Велико Село

sns-veliko-selo-3

Активисти Српске напредне странке данас су у Банатском Великом Селу организовали радну акцију уређења простора вртића, школе и спортских терена, места која свакодневно користе најмлађи мештани.

Од раних јутарњих сати радило се на чишћењу и уређењу простора, са јасним циљем да деца имају лепше и безбедније окружење за боравак, игру и одрастање. У акцију су се укључили и активисти из суседних места.

– Ми смо данас из Месне заједнице Иђош дошли да помогнемо нашим колегама из Великог Села, да им пружимо подршку у овој радној акцији. Пре свега смо пријатељи, али и једна велика породица– истакао је Горан Станчул.

Сличну поруку послали су и домаћини, наглашавајући да се кроз овакве активности показује конкретан рад на терену.

– Овај простор користе наши најмлађи мештани, који су уједно и украс нашег места. Зато желимо да им обезбедимо што боље услове и да покажемо да заједништво није само реч, већ дело. На овај начин Српска напредна странка показује да је jeдна велика породица и ради конкретно велико спремање у Великом Селу, а не на трибинама,пленумима и зборовима – поручио је Миодраг Булајић.

Слика из Банатског Великог Села данас је јасна: док једни држе говоре, други раде. Иза ове акције остају уређени простори и видљиви резултати – оно што грађани најбрже препознају.

Јер, како се данас показало на терену, разлика између речи и дела види се већ на први поглед.

 

posumljavanje-(2)

Средствима обезбеђеним из буџета АП Војводине, којима је ЈП „Кикинда“ додељено 902.500 динара за пошумљавање, протеклог викенда успешно је реализована акција садње у Банатском Великом Селу.

На површини од око три хектара засађен је багрем, чиме је започета реализација овогодишњег пројекта подизања нових шума на територији града. Радови су спроведени у сарадњи са члановима Ловачког друштва „Велебит“, који су својим ангажовањем дали значајан допринос успешној реализацији акције. Оваква сарадња представља пример добре праксе и потврђује значај заједничког деловања јавног предузећа и локалних удружења у циљу унапређења и очувања природног окружења.

Успевамо да задржимо континуитет подизања нових површина под шумама из године у годину. Рачунајући и ову акцију, у претходних пет година подигнуто је око 13 хектара нових шума на територији Банатског Великог Села. Захваљујем Ловачком удружењу “Велебит” што, поред учешћа у акцијама садње, активно раде и на чувању постојећих шума на територији села. Настављамо са реализацијом свих планираних активности у овој сезони наводи Миодраг Радовановић, инжењер шумарства из ЈП „Кикинда“.

ЈП „Кикинда“ наставља са спровођењем активности обнове и заштите шума, чиме доприноси очувању земљишта, побољшању микроклиме и унапређењу биодиверзитета на територији града, уз јасан циљ – дугорочно стварање здравијег и квалитетнијег животног окружења за све грађане.

bvs-nasa-sela

Кикинда се поноси најлепшом улицом, а Банатско Велико Село најлепшим парком.

Током летњих месеци, великоселски базен постаје права мала оаза, место освежења и дружења свих генерација.

Понос села су бројна удружења и фудбалски клуб, који негују спортски дух и чувају осећај припадности. Снажно заједништво потврђује и изградња цркве, као и подршка породицама које желе да овде остану и граде будућност, уз помоћ програма куповине кућа Министарства за бригу о селу.

 

mirko-knezevic

У Банатском Великом Селу, већ скоро две деценије делује Удружење пчелара „Матица“, које окупља вредне мештане посвећене пчеларству, природи и здравом животу. Ово удружење је постало место где се искуства и знање несебично деле, а љубав према пчелама спаја различите генерације.

Под вођством Мирка Кнежевића, пчелари „Матице“ не само да брину о својим кошницама, већ активно раде и на унапређењу услова за развој заједнице. Некадашњи стари млин у селу претворили су у пријатан пчеларски кутак – место сусрета, дружења и учења. Тамо се данас одржавају предавања, радионице и разговори о најбољим начинима да се очувају пчеле, али и традиција пчеларења у овом крају.

Са сродним организацијама негују плодотворну сарадњу, а са Удружењем пчелара из Сурдулице побратимили су се пре десетак година.

– Удружење је основано 2006. године, сасвим једноставно – мештани који су имали по коју кошницу решили су да се удруже. Пре короне нас је било око шездесет, данас је активних тридесетак чланова. Сваке недеље се окупљамо, размењујемо искуства, учимо једни од других. Организујемо „Дане меда“, дружења, долазе нам пчелари и из Кикинде и из околних места. То је више од хобија, то је заједништво – каже за „Комуну“ Мирко Кнежевић, председник Удружења.

Каква је била ова година за пчеларе, питамо га.

Искрено, тешка. Многи су изгубили целе пчелињаке. Неко је остао на десетак кошница, чисто да не одустане. Главни проблем био је недостатак полена током зиме. Пчеле нису имале снаге да издрже и већ у марту смо гледали како друштва страдају. Али, сунцокрет је ове године добро медио, па је принос ипак био солидан – не као некада, али довољан да останемо у игри.

Пчеларство је неизвесно јер свака сезона доноси своје изазове и нова искуства. Ипак, овим вредним пчеларима, не мањка посвећености. Сваки килограм произведеног меда сведочи о њиховом труду и стрпљењу, а спона која их повезује је и љубав према свом селу.

– Нашли смо један стари млин у распадању, потпуно га обновили и сада ту одржавамо састанке. Просторију користе и друга удружења, фудбалски клуб, сликари… Сачували смо један објекат од пропадања, и то нам је важно. Укључујемо се и у акције уређења села, средили смо трибине на фудбалском терену, учествовали у пролећном чишћењу парка – каже Кнежевић.

„Матица“ није само група пчелара – то је мала заједница која показује да се труд и упорност исплате, али и колико је важно чувати природу и неговати заједништво. Њихов рад је подсетник да вредноћа, знање и љубав према природи дају најслађе плодове — баш као и њихов мед.

ПРИРОДНИ МЕД НАСУПРОТ ШЕЋЕРНОМ СИРУПУ

Са нашим саговорником разговарали смо и о разлици између природног и вештачког меда.

– Најбољи савет је једноставан: купујте мед директно од пчелара. То је мед који једу наша деца, и не бисмо никада пустили у продају нешто што није здраво. Због мањег броја пчела цена ће свакако расти, али бар знаш шта добијаш. Боље је дати коју стотину динара више, него јести шећерни сируп- указује Кнежевић.

Ј. Ц.

 

 

banatskovelikoselo
Поводом Дана колонизације и обележавања осам деценија “осме офанзиве”, у Банатском Великом Селу ће у петак 26. септембра бити уприличен низ догађаја посвећених колонизацији овог места.
Програм ће почети изложбом у организацији Културног центра Нови Сад, посвећеном крајишком писцу Бранку Ћопићу.
Како наводе организатори, ова поставка ће бити својеврсни колаж састављем од фотографија, рукописа, новинских исечака и анегдота посвећених омиљеном књижевнику. Изложба је у потпуности прилагођена школском узрасту и с обзиром на Бранков духовити начин писања и богат живот, млади, али и старији Великоселци моћи ће да се још једном подсете писца који је многима улепшавао детињство.
Програм ће даље пратити и презентација на тему колонизације Војводине 1945-1948. а централни догађај те вечери биће историјско предавање посвећано насељавању Великог Села колонистима из Босанске крајине.
Предавачи на овој трибини биће др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова Матице српске, овдашњи историчар Душан Дејанац, потом Богдан Шекарић, етнолог из Музеја војводине и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, којем је и иначе тема колонизације ужа специјалност.
Милан Мицић, је, подсетимо, доктор историјских наука, аутор великог броја књига из области колонизације, а у вези са предстојећим предавањем наводи низ егзактних детаља везаних за насељавање Великог Села.
-Највећи број колониста деселио се из Петровца, Дрвара и Бихаћа. Бавим се у свом научном раду темама везаним за колонизацију а један део се односи и на насељавање Војводине након Другог светског рата-наводи Мицић.
Ова, друга колонизација је можда мање изазовна за историчаре, јер је, како каже овај историчар, колонизација од 1945. убедљиво је најбоље огранизована колонизација нашег народа од свих које су спровођене.
Програм посвећен колонизацији у Великом Селу одржаће се у сали за венчања Месне заједнице у петак 26. септембра са почетком у 19 часова.
У ВОЈВОДИНИ КОЛОНИЗОВАНО 114 НАСЕЉА
Укупно је, наводи наш саговорник, колонизација спроведена у 114 насеља и њоме је обухваћено око 250.000 људи и мало је примера који се могу назвати сензационалним и који би било занимљиви хроничарима, историчарима или онима који би желели да пронађу неки преседан.
У питању је врло педантно вођена документација о тој најбоље организованој колонизацији а таква је и архивска грађа.
– Свети Хуберт, Шарлевил и Солтур су, као што је познато, била три насеља насељена немачким живљем. У скоро опустела села, почевши од 1945. доселило се у Шарлевил 179 домаћинстава, 294 у Хуберт, а у Солтур 184. Иначе, додаје Мицић, та три такозвана “немачка сестринска насеља” формирали су како Немци, тако и Французи из околине Меца. Како је село припадало Царевини и многи Французи  из ова три села, а нарочито из Шарлевила носили су понемчена презимена.
Колонизација из Крајине почела је новембра 1945. и трајала је све до 1948. (не укључујући потоње аутоколонисте) и највећи део насељеника је остао да у Банату почне нови живот.  Мањи део се ипак вратио у Крајину, не могавши да се привикне на овдашњу климу и друге услове живота.
Н. Савић
marija-2

Вишегодишња рукометна репрезентативка из Банатског Великог Села, у стилу великих шампиона, повлачи се са рукометних терена на врхунцу каријере, у својој тридесетој години

Уз Анђелу Јањушевић, на позицији десног бека, била је годинама страх и трепет за противничке голмане. Леворука, пробојна, технички дотерана, изразито прецизног шута, представљала је оличење врхунске рукометашице. Осетили су то многи противнички голмани док су немоћно вадили лопту из мреже након Маријиних прецизних шутева. Доживела је ова успешна спортисткиња и атмосферу многих великих такмичења, како Европског, тако и Светског рукометног првенства носећи дрес са државним грбом. Уз сестру Јелену била је понос родног Великог Села, али и целог северног Баната.

Скриншот

Каријера јој је имала метеорски успон. Њен таленат је најпре дошао до изражаја играњем у школским селекцијама. Потом ју је запазио прослављени кикиндски рукометни стратег Драган Марков и позвао у ЖОРК Кикинда, а након тога Маријино умеће на паркету запада за око и скаутима неких од највећих европских клубова: Шиофок, Гомељ, Бекешчаба, Вашаш…

Бриљантне игре биле су улазница и за позив у државни тим. Уз сестру Јелену, такође рукометну репрезентативку, донела је много радости својим Великоселцима. Ипак, након више од деценије професионалног бављења спортом, одлучила је да се “пензионише”.

– Једноставно, моје тело и глава су осетили да ми треба одмор. Двадесет година сам у овом спорту, од тога десет година професионално. Провела сам осам година у Мађарској, где сам се осећала изузетно играјући у једној од најјачих лига на свету. Поготово у периоду кад сам тек отишла тамо. То је било уједно и велико уживање, али и изазов. Стекла сам рукометно име и у тој земљи и стварно ми је било прелепо, али и доста напорно. Јер, била сам годинама одвојена од породице и осетила сам недавно да би требало да се повучем, да се вратим кући и пре свега да мало одморим од толиких напора – каже Марија, додајући да, с обзиром да је уједно и супруга, размишља и о проширењу породице.

– Могла сам још да играм, али сам у овом тренутку одлучила да се повучем и мислим да сам донела добру одлуку. Тренутно ни не размишљам много о рукомету и баш ми је требао одмор. Иначе, увек сам у животу радила оно што ме испуњава, тако да напомињем да сам веома уживала док сам играла рукомет, али исто тако се данас и ван паркета осећам одлично и уживам у овом одмору.

Подсетимо, уз све набројане обавезе и напоре које је имала у једној од најјачих лига на свету, Марија је пре нешто више од годину дана имала врло неугодну повреду и морала је да оперише предње укрштене лигаменте. Опоравак је био успешан. Вратила се на паркет, играла за свој матични клуб и даље на врхунском нивоу, али је у неку руку дошло до засићења. О свом даљем ангажману  додаје:

– Још нисам конкретно одлучила чиме ћу се бавити. Мислим да ћу остати у спорту. Нећу још да „трчим пред руду“, али надам се да ћу се пронаћи у послу који ми прија, јер не желим да нешто радим на силу. Не журим нигде и хоћу да донесем праву одлуку, а то ће свакако бити она делатност која мене испуњава и где се осећам добро. За сада се враћам кући где ћу бити са породицом.

ЈЕЛЕНА

Можда једини који се истински радују Маријином повлачењу с рукометних терена су противнички голмани, јер је ова леворука бомбардерка умела до врха да напуни мрежу ривала. Исто тако ефикасна и борбена је и њена рођена сестра Јелена, која данас брани боје престоничког првака државе.

– Моја сестра Јелена је већ другу сезону у Црвеној звезди. Припремају се за ову сезону, а прошле године су освојили све што се могло освојити на овдашњим такмичењима. Играће и Европу, успешно се вратила после порођаја и у Звезди се осећа одлично- додаје Марија.

Н. Савић

 

bazen-bvs

Мало које село може да се похвали купалишном оазом каква је у центру Банатског Великог Села. Расхлађивање и уживање на отвореним базенима радо потраже све генерације.

Од 15. августа, радно време базена је од 10 до 18 сати. Овако је у преподневним сатима, по отварању.

 

seoske-igre

„Сеоске игре” Спортског савеза Србије одржавају се данас у Банатском Великом Селу, осим екипе домаћина наступају и тимови из Мокрина, Накова и Нових Козараца, а отворио их је градоначелник Никола Лукач.

– Већ други пут у Граду организујемо и подржавамо овакве догађаје, јер свако село нам је изузетно битно. Овако окупљамо мештане и оживљавамо село и трудимо се да овакви догађаји постану традиција, а најважније је дружење и да наша села живе с оваквим манифестација. Свака наш месна заједница је позната по добрим организационим способностима и по лепим манифестацијама и све ово ће да донесе још виши квалитет живљења у нашим селима, а ми ћемо увек све то да подржавамо и убудућности – рекао је Лукач.

Градски већник за спорт Драган Пецарски, наставио је:

– Град Кикина је кроз Стартегију о спорту јасно презентовао баш и ово  опредељење да се развија спорта и негују традиције у сеоским срединама. Овакви догађаји су за Кикинду, која је град спорта и спортског туризма, од великог значаја.

Надовезала се Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде

– Мало су захтевније дисциплине па су се онда нека села питала да ли и како ће се показати, али већ смо добили потврду да ће следеће године да нам се прикључе. Драго ми је што је Велико Село домаћин и надам се да ће све добро проћи као и прошле године у Мокрину и да ћемо сви да будемо добри домаћини.

Јасмина Јурас, председница Спортског савеза Војводине, додала је:

– Сеоске игре су јако леп догађај, који нас враћа у детињство и чува наше обичаје, а дружење је најбитније. Надам се да ће неко од ових ваших села да   прође и регионално такмичење и да онда оствари добар резултат и на републичком.

Марина Јовичић, портпаролка Спортског савеза Србије, подсетила је и истакла:

– Ове игре први пут смо организовали пре шест година, а промовишемо српску традицију. Кикинда ће у августу бити један од осам градова домаћина регионалног такмичења, а с тог нивоа иде се на републичко такмичење. Коначни победник добиће рукометни терен у свом селу.

Мира Пећанац, председница Савета МЗ БВС, закључила је:

– Мени је част што смо ми домаћини, уз подршку нашег градоначелника, а као прошлогодишњи победници имамо велики мотив да се пласирамо даље, јер је главна награда стимулативна.

Десет је спортских дисциплина на распореду: мали фудбал, одбојка, полигон, скок у даљ из места, бацање камена с рамена, надвлачње конопца односно штапа, трка у врећи, обарање руке и шах.

Д. П.

„Igre bez granica” u Velikom Selu. Trijumf „Vuka Karadžića”

Спортска манифестација „Игре без граница” одржана је овога викенда на базену у Банатском Великом Селу, наступило је осам школа, а тријумфовала је екипа „Вука Караџића”. Манифестацију је организовала МЗ Банатско Велико Село и Пливачко удружење БВС.

– Имали смо две квалификационе групе из којих су прошле по две најбоље екипе, а пријатно је изнендаила екипа из Иђоша и највише желим да се њима захвалим зато што они немају услова за базенске игре и пливање, а жао ми је што Велико Село поред две своје екипе није ушло у финале. Било је пријављено 10 екипа, али су две школе „Ђура Јакшић” и школа из Накова одустале, јер нису успеле да прикупе екипе, па смо имали осам екипа које су се такмичиле у седам атрактивних дисциплина – рекла је организаторка Драгана Пецарски.

Мина Радивојша, капитенка ОШ „Вук Караџић”, додала је:

– Били смо сложни и дали све од себе и зато смо победили. Било је лепо, све дисциплине биле су занимљиве, а најтеже је било веслање. Нисмо се посебно припремали за ово такмичење, али сви смо у екипи спортисти, троје нас тренира пливање, а имамо и оне који тренирају одбојку и фудбал.

Финалном делу такмичења присуствовао је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима, а један од њих Драган Пецарски, градски већник за спорт, закључио је:

– Најбитније је да се ова деца мало одвоје од свакидашњице која је нажалост окупирала нашу јавност. Леп викенд, лепо дружење, надам се да ће ово прећи у традицију, ово је други пут да се организује, а први пут за основце. Надамо се да ће следећи пут бити још масовније и настојаћемо да доведемо и друге градове. Заиста, све похвале за организаторе из Месне заједнице и из Пливачког удружења БВС.

ФОТО: Град Кикинда

error: Content is protected !!