским и стамбеним.

Приметна је блага уздржаност и већи опрез потенцијалних инвеститора и очигледно је да геополитичке прилике на истоку Европе имају доминантан утицај на нове инвестиције.

КД „Ади Ендре“ из Сајана прославило 75 година рада на очувању традиције

Igor Crnogorac Оцтобер 5, 2023

Изложбом која приказује историјат очувања традиције и културне баштине, Културно друштво „Ади Ендре“ отворило је, протеклог викенда, у Дому културе у Сајану, прославу 75 година постојања и рада.

Поред чланова Културног друштва и деце из ОШ „Мора Карољ“, наступио је оркестар цитри из Телечке и гости из Арпадхалома из Мађарске, побратимског места.

– Доделили смо захвалнице цивилним организацијама, Градској управи, коју су представљали Мелита Гомбар, чланица Градског већа и Шандор Талпаи, помоћник градоначелника, као и свим заслужним члановима и учесницима програма. Гости су, као и приликом сваког јубилеја, добили билтен са фотографијама које приказују активности Друштва у протеклих пет година – каже Шара Бењоцки, председница Друштва.

Свечану здравицу одржали су председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот, и Балинт Јухас, председник Извршног одбора Савеза Војвођанских Мађара.

Културно друштво „Ади Ендре“ има око сто чланова, од најмлађег узраста, који су активни у фолклорној, гастро и секцији за очување традиције. Управо због свог преданог рада на неговању мађарске културне баштине, Друштво је у Будимпешти награђено признањем „Калош Золтан“ за Мађаре ван граница.

У Друштву се већ припремају за активности поводом Микулаша и Божића и очекују почетак рада секције свирања на цитри, каже Шара Бењоцки.

Ади Ендре, чије име носи ово културно друшво, најзначајнији је стваралац у модерном мађарском песништву. Био је потомак старе племићке породице из Ердеља, правник и новинар, и велики патриота. Волео је своју земљу и целу Европу. Своје песме је посвећивао слободи, једнакости, вери. Сматра се да, осим Шандора Петефија, нема премца. Преводили су га Данило Киш и Мирослав Крлежа.

Хуманитарна ликовна колонија Центра за стручно усавршавање

Aleksandra Djuran Оцтобер 5, 2023

Центар за стручно усавршавање домаћин је Ликовној колонији која се организује други пут у простору ове установе. Милован Пенков, магистар вајарства и сликарства из Ниша један је од учесника колоније.

-У Кикинди сам био на колонији у Геронтолошком центру и драго ми је што сам после десетак година поново у вашем граду. Планирам да оставим три до четири дела чија продаја ће помоћи неком – казао је Пенков.

Циљ је промоција Кикинде, а колонија је хуманитарна, истакао је директор Центра за стручно усавршавање Дејан Карановић.

-Прва ликовна колонија одржана је 2019. године, након чега је уследила корона и нисмо могли да је организујемо. Окупили смо 25 сликара који ће стварати у прелепом амбијенту научног парка. Наши гости имаће прилику да посете и знаменитости Кикинде, Музеј „Теру“ и Сувачу и још боље упознају наш град. Настала дела продаваће се на јавној аукцији, а новац ће бити усмерен или здравственим установима или појединцима којима буде неопходан – појаснио је Карановић.

Сликаре је посетила Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Ликовна колонија у Центру за стручно усавршавање окупила је сликаре из наше средине, али и других места Србије. Ово ће бити прилика да упознају Кикинду, али и да покажу хуманост јер ће се средства од продаје слика донирати ономе коме су најпотребнија. Поздрављам ову иницијативу – рекла је Валентина Мицковски.

Колонија траје до недеље.

384501940_855719729158674_3565428808531970432_н

Свечаном седницом и полагањем венаца Рускоселци обележили Дан села

Aleksandra Djuran Оцтобер 5, 2023

Представници Града, Савета Месне заједнице и СУБНОР-а полагањем венаца на споменик жртвама фашизма у центру Руског Села обележили су Дан ослобођења у Другом светском рату. Све жртве рата заслужују почаст јер су погинуле бранећи слободу, истакли су обраћајући се окупљенима Саво Орељ, председник СУБНОР-а и генерал Милорад Ступар, саветник у Влади Србије и председник Удружења српских ратника.

Одржана је и свечана седница на којој је председник Савета МЗ Руско Село Душан Марјановић говорио о инвестицијама које су урађене у овом месту.

-Покрајински секретаријат за спорт и омладину одобрио је пет милиона динара, а Град Кикинда 7,5 милиона динара са којима смо потпуно реконструисали објекте на стадиону ФК „Црвена звезда“ који су свечано отворени за славу села. Адаптиран је простор Дома културе и после 30 година у реновираним просторијама поново имамо сеоску библиотеку. Асфалтирано је 900 метара Његошеве улице, а уз проширење банкина добили смо одличан пут. За најкасније 15 дана почеће изградња паркинга на четири локације: код православног гробља, испред католичке цркве, испред амбуланте Дома здравља и у дворишту Омладинске сале. Очекује нас и чишћење дивље депоније. До краја године наставићемо и радове на сеоском парку површине 2,5 хектара у центру села – образложио је Марјановић.

Свечаности је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима који је истакао да свако насељено место у локалној самоуправи има квалитетеног партнера.

-Рускоселци знају да цене слободу и достојанствено обележавају све важне датуме у месту. Драго ми је што је обележавању присуствовао велики број мештана, посебно младих, којима треба да пренесемо осећај привржености својој држави и народу. Руско Село може да рачуна на градску управу, да заједнички радимо на побољшању квалитета живота у овој месној заједници – истакао је Лукач.

Ово је била прилика да се Руско Село одужи најзаслужнијим појединцима и колективима. Петооктобарску повељу добио је Милан Ковачевић, власник фирме „Стовариште Ковачевић“ која је показала друштвену одговорност.

-Част ми је што је препознато наше залагање да Руско Село буде још лепше и боље место. Увек се одазивамо свим акцијама, а помажемо и спортистима, талентованим ђацима, али и организовање манифестација. Фирма је основана пре седам година и наша жеља је да се село развија, да млади остају на селу и да село живи – рекао је Милан Ковачевић.

Лазо Драгић и Бранислав Бербаков захвалнице су добили за друштвено користан рад, али и ангажованост када је неопходно анимирати мештане да се помогне.

-Покренуо сам иницијативу да се уреди православно гробље које је у лошем стању. Нема стаза и не може се прићи појединим гробовима, није било колица за превоз покојника и цвећа. Колица су направљена, а прикупљена су и средства за изливање дела стазе дуге 88 метара – сазнајемо од Драгића.

У Другом светском рату живот је изгубило 77 Рускоселаца , а место је ослобођено 1944. године.

Монтх: Ф 2023