spc

svece-1

Православни верници обележавају данас Духовске задушнице, у народу познате као летње, које падају пред празник Духове.

Духовске задушнице посвећене су умрлим прецима и ово је дан када се оисећујугробља, пале свеће и служе помени. На дан када се обележавају задушнице, у црквама се служи света литургија и парастос, чита молитва за све умрле у свим временима.

Уместо уобичајеног изношења хране, СПЦ на овај дан позива на молитву и даривање сиромашних, болесних и прогнаних. Задушнице се обележавају четири пута годишње и увек су суботом.

spasovdan

Православни верници обележавају Спасовдан, један од најзначајнијих празника у црквеном календару, који се увек слави четвртком, четрдесети дан после Васкрса.

Овај велики празник посвећен је Вазнесењу Господа Исуса Христа, односно тренутку када се Христос, након васкрсења и четрдесет дана проведених са својим ученицима, узнео на небо пред њиховим очима и благословио их подигнутих руку.

Празник који симболизује утеху и спасење. У многим местима широм Србије овај празник дубоко је укорењен и у народној традицији, па се уз црквене обреде чувају и бројни обичаји који се преносе генерацијама.

Спасовдан није само црвено слово у календару, већ празник који вернике подсећа на веру, наду, заједништво и поруку да Господ никада не оставља свој народ.

Зато се на овај дан често изговара молитва: „Спаси, Господе, народ Твој!“

IMG-9748

Српска православна црква данас обележава празник Светог Василија Острошког, једног од најпоштованијих светитеља и чудотвораца. Његове мошти већ више од три века почивају у манастиру Острог у Црној Гори, који представља велико светилиште и место ходочашћа за вернике различитих вероисповести.

Верује се да су његове мошти чудотворне, па људи свих конфесија долазе да им се поклоне и моле за исцељење најтежих болести.

Традиционални дан великог окупљања верника је 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.Слави се и као крсна слава.

Према народном обичајном календару, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа да би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.

djurdejvadan

Српска православна црква и њени верници данас славе светог великомученика и победоносца Георгија – празник познат у народу као Ђурђевдан.

Ђурђевдан је друга слава по броју прослављања у Србији иза Никољдана, а међу највећим је пролећним празницима.

Овај празник сматра се за границу између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве.

На Ђурђевдан не ваља спавати, „да не би болела глава“, а ако је неко спавао „онда на Марковдан да спава на том истом месту“. Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро – „да ће бити плодна година“, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша – „да ће лето бити сушно“. Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године

jaja-uskrs

Побусани понедељак, који се обележава првог понедељка после Васкрса, један је од значајних дана у традицији Српске православне цркве. Посвећен је молитвеном сећању на упокојене, а верници тог дана обилазе гробове својих најмилијих, носећи са собом васкршњу радост и наду у живот вечни.

Овај дан дубоко је укорењен у хришћанском учењу о Васкрсењу. Према православном веровању, Васкрс представља победу живота над смрћу, те се управо у данима након празника посебно наглашава вера да смрт није крај, већ прелаз у вечност. Побусани понедељак зато није дан туге, већ тихе радости и сећања, када се молитвом повезују живи и упокојени.

Назив „побусани“ потиче од старог обичаја „побусања“ гробова – односно њиховог уређивања и кићења свежом травом, цвећем и гранчицама. Овај чин има симболично значење обнове живота, у духу пролећа и васкршње поруке.

Обичаји који прате Побусани понедељак разликују се од краја до краја, али суштина је иста. Верници излазе на гробља, пале свеће и приносе молитве за душе преминулих. Свештеници често служе парастосе, а породице доносе и васкршња јаја, која симболизују нови живот. У појединим срединама задржао се и обичај да се део хране подели са сиромашнима, као чин милосрђа у име покојника.

Важно је нагласити да Српска православна црква позива на достојанствено обележавање овог дана, без претераног задржавања на гробљима и без обичаја који немају духовно утемељење. У фокусу је молитва, сећање и вера у васкрсење, а не спољашњи ритуали.

Побусани понедељак подсећа да веза са онима који су нас напустили не престаје. У светлости Васкрса, та веза добија ново значење – као нада да ћемо се поново срести у заједници љубави и живота који нема краја.

Uskrs-Kozma-i-Damjan-(2)

Српска православна црква данас ће прославити Васкрсни понедељак, други дан Васкрса којим почиње Светла недеља.

На Васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, на којима се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева, а у многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар.

У Србији, претежно у војвођанским селима, задржао се обичај поливања девојака на Васкрсни понедељак, када млади момци обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу и са собом воде тамбураше или сами свирају, али носе кантицу или ћуп помоћу којег ће полити девојку.

Симболично, поливање водом представља спирање пређашњих девојачких греха, а то такође подсећа и на то како је Исус својим апостолима опрао ноге. Поред тога, сматрало се да што више неки момак полије девојку, значи да је већа шанса да ће је запросити. Након тога, девојка их служи фарбаним јајима, колачима и вином, а понекад заигра с њима и коло.

Васкрсни понедељак се у појединим местима зове и побусани понедељак јер, по народном обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем зелене траве.

candles-1851176-1280

Прве задушнице у 2026. години обилежавају се сутра, 14. фебруара, и називају се Зимске или Велике задушнице. Оне најављују припреме за почетак Часног поста, који ове године почиње 23. фебруара, у појединим крајевима познатије су као Отворене задушнице, јер се верује да Свети Петар, кључар пакла и раја, на овај дан отвара гробове.

За Велике задушнице везују се бројни обичаји, а народ се труди да их испоштује на што исправнији начин, како би показали поштовање према својим најмилијим преминулим људима.
На Зимске задушнице не обављају се тешки и кућни послови, јер се сматра да душе преминулих тога дана посећују своје домове, те би их узнемирили тешким, физичким радом.

На овај празник у кући се не пали ватра пре него се укућани врате са гробља. У српској народној традицији, ватра симболизује живе, а Задушнице су празник посвећен мртвима.

 

trii-jerarha

Данас је слава Света три јерарха, празник хришћанских учитеља, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, чија су теолошка учења обележила византијску цркву 11. века.

Три васељенска учитеља, који су својим умом, образовањем и начином проповедања хришћанства превазишли своје савременике и које је Црква сврстала у ред светих. У православним храмовима тада се служе литургије у славу светитеља који су заузели високо место у историји хришћанске цркве.

По томе какви ветрови данас дувају, прогнозира се какво нас време чека током године. Верује се да ће година бити добра и богата уколико дува јужни ветар, а да “северац” доноси лошу годину с хладним временом. Источни ветар доноси несташице, а западни изобиље рибе и млека. Ако ветра нема, чека нас богата година.

 

sveti-sava

Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Саву, у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.

Свети Сава рођен је као Растко Немањић. Био је рашки племић из владарске породице Немањића, први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник.

Једна је од најзначајнијих личности српске историје, утемељивач Српске православне цркве и просветитељ. Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.

Верује се и да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину. Грмљавина на овај дан се, за разлику од сунца, сматра лошим знаком. Још једно веровање каже и да се пред овај дан стока не сме терати у шуму јер ће иначе све пострадати од вукова. Уз то, данас ништа не би требало радити оштрицама и сечивом како би вуковима чељусти остале склопљене. Веровање налаже и да жене данас ништа не треба да боје у црвено како вукови не би поклали стоку.

Верује се и да деца на Савиндан треба да науче нешто ново, како би током године напредовала и стицала нова знања.

svetosavska-akademija-2
Српска православна црква и град Кикинда сутра, 27. јануара, у 19 сати у Народном позоришту организују Светосавску академију.
У програму ће наступити певачка група АДЗНМ „Гусле“, црквени хор „Свети Јосиф Темишварски“, дечији црквени хор Свети Јован Шангајски“, хор КЦК „Атендите“, а овом приликом биће уручене награде за најбоље ликовне и литерарне радове на тему Светог Саве.
error: Content is protected !!