najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U Mokrinu će u nedelju, u periodu od 7 do 15 časova, biti zatvoren saobraćaj na delu državnog puta II A reda broj 104, odnosno u Ulici Svetog Save, na deonici od Ulice Braće Tomića do Ulice Đure Jakšića.
Saobraćaj će u tom periodu biti preusmeren na ulice Braće Tomića, Vase Stajića i Đure Jakšića.
Nadležni apeluju na građane da koriste alternativne pravce i prilagode kretanje u skladu sa izmenama režima saobraćaja.
Novi Kozarci i ove godine dočekuju Vaskrs onako kako najlepše umeju – uz osmehe, dečju graju, sport i zajedništvo koje se pamti.
Svečanosti počinju već u petak, kada će najmlađi, u organizaciji Crkvene opštine Novi Kozarci, imati priliku da učestvuju u radionici farbanja vaskršnjih jaja. Od 10 časova, kroz igru, boje i druženje, deca će učiti o značaju praznika i lepoti tradicije.
Pravo praznično uzbuđenje nastavlja se u nedelju, na sam Vaskrs. Nakon svečane liturgije, najmlađi će se okušati u tradicionalnom tucanju jajima – neizostavnom delu vaskršnjih običaja koji uvek izmami osmehe i navijanje.
Istog dana, od 15 časova, na programu je memorijalni turnir u basketu „Milan Lukač“, koji i ove godine nosi humanitarni karakter. Prikupljena sredstva biće usmerena onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Vaskršnja priča zaokružuje se u ponedeljak, kada počinje Vaskršnja olimpijada u organizaciji udruženja „Kozarčani“. Od 11 časova, učesnike očekuje niz zanimljivih i tradicionalnih disciplina – od poligona i boja na brvnu, do nošenja jaja u kašici, nadvlačenja konopca i trke u džaku.
Posebnu pažnju privući će i turnir u fudbalu za mlađe pionire, koji će se igrati na dva terena, uz učešće brojnih klubova iz regiona: FK „Sloboda“ Novi Kozarci, FK „Crvena zvezda“ Rusko Selo, FK „Kozara“ BVS, FK „Polet“ Nakovo, FK „Budućnost“ Srpska Crnja, FK „Crvena zvezda“ Vojvoda Stepa, FK „Zadrugar“ Lazarevo i ŠF „Mladi vukovi“.
Svi su pozvani – i meštani i gosti – da budu deo ove tople i živopisne praznične priče.
T. D.
Veliki vaskršnji post, najduži i najstroži post u godini za pravoslavne hrišćane, počinje danas i traje do praznika Vaskrs, 12. aprila. Ovaj post priprema vernike za proslavu Hristovog vaskrsenja i predstavlja vreme duhovnog preispitivanja, molitve i uzdržanja.
Vaskršnji post uveden je u ranom hrišćanstvu i tokom vekova je dobio svoj sadašnji oblik u okviru bogoslužbene prakse. Post traje sedam nedelja, uključujući Čistu nedelju na početku i Strasnu sedmicu uoči Vaskrsa, kada se vernici posebno sećaju Hristovog stradanja.
Vernici se uzdržavaju od mesa, mleka, jaja i drugih namirnica životinjskog porekla. U većini dana posti se „na vodi“, dok je u pojedinim danima dozvoljena upotreba ulja i vina. Riba je dozvoljena samo na praznike Blagovesti i Cveti.
Međutim, post nije samo uzdržavanje od određene hrane, već sveobuhvatni duhovni podvig. Crkva uči da je suština posta duhovno očišćenje. To podrazumeva: pojačanu molitvu i učešće u bogosluženjima, pokajanje i ispovest, praštanje i pomirenje sa bližnjima, kao i uzdržavanje od loših misli, reči i dela.
Isto tako, post je vreme dobročinstva, pomaganja siromašnima i pokazivanja milosrđa, što se smatra jednako važnim kao i uzdržavanje od hrane.
Sveštenstvo naglašava da pravila posta mogu biti prilagođena zdravstvenom stanju, uzrastu i životnim okolnostima vernika. Deca, trudnice, bolesni i osobe sa teškim fizičkim poslovima poste u skladu sa blagoslovom duhovnika.
Vaskršnji post predstavlja poziv na unutrašnju promenu i duhovnu obnovu. Za vernike, to je period tišine, smirenja i pripreme za najveći hrišćanski praznik – radost Hristovog vaskrsenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaskršnji utorak, treći dan najvećeg hrišćanskog praznika – Vaskrsa. Ovaj dan je nastavak vaskršnje radosti, ali i prilika da se molitveno setimo bližnjih koji nisu više sa nama.
U nekim krajevima Srbije, upravo na Vaskršnji utorak posećuju se groblja, donose se vaskršnja jaja i pale sveće na grobovima. Iako se na sam dan Vaskrsa ne ide na groblja, jer je to praznik života i pobede nad smrću, Vaskršnji utorak je poseban trenutak kada se duhovna radost praznika deli i sa precima.
Vernici veruju da se molitve u danima posle Vaskrsa, posebno na Vaskršnji utorak, uznose sa posebnom snagom. Pored toga, u mnogim domovima nastavlja se praznična atmosfera – trpeze su i dalje svečane, deca nastavljaju da se tucaju vaskršnjim jajima, a u porodicama vladaju radost i toplina.
Ovaj dan podseća da je Vaskrs praznik zajedništva – ne samo sa živima, već i sa onima koji su nas napustili. Simbolično, život i smrt se prožimaju u molitvi, nadi i veri da je ljubav večna.
U narodnom verovanju, Vaskršnji utorak važi za najsrećniji utorak u godini – dan kada se sve dobro započeto umnožava, a želje i molitve imaju posebnu težinu.
Peta nedelja Vaskršnjeg posta, poznata u narodu kao Gluva nedelja, zauzima posebno mesto u bogoslužbenom i duhovnom životu pravoslavnih vernika.
Ove godine, Gluva nedelja se obeležava 31. marta, i dolazi kao poziv na dublje povlačenje u molitvu, sabranost i duhovni mir – jer se nalazimo u samoj srži Svetog i Velikog posta.
Naziv Gluva potiče iz narodnog verovanja i prakse da se u ovoj sedmici ne pevaju pesme, ne igra, ne svira, niti se upuštamo u teške i bučne poslove. Čak se ni stoka ne tera na pašu, niti se putuje, jer se verovalo da je ovo vreme kada duhovna borba postaje najintenzivnija i da se tišina traži ne samo spolja, već i u srcu.
U vremenu koje neprestano bruji, Gluvna nedelja nas vraća sebi – tišini duše, tišini reči, tišini pokreta. To je nedelja kada nas Crkva nežno ali odlučno podseća: približava se Vaskrs, zato očistimo srce tišinom, kako bi ga blagodat mogla ispuniti.
U ovoj nedelji se ne rade veliki poslovi, ne odlazi na put, ne goni stoka na pašu, ne gradi ništa. Kaže se da se ne svira, ne igra i ne peva, pa naziv Gluva i odatle dolazi.
U OŠ „Vasa Stajić“, u okviru Vaskršnjih svečanosti u Mokrinu, otvorena je izložba dečijih radova i oslikanih jaja na temu Vaskrsa. Više od 30 godina organizuje se likovni konkurs kom se, pored osnovaca, priključe i mališani iz vrtića „Neven“. Najbolji crteži su nagrađeni, a ove godine prvu nagradu u kategoriji predškolaca osvojila Dragana Golić (6), drugu Iva Srbljin (4) i treću Nika Blažić (5).
U kategoriji osnovaca nižih razreda najlepši je bio crtež Slaviše Detki iz IV1, druga je bila Alisa Halilović, učenica I1, a nagrađen je i Miloš Sremčev iz III1 razreda.
U kategoriji od petog do osmog razreda Vaskrs su najlepše dočarali Milica Veskov, učenica V1 razreda, Aleksandar Obadić iz VII1 i Radmila Ristić iz V1.
Dodeljena su i priznanja za najlepše oslikana jaja i to Anđeli Linkin, učenici I2, Milici Tot, učenici III1 i Sari Konculić, učenici VI1 razreda.
Najlepše crteže odabrale su učiteljice škole i nastavnik likovnog vaspitanja koji nisu imali lak zadatak da odaberu najbolje u konkurenciji oko 300 likovnih dela.
Svečano je danas u pravoslavnim hramovima u Kikindi gde su u prisustvu velikog broja sugrađana, služene uskršnje liturgije. Najveći hrišćanski praznik koji izražava suštinu hrišćanske vere, sugrađanima je čestitao prvi čovek grada Nikola Lukač, koji je sa saradnicima, prisustvovao liturgijama u Hramu Svetih Kozme i Damjana i u Hramu Svetog oca Nikole.
-Svim mojim Kikinđanima, svima koji danas slave želim srećan Uskrs uz tradicionalni pozdrav „Hristos vaskrse”. Najradosniji i najveći praznik u hrišćanstvu dočekujemo u pozitivnom duhu. Sugrađanima želim da u miru, blagostanju, u toplini porodičnog doma proslave najveći hrišćanski praznik i da pobedu života nad smrti dočekamo sa novom energijom i mudrošću koja će nam na dostojanstven način pokazati put da prebrodimo sve izazove. Želim svima mnogo zdravlja, radosti, sreće i veselja, mir i spokoj, i da ove praznične dane provedu sa najmilijima- poručio je Lukač.
Praznik nad praznicima predstavlja suštinu hrišćanske vere jer uskrsnuće označava pobedu života, poručio je starešina Hrama Svetog Nikole, otac Miladin Spasojević.
-Ovo je najveći praznik koji hrišćani slave, kada je Gospod pobedio smrt. Danas je radost velika. Videli ste da je bilo mnogo ljudi, došli su sa svojim brigama i nevoljama da kažu Bogu ono što ih muči. Želim da čestitam svim hrišćanima, neka svima Božija svetlost zasija, neka se anđeli jave da je Bog na visinama, a svet pun slave njegove, neka kažu da je Hristos vaskrsao, čeka sud svoj da dođe sa anđelima i oblacima nebeskim, tada će sva plemena zemaljska da proplaču kada vide kako nisu razumela reči njegove. Neće svako koji govori Gospode, uđi u carstvo nebesko, ni onaj koji se lažno kune, nego onaj koji ispunjava volju Božju.
– Želim svima da poručim da je ludost udovoljavati drugima kroz molitvu i trpljenje, nego sve što činimo za svoju veru, treba da činimo zbog Boga i svoje duše. Onaj koji mrzi nekoga, nije hrišćanin. Mi kao pravoslavni Srbi, mada nam pripisuju, nikada nismo pravili nevolje nekome, već branili. I ovde u hramu svedočimo Hrista, da će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima i njegovom carstvu neće biti kraja. Neka svima bude na mnogaja ljeta, da dočekamo još mnogo Vaskrsa i lepih praznika koje slavimo. Živi i zdravi bili- poručio je u uskršnjoj čestitki protonamesnik Miladin Spasojević.
Prazničnu atmosferu, već po tradiciji, upotpunila su kostimirana deca, glumci iz Pozorištanca Lane“ koja su, nakon liturgije, sugrađanima delila farbana uskršnja jaja.
Za pravoslavne vernike sutra je veliki praznik, Uskrs, koji se obeležava na kraju Velike nedelje. O događajima koji su prethodili Hristovom vaskrsenju i o značaju ovog praznika za vernike, za „Kikindski portal“ govori protojer Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana u Kikindi.
– Nijedan praznik u kalendaru Crkve ne naziva se velikim. Svaki dan u toku Velike nedelje ima svoju simboliku, podseća nas na poslednje dane Hristovog života na zemlji. Jedno od značenja je da treba da učimo na tuđim greškama, onim što su učinili ljudi koji u Hristu nisu prepoznali obećanog Mesiju. Njegovo stradanje ima i tužan i radostan trenutak. Radostan, jer je tada stradao i sav praroditeljski greh. Bog čoveka nije stvorio da umire, nego mu je dao i mogućnost da bude smrtan. Da li će i kada postati smrtan, zavisilo je isključivo od čoveka, odnosno od njegovog poštovanja Božijih zapovesti. Hristos je, svojom žrtvom, ponudio mogućnost ljudima, verujućima i neverujućima, da budu deo zajednice Božije. Ostala je dilema šta će biti sa onima koji ne veruju. To će Bog, po svojoj ljubavi, po svojoj sili Božanskoj, odlučiti – kaže protojerej Petrović.
On dodaje da je Veliki petak ispunjen tugom zbog načina na koji je Hristos stradao, zbog poniženja koje je doživeo i zbog njegove smrti. Veliki petak, Velika subota i nedelja rano ujutro provode se u tihovanju. Crkva nas uči da je Hristos proveo tri dana telom u grobu, dušom u adu. Svojim mirovanjem tela u grobu pokazao je da je bio realan čovek.
– Kako stoji u jevanđelju, trećeg dana rano izjutra, žene mironosice su prve došle na grob, da pomažu telo Hristovo, kao što je bio običaj kod Jevreja. Kada su videle da je grob prazan, pomislile su da je neko ukrao njegovo telo. U vrt gde je Hristos bio sahranjen dolazi i Marija Magdalina i vidi siluetu jednog čoveka. Pomislivši da je to čuvar vrta, obraća mu se: „Gospodine, da nisi ti možda uzeo telo Gospoda i Boga moga, ako jesi, kaži mi gde si ga sklonio, ja ću ga uzeti i sahraniti“. Tada ju je Hristos pozvao po imenu, ona je prepoznala njegov glas i tako počinje spoznaja o njegovom vaskrsenju. Na poziv žena mironosica dolaze apostoli Petar i Jovan, da se uvere da je Hristos vaskrsao. Zatiču Arhangela koji im to potvrđuje i kaže da idu da kažu braći, drugim apostolima i narodu da je Hristos vaskrsao i da se ne razilaze iz Jerusalima sve dok se ponovo ne budu videli.
O Hristovom stradanju govori se na bogosluženjima u toku Velike nedelje i veoma je važno za verujuće da im prisustvuju, ističe Petrović, kao i da, svaki slobodan trenutak provedu u čitanju Svetog pisma.
On je pozvao je vernike da dođu na uskršnje liturgije, ponoćnu i, posebno, jutarnju, na sam dan Uskrsa.
– Neka dođu u crkvu u kojoj im je srce. Najvažnije je da prisustvuju svi kršteni, naročito mi koji smo se pripremali da se pričestimo, i da uživamo u radosti koja je i najveći smisao i cilj celog vaskršnjeg posta i ostvarenje naših nadanja. Pozivamo sve, verujuće i neverujuće, naravno i naše prijatelje rimokatoličke veroispovesti.
Vaskršnje liturgije služe se u svim srpskim pravoslavnim hramovima. Ponoćne liturgije u Kikindi će biti služene u Hramu Svetog Nikole, Hramu Svetih Kozme i Damjana i u Manastiru Svete Trojice.
