најчитанији портал Севернобанатског округа
У Мокрину ће у недељу, у периоду од 7 до 15 часова, бити затворен саобраћај на делу државног пута II А реда број 104, односно у Улици Светог Саве, на деоници од Улице Браће Томића до Улице Ђуре Јакшића.
Саобраћај ће у том периоду бити преусмерен на улице Браће Томића, Васе Стајића и Ђуре Јакшића.
Надлежни апелују на грађане да користе алтернативне правце и прилагоде кретање у складу са изменама режима саобраћаја.
Нови Козарци и ове године дочекују Васкрс онако како најлепше умеју – уз осмехе, дечју грају, спорт и заједништво које се памти.
Свечаности почињу већ у петак, када ће најмлађи, у организацији Црквене општине Нови Козарци, имати прилику да учествују у радионици фарбања васкршњих јаја. Од 10 часова, кроз игру, боје и дружење, деца ће учити о значају празника и лепоти традиције.
Право празнично узбуђење наставља се у недељу, на сам Васкрс. Након свечане литургије, најмлађи ће се окушати у традиционалном туцању јајима – неизоставном делу васкршњих обичаја који увек измами осмехе и навијање.
Истог дана, од 15 часова, на програму је меморијални турнир у баскету „Милан Лукач“, који и ове године носи хуманитарни карактер. Прикупљена средства биће усмерена онима којима је помоћ најпотребнија.
Васкршња прича заокружује се у понедељак, када почиње Васкршња олимпијада у организацији удружења „Козарчани“. Од 11 часова, учеснике очекује низ занимљивих и традиционалних дисциплина – од полигона и боја на брвну, до ношења јаја у кашици, надвлачења конопца и трке у џаку.
Посебну пажњу привући ће и турнир у фудбалу за млађе пионире, који ће се играти на два терена, уз учешће бројних клубова из региона: ФК „Слобода“ Нови Козарци, ФК „Црвена звезда“ Руско Село, ФК „Козара“ БВС, ФК „Полет“ Наково, ФК „Будућност“ Српска Црња, ФК „Црвена звезда“ Војвода Степа, ФК „Задругар“ Лазарево и ШФ „Млади вукови“.
Сви су позвани – и мештани и гости – да буду део ове топле и живописне празничне приче.
Т. Д.
Велики васкршњи пост, најдужи и најстрожи пост у години за православне хришћане, почиње данас и траје до празника Васкрс, 12. априла. Овај пост припрема вернике за прославу Христовог васкрсења и представља време духовног преиспитивања, молитве и уздржања.
Васкршњи пост уведен је у раном хришћанству и током векова је добио свој садашњи облик у оквиру богослужбене праксе. Пост траје седам недеља, укључујући Чисту недељу на почетку и Страсну седмицу уочи Васкрса, када се верници посебно сећају Христовог страдања.
Верници се уздржавају од меса, млека, јаја и других намирница животињског порекла. У већини дана пости се „на води“, док је у појединим данима дозвољена употреба уља и вина. Риба је дозвољена само на празнике Благовести и Цвети.
Међутим, пост није само уздржавање од одређене хране, већ свеобухватни духовни подвиг. Црква учи да је суштина поста духовно очишћење. То подразумева: појачану молитву и учешће у богослужењима, покајање и исповест, праштање и помирење са ближњима, као и уздржавање од лоших мисли, речи и дела.
Исто тако, пост је време доброчинства, помагања сиромашнима и показивања милосрђа, што се сматра једнако важним као и уздржавање од хране.
Свештенство наглашава да правила поста могу бити прилагођена здравственом стању, узрасту и животним околностима верника. Деца, труднице, болесни и особе са тешким физичким пословима посте у складу са благословом духовника.
Васкршњи пост представља позив на унутрашњу промену и духовну обнову. За вернике, то је период тишине, смирења и припреме за највећи хришћански празник – радост Христовог васкрсења.
Православни верници данас обележавају Васкршњи уторак, трећи дан највећег хришћанског празника – Васкрса. Овај дан је наставак васкршње радости, али и прилика да се молитвено сетимо ближњих који нису више са нама.
У неким крајевима Србије, управо на Васкршњи уторак посећују се гробља, доносе се васкршња јаја и пале свеће на гробовима. Иако се на сам дан Васкрса не иде на гробља, јер је то празник живота и победе над смрћу, Васкршњи уторак је посебан тренутак када се духовна радост празника дели и са прецима.
Верници верују да се молитве у данима после Васкрса, посебно на Васкршњи уторак, узносе са посебном снагом. Поред тога, у многим домовима наставља се празнична атмосфера – трпезе су и даље свечане, деца настављају да се туцају васкршњим јајима, а у породицама владају радост и топлина.
Овај дан подсећа да је Васкрс празник заједништва – не само са живима, већ и са онима који су нас напустили. Симболично, живот и смрт се прожимају у молитви, нади и вери да је љубав вечна.
У народном веровању, Васкршњи уторак важи за најсрећнији уторак у години – дан када се све добро започето умножава, а жеље и молитве имају посебну тежину.
Пета недеља Васкршњег поста, позната у народу као Глува недеља, заузима посебно место у богослужбеном и духовном животу православних верника.
Ове године, Глува недеља се обележава 31. марта, и долази као позив на дубље повлачење у молитву, сабраност и духовни мир – јер се налазимо у самој сржи Светог и Великог поста.
Назив Глува потиче из народног веровања и праксе да се у овој седмици не певају песме, не игра, не свира, нити се упуштамо у тешке и бучне послове. Чак се ни стока не тера на пашу, нити се путује, јер се веровало да је ово време када духовна борба постаје најинтензивнија и да се тишина тражи не само споља, већ и у срцу.
У времену које непрестано бруји, Глувна недеља нас враћа себи – тишини душе, тишини речи, тишини покрета. То је недеља када нас Црква нежно али одлучно подсећа: приближава се Васкрс, зато очистимо срце тишином, како би га благодат могла испунити.
У овој недељи се не раде велики послови, не одлази на пут, не гони стока на пашу, не гради ништа. Каже се да се не свира, не игра и не пева, па назив Глува и одатле долази.
У ОШ „Васа Стајић“, у оквиру Васкршњих свечаности у Мокрину, отворена је изложба дечијих радова и осликаних јаја на тему Васкрса. Више од 30 година организује се ликовни конкурс ком се, поред основаца, прикључе и малишани из вртића „Невен“. Најбољи цртежи су награђени, а ове године прву награду у категорији предшколаца освојила Драгана Голић (6), другу Ива Србљин (4) и трећу Ника Блажић (5).
У категорији основаца нижих разреда најлепши је био цртеж Славише Детки из IV1, друга је била Алиса Халиловић, ученица I1, a награђен је и Милош Сремчев из III1 разреда.
У категорији од петог до осмог разреда Васкрс су најлепше дочарали Милица Весков, ученица V1 разреда, Александар Обадић из VII1 и Радмила Ристић из V1.
Додељена су и признања за најлепше осликана јаја и то Анђели Линкин, ученици I2, Милици Тот, ученици III1 и Сари Концулић, ученици VI1 разреда.
Најлепше цртеже одабрале су учитељице школе и наставник ликовног васпитања који нису имали лак задатак да одаберу најбоље у конкуренцији око 300 ликовних дела.
Свечано је данас у православним храмовима у Кикинди где су у присуству великог броја суграђана, служене ускршње литургије. Највећи хришћански празник који изражава суштину хришћанске вере, суграђанима је честитао први човек града Никола Лукач, који је са сарадницима, присуствовао литургијама у Храму Светих Козме и Дамјана и у Храму Светог оца Николе.
-Свим мојим Кикинђанима, свима који данас славе желим срећан Ускрс уз традиционални поздрав „Христос васкрсе”. Најрадоснији и највећи празник у хришћанству дочекујемо у позитивном духу. Суграђанима желим да у миру, благостању, у топлини породичног дома прославе највећи хришћански празник и да победу живота над смрти дочекамо са новом енергијом и мудрошћу која ће нам на достојанствен начин показати пут да пребродимо све изазове. Желим свима много здравља, радости, среће и весеља, мир и спокој, и да ове празничне дане проведу са најмилијима- поручио је Лукач.
Празник над празницима представља суштину хришћанске вере јер ускрснуће означава победу живота, поручио је старешина Храма Светог Николе, отац Миладин Спасојевић.
-Ово је највећи празник који хришћани славе, када је Господ победио смрт. Данас је радост велика. Видели сте да је било много људи, дошли су са својим бригама и невољама да кажу Богу оно што их мучи. Желим да честитам свим хришћанима, нека свима Божија светлост засија, нека се анђели јаве да је Бог на висинама, а свет пун славе његове, нека кажу да је Христос васкрсао, чека суд свој да дође са анђелима и облацима небеским, тада ће сва племена земаљска да проплачу када виде како нису разумела речи његове. Неће свако који говори Господе, уђи у царство небеско, ни онај који се лажно куне, него онај који испуњава вољу Божју.
– Желим свима да поручим да је лудост удовољавати другима кроз молитву и трпљење, него све што чинимо за своју веру, треба да чинимо због Бога и своје душе. Онај који мрзи некога, није хришћанин. Ми као православни Срби, мада нам приписују, никада нисмо правили невоље некоме, већ бранили. И овде у храму сведочимо Христа, да ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима и његовом царству неће бити краја. Нека свима буде на многаја љета, да дочекамо још много Васкрса и лепих празника које славимо. Живи и здрави били- поручио је у ускршњој честитки протонамесник Миладин Спасојевић.
Празничну атмосферу, већ по традицији, употпунила су костимирана деца, глумци из Позориштанца Лане“ која су, након литургије, суграђанима делила фарбана ускршња јаја.
За православне вернике сутра је велики празник, Ускрс, који се обележава на крају Велике недеље. О догађајима који су претходили Христовом васкрсењу и о значају овог празника за вернике, за „Кикиндски портал“ говори протојер Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.
– Ниједан празник у календару Цркве не назива се великим. Сваки дан у току Велике недеље има своју симболику, подсећа нас на последње дане Христовог живота на земљи. Једно од значења је да треба да учимо на туђим грешкама, оним што су учинили људи који у Христу нису препознали обећаног Месију. Његово страдање има и тужан и радостан тренутак. Радостан, јер је тада страдао и сав прародитељски грех. Бог човека није створио да умире, него му је дао и могућност да буде смртан. Да ли ће и када постати смртан, зависило је искључиво од човека, односно од његовог поштовања Божијих заповести. Христос је, својом жртвом, понудио могућност људима, верујућима и неверујућима, да буду део заједнице Божије. Остала је дилема шта ће бити са онима који не верују. То ће Бог, по својој љубави, по својој сили Божанској, одлучити – каже протојереј Петровић.
Он додаје да је Велики петак испуњен тугом због начина на који је Христос страдао, због понижења које је доживео и због његове смрти. Велики петак, Велика субота и недеља рано ујутро проводе се у тиховању. Црква нас учи да је Христос провео три дана телом у гробу, душом у аду. Својим мировањем тела у гробу показао је да је био реалан човек.
– Како стоји у јеванђељу, трећег дана рано изјутра, жене мироносице су прве дошле на гроб, да помажу тело Христово, као што је био обичај код Јевреја. Када су виделе да је гроб празан, помислиле су да је неко украо његово тело. У врт где је Христос био сахрањен долази и Марија Магдалина и види силуету једног човека. Помисливши да је то чувар врта, обраћа му се: „Господине, да ниси ти можда узео тело Господа и Бога мога, ако јеси, кажи ми где си га склонио, ја ћу га узети и сахранити“. Тада ју је Христос позвао по имену, она је препознала његов глас и тако почиње спознаја о његовом васкрсењу. На позив жена мироносица долазе апостоли Петар и Јован, да се увере да је Христос васкрсао. Затичу Архангела који им то потврђује и каже да иду да кажу браћи, другим апостолима и народу да је Христос васкрсао и да се не разилазе из Јерусалима све док се поново не буду видели.
О Христовом страдању говори се на богослужењима у току Велике недеље и веома је важно за верујуће да им присуствују, истиче Петровић, као и да, сваки слободан тренутак проведу у читању Светог писма.
Он је позвао је вернике да дођу на ускршње литургије, поноћну и, посебно, јутарњу, на сам дан Ускрса.
– Нека дођу у цркву у којој им је срце. Најважније је да присуствују сви крштени, нарочито ми који смо се припремали да се причестимо, и да уживамо у радости која је и највећи смисао и циљ целог васкршњег поста и остварење наших надања. Позивамо све, верујуће и неверујуће, наравно и наше пријатеље римокатоличке вероисповести.
Васкршње литургије служе се у свим српским православним храмовима. Поноћне литургије у Кикинди ће бити служене у Храму Светог Николе, Храму Светих Козме и Дамјана и у Манастиру Свете Тројице.
