Prigodnom svečanošću i organizovanjem radionica, u Srednjoj stručnoj školi „Miloš Crnjanski“ danas je obeležen Dan škole, 61 godina rada.
– Imamo izuzetno dobru decu i kvalitetne nastavnike, stvaramo potencijal kvalitetnih i dobrih ljudi za budućnost o kojoj ne treba da brinemo – rekao je, pozdravljajući goste, direktor, Milorad Karanović.
U ime Grada, proslavi su prisustvovali članica Gradskog veća, Valentina Mickovski, zadužena za obrazovanje i kulturu i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu.
– Drago mi je što prisustvujemo proslavi jer je ovo izuzetna prilika za učenike da, pored svojih veština, pokažu i umetničke i kreativne osobine. Nakon svečanosti, s direktorom ćemo razgovarati o potrebama škole jer je u toku planiranje budžeta, kao i o programu za sledeću godinu – istakla je Valentina Mickovski.
Školu „Miloš Crnjanski“ pohađa 360 učenika u 15 odeljenja i osam obrazovnih profila. Područja rada su: arhitektura, medicina i proizvodnja hrane. Ističući dobru saradnju sa Visokom školom za obrazovanje vaspitača, sa kojom dele zgradu, direktor Karanović podseća da se kontinuirano radi na osavremenjavanju ove ustanove.
-Prošle godine, nadležnom Sekretarijatu stiglo je 30 zahteva, a odobrena je pomoć za 27 parova. U prošlogodišnjem budžetu za ovu namenu utrošeno je 2,1 milion dinara. Ovaj vid podrške sugrađanima u postupku VTO nastavljen je i u ovoj godini. Do sada je Komisija odobrila sredstva za 19 parova, što je 1,44 miliona dinara (sa porezom). U ovoj godini, planirali smo dva miliona, što znači da se parovi mogu prijavljivati i dalje, do kraja godine, do utroška sredstava. Bez obzira na to da li su sredstva namenjena za lekove ili analize, naš Javni poziv obuhvata sve što se tiče postupka vantelesne oplodnje osim putnih troškova. Komisiji je najbitnije da parovi imaju zeleno svetlo iz zdravstvenih ustanova, da mogu krenuti u proceduru vantelesne oplodnje- objašnjava Ramona Tot, članica Gradskog veća zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
– Njima to mnogo znači zato što su dodatni troškovi tokom procesa veliki. Grad pokriva onaj deo troškova koji ne pokriva RFZO. Sa druge strane, važno im je i što se o ovoj temi otvoreno govori, jer se ranije ćutalo o tome. Uvođenje ove mere izazvalo je veliko interesovanje i odobravanje javnosti. Posebno su parovi pozitivno reagovali na to što grad misli na njih. Zbog naše dece i politike usmerene na povećanju nataliteta, i naredne godine nastavljamo sa ovom merom- ističe Bogdan.
Bliži se kraju jesenji deo sezone, a dva naša tima, kako se i očekivalo uoči starta trke, novokozaračka Sloboda i OFK Kikinda, četiri kola pre zimskog predaha, poravnate su bodovno na lestvici. Ne predaju se ni Karađorđevčani, zaostaju za vodećim tandemom dva boda, pa među pomenutima treba tražiti ekipu koja će prezimiti kao vodeća. Istovremeno, kandidata za plasman u Srpsku ligu ne samo da u ostatku karavana nema, već to u preostalim klubovima iz gornjeg dela tabele i ne kriju, tačnije ističu kako ih viši rang i ne zanima. Jedan od timova koji odlično stoji na lestvici, s velikom zalihom bodova, jeste i naša ruskoselska Zvezda, dok su Velikoselci i ŽAK bliže donjem domu, ali u, zasad, ne preterano lošoj situaciji.
Novi Lala u istoimenoj klovnovskoj monodrami glumca Stefana Ostojića i čuvene francuske rediteljke Li Delong, ponovo je na svojoj misiji. Turneju je bio započeo posle septembarske premijere – tada je, na biciklu, stigao do više od polovine kikindskih sela. Zatim je Lala svoju ljubavnu priču predstavio na zakazanim gostovanjima na portugalskim Azorima i u Hrvatskoj. Ovih dana vratio se da poseti stanovnike još četiri sela u okolini Kikinde, za koje igra besplatne predstave.
– Na ostrvu Santa Marija imao sam internacionalnu publiku, koja je potpuno razumela Lalinu priču i reagovala sa oduševljenjem – priča Ostojić. – Tamo sam doživeo da su Mađari plakali i zahvaljivali mi se posle predstave. U Osijeku mi nisu dali da odem sa scene, bio je predivan aplauz. Ovde sam, u svakom kikindskom selu, naišao na izuzetan prijem domaćina i publike; u Nakovu sam dobio pite, i sa sirom i s krompirom, u Banatskoj Topli predstavu sam završio igrajući kolo na sceni sa ženama iz njihovog udruženja, a mladi u Bašaidu na biciklima su me ispratili do izlaza iz sela. Presrećan sam zbog toga.
Ena Gogić ima samo 13 godina i već ispunjava svoj životni san. Zapravo, sve je počelo mnogo ranije, u vrtiću, kada je mala Ena bila u horu „Čuperak“. Tada je, kaže, stekla ljubav prema muzici i shvatila da je pevanje ono što je opisuje.
– Bila sam najmlađa učesnica, mnogo smo vežbali. Na samom takmičenju je bilo prelepo, prezadovoljna sam nastupom. Trudile smo se da svaki detalj, svaki pokret bude savršen, da publika vidi rezultate našeg truda. Mislim da smo postigle izuzetan uspeh – među 22 učesnika, u ukupnom plasmanu, osvojile smo šesto mesto. Posebno smo zadovoljne što smo od stručnog žirija dobile maksimalna 22 boda. Ovo iskustvo donelo mi je mnogo novih prijatelja, sa kojima sam ostala u kontaktu – kaže Ena.
Ena je sada osmi razred, pohađa i Muzičku školu, i još uvek razmišlja o svom budućem zanimanju. Ipak, u jedno je sigurna.
Festival muzičkih društava Vojvodine u Rumi ustanovljen je 1964. godine i najveća je manifestacija amaterskog muzičkog stvaralaštva u Vojvodini.
Hor „Sveti Josif Temišvarski“ oformljen je pri Hramu Svetih Kozme i Damjana, sa željom starešine hrama oca Bobana Petrovića i uz podršku drugih sveštenika u hramu, Miroslava Bubala i Miladina Spasojevića, za potrebe liturgije i drugih službi- krštenja, opela, venčanja. Ljubav prema muzici i vera, okupili su osamnaest sugrađanki, koliko ih je danas u ovom horskom sastavu pod vođstvom Danice Mandić.
