July 27, 2026

Month: October 2022

Trening za bezbednu vožnju bicikla

Jelena Trifunović October 28, 2022

Teorijski i praktični deo treninga bezbedne vožnje bicikla održan u OŠ „Vuk Karadžić“ bio je prilika da 133-oje učenika petih razreda iz tri kikindske osnovne škole utvrde postojeća i steknu nova saznanja o učešću u saobraćaju.  Trening je organizovala Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije i Savet za bezbednost saobraćaja Grada Kikinde, a obuhvatio je đake petih razreda škola „Vuk Karadžić“, „Feješ Klara“ i „Đura Jakšić“.

-Agencija apeluje na vozače da posebno obrate pažnju na pešake i bicikliste, ali i na pešake i bicikliste da poštuju saobraćajna pravila. Cilj je da se što više meri smanji broj saobraćajnih nezgoda. Takođe, apelujemo i da u uslovima smanjene vidljivosti roditelji decu obuku u što svetliju garderobu ili svetlo odbojne prsluke, kao i da bicikli budu na pravilan način osvetljeni napred i pozadi- navodi Miloš Milekić iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

Treningu na poligonu prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća Miroslav Dučić.

-Nastavljamo saradnju sa Agencijom za bezbednost saobraćaja Republike Srbije u cilju promocije  bezbednosti svih učesnika. Svima su nam najvažnija deca, pa smo se ovoga puta fokusirali na one koji tek treba samostalno da krenu da učestvuju u saobraćaju. Deci se ovde na adekvatan, ali i zanimljiv način prenosi sve ono što treba da znaju o bezbednosti u saobraćaju. Nastavićemo sa ovakvim edukativnim sadržajima, biće još radionica, testova i simulacija u saradnji sa Agencijom –rekao je Lukač.

U proteklih pet godina u saobraćajnim nesrećama na teritoriji Grada Kikinde poginulo je 25  osoba, od kojih četvoro biciklista, a među njima i jedno dete.

 

 

1666990340477

Bez iluzija sa “Blankom” Feđe Štukana

Igor Crnogorac October 28, 2022

Sa Kikinđanima je večeras, na predstavljanju svoje knjige u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, razgovarao Feđa Štukan. Ovaj bosanskohercegovački glumac napisao je autobiografsko delo „Blank“, koje sadrži najintrigantnije delove njegovog života, obeleženog dramatičnim obrtima: učešćem u ratu, boravkom u psihijatrijskoj bolnici, narkomanijom, alkoholizmom, ali i uzletom do glumačke akademije, zasnivanjem porodice i holivudskom produkcijom. Štukan je i pilot i padobranac i bajker, a najvažnije mu je, kaže, što je Ajin tata. Promena je moguća i ovo je utešna knjiga, kaže on.

– Mislim da ne postoji apsolutno dobro ili loše u životu, samo je pitanje kakav je vaš odnos prema tome. Ljudi misle da imaju problema, onda pročitaju moju knjigu i shvate da im život nije toliko crn koliko su to od njega sami napravili. Uz to, knjiga mnogo pomaže zavisnicima, mislim da je to zato što sam zapisivao tok svojih misli, i te emocije se lako čitaju: zašto čovek pada na dno, i ostaje na dnu, kako ga prepoznaje i iskoristi da se odgurne i podigne. Većina obično ostaje u međustanju, između vrha i dna, životari, što je, mislim, najgora opcija.

Knjiga je nastala na nagovor Štukanovih kumova, Breda Pita i Anđeline Žoli, sa kojom se upoznao kada ga je na audiciji odabrala da igra u njenom filmu „Zemlja krvi i meda“.

– Oni su potpuno obični ljudi. Družili smo se jedno vreme, on tada nije ni pio, samo je ponekad znao da savije džoint. Šta se posle dogodilo s njima, ne znam, čuli smo se i posle njihovog razvoda, ali nisam želeo da zalazim u to.

Posle Anđelininog filma sa Štukanom, glumački par predložio mu je da napiše sažetak o svom životu, kako bi ga scenaristi pripremili za film.

– Kako tada nisam imao računar, Anđelina mi je kupila ajped. Ispisao sam trideset strana, bez naslova, i poslao im. Javili su da su oduševljeni i da im se posebno dopada naslov. Tada sam shvatio da je program to obeležio kao „blank“ dokument. Potražio sam prevod i shvatio koja su sva moguća značenja te reči. Tako je naslov i ostao.

Pisanje scenarija poverili su reditelju iz BiH, Pjeru Žalici, i od toga će biti ili film ili serija, kaže Štukan. On je, u međuvremenu, nastavio da piše i, posle devet godina, završio knjigu. Za kratko vreme roman je postao obavezna literatura na Univerzitetu „Goldsmits“ u Londonu i na Univerzitetu u Mostaru. Preveden je na engleski, francuski i italijanski jezik. „Blank“ je i svojevrsno ratno svedočanstvo koje razbija sve iluzije o naciji i religiji, objašnjava autor. Sa distance od 30 godina priča o svom dobrovoljnom pridruživanju vojsci BiH, i o ratu u koji je, kako kaže, od rođenja bio pripreman da ode.

– Čitav sistem na ovim prostorima podučava mušku decu agresiji – kupuju im se pištolji, religija im priča o mučenju, i crtani filmovi su agresivni. I tako se dogodi da, sa 18 godina, stasaš u čoveka koji je nacionalista i spreman je za rat. To se i meni desilo, i to je strašno pogrešno. Religija i patriotizam upakovani su u šareni celofan od kojeg se ne vidi šta je iza toga, a u pozadini je pljačka ogromnih razmera: donacije su pokradene, armiji BiH prodavano je oružje iz Kragujevca, političari su se bogatili otkupljujući, za tri odsto vrednosti, platu od 400 maraka u sertifikatima koje su dobijali vojnici na borbenim položajima da bi, za smešne cene, kupovali nekretnine; i, što je za mene i najstrašnije, trgovalo se humanitarnom pomoći – ona se prodavala i na pijaci. Nisam to mogao da podnesem, a posebno pomisao da sam obučen da ubijem čoveka. Shvatio sam da je jedini način taj da sebe proglasim ludim i tako sam završio na Psihijatriji.

Za takvu odluku već je bio spreman, ali su presudili jedan pas i prvi pucanj iz snajpera.

– Između naših i položaja srpske vojske bila je livada, po kojoj se slobodno šetao jedan pas, bio je crno- beli, zvali smo ga Žućo. Bio je divan pas, pametan. Hranili smo ga i mi i „neprijatelji“, dolazio je i kod jednih i kod drugih. Žućo je svaki put osetio vibracije u vazduhu kada minobacač ispali projektil – odmah bi legao i počinjao da cvili, a mi smo bežali u zaklon. Spasio nam je živote nebrojeno puta. Jednog dana postavio sam minu u blizini srpskih položaja. I našao ju je Žućo. Raznela ga je. Nedugo posle toga morao sam prvi put da pucam iz snajpera, za šta sam i bio obučavan u specijalnim jedinicama. Promašio sam, ali me je saznanje da sam bio spreman da ubijem, potpuno osvestilo. Posle Žućine smrti i ovog događaja, bio sam spreman na sve, samo da izađem iz borbe.

U međuvremenu, dok je još bio u utočištu, u bolnici, upisao je glumačku akademiju i završio je. Zatim se oprobao i kao muzičar u Nemačkoj, bio zavisnik od droge i alkohola, čak je bio i diler u Sarajevu. Sve loše stvari odavno je pobedio i danas je zaposlen u sarajevskom Kamernom teatru 55. Karijera ga je već nekoliko puta odvela u Holivud, gde je snimao filmove A produkcije: „Savršen dan“ (2015.), „Dete 44“ (2015.), „Kursk“ (2018.), i seriju „Bez granica“ (2013.). Publici u Srbiji poznat je po ulogama u filmu „Nečista krv“ i seriji „Klan“, po kojoj je stekao veliku popularnost.

– Osim nekoliko epizoda iz prve sezone, seriju nisam gledao. Ne radim to, ne gledam ono što snimim, ne volim svoj glas da čujem – kaže Feđa. – Mislim da je serija duhovita samo zahvaljujući glumcima, oni vole da prave takve uloge, to je, izgleda, nešto što se baštini u glumi na ovim prostorima.

S druge strane, knjiga „Blank“, ocenjena kao istorijska čitanka o ratu na ovim prostorima, a koju je u Srbiji izdala „Čigoja štampa“, takođe je zaustavila  medijski linč u državi u kojoj živi.

– Ni oni koji me inače osuđuju za svašta, kada je knjiga izašla, nisu to učinili. Čak se ni političari o kojima sam pisao u knjizi nisu javili da demantuju bilo šta. Mislim da oni ni ne čitaju, zato i jesu nacionalisti. Ranije, kada izađe neki članak o meni, odmah su stizale salve mržnje, pretnje ubistvima, silovanjima, obezglavljivanjima, pretili su mojoj porodici. Armija ljudi, botova je to radila po portalima. Sad ih nema, verujem da su dobili naređenje da se knjiga ni ne pominje, jer je i to reklama; svaka reklama doprinosi prodaji i, što se knjiga više prodaje, istina se dalje širi. Uhvaćeni su u šah-mat poziciji, ne znaju šta da rade, i sad mogu samo da ćute.

Izuzetna životna priča privukla je večeras Kikinđane koji su potpuno ispunili hol Biblioteke. Osim vizure pisca, dobili su i potpuno iskreno kazivanje  bivšeg ratnika i pripadnika specijalnih jedinica koji za sebe kaže da se ne deklariše nacionalno, da je mešavina sva tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini. I koji nema problem da stvari nazove pravim imenom – zlo je na tamnoj strani, odakle god da dolazi, a patriotizam i religija su samo sredstva moćnika kojima  manipulišu radi sticanja koristi. Nema nikakvih iluzija u „Blanku“ Feđe Štukana. I u tome je njegova vrednost. I dno sa kojeg se može samo ka vrhu.

O zbrinjavanju izbeglica iz BiH i Hrvatske

Igor Crnogorac October 28, 2022

U poseti Kikindi danas je bila komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević, u pratnji pomoćnika Ivana Gerginova. Na sastanku sa gradonačelnikom, Nikolom Lukačem, razgovarali su o unapređenju saradnje radi rešavanja pitanja migracija, o stambenom zbrinjavanju izbeglica iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske i o drugim zajedničkim projektima.

Gradonačelnik i gosti zatim su posetili Prihvatni centar u Kikindi. Komesarka se upoznala sa brojem smeštenih migranata i oblicima i vrstama pomoći i usluga koje im se pružaju.

Konstatovano je da je dosadašnja saradnja Grada i Komesarijata za izbeglice i migracije bila uspešna, na čemu će se raditi i ubuduće, kako bi se izazovi migracija rešavali na najbolji način.

Ponovo saobraća linija 10 u lokalu

Igor Crnogorac October 28, 2022

„Autoprevoz“ ponovo uvodi lokalnu autobusku liniju. Od utorka, 1. novembra, radnim danima, prevoziće Kikinđane trasom linije 10, ulicama: Đure Jakšić, Oslobođenja, Nikole Tesle, Vojvode Putnika, Vojvode Mišića, Srbobranska i  Jovana Jovanovića Zmaja.

Autobus će, sa stajališta ispred Autobuske stanice, polaziti po sledećoj satnici: 5:15, 6:00, 7:00, 13:05, 14:05, 15:05 i zaustavljaće se na postojećim stajalištima (tabela u prilogu).

Besplatan prevoz, prema odluci Grada, imaće: đaci, penzioneri, slepi i slabovidi, ratni vojni invalidi i veterani, i osobe u stanju socijalne potrebe. Građani iz ovih kategorija treba prvo da, u sobi 19 Gradske kuće, dobiju potvrdu o pravu na povlastice. S ovim dokumentom potrebno je da se jave na šalteru na Autobuskoj stanici, kako bi dobili legitimaciju za besplatan prevoz u lokalu. Broj telefona za dodatne informacije je 423 770.

Rešenja za odvodnjavanje dostupna i preko eUprave

Jelena Trifunović October 27, 2022

JVP „Vode Vojvodine“ će od sada rešenja za naknadu za odvodnjavanje slati i elektronskim putem obveznicima koji su istovremeno i korisnici eUprave.

Budući da su rešenja za tekuću godinu već poslata, danas će rešenja u svoje elektronsko sanduče dobiti samo fizička i pravna lica, koja su zakupci državnog poljoprivrednog zemljišta, navode u ovom preduzeću.

Međutim, od sledeće godine će na ovaj način naknadu za odvodnjavanje primiti gotovo 120.000 obveznika, koliko ih trenutno ima naloge na eUpravi.

Elektronska dostava pojednostaviće i ubrzati komunikaciju sa obveznicima, a preporuka je da se svi korisnici iz AP Vojvodine registruju na eUpravu kako bi automatski dobijali rešenja o utvrđenoj naknadi za odvodnjavanje, saopštili su iz JVP „Vode Vojvodine”.

Šakali istrebljuju divljač, lovci u organizovanim hajkama

Igor Crnogorac October 27, 2022
Ogromne štete od šakala u lovištima primetne su svuda, pa i na teritoriji Kikinde. Ovi predatori primećeni su u atarima svih sela. Pojedinačno, ubijaju sitne životinje, ali u čoporima napadaju fazane i zečeve, čak i srne, kaže predsednik lovačkih društava u Iđošu i Sajanu, Veselin Veselinov.
– Primetno je opadanje populacija divljači, fazana i lanadi. Šakala ima i po 40, 50 u trskama i kopovima. Love noću, u čoporima. To je veoma pametna i lukava životinja, on je strvinar, jede uginule životinje, čak i ubijene jedinke svoje vrste. Do sada nisu ulazili u sela, ali su u dvorištu jedne kuće van naselja pojeli psa na lancu – kaže Veselinov.
On objašnjava da ovih strvinara, do pre desetak godina nije bilo. Od starijih su čuli da je populacija šakala bila vrlo brojna posle Drugog rata, ali je problem tada protpuno rešen trovanjem, koje danas zakonom nije dozvoljeno.
– Mi smo organizovali hajke sa po 20, 30 ljudi – priča Veselinov, ali to neće rešiti problem. Potrebno je sistemsko rešenje jer je lovno privredna osnova ugrožena, jako je smanjen broj korisne divljači, zečije, fazanske, srneće.
Šakali se veoma brzo razmnožavaju jer imaju dovoljno hrane koju nalaze i love, što otežava njihovo istrebljenje. Nove teritorije osvajaju u velikim migracijama, tražeći područja sa više hrane. Kod nas stižu s juga, iz Dalmacije, kaže Veselinov. Jedina dobra vest je da ove životinje beže od ljudi, veoma su plašljivi. Danju se ne mogu videti i love isključivo noću.
Šakal je opasan i zbog toga što, kao i lisica, može da prenese besnilo i pseću kugu. Pripada porodici pasa i ima veličinu srednjeg psa. Odrasle jedinke dostižu dužinu od 80 cm do 130 cm i visinu 40 cm, teški su i do 15 kilograma. Imaju uspravne, široko razmaknute uši. Vrst koja nastanju naše krajeve je braonkasto-zlatne boje. Njihovo omiljeno stanište su guste, neprohodne šikare.
Kada krenu u lov, ispuštaju karakterističan urlik sličan visokom, cvilećem kriku. Obično zavijaju u večernjim satima, dajući signale ostalima o tome gde se nalaze. Za njih nisu tipične sezonske migracije, zadržavaju se tamo gde imaju dovoljno hrane. Zato njihovo prisustvo najviše utiče na lovna područja, kakvo je i naš kraj.

Poštovanje Omoljičanima, ali OFK Kikinda želi uspešan kraj jeseni

Dejan Panić October 27, 2022

Pobedom od 2:0 u lokalnom derbiju nad velikoselskom Kozarom, Kikinđani su se bodovno poravnali s vodećom na vojvođanskom „Istoku”  novokozaračkom Slobodom. Kapiten OFK Kikinde Nebojša Đukić, uprkos bolovima u nozi, poveo je ekipu i u nastavak meča a 18 minuta pre kraja postigao vodeći gol, dok je u samom finišu bio i kreator akcije posle koje je Radovanović overio trijumf.

– Nezgodno sam u prvom delu stao u jednom trenutku i pojavo se otok. Stisnuo sam zube i nastavio meč pod blokadom, a prezadovoljan sam kako smo svi zajedno u nastavku igre reagovali na zaslužene kritike šefa struke Jarčevića. Sada odmorni i spremni čekamo za nas uvek neugodno gostovanje na jugu Banata u Omoljici – kaže Đukić.

Trener Jevto Jarčević ističe dobru pripremu meča protiv Kozare.

– Velikoselci su uvek silno motivisani kada igraju na kikindskom Gradskom stadionu, ali smo mi utakmicu u potpunosti kontrolisali, diktirali ritam i stvarali šanse. Uz dobru igru raduje me i naše strpljenje i dobro trčanje. Osam dana imamo za utakmicu protiv Mladosti, prema kojoj gajimo veliki respekt, često je znala da namuči OFK Kikindu, ali mi ovoga puta želimo uspešan finiš jesenje trke – jasan je Jarčević.

„Partizanska knjiga” i „Banatski kulturni centar” na Sajmu knjiga

Jelena Trifunović October 27, 2022

Posle dve godine pauze zbog pandemije korona virusa, najveća i jedna od najznačajnijih kulturnih manifestacija ponovo okuplja ljubitelje pisane reči.65. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu počeo je 23. i trajaće do 30. oktobra, pod sloganom „Povratak napisanih”. Među brojnim izlagačima iz zemlje i inostranstva, „Partizanska knjiga” iz Kikinde predstavlja trideset novih izdanja iz prethodne dve godine, kaže književnik i osnivač ove izdavačke kuće Srđan Srdić.

-Specifičan slučaj je to što je Rumunija specijalan gost sajma, a mi imamo četiri rumunska autora, od kojih su svi gosti sajma. Reč je o Augustinu Kupši koji je bio i u Kikindi da promoviše knjigu, zatim Veronika Nikulesku koja je svojevremeno učestvovala na Festivalu kratke priče, potom Radu Pavel Geo i Kozmin Perca. Svo četvoro bili su na Kikinda shortu. Imamo seriju programa i predstavljanje njihovih knjiga i savremene rumunske književnosti u okvirima programa sajma. Predstavljamo i finalnu godinu velikog evropskog projekta koji se zove „Cutting it short“ koji promoviše savremenu evropsku kratku priču i dve ovogodišnje knjige- „Zečje ostvrvo“ Elvire Navaro i „Rusvaj“ poljskog pisca Mikolaja Grinberga. Uz sva ova izdanja, predstavljamo i dva posebno značajna i nova- knjigu Hajnriha Bela, nemačkog nobelovca koja nikada do sada nije bila prevedena na srpski „Sabrano ćutanje doktora Murkea“ i i novi roman Saše Savanović „Novo sada“, ujedno i njen prvi roman za Partizansku knjigu- kaže Srdić.

Veliki broj posetilaca Sajma svedoči o tome da su željni knjige i susretanja, čitaoci i pisci, kulturni i javni radnici, smatra Radovan Vlahović, pisac i direktor BKC. Među novim naslovima na štandu ovog izdavača su i autorova dva „Novozenitistička triptiha” – tri romana i tri knjige poezije.

–  Izdanja BKC-a između dva sajma objavljena su u edicijama Banat, Eseji, Kritike, Ogledi, Istorija, Kolonistička naselja, Prva knjiga, Poezija, Proza, Roman, Prevodi, Književnost za decu. Iz protekle produkcije posebno se izdvajaju dva kapitalna projekta u saizdanju sa Kulturnim centrom Vojvodine „Miloš Crnjanski”: „Izabrana dela Bogdana Čiplića” i „Izabrana zenitistička dela” . BKC je između dva sajma realizovao više konkursa za nagrade koje podrazumevaju objavljivanje knjige: Nagrada „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis, Konkurs „Prva knjiga” (svake godine objavljuje se tri do pet naslova mladih autora po konkursu u saradnji sa Gradom Kikinda) i Knjiga dobitnika Gramate Pesničke republike (dobitnici Dragoslav Mihajlović, Bratislav Milanović, Gojko Đogo)-kaže Vlahović.

-Kada je reč o konkursu sa Gradom Kikinda, upravo čekamo knjigu poezije Svetlane Savić „Šljakeraj“ koja treba da stigne iz štamparije, a druge dve će izaći do kraja godine. U Ediciji Banat objavljene su izabrane pesme za odrasle Raše Popova. U ediciji Kolonistička naselja objavljeno je šest knjiga autora i urednika Milana Micića  –ističe Vlahović i dodaje da je „posle najvećih verskih praznika, Uskrsa, Božića i slava, značajan ovaj praznik pisane reči“.

Cena pojedinačne ulaznice na Sajam knjiga  je 300 dinara, grupne ulaznice su 200 ( podrazumeva grupu od najmanje 20 osoba). Cena parkinga po satu je 150 dinara. Ulazak dece do osam godina je besplatan. Radnim danima štandove možete da obilazite od 10 do 20 sati, dok je od 28. do 30. oktobra radno vreme do 21 čas.

 

 

 

 

Za bezbedno korišćenje dimnjaka u zgradama

Igor Crnogorac October 26, 2022

Kako bi, u slučaju nestašice energenata i primene altrernativnih načina zagrevanja, građani bezbedno koristili dimnjake, u Gradskoj upravi odlučili su da organizuju sastanak profesionalnih upravnika zgrada sa stručnjakom u ovoj oblasti iz kikindske firme koja pruža dimničarske usluge, „SAS energija“.

Informacije o tome kako bezbedno da koriste alternativne načine zagrevanja stanova u slučaju nestašice daljinskog grejanja, danas su dobili upravnici koji su u obavezi da ih prenesu stanarima zgrada.

– Radi se o dimnjacima i, u manjoj meri, ventilacionim otvorima. Nije dovoljno da zgrada ima dimnjak, on mora da bude očišćen, bez začepljenja. Vlasnici stanova će od upravnika zgrade moći da dobiju informaciju o tome da li, eventualno, mogu da koriste dimnjak za loženje u stanovima – kaže Goran Ivetić iz Gradskog štaba za vanredne situacije. – Mi sada nemamo informaciju o tome u kojim zgradama je moguće alternativno grejanje. To moraju da ustanove profesionalni upravnici. Ti dimnjaci se ne kontrolišu godinama, moguće je da su neprohodni. Važno je da se stanari ne priključuju samoinicijativno, to nije bezbedno ni za njih, ni za okolinu.

Dimničarske usluge u Kikindi obavljaju samo radnici kikindske firme „SAS energija“. Vlasnik, Radovan Momčilov, kaže da je današnje predavanje samo početak rešavanja ovog problema.

– Na državnom nivou već postoje planovi uštede energije, a jedan deo je i preventiva, mi to sada radimo. Održavanje dimnjačkih i ventilacionih vertikala spada u redovno i investiciono održavanje zgrade. Ako budemo imali situaciju da nema daljinskog grejanja, ljudi će možda pribegavati alternativnim rešenjima kojima, ako sve nije prekontrolisano i bezbedno, mogu da dovedu u neposrednu opasnost i sebe i okolinu – objašnjava Momčilov i dodaje da ova firma ima četiri obučena dimničara, što je i minimum za grad veličine Kikinde.

On dodaje da su, za početak, najveći problem nepregledani dimnjaci, što je potrebno da se radi bar jednom godišnje. Kontroliše se i prostor oko dimnjaka, da ne postoje zapaljive materije u blizini.

Takođe, kako je upozoreno, neka od grejnih tela koja se prodaju na internetu, veoma su opasna. To su gasne grejalice, inače namenjene samo za poluotvorene i otvorene prostore, i peći na etanol, koje su opasne po život i zdravlje.

Uz dimnjake i ventilaciju, potrebno je u zgradama proveriti u kakvom su stanju požarni prolazi, da li postoje aparati za gašenje požara, planovi evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara, rečeno je na sastanku.

Iz Gradskog štaba za vanredne situacije napominju da je, u sledećoj fazi, u planu i angažovanje inspekcijske službe, kako bi se uspostavila što bolja kontrola i obezbedila sigurnost građana.

 

PRLJAVI DIMNJACI OPASNI PO ZDRAVLJE

Inače, poznato je da loše održavani, takozvani nehigijenski dimnjaci i ventilacioni otvori, mogu da uzrokoju ozbiljne bolesti, pre svega repiratornih organa. Takođe, utiču na opšte stanje organizma, izazivaju malaksalost, glavobolje, pa i neke smrtonosne bolesti, poput koksaki virusa.

 

 

Usavršavanje i stručna praksa u Austriji za studente ekonomije i prava

Jelena Trifunović October 26, 2022

Započeo je novi ciklus stipendija Best of South-East koji i ove godine, u saradnji sa Univerzitetom u Gracu, realizuju Erste Grupa i Steiermärkische Sparkasse Banka. Ovaj program usavršavanja i daljeg obrazovanja namenjen je talentovanim i posvećenim studentima postdiplomskih i diplomskih studija iz oblasti ekonomije ili prava iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije.

Kako je saopšteno, program polaznicima pruža priliku da na jednom od najstarijih austrijskih univerziteta nadograde znanja stečena tokom studija, iskuse kako je raditi u multikulturalnoj sredini i lakše zakorače u profesionalni život zahvaljujući praksi ili obuci u jednoj od najmodernijih bankarskih institucija u Štajerskoj.

Kao i do sada, zainteresovani studenti moći će da biraju između pripravničke prakse ili programa stručne prakse, koji traju po godinu dana, od septembra 2023. do avgusta 2024. godine.

Studenti koji budu učestvovali u Trainee programu pohađaće izabrane kurseve na Univerzitetu u Gracu, dok će poslednja dva meseca programa, ili duže, provesti u jednoj od Steiermärkische Sparkasse banaka u Jugoistočnoj Evropi. Studenti koji učestvuju u Internship programu fokusiraće se na kurseve na Univerzitetu u Gracu koji su relevantni za završetak njihovih studija na matičnim univerzitetima.

Tokom dvomesečne letnje prakse, nakon akademske godine, učesnici će biti intenzivno uključeni u svakodnevno poslovanje Steiermärkische Sparkasse na jednoj od njenih lokacija u Štajerskoj ili u Jugoistočnoj Evropi.

Stipendisti u okviru programa imaju pravo na stipendiju vrednu do 9.000 evra, koja pokriva mesečni džeparac do 750 evra, školarinu i registraciju pri Univerzitetu u Gracu, kao i intenzivni kurs nemačkog jezika u univerzitetskom jezičkom centru Treffpunkt Sprachen.

Rok za prijavu na ovogodišnji ciklus stipendija je 1. decembar do 13 časova, a detaljnije informacije o neophodnim uslovima za prijavu, proceduri i dokumentaciji nalaze se na sajtu Erste Banke.