spc Архиве | Page 5 of 6 | Кикиндски портал

Данас су Материце највећи хришћански празник мајки и жена

Aleksandra Djuran December 29, 2024

На Материце деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детињце.

Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се одвезује. На исти начин се вежу и све удате жене, које се одвезују поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.
Симболика празника је јасна – припрема за дочек Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза грехова, доносећи нове везе, љубави за Бога.

Оци, Материце и Детињци, посвећени су породици. Спрема се свечани, због Божићнег поста, посни ручак, који окупља целу породицу.

Обележава се 250 година од изградње цркве Светог Николе: Историјат храма кроз призму професора Тихомира Гајског

Aleksandra Djuran December 25, 2024

Православна црквена општина у Кикинди предавањем професор историје Тихомира Гајског о историји храма Светог оца Николе и уз пригодан културни програм, започела је обележавање 250 година од изградње цркве. Професор историје у Гимназији „Душан Васиљев“ учествовао је у писање књиге о кикиндском храму и овом приликом говорио је о прошлости, не само храма у центру, него и самог града.

-Моје излагање пропраћено је фотографијама које имамо, а осликавају црквени и градски живот. Све што се дешавало у граду рефлектовало се и на храм и обрнуто. Хронолошки сам представио историјске догађаје уз познате и оне мање познате чињенице. Почеци су скромни, као што је увек, а са стицањем економске моћи грађана црква Светог Николе је саграђена. Осликана је изнутра и одржавана од стране тадашње власти. Памти се и време када је пала у немилост, а сада се поново обнавља вера, али и сама грађевина. Наша црква изграђена је пре два и по века и старија је и од неких држава које данас пуно значе у свету – навео је Гајски.

Црква у Кикинди грађена је у језуитском стилу. Њена градња започета је 1769. године и доградњом звоника завршена је 1774. године.

-Тадашња власт је настојала да једног дана присвоји храмове и да их претвори у римокатоличке. Аустријска власт толерисала је наше присуство, са надом да ће преобратити народ. На срећу, то се није десило и наша црква и дан данас је православна – рекао је Тихомир Гајски.

Старешина храма Светог Николе свештеник Мирослав Бубало додао је да се црква за значајан јубилеј припрема годинама.

-Предавање је један део обележавања. У априлу планирамо изложбу реликвија, богослужбених књига и других предмета, као и промоцију књиге, док ће 22. маја на летњег Светог Николу, када је и слава града, бити организовано освећење цркве. У протеклом периоду реконструисан је кров, а у плану је да се у марту започне уређење фасаде и да се заврши грејање. Свега четири хиљаде људи градило је овај храм четири године. Данас, да нас се сакупи четири хиљаде, тешко да бисмо могли да окречимо цркву, а не да је саградимо. Наши преци били су јаке воље, чврсте вере и непоколебљивих ставова – навео је свештеник Бубало.

У програму су учествовали и Тихомирови синови Никодим и Тихон Гајски који су извели класичне композиције на гитари, хор младих Свети Николај Српски, хор при храму Светог Николе и чланице Женске певачке групе АДЗНМ „Гусле“.

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ

Оно што храму даје изузетан значај је иконостас и зидне композиције, које се због своје ликовне вредности убрајају у изузетна дела српске уметности. Зидне композиције изведене су у техници уља на зиду. Иконостас је израђен 1773. године и дуго се мислило да је он рад Теодора Илића Чешљара, а сада са сигурношћу може да се тврди да је дело Јакова Орфелина. Од 2022. године у цркви се налази копија чудотворне иконе „Пресвете Богородице Бездинске“, добијена на дар од Епархије банатске. Године 1990. црква Светог оца Николе уврштена је међу споменике културе од изузетног значаја.

A.Ђ.

Православни верници славе Светог Николу заштитника путника, морепловаца и деце

Aleksandra Djuran December 19, 2024

Српска православна црква данас слави Светог Николу, заштитника путника, морепловаца и деце, који је најчешћа крсна слава код Срба. Пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.

Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.

Сматра се да половина Срба слави Светог Николу као крсну славу, док друга половина иде у госте, а том свецу посвећено је и више од 600 цркава.Код читавог хришћанског света Свети Никола се поштује као велики чудотворац.

Људи још током његовог живота, због изузетне личности и духовности, Светог Николу сматрали светитељем. Помагао је народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу и добра дела чинио је тајно.

Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.

Данас су Митровске задушнице

Aleksandra Djuran November 2, 2024

Српска православна црква и верници обележавају Митровске задушнице, у народу познате и као јесење. На задушнице се излази на гробља, где се пале свеће на гробовима најближих.

Митровске задушнице падају увек у прву суботу пре Митровдана, празник посвећен Светом великомученику Димитрију, који се обележава 8. новембра. Задушнице се обележавају четири пута годишње и увек у суботу.

На задушнице се у црквама СПЦ у Србији и широм света служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито. После службе, иде се на гробље где се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове.

Задушнице су и дан када се посебно обраћа пажња на дељење милостиње због чега би сваком просјаку требало уделити милостињу и део хране коју носимо са собом.

Правослaвни верници обележавају Ивандан

Aleksandra Djuran July 7, 2024

Православна црква и њени верници данас, 7. јула, обележавају Ивандан или Ивањдан, празник рођења Светог Јована Крститеља. Овај празник обележава се поводом крштења када је Свети Јован у реци Јордан крстио и дао благослов Исусу Христу.
Данашњи празник зове се још и Игритељ, јер се верује да сунце овога јутра игра на небу. Назива се и Биљобер, јер су, верује се, биље и траве данас посебно лековите.

Плету се венци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле односно ватре, па обилазе торове и овце где чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју игре око ватри. Плетењем венаца се поручује да је природа у развоју дошла до своје највише тачке средина лета, и да се тим венцима природа овенчава. Ти венци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним венцима.

Обичај је да се каче се венци ивањске траве на улазним вратима, а у неким деловома Србије увече се пале ватре око којих се игра и пева.

СПЦ и верници славе други дан Васкрса и Ђурђевдан

Jelena Trifunović May 6, 2024

Други дан васкршњег празника, у Србији је нерадни дан. Васкршњим понедељком започиње такозвана Светла недеља, која се сматра продужетком Васкрса. Данас се настављају гозбе и весеља, дочекују се рођаци, кумови, комшије и пријатељи, родбина из удаљенијих крајева. Сваки гост добија обојено јаје.

Српска православна црква и верници данас славe и Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Једна је од најчешћих слава код Срба.

Славни светитељ родио се у кући богатих родитеља у Кападокији. Његов отац је страдао као хришћанин, након чега се мајка преселила у Палестину, где је одрастао. Као младић, доспева до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време, цар је започео велики прогон хришћана. Тамница, окови и сва друга страшна мучења нису поколебали младића.

Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили Христову веру, међу њима и царева жена Александра. Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а Свети Ђорђе посечен је 303. године.

Свети Георгије се на иконама представља у војводском оделу, на коњу, са којег копљем пробада страшну аждају. Аждаја на икони представља многобожачку силу која је „прождирала” бројне невине хришћане.

Поштован је као заштитник многих држава и градова у Европи, али и заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару, а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра.

Кумови Светосавске академије запослени и ученици Техничке школе

Aleksandra Djuran January 27, 2024

Српска православна црквена општина и Град Кикинда, поводом обележавања успомене на првог српског просветитеља, Растка Немањића oрганизовали су, у Народном позоришту, другу Светосавску академију. Кумови славе били су професори и ученици Техничке школе. Ученици су узели учешће у програму тако да се представио хор, али и ученице које су говориле беседу, истакла је директорица Миланка Халиловић.

-Велика је част што смо одабрани ове године да будемо домаћини Светосавске академије. Хвала Граду и Православној црквеној општини што су нам то омогућили. Наша школа ове године слави 100 година постојања и уз монографију коју ћемо издати и другим догађајима обележићемо век рада – рекла је Миланка Халиловић.

Светог Саву, који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства, казао је кикиндски архијерејски намесник протојереј отац Бобан Петровић.

-Веома нам значи што смо, уз подршку локалне самоуправе, и ове године организовали Светосавску академију. Велики је значај за цркву, читав град, просветаре, али и за национални идентитет. Срећан сам што су и ове године ученици кумови славе јер је Свети Сава центар свих духовних вредности – навео је протојереј Бобан Петровић.

Поред свештеника, суграђана и представника школа Светосавској академији присуствовали су представници Града са градоначелником Николом Лукачем, који се и обратио присутнима, покрајински посланик Миодраг Булајић и начелник Севернобанатског округа.

-Ово је прилика да још једном промовишемо најуспешније ученике, али и колико је важно образовати се и стицати нова знања. Са једне стране права је прилика да нашим ђацима, али и просветним радницима покажемо да мислимо на њих, а са друге да уксжемо на то колико је Растко Немањић односно Свети Сава био важан у нашој историји јер се сматра зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа – додао је Богдан.

У програму су, поред ученика, учествовали хор КЦК „Атендите“ и дечији хор „Кикиндијанци“, Женска певачка група АДЗНМ „Гусле“, дечији хор „Чуперак“, хор ОШ „Јован Поповић“ – „Јовине звезде“ и хор при храму Светих Козме и Дамјана „Свети Јосиф Темишварски“. У холу позоришта овом приликом изложени су ликовни радови на тему Светог Саве.

Православни верници обележавају Крстовдан

Aleksandra Djuran January 18, 2024

Српска православна црква слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Зимски Крствовдан, празник уочи Богојављења, слави се као успомена на прве Хришћане и када се строго пости. По предању, 18. јануара укрштају се ветрови.

Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану. Крстовдан се увек слави уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.

Често се чује изрека – “ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“. По народном предсказивању, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. Верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Ко буде напољу и то види, уз молитву, треба да изговори једну жељу.

Данас се прославља Свети Стефан и трећи дан Божића

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану. Слави га велики број грађана, а пошто пада на трећи дан Божића, то је прва крсна слава у години.

Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомученик. Тело светог Стефана кришом је узео и сахранио на свом имању потајни хришћанин и кнез јеврејски Гамалил.

Код Срба постоји велики број народних обичаја везаних за Стевањдан. Најраширенији обичај је да се на Стевањдан износи божићна слама из куће, која се, због веровања у њену плодотворну моћ, прво пажљиво пометена и сакупљена, оставља у шталу, привредне објекте, воћњак или међу пчеле, ради подстицања рода или напретка.

У Војводини је традиција да сламу износе жене, тихо, да се не би чуло како одлази Божић. Оне метлу којом је божићна слама пометена, не користе током године, већ ради здравља чувају.

Православни верници славе Божић, празник рађања новог живота, празник деце и детињства

Aleksandra Djuran January 7, 2024

Православни верници данас славе најрадоснији хришћански празник Божић, рођење Исуса Христа. Божић, заједно са Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника и празнује се као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег.

СПЦ и верници, Божић славе три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.

На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.Верници се традиционално поздрављају са Мир Божји, Христос се роди – Ваистину се роди.

Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства.

Код Срба тај празник је украшен најлепшим верским обичајима и обредима, који имају један основни смисао и циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.

Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела. У Србији је на свечаној божићној трпези најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама. Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.

Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.