Month: March 2023

sajam zaposljavanja

Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда организује Сајам запошљавања који ће бити одржан 4.априла у Спортској хали Партизан у Кикинди, од 11 сати ( Трг српских Добровољаца 23).

Из НСЗ позвали су послодавце који имају потребу за новим кадровима да пријаве своје учешће на овом сајму и на тај начин добију могућност директног контакта са великим бројем тражиоца запослења.

Позвани су и тражиоци запослења да се јаве у Националну службу за запошљавање како би преузели упут за учешће на сајму и на тај начин остварили непосредан контакт са послодавцима који ће понудити радна места.

Пријава за учешће на сајму може се извршити у свакој организационој јединици Националне службе за запошљавање, на e-mail адресу smiljka.rodic@nsz.gov.rs или путем телефона 0230/411-704, саопштено је из кикиндске филијале НСЗ.

miroslava krnić

Министарство заштите животне средине Граду Кикинди определило је три милиона динара за пројекат подизања ветрозаштитног појаса уз делове општинских путева другог реда на потезу Млака- Мокрин.

Укупна вредност овог пројекта који ће бити реализован на јесен је 8,5 милиона динара. Ветрозаштитни појас у дужини од 7 километра обухватиће 4.400 садница пољског јасена.

Министарство заштите животне средине је у јануару расписало Јавни конкурс за доделу средстава за суфинансирање реализације пројеката пошумљавања у циљу заштите и очувања предеоног диверзитета. Уговор о суфинансирању и реализацији пројекта између Града Кикинда и Министарства за заштиту животне средине потписан је данас.

Од 70 локалних самоуправа колико је конкурисало, средства за пошумљавање опредељена су за 55 општина и градова.

Dr Abraham 2

Метеоропатија је новији појам и придаје јој се све већи значај. Она се појављује када дође до промена једног или више метеоролошких фактора, температуре, влажности ваздуха, атмосферског притиска или због ветра, кише и грмљавине, ефекта јонизације.

– Метеоропате су људи који, због временских услова, имају одређене нелагодности, тегобе, симптоме, или чак погоршање болести. То могу бити и здрави млади људи код којих су тегобе благе и скоро неприметне и обично се јављају као последица нездравих стилова живота. Деца нису метеопате, осим ако не болују од неких тешких болести – каже за „Кикиндски портал“ др Горан Абрахам, лекар у кикиндској Општој болници и један од оснивача Удружења грађана „Здравље на длану“ које промовише здраве стилове живота.

Супротно неким мишљењима да људи реагују истовремено са променом временских услова, др Абрахам објашњава да се тегобе често јављају непосредно пре или после промена.

– Код здравих и младих људи метеоропатске реакције обухватају: умор, промене расположења, смањену концентрацију, главобоље, реуматске болове, болове на подручју старих повреда и ожиљака, затим несаницу, несвестицу, вртоглавицу, као и срчане тегобе. Код старијих људи и хроничних болесника, међутим, поред ових тегоба, које су јаче изражене, јавља се и погоршање симптома основне болести.

Ипак, нису сви осетљиви на временске прилике. Др Абрахам каже да, према истраживањима, метеоропатске реакције осећа 30 одсто популације. Такође, метеоропатија није датост која не може да се промени.

– Здрави стилови живота основа су за спречавање нежељених симптома код  метеоропата. То подразумева здраву исхрану, хидратацију, физичку активност сходно основном здрављу или болести, редован и квалитетан сан, контакт са природом и смањену употребу мобилних телефона, рачунара, телевизије – каже др Абрахам.

Лекари су забележили да се метеоропате жале и на психичке проблеме – депресивна стања, нагле промене расположења и раздражљивост. Таква стања трају дан или два и, са побољшањем временских прилика се и симптоми смањују.

Били метеоропата или не, савете доктора Абрахама, свакако треба послушати. Здраве навике, боравак у природи и избацивање штетних навика сигурно помажу свима, уз препоруку да се примењују сваког дана и постану начин живота.

CDA_8842-w1024

Кикинђани са нестрпљењем очекују да из њихових славина напокон потече чиста и здравствено безбедна пијаћа вода. Град Кикинда је дуги низ година тражио најбоље решење за житеље града и околних села како би решио овај вишедеценијски проблем. Поред технологије третмана и прераде пијаће воде на изворишту, квалитет воде зависи и од стања дистрибутивне мреже.  Због тога, поред изградње постројења за пречишћавање воде, која напредује планираном динамиком, Град Кикинда ради на фазној реконструкцији неусловне водоводне мреже. Пројекат који се реализује обухвата реконструкцију мреже у 15 улица у граду, дужине око 5.5 километара.

У области водоснабдевања и заштите воде у 2022. години, Управа за капитална улагања АП Војводине је на Јавном конкурсу за финансирање и суфинансирање обезбедила 90 милиона динара, а Град Кикинда 20 милиона динара. У 2023. години Управа за капитална улагања АП Војводине је у области водоснабдевања и заштите воде обезбедила 127 милиона динара, те укупна вредност инвестиције износи 237милиона динара.

Обим посла на реконструкцији водоводне мреже у Кикинди захтева поделу на више целина, при чему се води рачуна о приоритету, тренутном стању делова мреже, локацији и техничким карактеристикама.

Прва целина подразумева пројекат реконструкције дистрибутивне мреже у улицама Бранка Радичевића, Војводе Мишића, Ђуре Даничића, Душана Васиљева, Лазе Костић. Укупна дужина реконструкције у овој целини је 1, 7 километара.

Друга целина обухвата пројекат реконструкције водоводне мреже у дужини од 3 километра у улицама Кумановска, Ђуре Оличкова, Мирослава Антића, Доња Водоплавна, Барска, Николе Пашића, Косовска и Немањина.

Трећа целина, укупне дужине једног километра обухвата улице Стеван Лакаи Гига, Киш Михаљ и Милош Црњански.

Радови на атмосферској канализацији

Изградња секундарне мреже атмосферске канализације, која је намењена сакупљању и евакуацији сувишних атмосферских вода са уличне површине предвиђена је пројектом у улицама Душана Васиљева (део од улице Ђура Јакшића до улице Краља Првог Првог) затим улица Јаше Томића (део од улице Краља Петра Првог до улице Браћа Лаковића),Браће Лаковића (део улице од Јаше Томића до Семлачке) и Семлачка (део од улице Браћа Лаковић до Југовићеве). Укупна дужина радова је 1.119,9 метара.

Пројектом је планирано да се атмосферска вода сакупи и најкраћим путем евакуише до реципијента. Како би се сувишна атмосферска вода прикупила и евакуисала до пројектованих канала, такође је потребно изградити одређени број ревизионих шахтова и сливника. Планирано је да се прикључење сливника обавља на местима шахтова и директно на улични канал. Укупна вредност ове инвестиције износи 149 милиона динара.

SUBNOR 1

Годишњицу погибије кикиндског револуционара Николе Француског обележили су у понедељак чланови Другог месног одбора СУБНОРА-а Кикинде, на челу са Биљаном Голушин Тот. На спомен обележје у А насељу положили су венац.

Никола Француски, рођен је у Кикинди 1909. године. Завршио је Трговачку школу. У СКОЈ је примљен као двадесетогодишњак. Био је посвећен илегалном раду, ширењу слободарских мисли и залагању за права радничке класе, те је примљен у Савез комуниста Југославије (СКЈ) 1934. године.

Због ангажовања у борби за радничка права, ухапшен је 1936.год.и осуђен на шест месеци затвора. По одслужењу казне, наставља са илегалним активностима. У току рата, био је на дужности секретара среских комитета у Руми и у Кикинди.

Никола Француски трагично је завршио живот у заседи надомак Иђоша 27. марта  1944. године.

Градски одбор СУБНОР-а негује културу сећања на све светле ликове и догађаје из периода Народноослободилачког рата, како би и млађим генерацијама били пример како се воли и брани отаџбина, наводи се у саопштењу кикиндског СУБНОР-а.

Gimnazija jubilej 4

Свој дан кикиндска Гимназија обележава на дан смрти рано преминулог песника Душана Васиљева. Вечерас је, свечаном академијом у Народном позоришту, прослављено 165 година постојања једне од најстаријих образовних институција у земљи.

У поподневним сатима, Гимназију је посетио министар образовања, Бранко Ружић.

– Кикиндска гимназија представља драгуљ нашег образовног система. Изнедрила је многе вредне појединце који су оставили драгоцен печат у својим областима: Миливоја Југина, Јована Ћирилова, Весну Чипчић, Ранка Жеравицу. То је само доказ да је ова гимназија бренд, а њени ученици односе велике победе на разним такмичењима. Оријентација Владе и Министартва је да је афирмишемо и помогнемо у пројектима од значаја за очување вредносног система који се овде баштини. Ученици и професори то заслужују јер су направили предивну синергију. Квалитетним радом створила се перспектива да млади определе своје каријерне циљеве и да се сутра интегришу у реализацију пројеката који ће водити развоју Србије и Војводине. Обавеза нас у Влади и државног руководства јесте да обезбедимо услове да наша деца остану на свом прагу – рекао је министар Ружић.

Обележавању јубилеја присуствовали су и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и чланови Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, Љубан Средић и Стеван Иличић.

– Успесима и квалитетом наставе, кикиндска гимназија издваја се као једна од најпрестижнијих образовних институција, на понос Града и државе. Важно је да препознамо и ценимо знање деце и да им пружимо услове да могу да живе од свог рада, талента и способности, да имају друштвену и професионалну сатисфакцију. Ученицима желим много успеха, а Гимназији да траје, уз стално стварање услова за квалитетно школовање и образовање, у чему ће увек имати подршку Града и државе – истакла је Јакшић Киурски.

На крају програма који су припремили ученици и професори, дипломе матурантима са одличним успехом доделила је директорица Гимназије, Мирјана Дражић.

– Наставићемо традицију, али и гледамо у будућност. Министра смо упознали са проблемима и са изазовима с којима се суочавамо у раду. Локална самоуправа нам много помаже да превазиђемо проблеме, а за веће инвестиције очекујемо помоћ Министарства за капитална улагања – рекла је директорица.

У препуној сали ђака, наставника, родитеља и годтију, најсрећнији су били матуранти који су примали признања Гимназије за постигнут одличан успех, њих двадесетак.

Поносни гимназијалци

Николина Марковић са друштвено-језичког смера добила је плакету за скроз одличан успех.

– Дефинитивно ћу памтити учење, дружење, многе ваннаставне активности. Имали смо много могућности да искажемо своју креативност – каже Николина. – Поносна сам што сам ученица Гимназије. У плану ми је да упишем психологију на Филозофском факултету у Новом Саду.

Снежана Ђуран матуранткиња је природно-математичког смера и једна од добитница признања за одличан успех.

– Колико је било лепо, толико је било и тешко. Професори су захтевали доста знања, али смо и стварали много лепих усспомена.  Сада ћу уписати Факултет техничких наука у Новом Саду – каже Снежана.

Најављени радови на згради и у дворишту Гимназије

– Град Кикинда коначно има пројекат за комплетну санацију и реконструкцију зграде Гимназије. Предрачунска вредност је виша од 350 милиона. Сада треба конкурисати за средства код републичких и покрајинских органа. Указали смо министру на то колико нам је значајно двориште Гимназије које је једно од најфреквентнијих места за спорт и рекреацију, и колико је битно да се терен одржава у безбедном стању – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Она је додала да је Град определио 10 милиона динара како би се санирала тартан-стаза.

– И пре короне смо у Влади имали у плану да урадимо реконструкцију и санацију зграде Гимназије. У међувремену су били промењени приоритети и мислим да је сада време да сагледамо статус објеката образовних установа широм Србије и да нам то буде приоритет – рекао је министар Ружић.

Историјат

Најстарија образовна установа у граду основана је 1858. године, као „реалка“ са четири разреда, под називом Великокикиндска Гимназија. Била је смештена у згради Курије. Изградња нове зграде започета је 1899. и већ наредне године је усељена.

До Првог светског рата, Гимназију су похађали, углавном, ученици немачке и мађарске националности. Током рата, била је војна болница. Између два рата, похађали су је ђаци српске националности и уживала је велики углед.

За време Другог светског рата, претворена је у касарну немачке војске. Године 1945. подељена је на Непотпуну мађарску и Непотпуну српску гимназију. Трансформацијом 1950/51. године, од Гимназије су одвојена нижа одељења, која су припојена тада установљеним основним школама.

Име песника Душана Васиљева Гимназија је понела век након оснивања, 1959. године. Следи период успона, који траје до 1974, када су основани Центри за образовање. Наредних 16 година, Гимназија није уписивала нове генерације ученика, а њен рад је обновљен школске 1990/91. године.

Поводом Дана Гимназије, у холу Позоришта биле су изложене фотографије из историје ове образовне установе.

Druga košarkaška liga KS Vojvodine. Započela doigravanja

Започела су доигравања у Другој лиги КС Војводине, а у групи за пласман од пете до осме позиције, кошаркаши Велике Кикинде поражени су у гостима од Футога 1276, резултатом 101:63 док је у скупини за поредак од деветог до 12. места, новокозарачка Слобода, у Кикинди, савладала 85:83 тим „Радивоја Кораћа” из Руменке.

Великокикинђани, у суботу од 20 сати у „Језеру”, дочекаће Будућност из Новог Сада, а Слобода ће у Оџаке код Торпеда.

Druga rukometna liga Vojvodine. Mokrinčani hitaju ka višem rangu

У 19. колу Друге лиге Војводине, рукометаши мокринске Црвене звезде остварили су 18. победу и седам кола пре краја сезоне имају седам бодова вишка у односу на првог пратиоца РА Динамо из Панчева. Мокринчани су у Руми савладали 32:25 (16:12) тим Путинаца из оближњег сремеског места, а у наредном колу биће домаћини четвртопласираној Пригревици.

Црвена звезда: Алмаши 4, Иветић 1, М. Малуцков, Дукатаров 10(3), Гаврилов, Домазет 5, Симић, Голић 3, Миливојевић, Ковач 2, Блажић 2, А. Малуцков, Скубан 5.

У женској конкуренцији истог, четвртог, степена такмичења, играле су и рукометашице ЖРК Мокрина, али су на свом терену поражене 36:39 (19:21) од Петроварадина и претпоследње су на лествици. У следећој рунди Мокринчанке ће гостовати Беочину.

ЖРК Мокрин: Плешко, Бркин 9, Стојшић, Голић, Вукобрат 5, Кецић 4(2), Попадић 7, Кнежев 8, Ладичорбић 3. 

D_Vasiljev 14

На пригодној свечаности у свечаној сали Градске куће данас је, овогодишњем лауреату Селимиру Радуловићу, уручена Награда „Душан Васиљев“. Радуловић је признање добио за књигу „У царству ветрова арамејских“.

На конкурс за Награду коју, од 1997. године, локална самоуправа додељује за најбољу књигу написану на српском језику у претходној години, стигла су 124 рукописа свих жанрова.

Највећи број била су прозна дела, од којих су, у ужи избор, уврштена два романа : „Папир“, Горана Петровића и дело Саше Радојчића, „Дечак са Фанара“, рекао је потпредседник жирија, књижевник др Зоран Ђерић.

– Од песничких дела, одмах се издвојила књига Селимира Радуловића, по свему друкчија од текуће продукције јер је религиозна, у правом смислу. Ослоњена је на Библију и на литературу која је везана за историју књижевности и за велика имена на која се позива, цитира их парафразира. Притом, Радуловић је, последњих двадесетак година стекао изузетну репутацију као песник дугих песама које га одвајају од текуће продукције. С друге стране, блискост коју смо уочили са поезиојом Душана Васиљева је у томе што су посвећене човеку и Богу, то је мисао која је стално између неба и земље, сумња за све око нас и вера која све оправдава и награђује. Радуловићева књига је, истовремено, и стара и нова: враћа се вечитим темама и има сасвим друкчији приступ ономе што смо учили кроз хиљаду година цивилизације – истакао је Ђерић.

Лауреат се, у својој беседи, такође осврнуо на дело песника Душана Васиљева.

– Васиљев је био дете које је нестало са 24 године. То време је било невреме и личи ми на прва два десетлећа 21. века . Он је певао као зрели песник, а његове кључне песме градиле су неколико генерација српске поезије – подсетио је Радуловић. – Иако за живота није имао књигу поезије, већ је био афирмисан у значајним часописима. Захвалан сам жирију на награди, она ми причињава радост; човек, макар за тренутак, зна да му снага још увек није одузета.

Награда „Душан Васиљев“ додељује се на дан његове смрти, овога пута и на дан када кикиндска Гимназија, која са поносом носи име овог песника, обележава 165 година трајања, истакла је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Важно је да се са његовим делима упознају младе генерације, да виде шта све човек може да учини са 24 године, какав траг у времену може да остави. Нажалост, све песме Васиљева биле су прожете и трагиком његовог живота и трагиком времена која се, на неки начин, циклично понавља, можда и у наше време. Награда је одавно превазишла локални карактер, а о њеном значају говори и то што су је понела многа значајна имена наше књижевности: Светислав Басара, Давид Албахари, Милорад Павић.

Свечаности су присуствовали и овогодишњи чланови жирија: Радован Влаховић, председник, и Ђорђе Писарев.

Локалну самоуправу представљали су чланови Градског већа – Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Љубан Средић, задужен за пољопривреду и месне заједнице.

У публици су били и ђаци Гимназије „Душан Васиљев“. У уметничком делу програма наступили су наставник Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, Стеван Средић и ученица Анреа Берењи. Стихове Васиљева говорили су Соња Дамјановић, глумица Српског народног позоришта и Владимир Максимовић, глумац кикиндског позоришта.

Положени венци на гроб песника

У преподневним сатима, на гроб Душана Васиљева на Мелином гробљу, венце су положили представници Града и кикиндске гимназије – Валентина Мицковски и директорица Мирјана Дражић.

kindja3

Чланови Планинарског друштва „Кинђа“ протеклог викенда евоцирали су сећања на свог пријатеља, колегу, једног од оснивача овог друштва и његовог првог председника, прерано преминулог Зорана Макитана. Дестинација планинарског изазова у Зоранову част, већ по традицији, била је изненађење за кикиндске планинаре. Меморијал „Зоки Макитан“ организован је 14. пут, а поход изненађења овога пута била је Тара. Са планинарског успона, чланови ПД „Кинђа“ донели су дивне фотографије и лепе утиске.

-Концепт Меморијала је такав да се чланови пријаве и до последњег тренутка не знају где ће ићи. Одзив је и овога пута био добар, Меморијал је окупио 35 чланова. Боравили смо у планинарском дому, посетили врхове Орлов вис, Биљешке стене одакле пуца прелеп поглед на језеро Перућац. Стаза је била прилично захтевна, дуга 15 и по километара. Попели смо висину од 1247 метара, а укупан успон је 900 метара. Другог дана били смо на Трешњевцу- преноси нам утиске Оливера Макитан, организаторка похода.

Планинари „Кинђе“, заљубљеници у природу, изазове и досезање планинских висина, током протеклих меморијала обишли су бројне планине у Србији: врхове Копаоника, Ртња, Златара, Златибора, Бабиног Зуба, Старе планине, Авале, Озрена, Бесне кобиле…У освајању нових висина, негују спортски и тимски дух, као и сећање на колегу који је први организовао овакве походе изненађења.

Фото: приватна архива