Пригодном свечаношћу и организовањем радионица, у Средњој стручној школи „Милош Црњански“ данас је обележен Дан школе, 61 година рада.
– Имамо изузетно добру децу и квалитетне наставнике, стварамо потенцијал квалитетних и добрих људи за будућност о којој не треба да бринемо – рекао је, поздрављајући госте, директор, Милорад Карановић.
У име Града, прослави су присуствовали чланица Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за образовање и културу и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.
– Драго ми је што присуствујемо прослави јер је ово изузетна прилика за ученике да, поред својих вештина, покажу и уметничке и креативне особине. Након свечаности, с директором ћемо разговарати о потребама школе јер је у току планирање буџета, као и о програму за следећу годину – истакла је Валентина Мицковски.
Школу „Милош Црњански“ похађа 360 ученика у 15 одељења и осам образовних профила. Подручја рада су: архитектура, медицина и производња хране. Истичући добру сарадњу са Високом школом за образовање васпитача, са којом деле зграду, директор Карановић подсећа да се континуирано ради на осавремењавању ове установе.
-Прошле године, надлежном Секретаријату стигло је 30 захтева, а одобрена је помоћ за 27 парова. У прошлогодишњем буџету за ову намену утрошено је 2,1 милион динара. Овај вид подршке суграђанима у поступку ВТО настављен је и у овој години. До сада је Комисија одобрила средства за 19 парова, што је 1,44 милиона динара (са порезом). У овој години, планирали смо два милиона, што значи да се парови могу пријављивати и даље, до краја године, до утрошка средстава. Без обзира на то да ли су средства намењена за лекове или анализе, наш Јавни позив обухвата све што се тиче поступка вантелесне оплодње осим путних трошкова. Комисији је најбитније да парови имају зелено светло из здравствених установа, да могу кренути у процедуру вантелесне оплодње- објашњава Рамона Тот, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
– Њима то много значи зато што су додатни трошкови током процеса велики. Град покрива онај део трошкова који не покрива РФЗО. Са друге стране, важно им је и што се о овој теми отворено говори, јер се раније ћутало о томе. Увођење ове мере изазвало је велико интересовање и одобравање јавности. Посебно су парови позитивно реаговали на то што град мисли на њих. Због наше деце и политике усмерене на повећању наталитета, и наредне године настављамо са овом мером- истиче Богдан.
Ближи се крају јесењи део сезоне, а два наша тима, како се и очекивало уочи старта трке, новокозарачка Слобода и ОФК Кикинда, четири кола пре зимског предаха, поравнате су бодовно на лествици. Не предају се ни Карађорђевчани, заостају за водећим тандемом два бода, па међу поменутима треба тражити екипу која ће презимити као водећа. Истовремено, кандидата за пласман у Српску лигу не само да у остатку каравана нема, већ то у преосталим клубовима из горњег дела табеле и не крију, тачније истичу како их виши ранг и не занима. Један од тимова који одлично стоји на лествици, с великом залихом бодова, јесте и наша рускоселска Звезда, док су Великоселци и ЖАК ближе доњем дому, али у, засад, не претерано лошој ситуацији.
Нови Лала у истоименој кловновској монодрами глумца Стефана Остојића и чувене француске редитељке Ли Делонг, поново је на својој мисији. Tурнеју је био започео после септембарске премијере – тада је, на бициклу, стигао до више од половине кикиндских села. Затим је Лала своју љубавну причу представио на заказаним гостовањима на португалским Азорима и у Хрватској. Ових дана вратио се да посети становнике још четири села у околини Кикинде, за које игра бесплатне представе.
– На острву Санта Марија имао сам интернационалну публику, која је потпуно разумела Лалину причу и реаговала са одушевљењем – прича Остојић. – Тамо сам доживео да су Мађари плакали и захваљивали ми се после представе. У Осијеку ми нису дали да одем са сцене, био је предиван аплауз. Овде сам, у сваком кикиндском селу, наишао на изузетан пријем домаћина и публике; у Накову сам добио пите, и са сиром и с кромпиром, у Банатској Топли представу сам завршио играјући коло на сцени са женама из њиховог удружења, а млади у Башаиду на бициклима су ме испратили до излаза из села. Пресрећан сам због тога.
Ена Гогић има само 13 година и већ испуњава свој животни сан. Заправо, све је почело много раније, у вртићу, када је мала Ена била у хору „Чуперак“. Тада је, каже, стекла љубав према музици и схватила да је певање оно што је описује.
– Била сам најмлађа учесница, много смо вежбали. На самом такмичењу је било прелепо, презадовољна сам наступом. Трудиле смо се да сваки детаљ, сваки покрет буде савршен, да публика види резултате нашег труда. Мислим да смо постигле изузетан успех – међу 22 учесника, у укупном пласману, освојиле смо шесто место. Посебно смо задовољне што смо од стручног жирија добиле максимална 22 бода. Ово искуство донело ми је много нових пријатеља, са којима сам остала у контакту – каже Ена.
Ена је сада осми разред, похађа и Музичку школу, и још увек размишља о свом будућем занимању. Ипак, у једно је сигурна.
Фестивал музичких друштава Војводине у Руми установљен је 1964. године и највећа је манифестација аматерског музичког стваралаштва у Војводини.
Хор „Свети Јосиф Темишварски“ оформљен је при Храму Светих Козме и Дамјана, са жељом старешине храма оца Бобана Петровића и уз подршку других свештеника у храму, Мирослава Бубала и Миладина Спасојевића, за потребе литургије и других служби- крштења, опела, венчања. Љубав према музици и вера, окупили су осамнаест суграђанки, колико их је данас у овом хорском саставу под вођством Данице Мандић.
