vakcinacija

pink-ribbon-3715346-1280-(1)

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ саопштио је да ће се и ове године у Србији од 19. до 25. јануара обележити Европска недеља превенције рака грлића материце и то под слоганом „Сачувајте своје здравље“.

Наводе да је циљ те недеље да се унапреди информисаност и свест грађана о значају превенције, а основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов свуда у свету.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1.133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена. Батут наводи да се рак грлића материце чешће јавља након 35. године живота. Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година.

Према доступним подацима, ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година, међутим охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од преко 12 одсто, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.

Подсећају да се у Србији од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином за децу и младе узраста од девет до 19 година, а од априла 2024. године и за студенте узраста од 19 до 26 година у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

Закључно са 31. децембром 2025. године против ХПВ-а је у потпуности вакцинисано 26.854 деце узраста од девет до 14 година, као и 18.760 адолесцената узраста од 15 до 19 година и 4.666 студената узраста од 19 до 26 година.

Организовани скрининг рака грлића материце у Србији се спроводи од 2012. године и подразумева редовне гинеколошке прегледе са ПАП тестом за жене узраста од 25 до 64 године. У 2024. години резултати из 52 дома здравља показују да је прегледано 62.455 жена, од којих је 3.389 са позитивним налазом упућено на даљу дијагностику. У току је друга година петог циклуса организованог скрининга рака грлића материце.

Поред тога, све већу улогу има и ХПВ тестирање, као осетљивија метода раног откривања инфекције.

vakcinacija-grip

Вакцинација је једно од највећих достигнућа савремене медицине и темељ заштите јавног здравља. Ипак упркос деценијама доказаних користи и искорењеним болестима, поверење у вакцине у последњим годинама је нарушено. О разлозима због којих родитељи у Србији понекад оклевају да вакцинишу дете, разговарали смо са др Иваном Пантић, специјалисткињом педијатрије у Дому здравља Чока.

-Већина родитеља у Србији и даље савесно вакцинише своју децу, али поверење у вакцине јесте ослабило. То се нарочито примећује код младих родитеља који информације најчешће траже на интернету – каже др Пантић.

Родитељи у већим срединама, чешће су изложени контрадикторним информацијама са интернета, док у мањим местима обично постоји приснији однос са лекаром, што доприноси поверењу.

– АНОВА анализом утврђено је да су разлике између група статистички значајне (p=0,022): родитељи који се о вакцинама претежно информишу преко интернета мање су задовољни објашњењима која добијају од лекара од оних који информације добијају директно у Дому здравља. То јасно говори да лекар мора да остане први и главни извор информација, а не друштвене мреже и непроверени сајтови – објашњава др Пантић.

На питање одакле уопште потиче сумња у вакцине, др Пантић истиче да проблем не настаје само из неинформисаности, већ из начина на који се данас шире информације.

-Друштвене мреже имају огроман утицај. Непроверене тврдње шире се много брже на интернету од проверених научних чињеница. Антиваксерски покрети користе страх и неизвесност, а медији понекад, несвесно, додатно доприносе ширењу панике бомбастичним насловима – тврди др Пантић.

У свом истраживању спроведеном на територији општине Чока, приметила је да су родитељи најмлађе деце показивали највиши степен конспиративних уверења, нарочито када је реч о ММР вакцини.

-Родитељи најмлађе деце чешће имају негативнији однос према вакцинацији. Они су мање задовољни информацијама које добијају од лекара, несигурнији су у своје знање о вакцинама и склонији уверењу да вакцине крију неку „скривену опасност“. Те разлике нису случајне, већ су статистички значајне – незадовољство информацијама (p=0,011), несигурност у знање (p=0,014) и уверење у скривену опасност вакцина (p=0,002).

Као важан налаз издвојила се и повезаност материјалног статуса породице и уверења о вакцинама. Анализа је показала да родитељи са нижим приходима значајно чешће изражавају конспиративне ставове, посебно када је реч о тврдњама да се „прикрива штетност вакцина“, а та разлика је статистички потврђена (p=0,025). Управо због тога, истиче др Пантић, породице слабијег материјалног стања треба да буду у фокусу циљане едукације, како би добиле јасне, проверене и разумљиве информације.

Кад је реч о врстама, најчешће се одлаже ММР вакцина, која штити од малих богиња, заушака и рубеле.

-Разлог су дезинформације о наводној повезаности  ММР вакцине са аутизмом, што је научно потпуно оповргнуто. Реакције на вакцину које се јављају код деце су углавном благе и пролазне, за разлику од компликација самих болести које могу бити озбиљније – каже наша саговорница.

Најчешће заблуде које педијатри чују односе се управо на наводну повезаност вакцина и аутизма, али и на страх да ова врста заштите „слаби имуни систем“ или уверење да понеке болести више нису опасне.

-Све тврдње су научно оповргнуте. Вакцине не слабе, већ јачају имунитет. Болести против којих се вакцинишемо сада су ретке управо захваљујући имунизацији – наглашава др Пантић.

Када родитељи изразе страх од нуспојава, наша саговорница труди се да разговор буде искрен и отворен.

-Објасним им да су озбиљне нуспојаве изузетно ретке и да су користи неупоредиво веће. Понекад им испричам пример из праксе јер поверење се не гради само кроз прописивање, већ кроз разумевање – истиче др Пантић.

У Србији је вакцинација законски обавезна, што др Пантић сматра оправданом мером.

-Иако се на први поглед може чинити да то ограничава слободу избора, у овом случају одбијање вакцине не угрожава само појединца, већ и заједницу. Због тога је законска регулатива неопходна. Дугорочно, међутим, циљ не треба да буде принуда, већ развој свести: да родитељи схвате да је вакцинација чин бриге и солидарности. Некада су људи страховали од болести, а данас, парадоксално, од заштите. Улога лекара је да мост поверења поново изгради – разговором, разумевањем и чињеницама – објашњава наша саговорница.

 

vakcinacija-grip-(1)

У амбулантама Дома здравља у току је вакцинација против сезонског грипа. На располагању су две вакцине „инфлувак тетра“ и домаћа „торлак флу“ коју је произвео Институт „Торлак“.

-Имунизација је почела почетком октобра и на пацијентима је да одаберу коју вакцину желе да приме. „Инфлувак тетра“ покрива четири соја вируса против грипа, а „торлак флу“ три. До сада је 1.854 примило „инфлувак тетра“, док су се за домаћу вакцину одлучила 142 пацијента – сазнајемо од главне сестре Дома здравља Мире Пећанац.

Препорука је да се против сезонског грипа заштите ризичне групе, а на располагању је 3.500 доза.

-То су хронични болесници са поремећајима плућног и кардиоваскуларног система, бубрежни болесници, дијабетичари, особе са ослабљеним имунитетом, деца која су имуно компромитована, старији од 65 година. Имунизацијом је потребно обухватити и особе смештене и запослене у геронтолошким центрима и установама социјалне заштите, као и запослене и смештене у установама које обављају здравствену делатност, као и особе запослене у јавним службама које су у ризику – додала је наша саговорница.

 

 

Да би се постигла заштита неопходно је две до три недеље након вакцинације. Грип још увек није регистрован, али са хладним временом приметан је већи број оних који се жале на обољења сличним грипу.

А.Ђ.

 

OIP-9-

У домовима здравља на територији Севернобанатског управног округа од данас, 7. октобра, почела је вакцинација против сезонског грипа. Амбуланте имају на располагању две вакцине „инфлувак“ и домаћу коју је произвео Институт „Торлак“.

-Из Завода за јавно здравље позивамо суграђане да се вакцинишу, а посебно хронични болесници са поремећајима плућног и кардиоваскуларног система, дијабетичари, особе са ослабљеним имунитетом, деца која су имуно компромитована, старији од 65 година. Имунизацијом  је потребно  обухватити особе смештене и запослене у геронтолошким центрима и установама социјалне заштите, као и запослене и смештене у установама које обављају здравствену делатност, као и особе запослене у јавним службама које су у ризику – истакла је истакла епидемиолог  др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести ЗЗЈЗ.

Вакцине садрже вирус тип Х3 Х1Н1 и тип Б вируса грипа. У округу је подељено 5.700 доза од чега је 3.500 припало Кикинди.

Вакцинација против грипа има за циљ смањење ширења грипа међу становништвом и заштиту грађана, посебно ризичних група, од потенцијално озбиљних компликација које грип може да изазове. За стицање имунитета потребно је две до три недеље након вакцинације а поствакцинални имунитет варира и траје од шест до 12 месеци .

 

 

 

vakcinacija

Светска здравствена организација (СЗО) и УНИЦЕФ поручили су да је хитна вакцинација неопходна да би се заштитили животи деце од великог кашља.

У саопштењу се подсећа да је Институт за јавно здравље Србије 31. јануара ове године пријавио четири смртна случаја од великог кашља код мале деце у нашој земљи, која су била сувише мала да би била потпуно вакцинисана.

Здравствене власти су такође пријавиле укупно 1.595 потврђених случајева великог кашља у периоду од 1. јануара 2023. до 28. јануара ове године.

Наводи се да ће СЗО и УНИЦЕФ подржати јавноздравствене установе да наставе с јачањем капацитета за надзор и да допру до сваког детета у Србији са вакцинама примљеним на време које спасавају животе.

Додаје се да је велики кашаљ заразна болест која се обично манифестује исцрпљујућим кашљем и која може да погоди свакога, али је најтежа код невакцинисане деце, млађе од годину дана.

У просеку, свака двадесета невакцинисана беба која се зарази развије тешке компликације које могу довести и до смрти.

Адолесценти и одрасли се такође могу заразити, али клиничка манифестација код њих може бити блажа и стога проћи недијагностикована и нелечена, што доприноси циркулацији бактерије међу становништвом.

Тежак облик великог кашља се може спречити безбедном и делотворном вакцином која је доступна широм света од педесетих година прошлог века и део је националних програма редовне имунизације од 1974. године.

Од кључне је важности да све бебе добију ову примарну серију комбиноване вакцине против великог кашља (у Србији се даје као део петовалентне вакцине), односно укупно три дозе вакцине до навршених 6 месеци живота, како би биле заштићене у периоду када су најрањивије. Ревакцинација против великог кашља у другој години живота и пре поласка у школу важна је за јачање имунитета и спречавање ширења великог кашља у заједници.

“Вакцине спасавају животе. Немојте одлагати. Свака доза је важна”, наводи се у саопштењу.

(Извор: РТВ)

IMG-1fc3abc498971f249f4f6002eef0f5c1-V

У Кикинди и северном Банату је потврђена циркулација вируса грипа. Како је истакла епидемиолог  др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести у лабораторији Завода за јавно здравље испитивање на грип почело је 1. септембра.

-До сада смо урадили 176 узорака на грип, од којих је у нашој лабораторији потврђено шест позитивних и то почетком јануара. Један је тип Б код мештанина Чоке, док је преосталих пет потврђено код Кикинђана међу којима је четири тип А и један није идентификован. Узорке типа А послали смо и на Институт „Торлак“ где је потврђено да су два тип АХ3, а један је тип АХ1, док је један остао неидентификован – сазнајемо од др Пецарски.

 

Становник Чоке оболео од типа Б је старији од 50 година, док су сви оболели Кикинђани од типа А узраста од четири до 15 година.

-Дете од четири године због вируса је било хоспитализовано у Општој болници. Код њега је потврђен тип АХ3, али је јуче пуштено са болничког на кућно лечење. И оболења слична грипу и акутне респираторне инфекције у највећој мери региструју се код деце од пет до 14 година. Касније имамо грип у односу на прошлу годину регистровали смо у децембру 2022. и тек сада почиње сезона – додала је наша саговорница.

 

Грип је тек почео и још увек није касно за вакцинацију. На територији округа у домове здравља дистрибуирано је 7.000 доза, а у вакцинисано је 5.074 особе. Кикинди је припало 3.800 доза и 2.800 је утрошено.

-За вакцинацију још увек није касно. Препорука је да се вакцинишу сви хронични болесници, запослени у јавним службама, установама социјалне заштите, здравственим установама – каже др Пецарски.

У Кикинди је и три потврђена случаја великог кашља, две особе имају више од 50 година, код којих је вакцинални статус непознат и једно је дете од четири месеца које није стасало за вакцинацију.

-Дете је било у Болници и након лечења пуштено је кући и сада се добро осећа. Сваке године ми региструјемо до четири особе оболеле од великог кашља и ово није новина. Од 2013. постоји надзор над великим кашљем – појашњава др Татјана Пецарски.

 

Против пертусиса односно великог кашља вакцинише се са 2,5 месеца, када се прима прва доза, ревакцина је са 15 месеци и трећа доза даје се пре поласка у школу. Реч је о заразном обољењу изазвано бактеријом.

У овом моменту нешто је мањи број оболелих од ковида до 15 дневно у Севернобанатском округу, док их је у новембру и децембру било више. Тада је било и до 50 одсто позитивних у односу на број тестираних на овај вирус у току једног дана.

TANJA PECARSKI 1

Град Кикинда односно читав Севернобанатски округ је 2016. године био део пројекта током ког је омогућено добровољно вакцинисање против хуманог папилома вируса, који узрокује инфекције гениталног система, али и рак грлића материце. Тада су хпв вакцину примале само девојчице од 9 до 13 година и ова акција Министарства здравља и Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ одлично је прихваћена. Какво је стање пет година након пилот пројекта разговарали смо др Татјаном Пецарски епидемиологом и начелницом Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље.

-Ова вакцина, иако није уврштена у календар обавезних, успела је да у календар имунизације уђе као препоручена. Од почетка, када је Фонд за здравствену осигурање обезбедио да ова вакцина буде бесплатна за девојчице и дечаке од 9 до 19 година, у Кикинди је укупно дато 476 доза. Дато је 102 прве дозе у узрасту од 9 до 14 година од чега су 23 дечака. Вакцинисано је и 126 њих од 15 до 19 година међу којима је 21 дечак – истакла је др Пецарски.

Старији од 15 година хпв вакцину примају у три дозе тако да је у овом узрасту комплетно вакцинисано 76 дечака и девојчица, а 80 њих завршило је вакцинацију у узрасти од 9 до 14 година.

– На територији нашег округа 270 деце је комплетно вакцинисаних узраста од 9 до 14, док их је 164 старијих од 14 година, тако да на територији Севернобанатског округа имамо 441 дете комплетно вакцинисано.  С обзиром на то да је вакцина препоручена и када сагледамо број вакцинисаних у другим окрузима можемо да будемо задовољни – напоменула је др Татјана Пецарски.

Са друге стране, напомиње наша саговорница, обухват вакцинисани треба да буде већи нарочито ако се узме у обзир важност ове вакцине. Она није превенција само за кондиломе односно не онкогене типове хуманог папилома вируса, него се у њој налазе и онкогени типови који изазивају рак грлића материце.

-У 100 одсто узорака рака грлића материце налази се хпв инфекција. То значи да је сваком раку грлића материце претходила ова инфекција, а овом вакцином  смањује се ризик од поменуте инфекције, а самим тим и од рака грлића материце. Вакцинишемо и дечаке јер су управо они преносиоци хпв инфекције. Ова вакцина сматра се једном од најсигурнијих вакцина јер има најмањи број нежељених ефеката и још увек нисмо забележили тежи нежељени ефекат након што је неко примио – појаснила је др Тајана Пецарски.

 

Вакцине има и ко год жели да заштити своје дете на овај начин може да се јави педијатрима у Школском диспанзеру. Вакцина се даје петком и сви од 9 до 19 година могу је примити. До 14. године вакцина се даје у две, а од 15. до 19. године у три дозе.

Рак грлића материце погубан за жене

Рак грлића материце у Србији је међу три најчешћа и у оболевању и у морталитету код жена. Разлог томе је касно јављање лекару и жене најчешће долазе када болест узме маха и када не може пуно тога да се уради.

-Поражавајуће је да у 21. веку, када имате превентиву меру, имате и огроман број младих жена које оболевају и умиру од рака грлића материце. Ова вакцина штити и од карцинома на аногениталној регији, орофаринксу, језику – навела је наша саговорница.

vakcina protiv kovida

Из Завода за јавно здравље у Кикинди позивају родитеље да поведу своју децу на вакцинацију другом дозом „гардасила“, вакцине против хуманих папилома вируса (HPV).

Од почетка препоручене вакцинације, средином прошле године, у Кикинди је прву дозу примило 75 девојчица и дечака, узраста од 9 до 14 година. Само њих четворо дошло је по другу дозу која се даје после шест месеци.

За младе од 15 до 19 година, „гардасил“ је подељен у три дозе и са подручја града и околних села вакцинацију је започело њих 78.

Инфекција хуманим папилома вирусима једна je од најчешћих полно преносивих инфекција. Већина, односно 80 одсто сексуално активних особа, бива инфицирана у неком тренутку током живота. Овај вирус може да изазове гениталне брадавице, карцином грлића материце и аногениталне регије, карцином корена језика, крајника и задњег зида ждрела.

Бесплатну вакцинацију против HPV вируса омогућио је Републички фонд за здравствено осигурање и она се, у Кикинди, спроводи у Саветовалишту у Дечијем диспанзеру. Из Завода за јавно здравље позивају родитеље да доведу своју децу на вакцинацију јер је она ефикасна само уколико се обави до 19 године.

error: Content is protected !!