Month: October 2022

Пригодном свечаношћу и организовањем радионица, у Средњој стручној школи „Милош Црњански“ данас је обележен Дан школе, 61 година рада.

– Имамо изузетно добру децу и квалитетне наставнике, стварамо потенцијал квалитетних и добрих људи за будућност о којој не треба да бринемо – рекао је, поздрављајући госте, директор, Милорад Карановић.

У име Града, прослави су присуствовали чланица Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за образовање и културу и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

– Драго ми је што присуствујемо прослави јер је ово изузетна прилика за ученике да, поред својих вештина, покажу и уметничке и креативне особине. Након свечаности, с директором ћемо разговарати о потребама школе јер је у току  планирање буџета, као и о програму за следећу годину – истакла је Валентина Мицковски.

Школу „Милош Црњански“ похађа 360 ученика у 15 одељења и осам образовних профила. Подручја рада су: архитектура, медицина и производња хране. Истичући добру сарадњу са Високом школом за образовање васпитача, са којом деле зграду, директор Карановић подсећа да се континуирано ради на осавремењавању ове установе.

Православни верници 27. октобра обележавају сећање на Свету Петку, Преподобну мати Параскеву. Петковдан је и шеста слава по броју свечара у Србији.

Света мати Параскева живела је крајем 10. и почетком 11. века, пре поделе хришћанства. Рођена је у Епивату, у Малој Азији, а према записима владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња. На иконама је представљена у монашкој одећи, са крстом у руци, јер је водила строг испоснички живот.

Много година провела је у пустињи, где јој се јавио анђео и усмерио је да шири Христову веру. У доба позне старости послушала је глас анђела, оставила пустињу и вратила се у Епиват. Ту је поживела још две године у непрестаном посту и молитви.

Дан њене смрти обележен је подебљаним црним словом. Многи верници сматрају је својом заштитницом. Посебно жене, деца и стари обраћају јој се молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде за коју се верује да лечи ране и штити од болести.

Преподобну мати Параскеву прославила су и многобројна чуда која је, како се   верује, учинила после упокојења, а чини их и данас. Њене мошти налазе се у румунском граду Јашију. Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.

Ова светитељка се, како се верује, јавља и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Иако није црвено слово, Света Петка Трнова је веома поштована у православној вери. Због тога на тај данас не ваља радити тешке кућне послове, месити хлеб, прати веш или се бавити ручним радовима.

Фото: Aутор: Original uploader was Svik at bg.wikipedia – Transferred from bg.wikipedia, јавно власништво,

baby-4100420_1280

Брачни или ванбрачни парови који су започели поступак вантелесне оплодње, од прошле године могу да рачунају на финансијску подршку Града. Она се односи на новчану помоћ за трошкове лабораторијских анализа, лекова или суплемената што је дефинисано Правилником о накнади трошкова за вантелесну оплодњу који је прошле године усвојило Градско веће.

-Прошле године, надлежном Секретаријату стигло је 30 захтева, а одобрена је помоћ за 27 парова. У прошлогодишњем буџету за ову намену утрошено је 2,1 милион динара. Овај вид подршке суграђанима у поступку ВТО настављен је и у овој години. До сада је Комисија одобрила средства за 19 парова, што је 1,44 милиона динара (са порезом). У овој години, планирали смо два милиона, што значи да се парови могу пријављивати и даље, до краја године, до утрошка средстава. Без обзира на то да ли су средства намењена за лекове или анализе, наш Јавни позив обухвата све што се тиче поступка вантелесне оплодње осим путних трошкова. Комисији је најбитније да парови имају зелено светло из здравствених установа, да могу кренути у процедуру вантелесне оплодње- објашњава Рамона Тот, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

Да су популациона политика и дечија заштита у фокусу рада локалне самоуправе, због чега се значајна средства и опредељују за помоћ паровима да остваре потомство, указује и Младен Богдан, председник скупштине града.

–  Њима то много значи зато што су додатни трошкови током процеса велики. Град покрива онај део трошкова који не покрива РФЗО. Са друге стране, важно им је и што се о овој теми отворено говори, јер се раније ћутало о томе. Увођење ове мере изазвало је велико интересовање и одобравање јавности. Посебно су парови позитивно реаговали на то што град мисли на њих. Због наше деце и политике усмерене на повећању наталитета, и наредне године настављамо са овом мером- истиче Богдан.

Да је Град Кикинда успешан у спровођењу популационе политике и пронаталитетних мера препознато је и потврђено и на недавној манифестацији „Дани породице“ где је, међу 40 градова и општина, Кикинда заузела треће место.

 

Мокрин

 

Највише становника Мокрин је имао, по попису из 1931.године- 9.107 што је за чак 3.837 више него према попису из 2011.године.

Према попису из 1869.године Мокрин је имао 8.502 становника, а 1991. 6.300 становника.

Први пад броја становника јавио се између 1869. и 1880.године као последица повећане смртности и смањеног природног прираштаја због честих епидемија, али и исељавања. Између ова два пописа, било је епидемија колере (1873.) и тифуса. У наредне две деценије, између 1880. и 1900. број становника је повећан (за 1.613 лица) због усељавања и позитивног природног прираштаја. Поново следи пад у првој деценији XX века, због исељавања, пре свега у Северну Америку.

Између 1921. и 1931,године број становника повећан је природним прираштајем и досељавањем оптантских и других породица.

Према попису из 1948. Мокрин је имао 738 становника мање него 1931 (пописом евидентирано 8.369 становника). Иако је, у периоду од 1945. до 1948. године, овде насељено стотинак породица из Босне са око 700 чланова, ни оволики број усељених није успео да покрије смањење популације настало током Другог светског рата.

Ближи се крају јесењи део сезоне, а два наша тима, како се и очекивало уочи старта трке, новокозарачка Слобода и ОФК Кикинда, четири кола пре зимског предаха, поравнате су бодовно на лествици. Не предају се ни Карађорђевчани, заостају за водећим тандемом два бода, па међу поменутима треба тражити екипу која ће презимити као водећа. Истовремено, кандидата за пласман у Српску лигу не само да у остатку каравана нема, већ то у преосталим клубовима из горњег дела табеле и не крију, тачније истичу како их виши ранг и не занима. Један од тимова који одлично стоји на лествици, с великом залихом бодова, јесте и наша рускоселска Звезда, док су Великоселци и ЖАК ближе доњем дому, али у, засад, не претерано лошој ситуацији.

Резултати 11. кола: Бегеј – ЖАК 1:2 (Радивојац – пенал, Терзин), Пролетер – Војводина 3:3, Ц. звезда – Младост 5:1(Попесков, Јовановић, Кресоја, Чуданов, Чубрило) ОФК Кикинда – Козара 2:0 (Ђукић, Радовановић), Јединство (В) – Јединство (К) 4:0, Раднички – Слобода 2:1 (Галић), Борац – Полет 1:1, Омладинац – Јединство (БК) 1:3.

Водећи: Слобода и ОФК Кикинда имају по 24 бода, Звезда је четврта с 22, Козара девета с 13, колико има и ЖАК на 11. месту. Први клуб испод тренутне црте опстанка – Омладинац (Ботош) има два бода мање од наших Великоселаца и „жутих мрава”.

У 12. колу у суботу и недељу (13.30), играће: ЖАК –Јединство (БК), Полет – Омладинац, Слобода – Борац, Јединство (К) – Раднички, Козара – Јединство (В), Младост – ОФК Кикинда, Војводина – Ц. звезда, Бегеј – Пролетер.

BBP_4488
Нови Лала у истоименој кловновској монодрами глумца Стефана Остојића и чувене француске редитељке Ли Делонг, поново је на својој мисији. Tурнеју је био започео после септембарске премијере – тада је, на бициклу, стигао до више од половине кикиндских села. Затим је Лала своју љубавну причу представио на заказаним гостовањима на португалским Азорима и у Хрватској. Ових дана вратио се да посети становнике још четири села у околини Кикинде, за које игра бесплатне представе.
 
– Мој главни утисак је да људима у селима недостаје позориште. Публика је прво мало изненађена представом и стилом игре, али брзо прихвата мог Лалу и, чини ми се, заволи га – каже Остојић.
 
У првој кловновској монодрами у нашој земљи, Остојић доноси позоришног кловна, такође потпуно нову театарску категорију, која нас изједначава с иновативним, новим сценским изразом у свету. Још једна новина је што је овај Лала пантомимичар и музичар, весео и разигран, у сталној комуникацији са публиком. Монодрама има веома мало текста, који Остојић представља на неколико језика. Дакле, Лалу разумеју било где на свету.
 
– На острву Санта Марија имао сам интернационалну публику, која је потпуно разумела Лалину причу и реаговала са одушевљењем – прича Остојић. – Тамо сам доживео да су Мађари плакали и захваљивали ми се после представе. У Осијеку ми нису дали да одем са сцене, био је предиван аплауз. Овде сам, у сваком кикиндском селу, наишао на изузетан пријем домаћина и публике; у Накову сам добио пите, и са сиром и с кромпиром, у Банатској Топли представу сам завршио играјући коло на сцени са женама из њиховог удружења, а млади у Башаиду на бициклима су ме испратили до излаза из села. Пресрећан сам због тога.
 
Монодрама „Лала“ рађена је у продукцији Града Кикинде, француске компаније „Ларк“, театра „Гусани у магли“ и фирме „Гриндекс“. У самој Кикинди, заказано је извођење у КУД „Еђшег“, у суботу, 29. октобра, од 20 сати.
 
Са банатским мотивима – традицијом и културом, Остојић ће наставити да упознаје публику у свим већим градовима Србије. У плану су и турнеје по Мађарској и Хрватској, а већ наредног месеца очекује га наступ у Прагу. Љубавна прича Лале и Сосе тако већ постаје интернационална, јер емоција не тражи речи. И увек допире до срца, на било којој тачки планете.

Ена Гогић има само 13 година и већ испуњава свој животни сан. Заправо, све је почело много раније, у вртићу, када је мала Ена била у хору „Чуперак“. Тада је, каже, стекла љубав према музици и схватила да је певање оно што је описује.

Управо на свој рођендан, у фебруару, на аудицији је изабрана да представља Кикинду на такмичењу „Србија у ритму Европе“ са песмом на јерменском језику, „Qami Qami“. За Ену и три плесачице: Ену Шошић, Милану Рајков и Миму Менду, уследиле су вишемесечне припреме викендом на кампу у Србобрану, граду-домаћину овогодишње манифестације која је одржана 15. октобра.

– Била сам најмлађа учесница, много смо вежбали. На самом такмичењу је било прелепо, презадовољна сам наступом. Трудиле смо се да сваки детаљ, сваки покрет буде савршен, да публика види резултате нашег труда. Мислим да смо постигле изузетан успех – међу 22 учесника, у укупном пласману, освојиле смо шесто место. Посебно смо задовољне што смо од стручног жирија добиле максимална 22 бода. Ово искуство донело ми је много нових пријатеља, са којима сам остала у контакту – каже Ена.

Велику подршку Ена и њене другарице добиле су од Града, али и од вршњака, школских другара. Честитке још увек стижу, каже Ена, и сви су поносни на њихов успех. Међутим, Енина музичка каријера, донела јој је награде и много пре овог такмичења. До данас је, на фестивалима, освојила 16 првих места и два гран-прија.

– Снимила сам и четири песме. Са најновијом, „Гласам за љубав“, Тоде Николетића и Ладе Леша, наступићу на Фестивалу „Шкољкице“ у Новом Саду. Биће још фестивала и наступа, и то ме радује.

Ена је сада осми разред, похађа и Музичку школу, и још увек размишља о свом будућем занимању. Ипак, у једно је сигурна.
– Било шта да упишем и постанем, музика ће увек бити мој живот – каже она, и сасвим је сигурно да ће тако и бити.

Ена Гогић има своје снове и у њихово остваривање не ослања се само на изузетан таленат. У ову датост улаже много рада и труда. Зато јој потпуно верујемо да ће у свему што пожели и успети. Све време уживајући у ономе што је и најбоље описује – у музици.

312712665_1462853990875750_3819263610906220045_n

Женски црквени хор „Свети Јосиф Темишварски“ освојио је сребрно одличје на 58. Фестивалу музичких друштава Војводине одржаном 22.и 23. октобра у Руми. Хору који је пре седам година оформљен при Храму Светих Козме и Дамјана, ово је било прво учешће на фестивалу такмичарског карактера, а позив је стигао од уметничког директора Фестивала Саве Мучибабића.

-После седам година непрекидног рада хора, јер требало је савладати литургијски програм, стасали смо да посетимо и хорске фестивале. На  фестивалу у Руми награђени смо сребрним одличјем у категорији духовних хорова, са освојеним 81 бодом. Наступе је оцењивао жири сачињен од реномираних професора музике – каже диригенткиња Хора „Свети Јосиф Темишварски“ Даница Мандић, професорка музичке културе.

Фестивал музичких друштава Војводине у Руми установљен је 1964. године и највећа је манифестација аматерског музичког стваралаштва у Војводини.

Током две фестивалске вечери, у реновираној Великој дворани Културног центра „Брана Црнчевић“ наступило је 11 вокалних састава- из Зрењанина, Сремске Митровице, Врбаса, Руме, Лаћарка, Београда и Кикинде.

Претходни фестивали на којима смо наступили били су ревијалног карактера. Прво појављивање на фестивалу имале смо у новембру 2018. године, на Панчевачким данима духовне музике посвећеним обележавању 180 година Панчевачког српског црквеног певачког друштва, најстаријег у нашој земљи. Хорску славу Светог Јосифа Темишварског сваке године прослављамо пригодним концертом где су нам гости хорови из других градова. После успешног концерта 25. септембра, добили смо позив од хора при Храму светог оца Николе, да певамо на њиховој слави 9. октобра. После тога је уследио позив из Суботице, да учествујемо на Фестивалу духовне музике који се одржава тамо већ седму годину у Храму Вазнесења Господњег- напомиње наша саговорница.

Хор „Свети Јосиф Темишварски“ оформљен је при Храму Светих Козме и Дамјана, са жељом старешине храма оца Бобана Петровића и уз подршку других свештеника у храму, Мирослава Бубала и Миладина Спасојевића, за потребе литургије и других служби- крштења, опела, венчања. Љубав према музици и вера, окупили су осамнаест суграђанки, колико их је данас у овом хорском саставу под вођством Данице Мандић.

 

 

 

 

Громовници

Џудисти ,,Партизана” протеклог викенда боје свог клуба бранили су на три фронта и освојили пет медаља.

У Београду је у суботу одржано Првенство Србије за млађе кадете на ком су Милош Ракин и Никола Исаков успели да освоје трећа места у истој категорији до 55кг и тако свој труд крунишу медаљом. Надомак медаље био је и Симон Петковић који је у категорији до +81 килограм морао да се задовољи петим местом,  док је његов брат Миљан у категорији до 81кг заузео седмо место.

У Никшићу је одржан међународни турнир са ког су се Ања Мортвански и Катарина Исаков вратиле са сребрним медаљама.

На IX Трофеју Партизана Светислав Ивановић Ес у Београду, на ком се окупило око 500 учесника, Миа Мортвански успела је да освоји бронзано одличје.

Нема много одмора за најстарије кадете, јуниоре и сениоре јер их већ наредног викенда очекује такмичење у Новом Саду које ће бити лепа припрема за Супер џудо лигу Србије која следи у новембру.

20151101_111101

Јавно предузеће ,,Србијагас” објавило је списак највећих дужника закључно са септембром ове године, а међу најзадуженијима су и два привредна друштва из Кикинде-,, Метанолско сирћетни комплекс” из ,,Тоза Марковић”.

Како је објављено на сајту Србијагаса, МСК закључно са 28. септембром дугује том предузећу 1,66 милијарди динара, а „Тоза Марковић“ 399 милиона динара.

На списку највећих дужника су још и ЈКП ,,Новосадска топлана”, ДОО ,,Нови Сад гас”, АД ,,Гас Феромонт из Старе Пазове и Топлана Јагодина.

ЈП ,,Србијагас” је већински власник оба поменута кикиндска привредна друштва.